Хроника

Александар Алексејев: Русија ће подржати Србију у УН

Штампа
недеља, 25. јул 2010.

РУСКА Федерација у потпуности остаје на својим позицијама око Косова. Ми смо, као и пре, спремни да сарађујемо са Србијом, у жељи да се ситуација на Косову врати у оквире међународног права. Наши српски пријатељи су много пута најављивали да ће то питање предложити на расправу Генералној скупштини УН. Ако Срби буду донели такво решење да иду пред УН, ми ћемо их подржати. Русија о Косову ни у чему није изменила свој став, каже у интервјуу за "Вечерње новости" Александар Николајевич Алексејев, руководилац Четвртог европског одељења Министарства спољних послова Русије, који је својевремено био амбасадор у Београду, а однедавно је, именовањем председника Димитрија Медведева, нови амбасадор Русије у Пољској.

Међународни суд је изрекао свој савет и ми смо уочили да се суд бави само документом о проглашењу самосталности Косова, каже Алексејев, истичући:

- Није посветио пажњу питању о праву сецесије. Дакле, разматрали су само један конкретни документ у целом процесу отцепљења. Требало је расправљати о целокупном процесу одвајања Косова. Јер, то је важно не само за Србију, већ и за целу југоисточну Европу, као и за поштовање међународног права.

Уочи заседања Међународног суда осећала се велика напетост не само у Србији, и на Косову, већ и оближњим и другим земљама.

- То је логично. Мислим да ће Косово још дуго остати болна тачка на Балкану. Дуго ће утицати на општу ситуацију у региону. Косово је и даље извор затегнуте ситуације. Извор организованог криминала свих врста и то не може да се не види.

Бивши амерички дипломата и представник УН на северу Косова Џералд Галучи је изјавио да су могуће провокације како би уз америчку прећутну помоћ Албанци силом интегрисали и српски северни део... Какве су ваше прогнозе?

- Проглашење независности није донело резултате које су очекивали. Није могло ни донети, јер сви проблеми, укључујући и социјално-економске, са којима се сусрећу грађани Косова, не могу бити решени једним актом о проглашењу независности. То је велика илузија. Велике наде су се полагале у међународну економску помоћ, али због економске кризе то није реализовано. Сада нешто требају да раде. У француском језику постоји термин "бекство унапред" - кад човек не може да се одржи и да не би пао трчи напред. Зато се јако бојим да се у таквој ситуацији не направе неки непромишљени кораци који могу да изазову експлозивну ситуацију, не само на Косову већ и у региону. Ми настојимо да охладимо те загрејане главе и да убедимо људе да не покушавају да са новим грешкама исправљају старе. Запад треба добро да размисли и заједно са Србима и Албанцима седне и нађе решење.

Сада се опет говори о подели Косова. Чак и на Западу је све више оних који мисле да би требало задовољити Србе тиме да им се додели север Косова. Како ви гледате на то?

- О подели Косова се говорило одавно. Чак и на преговорима у Рамбујеу. Искрено говорећи, сада нисам чуо ни од једног значајнијег човека да је подела Косова реална. Слушао сам не само о подели Косова него и о размени територија. То је још деликатније. Од Русије не треба очекивати да ће у вези са тим дати неки предлог, јер је то врло сложено питање.

 Има притисака дела западних држава на руководство у Београду да не излази са новим иницијативама и резолуцијама око Косова. Не чини ли вам се да је Запад сада више забринут око тога што се на питању Косова показало да они нису толико јединствени?

- Чињеница је да Европској унији смета то што имају различите ставове око самосталности Косова. Западној Европи је сада важно да учини нешто како би се стекао утисак да међу њима није било никаквих разлика. Зато је највећим државама у Европи важно да се стави тачка на независност Косова. То што су се Срби "мало наљутили", за њих није ништа страшно. Што се пре створи привид организованости, за њих ће бити боље.

Ви сте задужени за руску дипломатију на целом Балкану. Коју бисте позитивну тенденцију могли да истакнете?

- Хтео бих да истакнем да нас искрено радује позитивна тенденција нормализације односа између Србије и Хрватске. То је принципијелно важно питање, јер смо више пута истицали да стабилност ситуације на Балкану зависи од односа Србије и Хрватске. Стратешки циљ руске дипломатије на Балкану је стабилизација региона. Без добрих односа Срба и Хрвата не може се стабилизовати западни Балкан. Наше дипломате које су радиле на Балкану одлично знају колико је потребно суптилности и труда да се дође до квалитетно нове ситуације у односима између Срба и Хрвата. Више нема повратка назад.

Ви сте у једном интервјуу високо оценили рад српске дипломатије у борби за очување Косова. Јесте ли променили став после одлуке у Хагу?

- Једном судском одлуком се ништа не завршава, као што ништа ни не почиње. Могу само да поновим високу оцену српске дипломатије, иако није мој задатак да било коме дајем оцене. Али, како ја видим, наше српске колеге раде врло ефикасно. Дајемо им максималну подршку и чинићемо то и убудуће. Уверен сам у ефикасност нашег заједничког рада. Понављам: руска дипломатија ће и даље пружати, у својим могућностима, подршку Србима и српској дипломатији.

(Вечерње новости)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]