четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бан Ки Мун: Косовски лидери игноришу Занијерија
Хроника

Бан Ки Мун: Косовски лидери игноришу Занијерија

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 11. јун 2009.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун, у редовном тромесечном извештају, упозорио да косовски званичници игноришу његовог специјалног представника, тражећи да се мисија светске организације повуче са Косова. Број повратника "разочаравајући", проблеми око посета српских званичника Косову.

Први човек светске организације, Бан Ки Мун упозорио је амбасадоре држава чланица савета безбедности да лидери косовских Албанаца, још од једностраног проглашења независности фебруара прошле године, игноришу шефа УНМИК-а Ламберта Занијера, тражећи што скорије повлачење мисије са Косова.

"Косовске власти наставиле су да делују у складу са "Уставом републике Косово" и у више наврата тражиле окончање мисије УНМИК-а, наглашавајући да резолуција 1244 више не представља релевантан документ и да они немају никакве правне обавезе да поштују тај документ", наводи се у Бановом извештају, који је у среду увече подељен амбасадорима држава чланица Савета безбедности УН.

Такав став косовских званичника, како је навео шеф УН, резултирао је "минималним" контактима представника власти у Приштини Занијера, али је, истовремено, сарадња на практичним питањима настављена.

Бан је, у редовном тромесечном извештају који ће се 17. јуна наћи на дневном реду Савета безбедности, оценио да мисија Европске уније на Косову, Еулекс, функционише под патронатом светске организације и статусно неутрално у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности.

У Банов извештај, по други пут, укључен је и анекс који се односи на рад Еулекса, у којем се наводи да је мисија Европске уније постала у потпуности оперативна 6. априла, од када су окончана два суђења за ратне злочине, успостављена контрола царинских испостава, те покренут дијалог са властима у Београду.

Део извештаја који се односи на рад Еулекса потписао је шеф те мисије и некадашњи командант Кфора, Француз Ив де Кермабон.

Као један од озбиљнијих проблема у протекла три месеца, шеф УН је навео контроверзе око посета српских званичника Косову, те тврдње власти у Приштини да представници власти у Београду, без одобрења косовског министарства спољних послова, не могу улазити на територију те покрајине, односно јужно од реке Ибар.

Општине на северу Косова, као и северни део Косовске Митровице, настављају да делују одвојено од остатка Косова. Лидери Срба са севера Косова, позивајући се на резолуцију 1244, сматрају да су УНМИК и Кфор једине легитимне међународне мисије и одлучни су у неприхватању било каквих институција или симбола косовских власти, навео је Бан.

"Они се снажно противе променама у ланцу командовања косовске полиције, којима би полиција на северу била директно повезана са полицијом у Приштини. Полиција на северу сада извештаје подноси Еулексу", навео је шеф УН, наглашавајући да присуство УНМИК-а у северним општинама служи као мост између Еулекса и локалних политичких лидера, од којих неки још оклевају да директно комуницирају са мисијом ЕУ.

Општа безбедносна ситуација на Косову је релативно мирна, али је у предграђу Косовске Митровице, Брђанима, избила серија инцидената због чињенице да су Албанци, упркос отпору Срба, покушали да обнове куће порушене 1999. године.

"Еулекс је у више наврата испаљивао сузавац на демонстранте, а 27. априла локални Срби су отворили ватру на припаднике Еулекса и Кфора. Повређен је релативно мали број људи, а политички лидерти обе стране, као и власти у Београду, осудили су насиље.

УНМИК је, после упорног посредовања, убедио две стране да прихвате прагматично решење, па је 13. маја договорено да се обнови по пет српских и албанских кућа.

"Ипак, стање није у потпуности сређено јер су Албанци најавили да ће до краја године обновити 25 кућа", наводи се у Бановом извештају, наводећи да власти у Приштини нису успеле да убеде локалне Србе да се укључе у нове, Безбедносне снаге Косова, настале након расформирања Косовског заштитног корпуса.

Такође, у извештају се наводи да је, после недавног ултиматума власти у Приштини, све већи број српских полицајаца показао жељу да се врати у састав косовске полиције, као и да постоји знатан интерес међу Србима да попуне места оних полицајаца који се до 30, јуна не врате на посао.

Према извештају Еулекса, на посао се вратило 45 од укупно 300 српских полицајаца.

Бан је, такође, упозорио и да Косовска електродистрибуција треба да заузме флексибилнији став у вези са решавање проблема снабдевање струјом са српске енклаве, пре свега због осетљивог правног и политичког окружења, али је и навео да је после истраге Организације за европску безбедност и сарадњу закључено да искључена струје немају националну позадину.

Бан је, такође, навео да све већи број косовских Срба, без обзира на чињеницу да одбијају власт институција проистеклих из косовског устава, подноси молбе за издавање косовских личних карата, возачких дозвола и осталих докумената, те потписују уговоре са Косовском електродистрибуцијом.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер