Arapska koalicija poslala 185 aviona na jemenske šiite

Još jedna zemlja u kojoj je propast „arapskog proleća” dovela do opšteg oružanog sukoba dočekala je stranu intervenciju, uz globalni skok cena nafte i oslobađanje prostora za širenje džihadista. Poprište je ovog puta Jemen, po čijem glavnom gradu Sani, koji je jesenas osvojila i u svoje uporište pretvorila šiitska milicija Huta, od noći između srede i četvrtka udara 185 vazdušnih bombardera arapskih država, predvođenih Saudijskom Arabijom. Agencije izveštavaju o uništenim avionima Huta, ali i o desetinama mrtvih i ranjenih civila.

Kopnene trupe nove „koalicije voljnih” zasad ne ulaze u Jemen. Neimenovani zvaničnik Rijada je, međutim, upozorio preko Rojtersa da „kontrola neba neće biti dovoljna” i da će za uspostavljanje poretka, narušenog ofanzivom Huta, „možda biti potrebna kopnena akcija”. U kopnenoj intervenciji su spremni da učestvuju i Egipat, Jordan, Sudan i Pakistan, javila je saudijska televizija Arabija. Osim tih država, u bombardovanju Sane učestvuju i Maroko, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan, Katar i Bahrein, a najviše aviona, čak stotinu, dali su Saudijci, koji su pripremili i 150.000 vojnika. Amerika zasad, kako je saopštila Bela kuća, pruža samo „logističku i obaveštajnu pomoć”.

Vazdušni napadi već su zaustavili prodor Huta ka jemenskom primorskom gradu Adenu, u koji se, sa vladom i lojalnim jedinicima vojske, sklonio zvanični predsednik Abd Rabi Mansur Hadi. On je pre tri dana i zatražio vojnu pomoć Saveta za saradnju u Persijskom zalivu, Arapske lige i Ujedinjenih nacija. Nije izvesno da li je Hadi i dalje u Adenu. Ali odbrana tog grada i nije važna samo zbog zaštite predstavnika zvaničnog režima već i zato što se iz njega može kontrolisati svega 40 kilometara širok tesnac između Arabijskog poluostrva i Afrike, Bab el Mandeb, kojim arapske zemlje šalju naftu ka Sueckom kanalu. Četiri egipatska vojna broda su poslata da obezbede prolaz kroz Adenski zaliv, u Kuvajtu su preduzeli i dodatne mere predostrožnosti za svoja naftna postrojenja, ali je cena tog energenta na svetskim berzama već porasla za četiri odsto.

Zbog prezasićenosti tržišta, teško da će cena nafte drastično skočiti, ali je politička nestabilnost u regionu neizbežna. Očekivana linija podele je već ocrtana. Turska je intervenciju podržala, Rusija je izrazila zabrinutost i podržala dijalog kao jedini put do rešenja krize, dok su vojnu akciju, nazivajući je agresijom, osudili Sirija i Iran. Teheran je, doduše, preko neimenovanog Rojtersovog izvora poručio da ne namerava da i sam vojno interveniše, što Saudijci smatraju da je već učinio, navodno snabdevajući šiitske Hute.

Sve ovo na prvi pogled liči na verski sukob između dve struje islama, sunita i šiita, i borbu za moć dve najveće regionalne sile, razjedinjene i religijskim razlikama – Saudijske Arabije i Irana. Ali poreklo trvenja unutar Jemena daleko je složenije i zbog toga mu ni dosadašnja strana uplitanja nisu mogla obezbediti dugotrajnu stabilnost. Decenijama su Saudijci slivali u Jemen ogromne sume novca kako bi osigurali prevlast sunita. Ali za siromaštvo se niko nije postarao – Jemen uvozi 90 odsto hrane i pati od nestašice vode, a stanovništvo mu je podeljeno više plemenskim nego religijskim razlikama.

I prva pobuna Huta 2003. godine dugo je bila uspešna ne zahvaljujući svojoj verskoj orijentaciji, već zato što je ta milicija, kao jedina organizovana opoziciona sila, dobila i podršku drugih plemena nezadovoljnih svojim pravima. Taj ustanak je ugušen avionskim bombardovanjem koje su sproveli upravo Saudijci, ali to nije umirilo opštu razočaranost stanovništva, pa je 2011. godine, usled ekonomskih poteškoća, „arapsko proleće” izbilo i u Jemenu. Predsednik Ali Abdulah Saleh je sišao sa vlasti, Hadi ju je preuzeo, ali nije ublažio siromaštvo, sprečio korupciju, niti uspeo da se dogovori sa Hutima i ostalim plemenima i grupama oko odobravanja prava i raspodele moći. Tako je jesenas buknula još jedna pobuna Huta, koja je na početku verovatno imala delimičnu podršku i drugih aktera nezadovoljnih režimom.

Ali teško da je tu podršku zadržala i nakon što su šiiti prošle nedelje krenuli u potpunu ofanzivu sa namerom da preuzmu kontrolu nad zemljom.

Posledice po globalnu stabilnost zbivanja u Jemenu mogli bi imati i budući američki potezi. Jer, Barak Obama je jesenas isticao Jemen kao uzor novog američkog načina ratovanja protiv džihadista, bez kopnenih trupa, upotrebom dronova i obučavanjem i naoružavanjem lokalne vojske. Onda se ispostavilo da je 500 miliona dolara vrednoj vojnoj opremi izgubljen trag, to jest da su je preuzeli Huti i bivši predsednik Saleh, kojima su prišle mnoge vojne jedinice, što takođe odslikava nezadovoljstvo zvaničnim režimom. Juče je „Los Anđeles tajms” objavio i da su Huti, po svemu sudeći, kad su osvojili Sanu, došli i do dokumenata o američkim obaveštajnim akcijama u Jemenu, uključujući i imena lokalnih agenata.

Ti podaci su sada verovatno dostupni Iranu. Zbog toga je, piše „Los Anđeles tajms”, odmah drastično redukovan broj napada dronovima na jemensku Al Kaidu, najopasniji ogranak te organizacije, a američki vojnici su prošle nedelje morali i da se povuku iz Jemena. Celokupna nova američka strategija, kojim se Obama hvalio, propala je jer, pošto Jemenu nije pružena stabilnost, Al Kaida sada koristi priliku da se širi, a pojavila se i Islamska država, koje ranije nije bilo na toj teritoriji. Nakon toga, moguće je da će se Pentagon naći pod pritiskom da preispita ideju da je protiv džihadista moguće boriti se i bez slanja trupa, te da će haos u Jemenu, osim što je prizvao akciju arapskih zemalja, voditi i novim vojnim intervencijama Vašingtona.