субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Конузин: Победу над фашизмом морамо заједно бранити
Хроника

Александар Конузин: Победу над фашизмом морамо заједно бранити

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 28. септембар 2009.
БЕОГРАД – Ослобођење Југославије и Београда представљало је важан корак на путу ка коначној победи над фашизмом, победи коју треба заједно да бранимо, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, приликом сусрета с ветеранима Србије из Другог светског рата.

Амбасадор Русије је нагласио да ће посета руског председника Дмитрија Медведева Београду, 20. октобра, пружити могућност да се размотре перспективе развоја сарадње наших земаља у најразличитијим областима.

„Убеђен сам да имамо огроман потенцијал за сарадњу”, рекао је Конузин и додао да ће посета Медведева Србији бити додатни импулс заједничким активностима.

Конузин је нагласио да је победа над фашизмом 1945. године поставила темељ савремене Европе и да су „демократија и људска права као основне друштвене вредности постале могуће тек захваљујући херојском подвигу и ослободилачкој мисији народа наших земаља и држава савезница”.

„На жалост, у свету постоје снаге које би да ревидирају историју Другог светског рата и његове резултате”, рекао је руски амбасадор, додајући да су то они „који су пуцали у леђа војницима антифашистичке коалиције”.

Истакавши да су совјетске трупе нанеле смртоносни ударац државама фашистичке коалиције, ушле у Румунију и Бугарску и ослободиле део Пољске, он је навео да су 28. септембра 1944. почеле операције за ослобођење Југославије, заједно са борцима Народноослободилачке војске.

Током борби за Београд, како је рекао, Совјетска ратна команда издала је наређење да се не примењује тешко наоружање, да се не би разарао историјски центар града, док су фашисти, приликом повлачења, минирали Београд, који је, „према замисли нацистичке врхушке, требало сравнити са земљом”.

Конузин је навео да су руски минери још пре завршетка борби приступили разминирању, „очистили” од мина 845 објеката, од тога 85 административних зграда, истакавши да је, после дугих и крвавих борби, 20. октобра освојено последње упориште фашиста - тврђава Калемегдан.

Руски амбасадор је указао да је Москва дан ослобођења Београда поздравила почасним плотунима, да су наредбом врховног команданта од 14. новембра 1944. године, 19 јединица Црвене армије, као и дивизија оклопних бродова Дунавске ратне флоте, добило назив „Београдске” и да је установљен Орден за ослобођење Београда.

Према речима Конузина, 13 совјетских војника, међу којима Толбухин и генерали Сергеј Бирјузов и Владимир Жданов, добили су одликовање Народног Хероја Југославије.

„Победа је скупо коштала”, рекао је Конузин, додајући да је у борбама за Београд пало 2.953 војника југословенске војске и више од 1.000 совјетских војника.

Он је истакао да ће током посете Србији, 20. октобра, председници Медведев и Тадић положити венце на споменик Ослободиоцима Београда и цвеће код споменика совјетским војницима.

Београђани су 22. октобра у Београду, на сахрани војника и официра Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, обећали да „никада неће заборавити њихов подвиг”, рекао је Конузин и додао да су „широкогруди Срби” назвали улице именима Ф. И. Толбухина, С. С. Бирјузова, В. И. Жданова”, а једна је понела име Црвене армије.

„Желим да вам изразим срдачну захвалност читаве Русије за ваш подвиг, за наше братство по крви и оружју”, рекао је Конузин.

Разговору у руској амбадсади ветеранима су се пригодним програмом представили ученици Руске школе у Београду, најбољи гласови Основне школе „Иван Горан Ковачић” и Прве београдске гимназије, као и Хор Слависта предвођен Алаксандром Мургасовом.

Присутни су имали прилику да уживају и у руским песмама, које је извео познати баритон Миленко Калајановић.

(Танјуг)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер