Aleksandar Aleksejev: Rusija će podržati Srbiju u UN

RUSKA Federacija u potpunosti ostaje na svojim pozicijama oko Kosova. Mi smo, kao i pre, spremni da sarađujemo sa Srbijom, u želji da se situacija na Kosovu vrati u okvire međunarodnog prava. Naši srpski prijatelji su mnogo puta najavljivali da će to pitanje predložiti na raspravu Generalnoj skupštini UN. Ako Srbi budu doneli takvo rešenje da idu pred UN, mi ćemo ih podržati. Rusija o Kosovu ni u čemu nije izmenila svoj stav, kaže u intervjuu za "Večernje novosti" Aleksandar Nikolajevič Aleksejev, rukovodilac Četvrtog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koji je svojevremeno bio ambasador u Beogradu, a odnedavno je, imenovanjem predsednika Dimitrija Medvedeva, novi ambasador Rusije u Poljskoj.

Međunarodni sud je izrekao svoj savet i mi smo uočili da se sud bavi samo dokumentom o proglašenju samostalnosti Kosova, kaže Aleksejev, ističući:

- Nije posvetio pažnju pitanju o pravu secesije. Dakle, razmatrali su samo jedan konkretni dokument u celom procesu otcepljenja. Trebalo je raspravljati o celokupnom procesu odvajanja Kosova. Jer, to je važno ne samo za Srbiju, već i za celu jugoistočnu Evropu, kao i za poštovanje međunarodnog prava.

Uoči zasedanja Međunarodnog suda osećala se velika napetost ne samo u Srbiji, i na Kosovu, već i obližnjim i drugim zemljama.

- To je logično. Mislim da će Kosovo još dugo ostati bolna tačka na Balkanu. Dugo će uticati na opštu situaciju u regionu. Kosovo je i dalje izvor zategnute situacije. Izvor organizovanog kriminala svih vrsta i to ne može da se ne vidi.

Bivši američki diplomata i predstavnik UN na severu Kosova DŽerald Galuči je izjavio da su moguće provokacije kako bi uz američku prećutnu pomoć Albanci silom integrisali i srpski severni deo... Kakve su vaše prognoze?

- Proglašenje nezavisnosti nije donelo rezultate koje su očekivali. Nije moglo ni doneti, jer svi problemi, uključujući i socijalno-ekonomske, sa kojima se susreću građani Kosova, ne mogu biti rešeni jednim aktom o proglašenju nezavisnosti. To je velika iluzija. Velike nade su se polagale u međunarodnu ekonomsku pomoć, ali zbog ekonomske krize to nije realizovano. Sada nešto trebaju da rade. U francuskom jeziku postoji termin "bekstvo unapred" - kad čovek ne može da se održi i da ne bi pao trči napred. Zato se jako bojim da se u takvoj situaciji ne naprave neki nepromišljeni koraci koji mogu da izazovu eksplozivnu situaciju, ne samo na Kosovu već i u regionu. Mi nastojimo da ohladimo te zagrejane glave i da ubedimo ljude da ne pokušavaju da sa novim greškama ispravljaju stare. Zapad treba dobro da razmisli i zajedno sa Srbima i Albancima sedne i nađe rešenje.

Sada se opet govori o podeli Kosova. Čak i na Zapadu je sve više onih koji misle da bi trebalo zadovoljiti Srbe time da im se dodeli sever Kosova. Kako vi gledate na to?

- O podeli Kosova se govorilo odavno. Čak i na pregovorima u Rambujeu. Iskreno govoreći, sada nisam čuo ni od jednog značajnijeg čoveka da je podela Kosova realna. Slušao sam ne samo o podeli Kosova nego i o razmeni teritorija. To je još delikatnije. Od Rusije ne treba očekivati da će u vezi sa tim dati neki predlog, jer je to vrlo složeno pitanje.

 Ima pritisaka dela zapadnih država na rukovodstvo u Beogradu da ne izlazi sa novim inicijativama i rezolucijama oko Kosova. Ne čini li vam se da je Zapad sada više zabrinut oko toga što se na pitanju Kosova pokazalo da oni nisu toliko jedinstveni?

- Činjenica je da Evropskoj uniji smeta to što imaju različite stavove oko samostalnosti Kosova. Zapadnoj Evropi je sada važno da učini nešto kako bi se stekao utisak da među njima nije bilo nikakvih razlika. Zato je najvećim državama u Evropi važno da se stavi tačka na nezavisnost Kosova. To što su se Srbi "malo naljutili", za njih nije ništa strašno. Što se pre stvori privid organizovanosti, za njih će biti bolje.

Vi ste zaduženi za rusku diplomatiju na celom Balkanu. Koju biste pozitivnu tendenciju mogli da istaknete?

- Hteo bih da istaknem da nas iskreno raduje pozitivna tendencija normalizacije odnosa između Srbije i Hrvatske. To je principijelno važno pitanje, jer smo više puta isticali da stabilnost situacije na Balkanu zavisi od odnosa Srbije i Hrvatske. Strateški cilj ruske diplomatije na Balkanu je stabilizacija regiona. Bez dobrih odnosa Srba i Hrvata ne može se stabilizovati zapadni Balkan. Naše diplomate koje su radile na Balkanu odlično znaju koliko je potrebno suptilnosti i truda da se dođe do kvalitetno nove situacije u odnosima između Srba i Hrvata. Više nema povratka nazad.

Vi ste u jednom intervjuu visoko ocenili rad srpske diplomatije u borbi za očuvanje Kosova. Jeste li promenili stav posle odluke u Hagu?

- Jednom sudskom odlukom se ništa ne završava, kao što ništa ni ne počinje. Mogu samo da ponovim visoku ocenu srpske diplomatije, iako nije moj zadatak da bilo kome dajem ocene. Ali, kako ja vidim, naše srpske kolege rade vrlo efikasno. Dajemo im maksimalnu podršku i činićemo to i ubuduće. Uveren sam u efikasnost našeg zajedničkog rada. Ponavljam: ruska diplomatija će i dalje pružati, u svojim mogućnostima, podršku Srbima i srpskoj diplomatiji.

(Večernje novosti)