четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александра Смиљанић: Продаја Телекома није у државном интересу и интересу грађана
Хроника

Александра Смиљанић: Продаја Телекома није у државном интересу и интересу грађана

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 10. новембар 2010.

Свакојаке злоупотребе су могуће када друга земља поседује Телеком, од шпијунаже државних институција до индустријске шпијунаже

Претпостављам да су лични интереси у питању. Средства која би добили од продаје би добили за неколико година од профита. Продаја Телекома у области телекомуникација исто је као и продаја читаве путне мреже у области саобраћаја. Искуства из региона показују да купци по правилу отпуштају доста запослених. Када се отплати Телеком Републике Српске, профит ће се значајно увећати. У земљама региона које су продале своје операторе су цене телекомуникационих услуга више него у Србији. Свакојаке злоупотребе су могуће када друга земља поседује Телеком, од шпијунаже државних институција до индустријске шпијунаже. Продаја Телекома ће бити тежак ударац за нашу ИКТ индустрију, јер ће страни купац форсирати кооперанте из своје земље.

Бивша министарка стручњак за телекомуникације Александра Смиљанић један је од најизразитијих гласова стручне јавности против продаје Телекома. Ових дана она се љубазно одазвала нашој редакцији на позив да одговори на осам питања.

Влада Србије донела је одлуку и расписала тендер о продаји 51 одсто акција Телекома и прихватила извештај приватизационог саветника о процени 100 одсто капитала на 2,43 милијарде евра. До пре извесног времена су у обавештеним круговима ова одлука и расписивање тендера очекивани око Нове године, док се о првој транши уплате говоркало да је предвиђена за април месец. Зашто је режим наједном све убрзао?

- С обзиром да продаја Телекома није у државном интересу и интересу грађана, онда претпостављам да су лични интереси у питању. Зашто се све то дешава тако брзо и нетранспарентно, можемо само да нагађамо.

Ко нам и како може гарантовати како ће се трошити средства од продаје Телекома и да ли бисмо та средства добили од профита ове фирме за неколико година, а без продаје?

- Да, средства која би добили од продаје би добили за неколико година од профита. Профит ће значајно порасти за пар година када се исплати кредит узет за куповину Телекома Републике Српске. Купац ће уложена средства повратити и пре јер ће дизати цене.

Продаја под овим условима укључује и продају фиксне и мобилне телефоније, као и Телекомовог удела у предузећима Мтел у Црној Гори и Телекому РС-Мобис у Републици Српској. Можете ли нам пластично осликати шта Телеком у овом часу представља као најјача српска фирма?

- Недавно сам рекла да је продаја Телекома у области телекомуникација исто као и продаја читаве путне мреже у области саобраћаја. Прво, држава кроз своје власништво над Телекомом може да обезбеди телекомуникационе услуге својим грађанима и институцијама по приступачним ценама. При томе нису у питању социјалне цене, јер одржавање и унапређивање мреже не кошта пуно. Даље, држава може кроз Телеком да подстиче развој ИКТ индустрије, тако што ће Телеком набављати од домаћих фирми. ИКТ индустрија је једна од најперспективнијих у свету а при томе не захтева велика улагања. Истовремено, Србија има јако добре ИКТ стручњаке. Уместо да се овај потенцијал развије, он се продајом Телекома потпуно маргинализује.

У току су разна обећања радницима и синдикатима Телекома како би се спречио њихов протест против продаје. Шта они добијају а шта губе мењањем власничке структуре Телекома?

- Искуства из региона показују да купци по правилу отпуштају доста запослених. При томе није у питању вишак запослених. Подаци показују да у операторима који су продати страном купцу ради много мањи број запослених према броју корисника него у операторима који нису продати. Оператори који су настали од телефонских оператора су по правилу монополи јер је у њих улагано јако дуго. Они могу произвољно да отпуштају јер не морају да обезбеде квалитетне сервисе с обзиром да немају притисак конкуренције.

Да ли је држава могла да изађе са продајом знатно мањег дела свог власништва и тиме задржи контролу над предузећем од стратешког значаја за развој Србије?

- Држава уопште не мора нити треба да продаје Телеком. Продаја дела акција би можда имала смисла само ако би Телеком желео да се шири, на пример да купи неког другог оператора у региону па су му за то потребна средства, али чак би и таква куповина могла да се финансира из профита. Наиме када се отплати Телеком Републике Српске, профит ће се значајно увећати.

Колико као држава овом продајом препуштамо странцима контролу над стратешки важним телекомуникационим системом и тиме отварамо могућност за нарушавање интегритета, тајности и сигурности телефонских веза и комуникационих линкова за информационе системе широм Србије, укључујући и оне који припадају најважнијим државним органима и војним, безбедносним и обавештајним структурама?

- Телеком поседује готово целокупну фиксну инфраструктуру. Тако да би све информације које пролазе кроз ову мрежу биле на располагању страном купцу. У току је суђење у Немачкој против Дојче Телекома, који је осумњичен да је прислушкивао своје запослене како у Немачкој тако и у Хрватској а такође и запослене у Луфтханзи. Свакојаке злоупотребе су могуће када друга земља поседује Телеком, од шпијунаже државних институција до индустријске шпијунаже.

Кључни аргументи за продају су да ће услуге Телекома бити доступније и јефтиније? Шта кажу искуства других земаља?

- Званични подаци говоре супротно. У земљама региона које су продале своје операторе су цене телекомуникационих услуга више него у Србији. При томе су цене базичних услуга, које су неопходне свима, значајно неколико пута више него у Србији. Примера ради, локални импулси који се највише троше су у Хрватској, Црној Гори и Македонији у просеку 4-10 пута скупљи него у Србији. А разлика цена у минималним пакетима је још већа. Дакле, да поновим, пошто је Телеком природни монопол, страни купац може произвољно да диже цене јер нема конкуренцију.

Каква је перспектива студената, стручних сарадника и професора ЕТФ, ФОН и других сродних државних и приватних факултета ако ово државно предузеће буде продато? Како ће продаја утицати на ИКТ индустрију?

- Продаја Телекома ће бити тежак ударац за нашу ИКТ индустрију, јер ће страни купац форсирати кооперанте из своје земље. Доминантни власници у свим заинтересованим операторима су матичне државе ових оператора, и они купују операторе других земаља како због профита, тако и да би пласирали робу и услуге својих фирми на новим тржиштима. Тако да можемо очекивати отпуштања не само у Телекому већ и у фирмама које раде за Телеком. Верујем да ће неке фирме бити и угашене. Другим речима, уместо да ширимо ИКТ тржиште ми ћемо га на овај начин смањивати. Ја очекујем да ће опасти и квалитет студија, јер ће професори имати мање прилике да сарађују са ИКТ индустријом која ће губити многе послове. Професори тако губе могућност да стекну практична искуства која затим могу пренети студентима.

(Српски сабор Двери)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер