понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Конузин: Србија не сме да прави разлику између западних и руских инвестиција
Хроника

Александар Конузин: Србија не сме да прави разлику између западних и руских инвестиција

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 06. март 2012.

Амбасадор Русије Александар Конузин критиковао је данас организаторе Бизнис форума због тога што су дебату о улози страних инвеситора у привредном опоравку Србије поделили на два панела, један на којем говоре амабасадори западних земаља, и други на којем су поред њега дипломатски представници Јапана и неутралне Швајцарске.

"Зар нам је потребан такав вештачки приступ", запитао је Конузин.

"Каква је разлика у природи инвестиција које долазе из САД, Јапана, Русије, Швајцарске ...", питао је Конузин.

Према његовим речима, треба да се ради заједно, на заједничким пројектима.

"То треба да буде опредељење Србије", закључио је Конзин.

Конузин је, иначе, на панелу говорио на руском, али је примедбу организаторима саопштио на енглеском језику.

Амбасадор Конузин каже да је Русија спремна да настави да инвестира у Србији и да би било најбоље да на пројектима руске фирме учествују заједно са улагачима из земаља Европске уније (ЕУ).

Конузин је рекао да постоји интересовање руских фирми за улагање у Србију у област грађевине, информационих технологија, туризма, али је истакао да "не иде све глатко" и да су неки инвеститори одустали, што због недовољног искуства, али и услова пословања.

Он је прецизирао да је са улагањима од 2,5 милијарди долара Русија један од највећих иностраних инвеститора у Србији. Конузин је указао и на велико закашњење у реализацији руског кредита од 800 милиона долара намењеног железничкој инфраструктури у Србији.

"Срамота ме је што тај кредит ни после три године од договора председника Србије и Русије и две и по године од потписивања споразума није реализован. Ја се трудим да се то убрза, а застој је настао због тога што српски стручњаци нису завршили рад на техничким пројектима, од којих су неки започети пре 20 година", рекао је он.

Амбасадор Русије сматра да се српска страна ипак може разумети, јер је у том периоду земља била под санкцијама, а уследила су и драматична дешавања на Косову, бомбардовање.

"Наша је обавеза да помогнемо Србији", рекао је Конузин и навео пример успешног пословања Нафтне индустрије Србије (НИС) од када ју је преузео Гаспромњефт.

"Сигуран сам да би НИС пропао, сам се урушио или би га купио неки инвеститор и затворио као неподобну конкуренцију, да га није купио Гарспромњефт", казао је он.

Додао је да"нису незналице и неморални људи они који су тврдили да није добро што је НИС продат Граспромњефту", већ да су "били у заблуди".

Према речима Конузина, руске инвестиције и инвеститори нису у Србији усмерени на остварење тренутне зараде и "брзе паре" већ на перспективу развоја земље.

Он је указао да пословни резултати НИС-а показују да је било непотребна ранија политизација уговора којим је већински део српске компаније продат руском партнеру.

 (Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер