BBC: Чији је Арктик?

У Москви се у среду и четвртак одржава медјународна конференција о Арктику, где према проценама лежи једна четвртина светских резерви нафте и гаса испод Арктичког океана.

Руски премијер Путин је говорио на конференцији у четвртак и том приликом је позвао учеснике на мир и сарадњу на Арктику.

"Мислимо да је нужно сачуавати Арктик као зону мира и сарадње", рекао је руски премијер уз упозорење да се чују и поргнозе да ће у будућности прети "битка за Арктик".

"Међутим, пажљиво се односимо према постојећем стању у том региону и јасно нам је да већина застрашујућих сценарија за Арктик нема праву основу", додао је премијер Путин говорећи у Москви у четвртак.

Премијер Путин је уједно одбацио сугестије да би конкуренција више земаља за контролу арктичких природних богатстава могла да доведе до сукоба - и поручио је учесницима конференције у Москви да нафта, гас и друга богатства региона могу да буду експлоатисана у "партнерском духу".

"Укрштање озбиљних интереса"

Извештачи са скупа о Арктику кажу да су и руски премијер и учесници из других арктичких земља истакли у својим говорима да очекују да ће УН одлучивати о њиховим захтевима за правом на експлоатацију богатстава тог дела света.

У том смислу, Владимир Путин је рекао да се на Арктику "укрштају врло озбиљни економски и геополитички интереси" и додао да ипак не сумња "да ће сви постојећи проблеми на Арктику, укључујући и проблем у вези са подводном везом Арктичког региона са оближњим копном, моћи да буду решени у партнерској атмосфери".

Проблем са подводном везом региона са копном тиче се богатстава дуж подводног гребена (планинског ланца) Ломоносов који се пружа од Гренланда до Русије.

Русија, Норвешка, Канада, Данска и Сједињене државе већ су положиле право на територије у региону, а амерички истраживачи су недавно саопштили да би због глобалног отопљавања Арктик могао да остане без леденог поркивача до 2030. године.

Скуп у Москви треба да унапреди дијалог заинтересованих земаља, и том смислу је извор близак Кремљу најавио да ће Русија бранити своје интересе.

Високи саветник норвешке владе, Олаф Орфеум, рекао је учесницима конференције да тако драматичне промене на површини земље нигде другде нису забележене.

Битка за Арктик усредсредјена је на један подоводни планински венац познат као Ломоносовљев гребен.

2001 године, Москва је поднела територијални захтев у Уједињеним нацијама, али он је одбачен због недостатка доказног материјала.

Пре три године, једна руска експедиција побола је титанијумску заставу на дно океана испод северног пола као симболичну најаву руских амбиција.

Москва ће поднети нову документацију Уједињеним нацијама 2012-13 године.

Саветник Кремља за климатске промене, Александар Бедритски, изјавио је да су добре шансе да руски захтев буде прихваћен.

Канада треба да поднесе свој захтев 2013 године, а Данска годину дана касније.

Циљ сваке земље је да понуди научне доказе да је Ломоносовљев гребен подводни наставак њене континенталне плоче.

Према медјународном праву, приобална земља има ексклузивно право на експлоатацију природних ресурса на дну мора и испод њега до 200 наутичких миља (370км) од њеног копна.

Уколико континентална плоча иде даље од тога, земља мора да пружи доказни материјал комисији УН која ће после тога дати своје препоруке за одредјивање одговарајуће границе.

(BBC)