Анђелко Вучић: Путин ми је чврсто стегао руку, а његово одликовање Александра је признање Србији - поносан сам на свог сина

 Био сам веома радостан што видим Путина тако непосредно, очи у очи. Онако како сам га и замишљао, не великог, али чврстог. Стегао ми је руку обема рукама, каже Анђелко Вучић

Доделу Ордена Светог Александра Невског пратио је из породичног дома са супругом Ангелином, а у гостима им је била и руска телевизија.

- Ангелина је онако мајчински отворила и очи и душу док смо то пратили. Наравно, били смо узбуђени. С разлогом, имајући у виду који је орден и од кога. Били смо код куће, нисмо желели да се трпамо. Била је ту и екипа руске телевизије, а друштво нам је правила млађа унука, ћерка млађег сина Андреја, јер су Данило и очева љубимица Милица били у колони са осталим учесницима који су желели да поздраве Путина код Храма Светог Саве. И ја сам им се прикључио касније по подне - почиње причу Анђелко Вучић.

Упркос присуству камере у том моменту, признаје да се усхићење, праћено родитељским сузама, није могло сакрити

- Узбуђење, задовољство и понека суза, што кажу, и из сете и из среће - описује он.

Био је то емотиван моменат, мешавина огромне радости, али и сете:

- Носталгија је ближа нама старијима. Сетим се свих мојих старијих, и браће, и стрица... Сетим се и шта сам из њихових прича слушао о свом оцу и његовом односу према тадашњој Русији, односно СССР. Та блискост православна увукла је и њега.

Анђелко Вучић објашњава колико му је значило то што орден носи име великог Александра Невског, а још више списак великана који су ово признање понели:

- Говоримо о друштву Обреновића, Карађорђевића и о можда највећем дипломати Николи Пашићу. А од тада је прошло, ево, ускоро 105 година. То је орден и признање Србији која јесте ту каква јесте и заслужила је то баш таква каква јесте. Надајмо се да ће остати и даље непристрасна или пристрасна и за једне и за друге, дакле и за оне где сунце излази и за оне где залази. Ово је признање Србији, стицајем околности Александар је ту, ми смо родитељи, али због свега тога ви можете замислити шта значи родитељима. Значи много.

Како нам се поверио, овај дан је завршен интимнијом прославом на којој је одабрано српско-руско друштво наздрављало и Путину, и Вучићу и ордену, уз руску песму "Дан победе".

Нисам наметљив и нисам желео да прилазим, али онда су ми људи из протокола понудили и наравно да сам био јако радостан што видим Путина тако непосредно, очи у очи. Онако како сам га и замишљао, не великог, али чврстог. Стегао ми је руку обема рукама... Погледао ме је право у очи, честитао и захвалио

На крају важног дана десио се још један узбудљив тренутак за Анђелка Вучића - упознао је руског председника Путина:

- Нисам наметљив и нисам желео да прилазим, али онда су ми људи из протокола понудили и наравно да сам био јако радостан што видим Путина тако непосредно, очи у очи. Онако како сам га и замишљао, не великог, али чврстог. Стегао ми је руку обема рукама... Погледао ме је право у очи, честитао и захвалио. То је догађај који мало ко може да доживи. Пун сам и задовољан што сам га срео. Човеку у мојим годинама, а нису мале, то је велика ствар.

Анђелко Вучић открива и како је утицао на посвету коју је изговорио председник Србије приликом доделе ордена:

- Посебно ми је мило што је рекао коме поклања орден. Када ми је јавио, рекао је да ће га посветити мени, а ја сам одмах рекао: "Не мени, него прецима, Вучићима из Бугојна." Ја јесам посмрче кога је мајка у стомаку донела у избеглиштво, али мислим да су они и више и теже трпели, а више Србији и Русији тежили него данашње генерације. Он је орден посветио прецима из Чипуљића, где су живели мој отац, стриц...

(Курир)