субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Атлантски савез Црне Горе: Србија је сувише битна да би остала ван НАТО-а
Хроника

Атлантски савез Црне Горе: Србија је сувише битна да би остала ван НАТО-а

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. новембар 2017.

 Београд -- Србија је сувише битан фактор на Балкану да би водила неутралну спољну политику, сматра председник Атлантског савеза Црне Горе Саво Кентера.

Сличног су мишљења били и остали учесници данашњег панела ''НАТО и Западни Балкан'' који је одржан у оквиру Пете НАТО недеље у Београду.

Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић Милић је истакла да је за разлику од времена када су земље Источне Европе постајале чланице НАТО-а, за земље Западног Балкана ово занимљив, динамичан, али и компликован период.

''Русија није била ревизионистичка када су се земље Источне Европе прикључивале алијанси. Данас је тешко време, још се не могу претпоставити последице Брегзита на НАТО, ЕУ и процес евроских интеграција'', рекла је Милић.

Она је оценила да је у Србији тренутно апсурдно што је, према истраживањима, за време актуелне власти подршка ЕУ у Србији пала испод 50 одсто. ''ЕУ се овде представља као једно од два зла. Зато је наш покушај да широј јавности објаснимо да не можемо раздвајати трансатлантску алијансу од Европске уније'', навела је Милић.

Према њеним речима осим непријатељског деловања Русије, постоје и додатне безбедносне претње у региону. ''Заустављен је процеш реформи безбедносног система у земљама Западног Балкана, други проблем је што постоји потпуни застој у суђењима за ратне злочине пред регионалним судовима, као и потпуна деструкција досадашњих пресуда у Хагу'', рекла је директорка ЦЕАС-а.

Она сматра да чланице НАТО-а треба да политички буду што присутније на Балкану. Чланство Црне Горе је, како је рекла, за њу најбоља вест која је у последњих 10 година стигла са Балкана.

Председник Атлантског савеза Црне Горе Саво Кентера рекао је да је пријем те земље у НАТО показало да Запад и даље гледа на Балкан као на своју интересну сферу, а да је Русија у том случају изгубила битку. Он је додао да није било лако 11 година објашњавати народу Црне Горе зашто та држава треба да постане чланица НАТО-а.

''Требало је разбити мит од односима Црне Горе И Русије и о томе како не можемо једни без других'', рекао је Кентера. Он сматра да је следећи кандидат за чланство у НАТО Македонија у којој су се, како каже, створили услови за пријем, посебно отако је та земља добила нову владу.

И председник Атлантског савеза Црне Горе сматра да политика неутралности Србије није одржива на дуже време. ''Србија је сувише битан фактор на Балкану да би била неутрална и не може се седети на две или три столице. И Црна Гора је то покушавала, али смо се на крају определили да гледамо у будућност, а не у прошлост и Србија треба да гледа шта је у интересу њених градјана, а не Русије, Америке и ЕУ'', поручио је Кентера.

Некадашњи директор Генералног директората за НАТО и политику безбедности Црне Горе Веско Гарчевић уверен је да је на Балкану потребна озбиљна расправа о томе шта су спољнополитички приориети дрржава тог региона.

Он сматра да је на Балкану доминантна рефлексија размишљања из СФРЈ која је, како је рекао, наставак лажне политике несврставања. Гарчевић је истакао да сва истраживања јавног мњења у земљама Западног Балкана показују забринутост градјана за корупцију, владавину права И цивилну контролу безбедносних служби.

''Зато треба да размотримо ко нам нудо могућности да то унапредимо, у ком систему можемо да имплементирамо те тековине, а ко нам се намеће као алтернатива интерграцијама'', сматра Гарчевић.

Он се запитао какву неутралност Србија жели на Балкану у 21.веку и да ли је она могућа. ''Да ли је то ствар само политичког тренутка или стављате у страну озбиљну расправу о томе шта доноси чланство у НАТО'', рекао је Гарчевић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер