петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Амбасадор Хрватске у Београду: Хрватска жели Србију у ЕУ из геостратешких разлога
Хроника

Амбасадор Хрватске у Београду: Хрватска жели Србију у ЕУ из геостратешких разлога

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 25. мај 2016.

Амбасадор Хрватске Гордан Маркотић изјавио је данас у Београду да сва спорна питања између Србије и Хрватске треба решавати дијалогом и да Хрватска жели да Србија постане чланица ЕУ.

После предавања које је у амбасади одржао студентима о искуствима Хрватске у првим годинама чланства у ЕУ, Маркотић је, одговарајући на питања о блокади отварања поглавља 23 и 24 у преговорима Србије и ЕУ, одговорио да питања која Хрватска отвара у вези са Србијом служе промени стања које треба поправити и да се то тражи од сваке земље која жели да постане пуноправна чланица ЕУ.

"Питања о којима постоје неслагања између Хрватске и Србије датирају од пре више година, али ми верујемо да ће се наћи прихватљиво решење на билатералној основи јер је најважније да се одржи дијалог. Хрватски министар спољних послова Миро Ковач изјавио је недавно да се о превазилажењу проблема интензивно разговара са Европском комисијом и Холандијом као председавајућом ЕУ", рекао је Маркотић.

Хрватска сматра да је надлежност Србије за процесуирање ратних злочина извршених на територији Југославије квази-територијална и да нема основа да српски судови процесуирају хрватске држављане на територији Србије, али и да се то питање такође може решити дијалогом, рекао је Маркотић на Отвореним данима ЕУ у хрватској Амбасади.

Он је додао да је и сама Хрватска две године имала успорен темпо преговарања због случаја "Топничких дневника" у вези са операцијом "Олуја" и такође била условљена обавезом одржавања "Параде поноса" баш у Сплиту и решавања граничног спора са Словенијом.

На питање студената зашто је Хрватска у српско-хрватском спору око границе на Дунаву одлучна да истраје на граници из времена Аустроугарске, по којој би 11.000 хектара српске територије око Сомбора, Апатина и Бачке Паланке припало Хрватској, Маркотић је одговорио да није толико упознат са проблематиком границе на Дунаву и да би то питање требало оставити на решавање међународним правницима.

"Ако до сагласности стручњака не дође, ту је Међународни суд правде у Хагу који ће окончати тај спор. Србија и Хрватска нису једине земље које имају такве проблеме и ја то не бих коментарисао, али остајем при ставу да би српски и хрватски експерти морали сести за сто и отворено разговарати у духу добросуседских односа", навео је Маркотић.

Маркотић је навео да Хрватска жели Србију у ЕУ и да се за њено чланство годинама залаже, а за то, према његовим речима, постоје и геостратешки разлози, јер је Србија окружена чланицама ЕУ и није добро да простор бивше Југославије остане изван Уније.

На питање да ли Србија има алтернативу придруживања неком другом блоку, као што је савез са Русијом или Кином, док је Хрватска није имала, Маркотић је одговорио да је ЕУ будућност и да нема алтернативу, јер су користи од чланства вишеструке.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер