Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду за убиство Славка Ћурувије

Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду у случају убиства власника и новинара "Дневног телеграфа", Славка Ћурувије, са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем НН лица у тај случај.

Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило НН лице, а да су ДБ-овци за то припремили "терен". Апелациони суд је истовремено наложио да се оптуженима понови суђење пред Специјалним судом у Београду.

Како је објављено на сајту Апелационог суда, првостепена пресуда побија се због битне повреде одредаба кривичног поступка, указивањем да је првостепени суд изреком пресуде повредио објективни и субјективни идентитет оптужнице и прекорачио оптужбу, чиме је учинио битне повреде одредаба кривичног поступка, будући да је изрека пресуде неразумљива, разлози пресуде противречни изреци, као и да у пресуди нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а дати разлози су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде. 

Како се наводи, у конкретном случају, тужилац је до краја главног претреса остао при чињеничном опису из оптужнице, а првостепени суд је након тога, изменио чињенични опис из оптужног акта, тако што је у чињенични опис првостепене пресуде додао одређене чињенице и околности које нису биле садржане у оптужници.

На овај начин су, даље наводи Апелациони суд, окривљени оглашени кривим за нове чињенице и радње, које оптужба не садржи и о којима, у току поступка, нису извођени докази.

"Наиме, увођењем НН лица у изреку пресуде, а које је, према утврђењу првостепеног суда, учествовало у радњи извршења кривичног дела заједно са окривљенима и то као непосредни извршилац и додавањем нових радњи окривљенима Радоњићу, Кураку и Ромићу, првостепени суд је, када је реч о начину извршења кривичног дела, значајно изменио чињенично стање које је по сопственој оцени утврдио, у односу на чињенично стање описано у оптужници. При томе се у ожалбеној пресуди не наводи ниједан доказ на основу ког би првостепени суд утврдио са несумњивом извесношћу присуство још једног лица на лицу места и то непосредног извршиоца, нити на основу којих доказа је утврдио да је НН лице постигло договор о лишењу живота оштећеног, а на шта се основано указује жалбом Тужилаштва за организовани криминал, због чега се у жалбеном поступку, у том делу, не може испитати правилност закључивања првостепеног суда. Истовремено, увођењем НН лица у чињенични опис радње кривичног дела, на више места, у различитим сегментима, изрека пресуде је учињена неразумљивом, јер најпре остаје нејасно да ли се у конкретном случају ради о једном НН лицу или су у питању више НН лица, да ли је исто НН лице налогодавац, лице са којим окривљени постижу претходни договор, а такође и непосредни извршилац кривичног дела, или се ради о различитим НН лицима", пише на сајту Апелационог суда. 

Такође, додаје Апелациони суд, првостепени суд у изреци, а и касније у образложењу пресуде, није уопште навео на који начин су Курак и Ромић омогућили НН лицу да изврши ово кривично дело, што њихове радње, чини нејасним и неразумљивим.

"Ово стога, што се из изреке првостепене пресуде не види и остаје нејасно где су се, у моменту извршења кривичног дела над оштећенима, налазили  Ромић и Курак, да ли су били заједно или су били раздовојени, даље нејасно је на који начин и којом својом радњом су омогућили НН лицу извршење кривичног дела и тиме као саизвршиоци учествовали у извршењу овог кривичног дела", наводи се.

Апелациони суд, између осталог, налази да се основано жалбама указује да у образложењу пресуде нису дати довољно јасни разлози о одлучним чињеницама на основу којих је првостепени суд утврдио постојање претходног договора између свих окривљених, а посебно договора са НН лицем.

"У прилог чињеници да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, те да недостају разлози за одлучне чињенице је и то што првостепени суд не даје разлоге за постојање заједничког умишљаја на страни окривљених, нити договора, нити наводи из чега закључује да су окривљени Радоњић, Курак и Ромић поступали као извршиоци", пише Апелациони суд.

За учешће у убиству Ћурувије, које се догодило, 11. априла 1999. године, на укупно 100 година затвора били су осуђени тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић, као и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић.

(Н1)