BBC: Америка тражи правни основ за суђење Асанжу

Оснивач вебсајта Викиликс Џулијан Асанаж налази се у притвору у Лондону, пошто је Општински суд у Вестминстеру одбио да га пусти на слободу уз кауцију.

Асанж је јутрос добровољно дошао у једну полицијску станицу у британској престоници, где је потом ухапшен на основу потернице Интерпола, пошто га, како је саопштено, шведске власти сумњиче за незакониту принуду, сексуално злостављање и силовање - сви ти наводни преступи почињени су у августу ове године, а Асанж их одлучно одбацује.

Свим средствима против изручења

Асанжови адвокати најавили су да ће се свим правним средствима борити против изручења Шведској, која би га могла, страхује се, изручити САД.

Оснивач Викиликса ни на који начин није реаговао на одлуку судије да одбије његов захтев за пуштање на слободу уз кауцију.

Његови адвокати тврде да је случај политички мотивисан, а неколико британских јавних личности, међу њима познати новинар Џон Пилџер и режисер Кен Лоуч, понудили су новац за кауцију.

Викиликс и даље ради

Хапшење Џулијена Асанжа није зауставило објављивање америчких дипломатских депеша.

Најновије се тичу либијске реакције на евентуалну смрт у затвору Абделбасета Алија ал Маграхија, који је у Шкотској служио казну доживотне робије због подметања бомбе у амерички путнички авион, који је експлодирао над Локербијем.

Британски амбасадор у Триполију је једном америчком дипломати у том граду рекао да очекује жестоку либијску реакцију и да су направљени планови за случај масовних демонстрација испред амбасаде, као и за евакуацију особља.

Ал Маграхи је прошле године из здравствених разлога ослобођен.

Америка тражи правни основ за суђење Асанжу

У међувремену, Американци грозничаво трагају за правним основом за подизање оптужнице против Асанжа.

Професор права на универзитету Џорџ Вашингтон, Џефри Розен, сматра да ће такав основ тешко наћи:

"Највише се помиње један закон из 1917. године који се односи на шпијунажу. Било би, међутим, изузетно тешко да се по том закону подигне оптужница, и то из неколико разлога. Најпре, тиче се података везаних за одбрану земље, а депеше до којих је дошао Викиликс су дипломатске и тичу се Стејт департмента. Друго, поменути закон налаже да је оптужена особа свесна да наноси штету одбрани земље. Најважнија препрека је, међутим, слобода говора, загарантована Првим амандманом. И коначно, до сада се није догодило да је преносилац информација кажњен због њиховог објављивања - успешно су судски гоњени само извори заштићених информација."

Америчке власти су поприлично трапаво реаговале на ову аферу, сматра професор Розен:

"Врло јака америчка традиција слободе говора им, наравно, не иде на руку, али види се и да не знају шта желе. С једне стране, прете да ће тужити Асанжа, а не доносе законе који би то омогућили. Рекао бих да је Барак Обама разапет између заговорника грађанских слобода у својој администрацији, и струје која би по сваку цену да стрпа Асанжа у затвор. Мислим да државном тужиоцу Холдеру ових дана није лако."

(BBC)