субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Азем Власи: Логично је да и ја добијем српску пензију
Хроника

Азем Власи: Логично је да и ја добијем српску пензију

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. децембар 2010.

Пет година сам радио у Београду и логично је да једног дана добијем део пензије која се односи на тај период, каже за Пресс Азем Власи, бивши председник југословенске омладине, потоњи жестоки заговорник независности Косова.

- Нажалост, тренутно не испуњавам услове за пензију ни по српским, ни по косовским законима, али свакако очекујем да оно што важи за остале грађане бивше СФРЈ једног дана важи и за мене - категоричан је Власи.

Власи, попут Стјепана Месића и Насера Орића, о чијим случајевима је Прес већ писао, као и свих други политичара из бивших југословенских република који су део радног века провели у Србији, има право и на њену пензију.

Према речима директора Сектора за односе са јавношћу Фонда ПИО Јелице Тимотијевић, пензије се исплаћују сваком ко је уплаћивао доприносе републичком Фонду.

- С обзиром на то да је већина државних институција државе СФРЈ била лоцирана у Београду, сви функционери из бивших република који су имали службу у тим државним институцијама, у моменту стицања права на пензију по прописима своје земље имају право и на сразмерни део пензије за стаж остварен у Србији, јер су за њих доприноси уплаћивани у Фонд ПИО Србије - објашњава Тимотијевићева.

Међу њима је био и Махмут Бакали, саветник Ибрахима Ругове и Хашима Тачија, који је све до своје смрти, 2006. године, примао пензију из српског буџета. По истом основу нашој пензији могу се надати и Васил Тупурковски, Милан Кучан и бројни други савезни функционери.

Ко је све од бивших југословенских политичара на буџету Србије, у Републичком фонду ПИО нисмо успели да сазнамо, јер је то, како кажу, лична ствар сваког појединца. Фонд ПИО исплаћује пензије за око 24.000 корисника у државама бивше СФРЈ. Највише их је у Републици Српској (6.250) и Хрватској (5.750), у Федерацији БиХ је 4.500 пензионера, у Македонији 4.250, а у Црној Гори око 3.200.

Етичке дилеме отворио је тек македонски политичар Киро Глигоров, који је као председник Македоније истовремено примао и пензију Србије. Касније је закључио да иако легално, то баш и није морално, па је се напослетку и јавно одрекао. Додуше, тек након жестоког притиска посланика Собрања и македонске јавности.

Караџића пензија чека у Сарајеву!

БЕОГРАД - Радован Караџић има право на пензију Босне и Херцеговине, док Ратко Младић може да добија само пензију у земљи у којој се пензионисао, односно Србији!

Адвокат Радована Караџића каже да његов клијент има право на ту пензију на основу споразума о социјалном осигурању које су међусобно потписале све бивше републике СФРЈ.

- Караџић има српско, црногорско и босанско држављанство. Он је 30 година радио као лекар у Сарајеву и има право на њихову пензију. Не знам да ли ће да подноси захтев, али то право нико не може да му ускрати - каже Петронијевић.

За разлику од Караџића, Ратко Младић има право само на једну пензију у Србији, иако је службовао у више бивших југословенских република.

- Војно лице може да оствари пензију само у држави у којој је пензионисано - речено нам је у Министарству одбране.

Младићевих 59 пензија

Ратка Младића тренутно чека чак 4,2 милиона динара, односно 59 неподигнутих пензија. Новац се налази у Фонду СОВО Министарства одбране. Он је право на пензију стекао 1996. године, али је прима од 2002. године, јер је до тада примао плату. До децембра 2005. пензију су уредно подизали чланови његове породице, али је тада донета одлука о блокади.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер