Aleksandra Smiljanić: Prodaja Telekoma nije u državnom interesu i interesu građana

Svakojake zloupotrebe su moguće kada druga zemlja poseduje Telekom, od špijunaže državnih institucija do industrijske špijunaže

Pretpostavljam da su lični interesi u pitanju. Sredstva koja bi dobili od prodaje bi dobili za nekoliko godina od profita. Prodaja Telekoma u oblasti telekomunikacija isto je kao i prodaja čitave putne mreže u oblasti saobraćaja. Iskustva iz regiona pokazuju da kupci po pravilu otpuštaju dosta zaposlenih. Kada se otplati Telekom Republike Srpske, profit će se značajno uvećati. U zemljama regiona koje su prodale svoje operatore su cene telekomunikacionih usluga više nego u Srbiji. Svakojake zloupotrebe su moguće kada druga zemlja poseduje Telekom, od špijunaže državnih institucija do industrijske špijunaže. Prodaja Telekoma će biti težak udarac za našu IKT industriju, jer će strani kupac forsirati kooperante iz svoje zemlje.

Bivša ministarka stručnjak za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić jedan je od najizrazitijih glasova stručne javnosti protiv prodaje Telekoma. Ovih dana ona se ljubazno odazvala našoj redakciji na poziv da odgovori na osam pitanja.

Vlada Srbije donela je odluku i raspisala tender o prodaji 51 odsto akcija Telekoma i prihvatila izveštaj privatizacionog savetnika o proceni 100 odsto kapitala na 2,43 milijarde evra. Do pre izvesnog vremena su u obaveštenim krugovima ova odluka i raspisivanje tendera očekivani oko Nove godine, dok se o prvoj tranši uplate govorkalo da je predviđena za april mesec. Zašto je režim najednom sve ubrzao?

- S obzirom da prodaja Telekoma nije u državnom interesu i interesu građana, onda pretpostavljam da su lični interesi u pitanju. Zašto se sve to dešava tako brzo i netransparentno, možemo samo da nagađamo.

Ko nam i kako može garantovati kako će se trošiti sredstva od prodaje Telekoma i da li bismo ta sredstva dobili od profita ove firme za nekoliko godina, a bez prodaje?

- Da, sredstva koja bi dobili od prodaje bi dobili za nekoliko godina od profita. Profit će značajno porasti za par godina kada se isplati kredit uzet za kupovinu Telekoma Republike Srpske. Kupac će uložena sredstva povratiti i pre jer će dizati cene.

Prodaja pod ovim uslovima uključuje i prodaju fiksne i mobilne telefonije, kao i Telekomovog udela u preduzećima Mtel u Crnoj Gori i Telekomu RS-Mobis u Republici Srpskoj. Možete li nam plastično oslikati šta Telekom u ovom času predstavlja kao najjača srpska firma?

- Nedavno sam rekla da je prodaja Telekoma u oblasti telekomunikacija isto kao i prodaja čitave putne mreže u oblasti saobraćaja. Prvo, država kroz svoje vlasništvo nad Telekomom može da obezbedi telekomunikacione usluge svojim građanima i institucijama po pristupačnim cenama. Pri tome nisu u pitanju socijalne cene, jer održavanje i unapređivanje mreže ne košta puno. Dalje, država može kroz Telekom da podstiče razvoj IKT industrije, tako što će Telekom nabavljati od domaćih firmi. IKT industrija je jedna od najperspektivnijih u svetu a pri tome ne zahteva velika ulaganja. Istovremeno, Srbija ima jako dobre IKT stručnjake. Umesto da se ovaj potencijal razvije, on se prodajom Telekoma potpuno marginalizuje.

U toku su razna obećanja radnicima i sindikatima Telekoma kako bi se sprečio njihov protest protiv prodaje. Šta oni dobijaju a šta gube menjanjem vlasničke strukture Telekoma?

- Iskustva iz regiona pokazuju da kupci po pravilu otpuštaju dosta zaposlenih. Pri tome nije u pitanju višak zaposlenih. Podaci pokazuju da u operatorima koji su prodati stranom kupcu radi mnogo manji broj zaposlenih prema broju korisnika nego u operatorima koji nisu prodati. Operatori koji su nastali od telefonskih operatora su po pravilu monopoli jer je u njih ulagano jako dugo. Oni mogu proizvoljno da otpuštaju jer ne moraju da obezbede kvalitetne servise s obzirom da nemaju pritisak konkurencije.

Da li je država mogla da izađe sa prodajom znatno manjeg dela svog vlasništva i time zadrži kontrolu nad preduzećem od strateškog značaja za razvoj Srbije?

- Država uopšte ne mora niti treba da prodaje Telekom. Prodaja dela akcija bi možda imala smisla samo ako bi Telekom želeo da se širi, na primer da kupi nekog drugog operatora u regionu pa su mu za to potrebna sredstva, ali čak bi i takva kupovina mogla da se finansira iz profita. Naime kada se otplati Telekom Republike Srpske, profit će se značajno uvećati.

Koliko kao država ovom prodajom prepuštamo strancima kontrolu nad strateški važnim telekomunikacionim sistemom i time otvaramo mogućnost za narušavanje integriteta, tajnosti i sigurnosti telefonskih veza i komunikacionih linkova za informacione sisteme širom Srbije, uključujući i one koji pripadaju najvažnijim državnim organima i vojnim, bezbednosnim i obaveštajnim strukturama?

- Telekom poseduje gotovo celokupnu fiksnu infrastrukturu. Tako da bi sve informacije koje prolaze kroz ovu mrežu bile na raspolaganju stranom kupcu. U toku je suđenje u Nemačkoj protiv Dojče Telekoma, koji je osumnjičen da je prisluškivao svoje zaposlene kako u Nemačkoj tako i u Hrvatskoj a takođe i zaposlene u Lufthanzi. Svakojake zloupotrebe su moguće kada druga zemlja poseduje Telekom, od špijunaže državnih institucija do industrijske špijunaže.

Ključni argumenti za prodaju su da će usluge Telekoma biti dostupnije i jeftinije? Šta kažu iskustva drugih zemalja?

- Zvanični podaci govore suprotno. U zemljama regiona koje su prodale svoje operatore su cene telekomunikacionih usluga više nego u Srbiji. Pri tome su cene bazičnih usluga, koje su neophodne svima, značajno nekoliko puta više nego u Srbiji. Primera radi, lokalni impulsi koji se najviše troše su u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji u proseku 4-10 puta skuplji nego u Srbiji. A razlika cena u minimalnim paketima je još veća. Dakle, da ponovim, pošto je Telekom prirodni monopol, strani kupac može proizvoljno da diže cene jer nema konkurenciju.

Kakva je perspektiva studenata, stručnih saradnika i profesora ETF, FON i drugih srodnih državnih i privatnih fakulteta ako ovo državno preduzeće bude prodato? Kako će prodaja uticati na IKT industriju?

- Prodaja Telekoma će biti težak udarac za našu IKT industriju, jer će strani kupac forsirati kooperante iz svoje zemlje. Dominantni vlasnici u svim zainteresovanim operatorima su matične države ovih operatora, i oni kupuju operatore drugih zemalja kako zbog profita, tako i da bi plasirali robu i usluge svojih firmi na novim tržištima. Tako da možemo očekivati otpuštanja ne samo u Telekomu već i u firmama koje rade za Telekom. Verujem da će neke firme biti i ugašene. Drugim rečima, umesto da širimo IKT tržište mi ćemo ga na ovaj način smanjivati. Ja očekujem da će opasti i kvalitet studija, jer će profesori imati manje prilike da sarađuju sa IKT industrijom koja će gubiti mnoge poslove. Profesori tako gube mogućnost da steknu praktična iskustva koja zatim mogu preneti studentima.

(Srpski sabor Dveri)