Алексеј Данилов: Украјинци морају да „одрасту“ и одлуче како да развијају своју земљу. Запад нас неће хранити цео живот и нећемо целог живота примати помоћ

Украјинци не би требало да се заваравају мислећи да ће Запад са задовољством плаћати рачуне за њих на дуге стазе, упозорио је Алексеј Данилов, секретар украјинског Савета за националну безбедност и одбрану. Он је такође предвидео да што дуже траје сукоб са Москвом, то ће губитак Кијева бити већи.

Најновији коментари високог безбедносног званичника произашли су из сличних примедби које су недавно дале његове колеге, укључујући председника Володимира Зеленског, који је недавно признао да мање импресивна украјинска летња контраофанзива може да пригуши ентузијазам Запада да додатно подржи Кијев.

У интервјуу локалној ТВ станици у Лавову у петак, Данилов је објаснио да се, на почетку непријатељстава прошлог фебруара, врло мало на Западу веровало да Украјина може дуго да издржи руске нападе. Он је додао да западне владе углавном нису очекивале да ће се сукоб вући више од годину и по, што значи да је Кијеву у овом тренутку све теже да од њих добије финансијску подршку и помоћ.

„Што даље [идемо], биће теже. Морамо то да признамо“, изјавио је Данилов.

Шеф безбедности саветовао је сународнике да не мисле да ће нас украјинске присталице „хранити цео живот и да ћемо целог живота примати помоћ“.

„Морамо да одрастемо и одлучимо како да развијамо своју земљу“, закључио је Данилов.

Говорећи за Си-Ен-Би-Си у понедељак, америчка министарка финансија Џенет Јелен описала је Украјину као „потпуно зависну“ од финансијске помоћи Запада.

У међувремену, раније овог месеца, администрација председника Џоа Бајдена није успела да кроз Конгрес прогура огроман пакет помоћи од 105 милијарди долара, од чега је значајан део требало да иде Кијеву. Уместо тога, председник је био приморан да потпише закон о буџету, који је укључивао само финансирање домаћих владиних агенција.

Европска комисија је у јуну предложила план за стварање посебне финансијске помоћи Украјини од 50 милијарди евра (54,4 милијарде долара). Међутим, остаје да се види да ли ће се ова шема материјализовати, а неке земље чланице, попут Мађарске, изражавају скептицизам.

Прошлог месеца, украјински министар финансија Сергеј Марченко изјавио је Ројтерсу да је Кијев сада морао да уложи „два пута више напора да убеди наше партнере да нам пруже подршку у поређењу са последњим годишњим састанцима“ на пролеће.

Марченко је ову опадајућу спремност да се помогне Украјини повезао са предстојећим изборима у САД и Европи следеће године, као и са ескалацијом између Израела и Хамаса на Блиском истоку.

(РТ)