Advokatska Kancelarija Radić: Inicijativa Ustavnom sudu Srbije za sprovođenje postupka neustavnosti štetnog Zakona o rodnoj ravnopravnosti

USTAVNI SUD SRBIJE

Ul. Bul. kralja Aleksandra br. 15

U cilju ostvarivanja vladavine prava, pravne sigurnosti, predvidivosti propisa i blagovremenog izbegavanja štetnih posledica, podnosi se ova inicijativa i predlaže Sudu da sprovede postupak i donese

ODLUKU

UTVRĐUJE SE da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Sl.gl.RS,br.52/21), sa opštim, nejasnim i nedefinisanim pojmovima „rod“ i „rodno osetljiv jezik“, suprotan Ustavu i skoro svim postojećim zakonima. Primenom ovog zakona, npr. članova 3, 6, 10, 16, 25, 30, 37…, stvoriće se pravni haos narušavanjem načela pravne sigurnosti i predvidivosti propisa.

Obrazloženje

Rodna ravnopravnost (čl.3), prema osporenom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblicima društvenog života.

Zaštita žena od diskriminacije ili bilo kog drugog lica, po bilo kom osnovu, u Srbiji je odavno nesporna. Garantovana je članom 21. Ustava, Zakonom o zabrani diskriminacije, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima itd.

Osporeni Zakon iskoristio je pojam navodne diskriminacije žena za neustavno uvođenje nejasnog, nedefinisanog i opšteg pojma „rod“ (čl.6. st.1. t.1)). Međutim, osporenim Zakonom, pod pretnjom kažnjavanja, štite se svi oblici „roda“, a da niko ne zna koji su to oblici niti ih Zakon navodi. U slobodnoj i nezvaničnoj upotrebi, kako pominju mediji, nalazi se od 70 – 100 pojmova vezanih za „rod“.

Na isti način, iz istih razloga, u Istanbulu je 11.5.2011. godine, kroz „Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“ prihvaćen istovetan pojam „rod“. Ova Konvencija je neobavezujuća za članice potpisnice, kao što je neobavezujuća i prethodna Preporuka Saveta Evrope o standardima i mehanizmima rodne ravnopravnosti od 21.11.2007. godine.

S obzirom da je Srbija 31.10.2013. godine ratifikovala ovu Konvenciju sa pojmom „rod“, koji se nije nalazio niti se sada nalazi u Ustavu, u toku je postupak po inicijativi za ocenu ustavnosti ove Konvencije, pa se predlaže Sudu, da u cilju jednovremenog odlučivanja spoji predmet I UM 72/21 sa ovim današnjim predmetom.

Ovim Zakonom uvodi se još jedan opšti, nejasan i nedefinisan pojam, a to je „rodno osetljiv jezik“ (čl.6. st.1. t.17)). Organi vlasti i druga lica dužna su da kontinuirano prate da li se ovaj pojam primenjuje u nazivima mesta, položaja, znanja i zanimanja (čl.25).

Pored toga, pod pretnjom kažnjavanja, organi vlasti dužni su da obezbede korišćenje „rodno osetljivog jezika“ u udžbenicima i nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada (čl.37).

Osporeni Zakon ostavio je potpunu slobodu organima vlasti, poslodavcima, prosvetnim radnicima, piscima udžbenika i drugima da sami, pozivanjem na „rodno osetljiv jezik“, po svome nahođenju utvrđuju naziv mesta, znanja, zanimanja i sl. Važno je samo da ne koriste postojeće izraze, koji od danas postaju kažnjivi.

Na ovaj način, građanima/građankama ostavljena je mogućnost da kreativnim korišćenjem pojma „rod“ i „rodno osetljivog jezika“ učestvuju u promeni jezika, tradicije, kulture, religije – identiteta Srbije.

Ukratko, „Mogu da budem ‚arhitektica‘ i ‚arhitektkinja‘, mogu da budem šta god hoću, jer pravila nema“, kaže Ministar nadležan za ljudska i manjinska prava i dijalog, nakon usvajanja Zakona. U pravu bi to moglo da se nazove „povreda zabrane samovolje“, tj. arbitrernog postupanja.

U TV emisiji 6.5.2021. Ministar objašnjava – da donošenje ovakvog zakona ne predstavlja ni deo procesa pristupnih pregovora s Evropskom unijom, da ovaj zakon nije ‚aki‘ (acquis communautaire), odnosno sastavni deo svih onih pravnih tekovina EU na čije smo se usvajanje obavezali Pregovaračkim okvirom i da je usvojen „da bismo odobrovoljili Brisel (…), treba da radimo na kulturi i vladavini ljudskih prava“. (PEČAT 16.5.2021)

Nažalost, do danas je bila tačna izjava akademika Ivana Klajna da o sudbini jezičkih noviteta odlučuje praksa, i da ona prihvata ono za čim postoji prava potreba.

Od danas više ne važi ni lingvističko objašnjenje – da muški gramatički oblik zapravo predstavlja neutralno obeležje nekog osnovnog leksičkog značenja, da funkcionalno i semantički služi, u konkretnom slučaju, samo kao oznaka imena datog zanimanja, zvanja, titule i sl.

Ovaj Zakon predstavlja „KROVNI ZAKON“ i bazu za stvaranje društva jednakih mogućnosti, istakla je, nakon njegovog usvajanja, Potpredsednik Vlade i Predsednik Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Pojam „krovni zakon“, verovatno znači da su od danas sporni i suprotni „krovnom zakonu“:

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o medijskim sredstvima, Zakon o predsedniku, Zakon o Vladi, Zakon o narodnoj skupštini, Zakon o Ministarstvima, Zakon o Narodnoj banci Srbije, Zakon o sudovima, Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, Zakon o upravnom postupku, Zakon o Ustavnom sudu, Zakon o advokaturi, Zakon o matičnim knjigama, Zakon o ličnoj karti, Zakon o vojsci, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o osnovnom obrazovanju, Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, Zakon o penzijskom osiguranju, Zakon o osiguranju, Odluka o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama iz oblasti rada - kao i još nekoliko hiljada drugih propisa.

Advokati

mr Momir M. RADIĆ

Milenko P. RADIĆ

(NSPM)