Александер Мотјул: Путин је покренуо рат против Украјине из истих разлога као Садам Хусеин против Ирана

Већина погледа са Запада на узроке рата у Украјини је погрешно, пише за „Њузвик“ професор политичких наука на Универзитету у Њуарку, Александер Мотјул.

Према Мотјуловим речима, који је, како се наводи, специјализован за Украјину, Русију и бивши СССР, уобичајан став је да је Запад, тачније НАТО, покушао да извуче Украјину из сфере утицаја Русије и тако натерао Владимира Путина да брани руске интересе улазећи у рат са Украјином.

Та логика је добра, истиче Мотјул, једини проблем је да у томе не постоји трунка истине.

„Да ли је Запад био одлучан да интегрише Украјину у своје институције? До избијања револуције на Мајдану 2013. године, Украјина је имала карактеристично западњачку политику од отприлике 2008. године, када је влада тадашњег председника Виктора Јануковича изгубила реформистички призвук наслеђен из Наранџасте револуције 2004. године“, истиче Мотјул и додаје да чак и пре тога политичари са Запада никада нису причали о укључивању Украјине у Европску Унију.

Након тога Мотјул поставља питања да ли је НАТО био одлучан да трансформише Украјину у прозападну демократију?

Према његовим речима, Сједињене Државе и европске земље дале су неколико милијарди долара пројектима цивилног друштва у Украјини од 1991. године, док су у исто време били индиферентни на то што је режим Леонида Кучме клизио у ауторитаризам крајем 90-их.

„Међутим, неки од западних политичара пружили су само усмену подршку револуцији на Мајдану и инистирали су да Јанукович нађе компромис са демократским револуционарима. Ниједна западна држава није заиста пружила материјалну помоћ људима са Мајдана“, пише Мотјул.

Како истиче, ниједан председник са Запада или премијер притом није позвао Јануковича да сиђе са власти током револуције.

„Баш супротно, неки су путовали у Кијев крајем фебурара прошле године са циљем да га спасу“, истиче Мотјул.

Да ли је НАТО икада притискао Украјину да им се придружи, пита Мотјул даље у тексту.

„Одговор је не. И из доброг разлога: НАТО је био (и даље је) неспреман да се обавеже, под својим чланом пет, на то да мора да помогне Украјини у случају да буде под нападом Русије“.

Како каже, три месеца након што је влада Виктора Јученка формално затражила „Акциони план о придруживању“ као први корак у прикључивању НАТО, Савет Северноатлантског савеза је у априлу 2008. године издао прилично млаку „добродошлицу“ аспирацијама Грузије и Украјине за придруживање НАТО.

„Да ли је Украјина икада била близу прикључивања НАТО? Наравно да није. Савез је своју љубазну добродошлицу ефикасно успорио до две године касније, када је Јанукович на изборима освојио власт“, истиче Мотјул.

Према његовим речима брзо су након тога смањене амбиције Украјине са чланства у НАТО на партнерство са Саверноатлантским савезом који је веома брзо усагласио и однос Украјине и НАТО је „потпуно нестао са плана и програма Кијева“, наводи Мотјул.

Мотјул истиче да су истраживања јавног мњења константно показивала да је само петина становништва била за прикључивање НАТО и да се то променило тек након избијања сукоба са Русијом када је, према његовим речима, број оних који су били за то да се Украјина придружи Северноатлантском савезу брзо прешао педесет посто.

„Да ли је Путин анексирао Крим због жеље Запада да Украјину начини својом последњим бастионом? Путин је од почетка објашњавао анексирање терминима да је нешто било потребно урадити како би се заштитили Руси од „фашитичке хунте у Кијеву и како би вратили „свету“ руску територију у свој посед“, наводи Мотјул.

Према његовим речима чињеница је да је Путин покренуо рат против Украјине из истих разлога као што је Садам Хусеин почео рат против револуционарног Ирана током 80-их.

„Да спречи ширење револуције, казни револуционаре и искористи њихове слабости како би проширио сопствену територију“, закључује Мотјул.

(Б92-NJUZVIK)