уторак, 14. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Арон Чонка: Тражимо територијалну аутономију за Мађаре на северу Војводине
Хроника

Арон Чонка: Тражимо територијалну аутономију за Мађаре на северу Војводине

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. јануар 2013.

НОВИ САД - Председник Демократске заједнице војвођанских Мађара (ДЗВМ) Арон Чонка изјавио је да је време да се с властима у Србији поведе дијалог о предлогу за формирање мађарске територијалне аутономије на северу Војводине.

"Све што је потребно јесте добра воља, а након тога да се ствар препусти правницима. Садашњи Устав дозвољава могућности за које се залажемо, јер говори о аутономијама и о праву локалних самоуправа на удруживање, па стога ни са те стране нема препрека да се ова идеја реализује", рекао је Чонка за данашњи новосадски Дневник.

Додао је да је о овом предлогу прошлог месеца говорио пред члановима Поткомисије мађарског парламента и прецизирао да су за тај предлог и Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ), Покрет мађарске наде, Грађански савез Мађара и поједине невладине организације.

Према његовим речима, и председник Националног савета Мађара Тамаш Корхец, који је из редова Савеза војвођанских Мађара (СВМ), рекао је тада да досадашњи концепт аутономије за Мађаре није донео очекиване резултате и оценио да би територијална аутономија била дугорочно решење за опстанак Мађара у Србији.

Арон Чонка је подсетио да је Мађарска коалиција, у којој су били и СВМ, ДЗВМ и ДСВМ на изборима 2008. године, формулисала захтев о тростепеној мађарској аутономији у Војводини.

Први степен чинила би територијална аутономија која би била би формирана удруживањем осам општина на северу покрајине у којој Мађари чине већину становништва, с могућношћу да јој путем референдума приступе и друге општине, подсетио је Чонка.

Оценио је да би такво удруживање позитивно утицало и на економски развој таквог региона, јер би кроз аутономију Мађари имали право да сами уређују питања од важности за регион.

"Аутономија Војводине, или оно што је од тога остало, недовољан је оквир у којем би ови проблеми могли да се решавају. Војвођанска аутономија нема механизме да заштити националне заједнице у мери у којој је то њима потребно", истакао је Чонка.

Додао је да је степен поверења Мађара у државу Србију почео драстично да опада током деведесетих година прошлог века, након "чистки" по предузећима, полицији и судовима, и након масовне мобилизације "по свим могућим фронтовима по бившој Југославији".

"То поверење је делимично враћено, али и даље постоји неповерење, јер Мађари немају пропорционалну заступљеност у одређеним државним органима. Занемарује се равноправна употреба језика, и то ствара осећај код мојих сународника као да им је Србија маћеха, а не мајка.

Зато настојимо да Мађари у пуној мери Србију почну да доживљавају као своју државу. Јер, Србија јесте и наша држава", поручио је Чонка.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер