субота, 10. јун 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Антић: Циљ Србије је да до 2020. године произведе 27 одсто струје из обновљивих извора енергије
Хроника

Александар Антић: Циљ Србије је да до 2020. године произведе 27 одсто струје из обновљивих извора енергије

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 01. март 2017.

 Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је данас да је обавеза Србије да до 2020. достигне 27 одсто производње струје из обновљивих извора енергије (ОИЕ).

Он је говорећи на конференцији "Развој и утицај мера на одрживи раст биогас сектора у Србији" казао да је тренутно највећа конкуренција у Србији у области производње струје из ветра и да ће та производња, али и производња струје из биомасе у наредном периоду највише развијати.

Антић је нагласио да Србија има потенцијала за производњу 5,6 тона екивалента нафте струје из ОИЕ, од чега су потенцијали за ту производњу из биомасе процењени на око 3,3 милиона тона еквивалента нафте, а од тога око 1,5 милиона је из дрвне биомасе, а остало су потернцијали пољопривредне биомасе.

Помоћник министра рударства и енергетике за сектор енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије Милош Бањац, казао је да Србија не само да има обавезу већ је и препознала потребу коришћења биомасе у производње електричне енергије.

Он је навео да је реално очекивати да ће Србија до 2020. достићи производњу електричне енергије од 30 мегавата из биогаса, али, како је казао то је и даље занемарљив проценат производње јер је укупно инсталисана снага Електропривреде Србије (ЕПС) 6.300 мегавата.

Антић је навео да су у Србији стимулације за производњу струје на биогас добре, можда и боље него у Немачкој јер је на просечну цену киловата од седам евроценти у Србији подстицај 18 евроценти, а у Немачкој је на цену киловата од 30 евроценти стимулација 25 евроценти.

Уредбама до сигурности производње

Бањац је подсетио да је прошле године донет нови пакет уредби којима је подстакнута правна сигурност инвестиција и подигнуте цене коришћења биогаса за производњу електричне енергије, што је довело до шест нових изграђених постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије на биогас.

- Тренутно је је највиша цена за производњу електричне енергије из биогаса, али је истовремено технологија те производње и најкомплекснија што је оправдање за њен високи износ - казао је Бањац и навео да је тих шест постројења добило субвенције из Глобалног фонда за заштиту животне средине УН од по нешто мање од 300.000 долара.

Бањац истиче и да је жеља министарства енергетике да се све више користи биомаса за енергетске сврхе, поготово стајњак и већ постојеће загађујуће материје које се иначе депонује и праве проблем Србији и у еколошком смислу.

- Распадом биомасе ствара се угљен диоксид, без обзира да ли се биомаса користи или не. Значи користи су вишеструке, али је то још увек доста скуп начин производње електричне и топлотне енергије и неопходни су подстицаји - рекао је он.

Према његовим речима, производња енергије из биогаса је доста комплексна јер мора да буде обезбеђено стабилно снабдевање биомасом, док је економска исплативост јако ниска уколико се биомаса довози из широког региона, односно није обезбеђена у самом окружењу.

Шумска биомаса

Он је навео податак да у Србији тренутно има 10 биогасних постројења снаге 0,5 до једног мегавата, као и да се размишља да се мање топлане око којих постоји довољно шумске биомасе реконструишу и да уместо класичних извора пређу да користе шумску биомасу јер за то постоје потенцијали.

За то, како је додао већ постоји пет пријављених топлана и то у Новој Вароши, Новом Пазару, Прјепољу, Малом Зворнику и Бечеју.

На данашњој конференцији закључено је да је усвајањем нових подстицајних мера за производњу енергије из ОИЕ у јуну 2016, а које ће важити до краја 2018. створен добар оквир за брзи развој нових биогасних постројења у Србији, али да треба на време размишљати о новим мерама.

Овај стручни скуп на коме су размењена искуства о могућностима за развој концепта коришћења топлотне енергије, система за пречишћавање гаса и њихово коришћење, су организовали српско Биогас удружење, Министарство рудараства и енергетике Србије и програм српско немачке развојне сарадње коју имплементира ГИЗ.

На скупу је наведено и да у Немачкој која има најдужу традицију у биогас сектору постоји око 10.000 биогас постројења са преко 4.500 мегавата инсталисане снаге, а да су у Србији до 2013. у функцији била само три пољопривредна биогасна постројења.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер