уторак, 07. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Академија инжењерских наука Србије: Уколико има урана у „јадариту“, у процесу третмана концентрованом сумпорном киселином биће угрожено здравље свих
Хроника

Академија инжењерских наука Србије: Уколико има урана у „јадариту“, у процесу третмана концентрованом сумпорном киселином биће угрожено здравље свих

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 05. новембар 2021.

Поменута истраживања из прошлости недвосмислено су, истиче се, утврдила радиоактивне појаве на подручју Цер – Иверак (које се граничи, а негде и преклапа са рудним пољем јадарита), односно постојање ураноносног рејона у коме се најчешће јавља изотоп Урана-238 са временом полураспада преко 4,5 милијарде година

Реализација пројекта Јадар потенцијално носи ризик од природних извора радиоактивних зрачења, о чему нема информација. Ова осетљива и високо ризична проблематика потпуно је занемарена у процесу анализе и одобравања просторног плана посебне намене пројекта Јадар

Уколико урана има у „јадариту“, у процесу третмана концентрованом сумпорном киселином ће се ослободити и угрозити здравље људи, фауну, флору, тло и, што је посебно значајно, водене системе и на тај начин ће се пренети на знатно шире окружење, упозорила је Академија инжењерских наука Србије (АИНС). Ова научна инжењерска институција објавила је свој став о реализацији просторног плана посебне намене за експлоатацију и прераду минерала јадарита "Јадар", у којем је, између осталог указала на ризик од могућих природних извора радиоактивних зрачења.

„Реализација пројекта Јадар потенцијално носи ризик од природних извора радиоактивних зрачења, о чему нема информација. Ова осетљива и високо ризична проблематика потпуно је занемарена у процесу анализе и одобравања просторног плана посебне намене пројекта Јадар„, упозорила је Академија инжењерских наука Србије.

Стратешка процена утицаја на животну средину (СПУ), нажалост, уопште се није бавила проблематиком ризика од природних извора радиоактивних зрачења, константује АИНС.

„У долини Јадра изведена су интензивна истраживања литијумборатске минерализације, али према расположивим информацијама не може се утврдити да ли су се обављале и радиометријске анализе језгра истражних бушотина у долини Јадра и другим локалитетима западне Србије. Ово питање је изузетно значајно с обзиром да се на том подручју налазе појаве урана које су педесетих и шездесетих година прошлог века интензивно истраживане“,  указује АИНС.

Поменута истраживања из прошлости недвосмислено су утврдила радиоактивне појаве на подручју Цер – Иверак (које се граничи, а негде и преклапа са рудним пољем јадарита), односно постојање ураноносног рејона у коме се најчешће јавља изотоп Урана-238 са временом полураспада преко 4,5 милијарде година

Поменута истраживања из прошлости недвосмислено су, истиче се, утврдила радиоактивне појаве на подручју Цер – Иверак (које се граничи, а негде и преклапа са рудним пољем јадарита), односно постојање ураноносног рејона у коме се најчешће јавља изотоп Урана-238 са временом полураспада преко 4,5 милијарде година.

„Уколико урана има у ‘јадариту’, у процесу третмана концентрованом сумпорном киселином ће се ослободити и угрозити здравље људи, фауну, флору, тло и, што је посебно значајно, водене системе и на тај начин ће се пренети на знатно шире окружење. Закључује се да се природном радиоактивности нису бавили ни СПУ (Стратешка процена утицаја на животну средину)  ни ПППЊ (Просторни план подручја посебне намене за експлоатацију и прераду минерала јадарита у долини реке Јадар) пројекта Јадар што је, са стручног становишта изузетно ризично и представља велики пропуст и СПУ и ППППЊ, али и државних органа који треба да се старају и о тој компоненти пројекта“, указала је Академија инжењерских наука Србије.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер