Аустралијски мултимилионер Тим Гурнер о економском опоравку: Потребна масовна отпуштања да би се нанео бол и решио проблем ароганције радника. Незапосленост да се повећа за 40-50 одсто

Аустралијски мултимилионер Тим Гурнер има прилично невероватну идеју за подизање продуктивности и економског опоравка: масовна отпуштања да би нанели „бол“ и решили проблем „ароганције“ радника и поставили их на своје место. Његов предлог изазвао је негодовање широм света, али и покренуо дебату о односима моћи радника и послодаваца.

Ако и није једини међу предузетницима и економистима који сматра да су се радници превише осилили и да то није добро за привреду, аустралијски тајкун за некретнине Тим Гурнер је свакако један од ретких који је то саопштио директно, без околишања, и јавно.

„Мислим да је проблем у томе што су људи током пандемије (пандемије) одлучили да више не желе толико да раде, што је имало огромне последице на продуктивност. Занатлије су дефинитивно смањиле продуктивност. Они су много плаћени да не раде превише у последњих неколико година и морамо да радимо на томе да то променимо“, објаснио је Гурнер своје виђење проблема у четвртак на самиту о имовини Аустралиан Финанциал Ревиева.

„Морамо да видимо да се незапосленост повећава. Незапосленост би требало да се повећа за неких 40-50 одсто, по мом мишљењу. Треба нам бол у привреди, треба подсетити људе да раде за послодавце, а не обрнуто“, понудио је своје генијално решење.

„Морамо да убијемо тај став који је почео да штети економији“

„Дошло је до системске промене због које запослени мисле да је послодавац изузетно срећан што их има, уместо да је обрнуто. Ово је динамика коју треба променити. Морамо да убијемо овај став који је почео да штети економији“, навео је аустралијски тајкун, уверен да његов став деле и многи други послодавци, па чак и владе: „Владе широм света покушавају да повећају незапосленост да би достигле неку врсту нормалности и ми види га. Мислим да то сада сваки послодавац види“.

„Мислим, масовна отпуштања су дефинитивно у току. Људи можда неће причати о томе, али људи дефинитивно добијају отказе и почињемо да видимо мање бахатости на тржишту рада и то мора да се настави јер ће се то прелити у биланс стања“, закључио је оснивач и директор компаније. Гурнер Гроуп, чије се богатство процењује на 929 милиона аустралијских долара или 598 милиона америчких долара.

Видео његовог излагања о неопходном „болу у привреди” да би се извукла већа продуктивност од радника постао је виралан – само на Твитеру, који се сада зове X, прегледан је више од 24 милиона пута, а реакције су, очекивано, биле у великој мери негативне. Тако испод објаве можете видети оштре коментаре попут „инфлација 6 одсто, повећање плата 3,7 одсто, сада радите више, робови“ или „Принц Џофри (омражени лик из серије Игра престола) жели да стави плебејце који раде за њега на њихово место“ и епитети као што су „привилеговани“ и „одвратни“.

Ново истраживање продуктивности неће одушевити оне који раде од куће

Осудама су се придружили и аустралијски парламентарни представници, с левице и деснице. Посланик лабуриста Јероме Лакале рекао је да су то „коментари које бисте повезали са супер-зликовцем из цртаног филма“.

„Губитак посла није број. Људи завршавају на улицама и зависе од банака хране“, рекао је посланик либерала Кеитх Волахан.

„Подсетник да су извршни директори толико подигли своје плате да је однос између плата генералног директора и радника сада на једном од највиших нивоа икада забележених“, прокоментарисала је Гурнерову пословну филозофију и америчка демократска конгресменка Александрија Окасио-Кортез.

„Тим Гарнер не говори о обуздавању сопствених материјалних тежњи. Он не предлаже да се профит реинвестира у своју радну снагу да би повећао продуктивност… За богате људе попут Гурнера, жеља радника да живе достојанствено и удобно је „арогантна“. Поређења ради, њихов начин живота који кошта милионе долара је природно стање, нешто попут божанског права краљева“, написао је аустралијски аутор Ван Бадам у колумни за Гардијан.

Спенс Роџерс, извршни директор компаније Ихм Лукури, отишао је још даље. У посту на ЛинкедИн-у, он је Гурнеров захтев да се нанесе бол „милионима радника“ назвао „отеловљењем класног ратовања“.

„Којим речима бих уопште могао да опишем некога тако невероватно глупог, крхког и безвредног?“, запитао се – очигледно реторички.

Гурнеру је сада „искрено жао што његове речи нису изразиле емпатију“

„Запослени су се навикли да зарађују исту количину новца, али не раде исте сате“, рекао је Ендрју Мишелмор, председник Савета за минерале Аустралије. А колумниста Финанциал Ревиева, Арон Патрик, тврди да „пре него што разапне Тима Гурнера“, треба узети у обзир да чак и „економисти средњег тока сматрају да је превелика запосленост проблем“ јер у одређеном тренутку „конкуренција за радну снагу постаје толико интензивна да толико подиже плате да све поскупи“.

Међутим, након што је изазвао масовни гнев, Гурнер је зажалио у посту на ЛинкедИн-у због коментара који су били „дубоко неосетљиви према радницима, трговцима и њиховим породицама широм Аустралије који су захваћени овим губицима посла и притисцима због трошкова живота“. Он је додао да цени да губитак посла „има дубок утицај“ на раднике и да му је „искрено жао што моје речи нису показале емпатију према онима који су у тој ситуацији“.

40-годишњи Тим Гурнер у својој родној Аустралији већ има репутацију стереотипног суровог капиталисте, а пре неколико година постао је предмет подсмеха јер је саветовао младе да ако желе да уштеде за куповину куће, треба да једноставно престану да трошите новац на „тост од авокада од 19 долара и кафу од 4 долара.“ У бурну расправу укључио се и ББЦ, који је тачно израчунао колико комада тоста од авокада би неко морао да одустане да би уштедео за депозит на стан у Лондону: 24.999.

Ипак, и сам је признао да су му при покретању посла помогли кредити које је добијао од свог деде, који је у то време био и шеф. Гурнер Гроуп данас има портфељ некретнина вредан 6,4 милијарде долара. У ранијем интервјуу за аустралијско издање Форбса, он је такође открио да је „посвећен повећању сопствене продуктивности и благостања на неконвенционалне начине, односно да је „пробао све, од микродозирања печурака до инфрацрвених сауна, паре, лимфне дренаже, све…“.

(Н1)