уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ален Кундицки: Нема говора о суспензији визне либерализације
Хроника

Ален Кундицки: Нема говора о суспензији визне либерализације

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. мај 2011.

Амбасадор Белгије у Београду Ален Кундицки изјавио је Танјугу да, за сада, нема говора о суспензији визне либерализације за Србију пошто је то „крајњи сценарио”, и додао да је захтев Белгије за разматрање проблема лажних азиланата постао предмет великог неспоразума.

„Мислим да је писмо које је Белгија послала Европској комисији постало предмет великог неспоразума. Белгија се залагала за режим визне либерализације према Србији и није променила мишљење по том питању”, рекао је Кундицки.

Наводећи да у Белгији постоји реалан проблем с великим бројем подносиоца неоснованих захтева за азил, он је рекао да је његова земља сматрала да на то мора да скрене пажњу Европској комисији, посебно у тренутку када се ЕК спремала да пошаље у Србију експертску мисију која ће се бавити управо тим питањем.

„Одлучни смо у намери да заједно са Србијом и европским властима нађемо решење за тај проблем”, рекао је Кундицки, који је учествовао на манифестацији поводом обележавања 9. маја - Дана Европе, и додао да је стекао утисак да је влада Србије спремна да реши тај проблем.

„За сада нема говора о захтеву за суспензију визног режима за Србију. То је крајњи сценарио који тренутно не можемо разматрати”, нагласио је белгијски амбасадор.

Амбасадор Шведске Кристер Асп, чија је земља добила највише захтева за азил из Србије, рекао је да се не би смело дозволити да због злоупотреба неколицине буде поништено нешто што је важно за цео српски народ.

Швеска је, према његовим речима, прошле године добила више од 5.000 захтева за азил из Србије, а у прва три месеца ове године више од 700 захтева.

„Имамо стални дијалог са српским властима и мислимо да је српска влада одлично реаговала на тај проблем”, изјавио је Асп.

„Став Шведске у овом тренутку јесте да се не би смело дозволити да тих 5.000 људи поништи нешто што важи за остатак српског народа. Мислим да треба да будемо веома опрезни по том питању пре него што евентуално учинимо тако нешто”, закључио је шведски амбасадор.

И остали амбасадори земаља чланица ЕУ, који су учествовали на манифестацији у Београду поводом обележавања 9. маја - Дана Европе, изразили су подршку режиму визне либерализације за Србију.

Амбасадор Кипра у Београду Хараламбос Хаџисавас је изјавио да његова земља неће подржати евентуални предлог за суспензију безвизног режима и поновио да је Кипар увек имао веома пријатељске односе са Србијом и да у сваком тренутку и на сваком месту подржава Србију.

Словеначки амбасадор Франц Бут је рекао Танјугу да се његова земља апсолутно противи могућности поновног увођења виза за грађане Србије.

„Став Словеније је јасан - Словенија је била један од главних иницијатора визне либерализације и залаже се да Србија постане чланица ЕУ. Апсолутно не подржавамо могућност увођења мера попут повратка виза и уверени смо да се то неће десити, али разумемо бригу неких земаља ЕУ”, рекао је он.

Први секретар финске амбасаде у Београду Рику Варјовара изјавио је да његова земља подржава визну либерализацију, а италијански амбасадор у Србији Армандо Варикио изразио је уверење да ће проблем с приливом лажних азиланата бити отклоњен.

„Визна либерализација је велико достигнуће за Србију и Италија је међу земљама које су то максимално подржавале... Нећемо дозволити да специфично питање попут привременог пораста броја захтева за азил поништи то велико достигнуће”, казао је Варикио Танјугу.

Амбасадор Грчке Димостенис Стоидис изјавио је да Атина подржава програм визне либерализације за Србију и изразио наду да ће српске власти отклонити проблеме и да ће безвизни режим остати на снази.

„Такође, надамо се да ће Србија добити статус кандидата за ЕУ до краја године и Грчка ће у децембру подржати Србију”, казао је Стоидис Танјугу.

Француски амбасадор Франсоа-Гзавије Денио подсетио је да је његова земља била међу највећим поборницима визне либерализације за Србију.

Наводећи да у ЕУ важи принцип да „када се нешто пружи, уз то иду одређена правила”, Денио је изразио уверење да ће та правила бити испоштована и да ће безвизни режим остати на снази.

Словачка и Румунија су такође изразиле наду да Србији неће бити суспендована визна либерализација.

„Словачка је увек подржавала евроинтеграције Србије и нада се да ће Србија избећи одлуку о укидању визне суспензије”, изјавио је Танјугу словачки амбасадор Јан Варшо, док је његов румунски колега Јон Маковеј оценио да до јуна има довољно времена за отклањање препрека и нагласио да „ниједан амбасадор не би желео да се тако нешто деси, посебно пошто Србија ма циљ да до краја године стекне статус кандидата за ЕУ”.

Мађарски амбасадор Оскар Никовиц је оценио да безвизни режим није у реалној опасности, већ да је више у питању упозорење Србији, а чешка амбасадорка Хана Хубачкова приметила је да је Србија испуњавала све услове и пре него што је стављена на белу шенгенску листу.

Амбасадор Бугарске Георги Димитров је рекао да његова земља никад није имала визних проблема са Србијом и да би желела да, ако је могуће, визе буду укинуте, подсећајући да их је Бугарска увела „у последњем тренутку”, 2007. године, пошто је на то била приморана због уласка у ЕУ.

Амбасадор Аустрије Клеменс Која рекао је да је Беч против евентуалне суспензије безвизног режима за Србију, али да би, „из солидарности с другим земљама, и ако буде процењено да српске власти не чине довољно да то спрече”, визна либерализација могла бити привремено суспендована.

Заменик шефа мисије Данске Питер Лесан рекао је Танјугу да његова земља нема проблема с подносиоцима захтева за азил из Србије, али да ће саслушати аргументе Белгије и ЕК и на основу тога донети одлуку.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер