петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > АФП: Млади образовани Турци масовно беже из "Ердогановог раја"
Хроника

АФП: Млади образовани Турци масовно беже из "Ердогановог раја"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. септембар 2017.

Када се Дилара пре пет година из Турске одселила у Дубаи, њени пријатељи су сматрали да је погрешила. Турска је тада расла "кинеским темпом", културна сцена је била жива, а односи са Западом срдачни.

Али, ситуација се од тада променила. Дилара чије име је у овом тексту промењено да би сачувала анонимност, каже да јој сада пријатељи шаљу биографије јер више не желе да остану у Турској, посебно после референдума 16. априла о јачању надлежности председника Реџепа Тајипа Ердогана, који му омогуц́ава да остаје на власти све до 2029. године.

Све више високо-образованих Турака одлучује да емигрира, и тај број расте вец́ неколико година, те сада представља "прави проблем за земљу", каже социолошкиња Улас Суната, стручњакиња за миграторне токове која наглашава да нема званичних података о томе.

Одлазак младих стручњака из разних области поставља економска, али и социјална и питања културе, јер су они носиоци "универзалних вредности као што су људска права, те (њихов одлазак) подразумева слабљења тих вредности" у Турској, нагласила је Суната.

Десетак Турака с којима је АФП разговарао о њиховој намери да се иселе, и они који су то вец́ урадили, своју одлуку објашњава недостатком могуц́ности за запошљавање у својој земљи, кршењем индивидуалних слобода и јачањем конзервативности.

Турска има снажан привредни раст - 5,1% у другом кварталу 2017, а Анкара наглашава посвец́еност изградњи јаке економије засноване на иновацијама и инвестицијама.

Али, стопа незапослености је висока (10,2% у јуну 2017), посебно међу младима (20,6% од 15-24 година), а критичари инсистирају да је будуц́ност младих неизвесна због нејасне судбине економских реформи.

Ердоган је крајем јула рекао да "одлив мозгова" утиче на све муслиманске земље: "Губимо наше најинтелигентније студенте у корист Запада", рекао је он, не помињући Турску.

"Морамо што пре спровести мере за спречавање одлива мозгова којим се отвара пут за пустошење нашег научног и интелектуалног света", додао је шеф турске државе.

Дилара која ради у дигиталном маркетингу, најпре је само желела да радећи у Дубаију обогати свој ЦВ искуством у иностранству.

"Желела сам много пута да се вратим, али сваки пут би ме обесхрабрили догађаји у Турској", каже она, наводец́и брутално гушење антивладиних протеста 2013. и терористичке нападе у последње две године.

Ситуација се погоршавала с јачањем велике чистке после покушаја државног удара јула 2016. године, уз хапшење више од 50.000 људи и отпуштање више од 140.000.

Један 33-годишњи професор енглеског од пре неколико месеци се припрема да с породицом - женом и сином, напусти своју земљу.

Он каже да "заслужује боље услове за живот" и пита: "Зашто бих трпео ако су могуц́ности другде боље? Шта да радим у земљи у којој нема правде?".

Један 26-годишњи режисер планира да се пресели у Париз јер "у Турској више нема простора за независне филмове", а каже и да је Министарство културе "ултраполитизовано" и да су режисери који су "про-Ердогански" привилеговани при додели субвенција.

Нервоза је и у академском свету, који је једна од мета чистке. Више од 5.500 научника је отуштено декретом за који су сазнали јер га је прошлог месеца објавио дневник "Хуријет".

Стање је такво да, ако неки универзитетски стручнак "изрази и најмање политичко мишљење, ризикује", рекао је један 28-годишњи Турчин у Монтреалу, где је, противно првобитном плану, одлучио да остане после стицања доктората.

"Било би изузетно смело да данас започнем универзитетску каријеру у Турској", рекао је он.

Саговорници АФП кажу да је одсељавање у иностранство све чешћа тема у разговорима, пре свега међу дипломцима.

"Веће су шансе ц́е они бити прихвац́ени у земљи у коју оду", каже Суната. "Одлазак подразумева ризике, а то могу да поднесу пре свега млади, дипломци".

Уз то процедура одласка је дугачка и напорна.

Један историчар, од недавно настањен у Француској, пошто је дуго предавао на једном од најпрестижнијих универзитета у Турској, морао је да чека четири године да заврши свој пројекат и добије посао у иностранству.

"Надам се да никада нећу морати да се вратим у Турску", рекао је он у телефонском разговору са АФП.

Али, један грађевински инжењер у Анкари каже да је одустао од одласка у иностранство где су му већ многи пријатељи: "Волим своју земљу и не желим да је препустим конзервативцима! Осец́ао бих се као да бежим".

(Бета, АФП)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер