Батић Бачевић: Лекција из Кијева

Зашто су Сједињене Америчке Државе најдемократскија земља на свету? Зато што једино та земља у својој престоници нема америчку амбасаду, написао је својевремено угледни амерички новинар и дугогодишњи дописник „Њујорк тајмса” из Београда, Дејвид Бајднер.

„Вау”, прокоментарисала је озарено шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон док су јој приказивали снимке на којима се јасно види како маса либијских побуњеника животињски линчује и убија Моамера ел Гадафија. За већину америчких коментатора Гадафи је био сурови, крволочни диктатор који и није заслужио суђење, док су његове убице били само огорчени, помало нервозни борци за правду и демократију. Та холивудска вера у у младу либијску демократију донекле је пољуљана када је, због једног филма на интернету. „Невиност муслимана”, нека слична, побеснела руља упала у амерички конзулат у Бенгазију и убила амбасадора и тројицу службеника. Чак су се чуле и неке речи о верском екстремизму у Либији.

Ако је за Гадафија могло да се каже да је неколико деценија владао Либијом без избора или милости за опозицију, Виктор Јанукович је за председника Украјине изабран на изборима које је организовала тадашња проевропска власт у Кијеву. . Страни посматрачи нису имали примедби на изражену вољу Украјинаца. Свеједно, док су ентузијастични извештачи Си-Ен-Ена или Би-Би-Сија питали борце за демократију у Украјини шта им је главни циљ, сада када је Јанукович напустио Кијев а скупштина изгласала његову смену, од демонстраната су добијали одговор који никако не обећава процват украјинске демократије – желимо да га вратимо и обесимо овде, како би платио за оне које су изгубили живот на овом тргу.  

Каквом то хемијом демократски изабрани председник изненада постаје тиранин, а демонстранти који пуцају на полицајце и пале зграде владе неустрашиви борци за демократију? Шта би се догодило да су сличне демонстрације избиле у Лондону, у којем је једна жена осуђена на шест месеци затвора јер је украла флашу воде док су беснели протести 2011.године.  

Пре него што је украјински председник напустио Кијев, у Украјини је вероватно створена нека чудна коалиција неколико најбогатијих и најмоћнијих Украјинаца са хиљадама његових Јануковичевих противника, уз малу, не баш дискретну, помоћ западних пријатеља. Украјина је већ једном на улици добила демократску, проевропску власт оличену у бившем председнику Јушченку, који је до ногу потучен на следећим председничким изборима. Можда ће друга влада „изгласана” на улици бити успешнија у том необјављеном рату Истока и Запада који лебди над Украјином, али државе које се налазе на том дугом путу ка Европској унији ових дана су добиле добру, можда незаборавну лекцију из Кијева. Само се та лекција неће предавати ђацима све док се не скупи маса на неком великом тргу.

(Политика)