Ал Џазира: Путинове изјаве о Косову -„Нож у леђа Србији, и то братски“

Нож у леђа, и то братски, прокоментарисао је део јавности у Србији након што је Русија први пут поменула пример Косова у контексту признавања проруских отцепљених региона у Украјини.

Логика руских власти „ако може Косово, онда могу Доњецк и Луганск“ није добро прихваћена у Србији која има јаког савезника у Русији од 17. фебруара 2008. и тренутка када је Косово једнострано прогласило независност од Србије међународно признање своје некадашње провинције и њеног места под сунцем.

Али да ће Русија наставити да користи, кажу, преседан Косова да оправда једнострано отцепљење и проглашење независности самопроглашених народних република Доњецка и Луганска, потврдио је овог месеца руски председник Владимир Путин на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу. , када је поново посегнуо за тим примером, објашњавајући руско признање та два региона у Украјини.

„Када је Косово прогласило независност, Међународни суд правде је под притиском западних земаља пресудио да према Повељи УН, када држава прогласи независност, нема потребе да се тражи дозвола од централне владе. То значи да републике Донбаса нису морале да траже од Кијева дозволу“, рекао је Путин, који је скоро идентичан став изнео и генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу.

Шта значи Путинова изјава, ако је изузмемо из очигледног контекста коме је намењена, а то је оправдање инвазије и руско признање независности самопроглашених република Доњецка и Луганска?

Косово као „монета за поткусуривање“

Нож у леђа Србији, који ће за епилог имати промену руске политике према ставу званичног Београда о независности Косова, признање Москве постојања државе Косово, свиђало се то Србији или не, или у пракси, значиће ништа, осим да је то „преседан“ који се случајно десио у Украјини, па тако треба и третирати?

Бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић, који је и после првог поређења Косова са Доњецком и Луганском завапио да је „Русија признала Косово“, подсетио је Ал Џазиру да Путин редовно користи Косово за своје интересе.

„Позивајући се на преседан, он увек каже да ако су САД могле да направе независно Косово, зашто Русија не би могла да направи независну Јужну Осетију и друге такозване државе. Редовно каже да је Русија боља од Америке, али они иду истим путем. Он оптужује Сједињене Државе за ратове у другим земљама, и чини исто“, додао је он.

„Путин редовно користи Косово као подвалуту за своје и интересе својих нових држава, од Јужне Осетије и Абхазије, до ове две такозване републике у Донбасу. И не ради се само о Косову, већ о целом Балкану, који служи за његове занимљиве игре“, каже Ђукић.

Осим што је својим речима правдао акције у вези са Донбасом, Путин је, тврди Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове из Београда, искористио прилику да настави хибридни рат са Западом, преко леђа Балкана. .

„Путин је више пута користио пример Косова у овом контексту и наставља да то чини као део свог очигледног хибридног рата, који води не само против Украјине, већ и против целе Европе. С једне стране искључује гас земљама које су то платиле или унапред договориле, а са друге стране покушава да на неки начин провоцира Запад и Европску унију, дестабилизујући неке регионе и изазивајући несигурност. у њима. Мислим на Србију, Косово и Босну и Херцеговину, где се то ради преко (члана Председништва БиХ из реда српског народа) Милорада Додика“, каже Бешири.

„Ово је његова политика на Балкану од 1999. године: да стално одржава тензије у земљама Западног Балкана. Путин тако користи Косово да се обрачуна са Западом. „Руски медији и они у Србији који на неки начин подржавају или су финансијски повезани са Русијом, понављају Путинове речи у Србији и Босни и Херцеговини и додатно дестабилизују ситуацију у корист Русије“, додао је он.

Незгодан тренутак за Србију

Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин пожурио је да смири страсти у Србији на Твитеру изјавом да „Русија не мења став“ и да „неће признати Косово као независно“, али су супротне реакције оних проевропских који не одобравају Руска агресија на Украјину и одуговлачење Србије са санкцијама Русији, која је то назвала „издајом“ и „трезвеношћу“.

„Људи који подржавају Русију и Путина, а сматрају га заштитником Косова унутар Србије, а има их много, одједном су се отрезнили и схватили да ни Путина ни Русије заправо не занимају ни Косово ни Србија, већ само његови планови и интереси. за Русију и њено ширење“, коментарише Орхан Драгаш, српски стручњак за безбедност и међународне односе и оснивач и директор невладиног Института за међународну безбедност.

И поред логичног питања да ли ће Русија у пракси променити став по питању Косова, а не само оваквим вербалним изјавама, Бешири и даље не мисли да би то могло да се деси.

Путинове изјаве стигле су у изузетно незгодном тренутку за Србију, која се суочава са притиском Запада да призна Косово као један од предуслова на путу ка Европској унији. Ако ослаби подршка Русије Србији по питању Косова, поставља се питање шта би било после тога?

„Како ствари стоје, не верујем да ће се нешто променити. Ако (председник Србије Александар) Вучић крене директно да нападне Русију, у смислу да, на пример, у неким екстремним случајевима национализује Нафтну индустрију Србије (која је продата Русима), уведе санкције Русији, протера руске дипломате и добар део шпијуна „Србија и цео регион, затворите хуманитарни центар у Нишу, онда би се можда могла очекивати драстичнија реакција Москве“, каже Бешири. Међутим, он не очекује да ће то бити случај.

„За сада ми се чини да је Вучић свестан свих порука које долазе из Москве, да оне нису усмерене само против евроатлантске будућности Србије, већ шаљу поруку Вучићевом режиму, као и онима који би директно напали Русију. , да је њихова безбедност озбиљно угрожена. Јасно је да је Русија у овом тренутку усамљена и растрзана на више страна, али историја је показала да је осветољубива, чега је Вучић свестан“, додао је он.

„Колико ће се још Русија питати?“

Упитан да ли би Путинови станови на Косову и регионима у Донбасу могли да утичу на климу у Србији због увођења санкција, на коју притискају и САД и ЕУ, Бешири је рекао да не очекује изненадне реакције.

„Никако нећу помоћи тим изјавама, поготово што у Србији јача десно крило изразито проруског расположења. Свестан је тога. У Србији постоји јака критична маса, агресивна и насилна, која би могла да се мобилише ако би власт или Вучић историјски рекли Москви. Али, како ствари стоје, не би требало да буде наглих реакција Београда и Москве, док ће Вучић тихо наставити да се приклони санкцијама ЕУ Русији, под изговором да Србија то не жели, већ је принуђена“, рекао је Бешири.

Ђукић не очекује промене у политици Русије према Косову у садашњим околностима, али поставља и питање будућег утицаја Русије на светску политичку сцену, где је Кремљ до сада делио интересе Србије.

„Заиста не можемо да знамо како ће свет изгледати после 24. фебруара. Питање је да ли ће Савет безбедности Уједињених нација изгледати као до сада и да ли ће се ту решавати нека кључна питања светске политике. И да ли ће уопште постојати право вета (којим је Русија до сада одлучивала о Косову)? „Сада имамо понашање Русије у маниру велике силе, али она нема капацитет и предуслове за такво понашање.

„НАТО ће ускоро усвојити потпуно нови концепт и стратегију деловања и претвориће се у војно-политички савез. Очекује се стварање нових међународних института у којима неће бити Русије, па је питање у којој мери ће Русија уопште нешто тражити. А ако се буде питала, поступиће прагматично и у складу са својим интересима и покушаће да своје проблеме поново реши преко Косова“, додао је Ђукић.

Косовски политички аналитичар Скелзен Малићи такође очекује да Путин настави да игра искључиво своју игру.

„Ове изјаве нису ништа ново. Косово је у тим причама још од грузијских региона. Моја процена је да ће Путин играти и на ову и на ону карту, како му је воља у датом тренутку, а у зависности од његових интереса“, рекао је Малићи.

Очекујем да Путин настави да користи право вета у УН када је реч о Косову и да буде против његовог признавања“, додао је он.

(Ал Џазира)