Александар Вучић: Да није жалосно и тужно, било би смешно; Француској ће бити упућена протестна нота, а наш амбасадор бити повучен на консултације

Београд -- Премијер Александар Вучић изјавио је да је одлука суда у Француској да не изручи Харадинаја Србији политичка одлука и да ће је српски правни тим анализирати.

Како је рекао, одлука је противправна, скандалозна и срамна и "била би смешна да није жалосна и тужна".

Вучић је истакао и да је Србија доставила суду потпуну документацију за изручење. Како каже, кључна је била четврта тачка одлуке суда у којој се наводи да би изручење имало тешку последицу по Харадинаја.

"Нисмо га звали на чоколаде и бомбоне, већ га тражимо због ратних злочина", рекао је Вучић.

Он је додао да је правни тим почео са анализом случаја и да има много питања, на које, како наводи “унапред зна да никада нећемо добити одговоре“.

“Догодило се то да је француски Апелациони суд недвосмислено одлуку донео на основу тачке четири, где је одлучујућа ствар за ослобађање Харадинаја била тешке последице по Харадинаја да је он изручен“, рекао је Вучић.

Он је додао да Влада Србије сматра да је одлука “срамна, скандалозна, неправична и да је пре свега политичка“.

Вучић је потом подсетио на сведочења жртава.

Србија враћа амбасадора из Париза на консултације

Премијер Вучић изјавио је да ће српски амбасадор у Паризу бити позван у Београд на консултације због одлуке суда да не изручи Рамуша Харадинаја.

Такође, навео је и да ће Француској бити упућена најоштрија протестна нота, док ће "политички одговори на њихове политичке одлуке" са свим правним и политичким одговорима бити послати свим чланицама УН.

"Србија је мала земља, а Француска велика. Никоме, па ни Француској, нећу да дозволим да поништава Србију", рекао је Вучић током конференције за медије.

Вучић је истакао и да је Србија ступила у контакт са амбасадорима више земља, као и да ће он касније током дана разговарати са руским шефом дипломатије Сергејом Лавровим.

"Звао сам и представнике неких других амбасада, неки су се јавили, неки не. Србија од рада својих тужилачких одлука и рада органа неће да се стиди. Данас је велика победа злочинаца, оних који су могли да чине најстрашнија недела за које модерни свет показује да је било могуће да их почине", навео је премијер.

"Наша је обавеза због жртава, због силованих жена, убијених, бачених у реку да се не предајемо. Нећемо одустати", додао је он.

Како каже, реч је о "бруталној, најбруталнијој, огољеној сили".

Апелациони суд у Колмару раније је одбио захтев Србије за изручење бившег вође ОВК Рамуша Харадинаја. 

На одлуку суда Србија више нема права жалбе. 

Бивши вођа ОВК Рамуш Харадинај изјавио је након ослобађајуће пресуде да је то "победа Албанаца" и да је он слободан да се врати кући. 

Његова адвокатица Рејчел Линдон навела је да је суд није донео одлуку о изручењу Харадинаја зато што он не би имао "фер и правично суђење у Србији", док је албански премијер Еди Рама изјавио да се Харадинај "поново појављује као победник у Приштини". 

Харадинај је ослобођен на основу преиначене одлуке по којој је требало да буде изручен Србији, сазнаје Прва ТВ. 

Одлука је, како се сазнаје, образложена тиме да би последице изручења биле веома тешке по Рамуша Харадинаја. 

Харадинај, некадашњи вођа ОВК, данас лидер Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници коју је за њим расписала Србија. 

Министарство правде Србије је потом упутило Француској захтев за његово изручење уз сву пратећу документацију о истрази која се против њега води. 

Харадинај је недељу дана након хапшења пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено му је да напушта територију Француске. 

Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару. 

Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КИМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби. 

Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.

(Б92)