уторак, 28. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Аунг Сан Су Ћи: Тврдње о геноциду над муслиманима у Мјанмару нису тачне
Хроника

Аунг Сан Су Ћи: Тврдње о геноциду над муслиманима у Мјанмару нису тачне

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 11. децембар 2019.

 Лидерка Мјанмара Аунг Сан Су Ћи стала је у одбрану своје земље од оптужби о геноциду у Међународном суду правде Уједињених нација у Хагу.

Добитница Нобелове награде за мир одговорила је на тврдње да је Мјанмар (бивша Бурма) починио злочине против Рохинђа муслимана.

У свом излагању, она је назвала случај који се води против Мјанмара „непотпуним и нетачним“ и напоменула да у држави Ракин, где је живео највећи део Рохинђа, већ вековима уназад постоје проблеми.

Хиљаде Рохинђа је убијено, а преко 700.000 је побегло у суседни Бангладеш током војних операција у већински будистичком Мјанмару 2017. Влада Мјанмара је увек тврдила да решава проблем „екстремистичке претње“ у држави Ракин, а Су Ћи је задржала тај став, назвавши насиље „унутрашњим оружаним конфликтом“ који је покренут нападима Рохинђа.

Допустивши да је војска Мјанмара некад можда користила неадекватну силу, она је рекла да ће војници, ако су починили ратне злочине, „бити кривично гоњени“.

Су Ћи, која је раније на међународном нивоу проглашена борцем за демократију, де факто је лидер Мјанмара од априла 2016, пре него што је наводни геноцид почео.

Она нема контролу над војском али ју је један истражитељ УН оптужио за „саучесништво“ у војним наредбама. То је нанело велику штету угледу Су Ћи, која је одлучила да се заузме за исту војску која ју је годинама држала у кућном притвору. Она је пред судијама рекла да је њена земља посвећена „безбедној репатријацији“ људи који су расељени из Ракина, и затражила од суда да избегне било какву акцију која би могла додатно да погорша конфликт.

Гамбија, мала западноафричка држава са већински муслиманским становништвом, покренула је случај против Мјанмара у Међународном суду правде УН (МСП) у име десетина других муслиманских земаља. „Све што Гамбија тражи је да кажете Мјанмару да престане са тим бесмисленим убиствима, да прекине са варварским поступцима који стално изнова шокирају нашу колективну свест, да заустави геноцид над својим сопственим народом“, рекао је суду министар правде и државни тужилац Гамбије Абубакар Тамбаду.

Његова земља је реаговала пошто је он посетио избеглички камп Рохинђа у Бангладешу и чуо сведочења о убиствима, силовањима и мучењима. Гамбија од МСП у Хагу сада тражи да одобри привремене мере за заштиту Рохинђа, али на коначну пресуду би могло да се чека годинама.

Почетком 2017, у Мјанмару је било милион Рохинђа, од којих је већина живела у држави Ракин. Али Мјанмар, који је већински будистичка земља, њих сматра илегалним имигрантима и ускраћује им држављанство. Рохинђе су се дуго жалиле да су мета прогона, а током 2017. оружане снаге Мјанмара су покренуле велику војну операцију у Ракину.

У поднеску који је Гамбија упутила МСП, војска се оптужује за „широко распрострањене и систематске операције чишћења“ Рохинђа, које су почеле у октобру 2016, а прошириле се у августу 2017.

Наводи се и да је циљ тих чишћења да се „униште Рохинђе као група, у целини или делом“, кроз масовна убиства, силовања и подметање пожара у њихове куће „у којима су станари често били закључани унутра“. Мисија УН за утврђивање чињеница која је истраживала ове наводе пронашла је толико уверљиве доказе да је затражила да буде спроведена истрага војске Мјанмара због геноцида над Рохинђама у држави Ракин.

За сада, Гамбија од суда тражи само да наметне „привремене мере“ за заштиту Рохинђа у Мјанмару и на другим местима од даље угрожености и насиља, које би биле правно обавезујуће. Да би донео пресуду да је Мјанмар починио геноцид, суд ће морати да утврди да ли је држава поступала „са намером да уништи у целини или делом“ Рохинђа мањину.

Иако таква пресуда не значи нужно да би Су Ћи и војне главешине били аутоматски ухапшени и послати на суђење, она би могла да доведе до санкција Мјанмару и да нанесе велику штету угледу и економији земље.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер