четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Арапска коалиција послала 185 авиона на јеменске шиите
Хроника

Арапска коалиција послала 185 авиона на јеменске шиите

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 28. март 2015.

Још једна земља у којој је пропаст „арапског пролећа” довела до општег оружаног сукоба дочекала је страну интервенцију, уз глобални скок цена нафте и ослобађање простора за ширење џихадиста. Поприште је овог пута Јемен, по чијем главном граду Сани, који је јесенас освојила и у своје упориште претворила шиитска милиција Хута, од ноћи између среде и четвртка удара 185 ваздушних бомбардера арапских држава, предвођених Саудијском Арабијом. Агенције извештавају о уништеним авионима Хута, али и о десетинама мртвих и рањених цивила.

Копнене трупе нове „коалиције вољних” засад не улазе у Јемен. Неименовани званичник Ријада је, међутим, упозорио преко Ројтерса да „контрола неба неће бити довољна” и да ће за успостављање поретка, нарушеног офанзивом Хута, „можда бити потребна копнена акција”. У копненој интервенцији су спремни да учествују и Египат, Јордан, Судан и Пакистан, јавила је саудијска телевизија Арабија. Осим тих држава, у бомбардовању Сане учествују и Мароко, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Јордан, Катар и Бахреин, а највише авиона, чак стотину, дали су Саудијци, који су припремили и 150.000 војника. Америка засад, како је саопштила Бела кућа, пружа само „логистичку и обавештајну помоћ”.

Ваздушни напади већ су зауставили продор Хута ка јеменском приморском граду Адену, у који се, са владом и лојалним јединицима војске, склонио званични председник Абд Раби Мансур Хади. Он је пре три дана и затражио војну помоћ Савета за сарадњу у Персијском заливу, Арапске лиге и Уједињених нација. Није извесно да ли је Хади и даље у Адену. Али одбрана тог града и није важна само због заштите представника званичног режима већ и зато што се из њега може контролисати свега 40 километара широк теснац између Арабијског полуострва и Африке, Баб ел Мандеб, којим арапске земље шаљу нафту ка Суецком каналу. Четири египатска војна брода су послата да обезбеде пролаз кроз Аденски залив, у Кувајту су предузели и додатне мере предострожности за своја нафтна постројења, али је цена тог енергента на светским берзама већ порасла за четири одсто.

Због презасићености тржишта, тешко да ће цена нафте драстично скочити, али је политичка нестабилност у региону неизбежна. Очекивана линија поделе је већ оцртана. Турска је интервенцију подржала, Русија је изразила забринутост и подржала дијалог као једини пут до решења кризе, док су војну акцију, називајући је агресијом, осудили Сирија и Иран. Техеран је, додуше, преко неименованог Ројтерсовог извора поручио да не намерава да и сам војно интервенише, што Саудијци сматрају да је већ учинио, наводно снабдевајући шиитске Хуте.

Све ово на први поглед личи на верски сукоб између две струје ислама, сунита и шиита, и борбу за моћ две највеће регионалне силе, разједињене и религијским разликама – Саудијске Арабије и Ирана. Али порекло трвења унутар Јемена далеко је сложеније и због тога му ни досадашња страна уплитања нису могла обезбедити дуготрајну стабилност. Деценијама су Саудијци сливали у Јемен огромне суме новца како би осигурали превласт сунита. Али за сиромаштво се нико није постарао – Јемен увози 90 одсто хране и пати од несташице воде, а становништво му је подељено више племенским него религијским разликама.

И прва побуна Хута 2003. године дуго је била успешна не захваљујући својој верској оријентацији, већ зато што је та милиција, као једина организована опозициона сила, добила и подршку других племена незадовољних својим правима. Тај устанак је угушен авионским бомбардовањем које су спровели управо Саудијци, али то није умирило општу разочараност становништва, па је 2011. године, услед економских потешкоћа, „арапско пролеће” избило и у Јемену. Председник Али Абдулах Салех је сишао са власти, Хади ју је преузео, али није ублажио сиромаштво, спречио корупцију, нити успео да се договори са Хутима и осталим племенима и групама око одобравања права и расподеле моћи. Тако је јесенас букнула још једна побуна Хута, која је на почетку вероватно имала делимичну подршку и других актера незадовољних режимом.

Али тешко да је ту подршку задржала и након што су шиити прошле недеље кренули у потпуну офанзиву са намером да преузму контролу над земљом.

Последице по глобалну стабилност збивања у Јемену могли би имати и будући амерички потези. Јер, Барак Обама је јесенас истицао Јемен као узор новог америчког начина ратовања против џихадиста, без копнених трупа, употребом дронова и обучавањем и наоружавањем локалне војске. Онда се испоставило да је 500 милиона долара вредној војној опреми изгубљен траг, то јест да су је преузели Хути и бивши председник Салех, којима су пришле многе војне јединице, што такође одсликава незадовољство званичним режимом. Јуче је „Лос Анђелес тајмс” објавио и да су Хути, по свему судећи, кад су освојили Сану, дошли и до докумената о америчким обавештајним акцијама у Јемену, укључујући и имена локалних агената.

Ти подаци су сада вероватно доступни Ирану. Због тога је, пише „Лос Анђелес тајмс”, одмах драстично редукован број напада дроновима на јеменску Ал Каиду, најопаснији огранак те организације, а амерички војници су прошле недеље морали и да се повуку из Јемена. Целокупна нова америчка стратегија, којим се Обама хвалио, пропала је јер, пошто Јемену није пружена стабилност, Ал Каида сада користи прилику да се шири, а појавила се и Исламска држава, које раније није било на тој територији. Након тога, могуће је да ће се Пентагон наћи под притиском да преиспита идеју да је против џихадиста могуће борити се и без слања трупа, те да ће хаос у Јемену, осим што је призвао акцију арапских земаља, водити и новим војним интервенцијама Вашингтона.

Владимир Вукасовић 

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер