Апелационо веће Хашког трибунала ослободило бившег начелника ГШ ВЈ Момчила Перишића

ХАГ – Жалбено веће Хашког трибунала ослободило је данас бившег начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Момчила Перишића оптужби за злочине у БиХ и Хрватској и наложило да сместа буде пуштен на слободу.

Перишића је претходно Претресно веће 2011. године осудило на 27 година затвора због злочина почињених у Сарајеву и Сребреници у периоду од 1993. до 1995. године и током гранатирања Загреба у мају 1995.

Жалбено веће данас је поништило ту осуђујућу пресуду.

Перишић се 7. марта 2005. године добровољно предао Хашком трибуналу и истог дана је пребачен у надлежност тог суда.

Перишић, други званичник Београда који је ослобођен у Хагу

Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић други је високи званичник Београда којег је Хашки трибунал ослободио одговорности за ратне злочине.

Раније, одговорности је ослобођен и бивши председник Србије Милан Милутиновић.

Трибунал није осудио ни бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, који је умро у притвору, пре завршетка процеса, 11. марта 2006.

У фебруару 2009. године првостепено су осуђени представници власти и војске СРЈ и полиције Србије: Никола Шаиновић, бивши потпредседник владе на 22 године затвора, начелник Генералштаба Драгољуб Ојданић на 15, Небојша Павковић на 22, бивши командант Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић на 15 и први човек МУП-а Србије на Косову Сретен Лукић на 22 године затвора.

Властимир Ђорђевић, бивши помоћник министра унутрашњих послова Србије и начелник Ресора јавне безбедности, првостепено је осуђен на 27 година.

У току је суђење Јовици Станишићу, бившем начелнику Државне безбедности Србије и Франку Симатовићу, команданту специјалних јединица полиције, као и Војиславу Шешељу, лидеру Српске радикалне странке.

Осуђењи су и бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин - на десет година и он се налази на слободи од јула 2011. пошто је издржао две трећине казне, док је генерал Миле Мркшић првостепено осуђен на 20 година, док је трећи из „вуковарске тројке” Мирослав Радић ослобођен.

Пензионисани вице-адмирал Миодраг Јокић, бивши заповедник Деветог војно-поморског сектора Југословенске ратне морнарице, који је осуђен на седам година затвора, након издржане две трећине казне налази се на слободи, као и генерал Павле Стругар, који је био осуђен на седам и по година затвора.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију оптужио је од оснивања 1993. године укупно 161 особу, а до сада окончао 125 поступака, у којима су Срби осуђени на више од 900 година робије - а сви остали на нешто више од 200 година.

Хашко тужилаштво је до 2004, када је закључена последња оптужница, повукло 20 оптужница, а од преосталих 141, Срба је 95 - те чине 68 одсто оптужених, 22 одсто су Хрвати, Бошњака има седам одсто, косовских Албанаца 5,6 одсто, а Македонаца два одсто.

Срби су закључно са почетком 2009. године осуђени на 904,5 година затвора, Хрвати на 171, Бошњаци на 39,5, Албанци на 19 и Македонци на 12.

Перишић, официр са (контроверзном) политичком каријером

Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић, којег је Жалбено веће Хашког трибунала данас ослободио - поништивши ранију осуђујућу пресуду на 27 година затвора, један је од малобројних официра пониклих из бивше ЈНА који је касније правио и политичку каријеру.

Оптужница против Перишића обелодањена је 7. марта 2005, када се добровојлно предао и истог дана отишао у притворску јединицу Трибунала. Суђење је започело 2. октобра 2008. године.

Перишић је рођен 1944. године у Коштунићима код Горњег Милановца.

Завршио је Војну академију копнене војске, артиљеријски род, Командно-штабну академију и Школу националне одбране, а дипломирао је и психологију на Филозофском факултету.

На почетку рата у Хрватској 1991. године био је командант Артиљеријског школског центра у Задру, а потом је постављен за команданта Билећког корпуса. Командовао је и операцијама на подручју Мостара.

За команданта Треће армије, са седиштем у Нишу, постављен је почетком 1993. године, а августа те године је постао начелник Генералштаба Војске Југославије.

Крајем 1996. године Жупанијски суд у Задру осудио га је, у одсуству, на 20 година затвора због ратних злочина против цивилног становнитва и међународног права.

Начелник Генералштаба био је до 24. новембра 1998, када је указом тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића смењен и постављен за саветника председника Савезне владе за питања одбране, што је одбио.

Перишић је 1999. био један од оснивача странке Покрет за демократску Србију и његов лидер, а за посланика Већа република Скупштине СРЈ, као кандидат Демократске опозиције Србије изабран је на парламентарним изборима 24. септембра 2000, био је и председник скупштинског Одбора за безбедност.

Био је и посланик Скупштине Србије, а потпредседник у влади Зорана Ђиндица био је од 25. јануара 2001. до 19. марта 2002, када је поднео оставку јер су га четири дана раније војне власти ухапсиле због сумње да је шпијунирао у корист САД.

Истовремено са Перишићем ухапшени су и дипломата САД Џон Дејвид Нејбор, потпуковник ВЈ Миодраг Секулић и бивши припадник ВЈ Владимир Влајковић.

Војно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Перишића за кривицно дело шпијунаже 30. септембра 2002, суђење је почело 24. децембра, али је Војни суд у Београду одбацио оптужницу јер се Перишић позвао на имунитет савезног посланика.

Посланички мандат у Скупштини СЦГ Перишићу је престао 5. марта 2004, а Војно тужилаштво је 15. августа 2004. тражило ново покретање поступка против њега.

Перишићу је у Хагу суђено за помагање и подржавање злочина почињених у Загребу и у БиХ од 1993. до 1995. године.

На првостепену пресуду од 27 година затвора, донету 6. септембра 2011. жалила се Перишићева одбрана, која је тражила да се ослободи по свим тачкама оптужнице. Хашко тужилаштво, које је у завршној речи тражило казну доживотног затвора, није уложило жалбу.

Перишић је носилац више одликовања.

Ожењен је, отац двоје деце.