Aleksandar Antić: Cilj Srbije je da do 2020. godine proizvede 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije

 Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da je obaveza Srbije da do 2020. dostigne 27 odsto proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Antić je naglasio da Srbija ima potencijala za proizvodnju 5,6 tona ekivalenta nafte struje iz OIE, od čega su potencijali za tu proizvodnju iz biomase procenjeni na oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte, a od toga oko 1,5 miliona je iz drvne biomase, a ostalo su poterncijali poljoprivredne biomase.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike za sektor energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Miloš Banjac, kazao je da Srbija ne samo da ima obavezu već je i prepoznala potrebu korišćenja biomase u proizvodnje električne energije.

On je naveo da je realno očekivati da će Srbija do 2020. dostići proizvodnju električne energije od 30 megavata iz biogasa, ali, kako je kazao to je i dalje zanemarljiv procenat proizvodnje jer je ukupno instalisana snaga Elektroprivrede Srbije (EPS) 6.300 megavata.

Antić je naveo da su u Srbiji stimulacije za proizvodnju struje na biogas dobre, možda i bolje nego u Nemačkoj jer je na prosečnu cenu kilovata od sedam evrocenti u Srbiji podsticaj 18 evrocenti, a u Nemačkoj je na cenu kilovata od 30 evrocenti stimulacija 25 evrocenti.

Uredbama do sigurnosti proizvodnje

Banjac je podsetio da je prošle godine donet novi paket uredbi kojima je podstaknuta pravna sigurnost investicija i podignute cene korišćenja biogasa za proizvodnju električne energije, što je dovelo do šest novih izgrađenih postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biogas.

- Trenutno je je najviša cena za proizvodnju električne energije iz biogasa, ali je istovremeno tehnologija te proizvodnje i najkompleksnija što je opravdanje za njen visoki iznos - kazao je Banjac i naveo da je tih šest postrojenja dobilo subvencije iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine UN od po nešto manje od 300.000 dolara.

Banjac ističe i da je želja ministarstva energetike da se sve više koristi biomasa za energetske svrhe, pogotovo stajnjak i već postojeće zagađujuće materije koje se inače deponuje i prave problem Srbiji i u ekološkom smislu.

- Raspadom biomase stvara se ugljen dioksid, bez obzira da li se biomasa koristi ili ne. Znači koristi su višestruke, ali je to još uvek dosta skup način proizvodnje električne i toplotne energije i neophodni su podsticaji - rekao je on.

Prema njegovim rečima, proizvodnja energije iz biogasa je dosta kompleksna jer mora da bude obezbeđeno stabilno snabdevanje biomasom, dok je ekonomska isplativost jako niska ukoliko se biomasa dovozi iz širokog regiona, odnosno nije obezbeđena u samom okruženju.

Šumska biomasa

On je naveo podatak da u Srbiji trenutno ima 10 biogasnih postrojenja snage 0,5 do jednog megavata, kao i da se razmišlja da se manje toplane oko kojih postoji dovoljno šumske biomase rekonstruišu i da umesto klasičnih izvora pređu da koriste šumsku biomasu jer za to postoje potencijali.

Za to, kako je dodao već postoji pet prijavljenih toplana i to u Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prjepolju, Malom Zvorniku i Bečeju.

Na današnjoj konferenciji zaključeno je da je usvajanjem novih podsticajnih mera za proizvodnju energije iz OIE u junu 2016, a koje će važiti do kraja 2018. stvoren dobar okvir za brzi razvoj novih biogasnih postrojenja u Srbiji, ali da treba na vreme razmišljati o novim merama.

Ovaj stručni skup na kome su razmenjena iskustva o mogućnostima za razvoj koncepta korišćenja toplotne energije, sistema za prečišćavanje gasa i njihovo korišćenje, su organizovali srpsko Biogas udruženje, Ministarstvo rudarastva i energetike Srbije i program srpsko nemačke razvojne saradnje koju implementira GIZ.

Na skupu je navedeno i da u Nemačkoj koja ima najdužu tradiciju u biogas sektoru postoji oko 10.000 biogas postrojenja sa preko 4.500 megavata instalisane snage, a da su u Srbiji do 2013. u funkciji bila samo tri poljoprivredna biogasna postrojenja.

(Tanjug)