Адвокатска Канцеларија Радић: Иницијатива Уставном суду Србије за спровођење поступка неуставности штетног Закона о родној равноправности

УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ

Ул. Бул. краља Александра бр. 15

У циљу остваривања владавине права, правне сигурности, предвидивости прописа и благовременог избегавања штетних последица, подноси се ова иницијатива и предлаже Суду да спроведе поступак и донесе

ОДЛУКУ

УТВРЂУЈЕ СЕ да је Закон о родној равноправности (Сл.гл.РС,бр.52/21), са општим, нејасним и недефинисаним појмовима „род“ и „родно осетљив језик“, супротан Уставу и скоро свим постојећим законима. Применом овог закона, нпр. чланова 3, 6, 10, 16, 25, 30, 37…, створиће се правни хаос нарушавањем начела правне сигурности и предвидивости прописа.

Образложење

Родна равноправност (чл.3), према оспореном Закону о родној равноправности, подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим облицима друштвеног живота.

Заштита жена од дискриминације или било ког другог лица, по било ком основу, у Србији је одавно неспорна. Гарантована је чланом 21. Устава, Законом о забрани дискриминације, Европском конвенцијом о људским правима итд.

Оспорени Закон искористио је појам наводне дискриминације жена за неуставно увођење нејасног, недефинисаног и општег појма „род“ (чл.6. ст.1. т.1)). Међутим, оспореним Законом, под претњом кажњавања, штите се сви облици „рода“, а да нико не зна који су то облици нити их Закон наводи. У слободној и незваничној употреби, како помињу медији, налази се од 70 – 100 појмова везаних за „род“.

На исти начин, из истих разлога, у Истанбулу је 11.5.2011. године, кроз „Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици“ прихваћен истоветан појам „род“. Ова Конвенција је необавезујућа за чланице потписнице, као што је необавезујућа и претходна Препорука Савета Европе о стандардима и механизмима родне равноправности од 21.11.2007. године.

С обзиром да је Србија 31.10.2013. године ратификовала ову Конвенцију са појмом „род“, који се није налазио нити се сада налази у Уставу, у току је поступак по иницијативи за оцену уставности ове Конвенције, па се предлаже Суду, да у циљу једновременог одлучивања споји предмет И УМ 72/21 са овим данашњим предметом.

Овим Законом уводи се још један општи, нејасан и недефинисан појам, а то је „родно осетљив језик“ (чл.6. ст.1. т.17)). Органи власти и друга лица дужна су да континуирано прате да ли се овај појам примењује у називима места, положаја, знања и занимања (чл.25).

Поред тога, под претњом кажњавања, органи власти дужни су да обезбеде коришћење „родно осетљивог језика“ у уџбеницима и наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада (чл.37).

Оспорени Закон оставио је потпуну слободу органима власти, послодавцима, просветним радницима, писцима уџбеника и другима да сами, позивањем на „родно осетљив језик“, по своме нахођењу утврђују назив места, знања, занимања и сл. Важно је само да не користе постојеће изразе, који од данас постају кажњиви.

На овај начин, грађанима/грађанкама остављена је могућност да креативним коришћењем појма „род“ и „родно осетљивог језика“ учествују у промени језика, традиције, културе, религије – идентитета Србије.

Укратко, „Могу да будем ‚архитектица‘ и ‚архитекткиња‘, могу да будем шта год хоћу, јер правила нема“, каже Министар надлежан за људска и мањинска права и дијалог, након усвајања Закона. У праву би то могло да се назове „повреда забране самовоље“, тј. арбитрерног поступања.

У ТВ емисији 6.5.2021. Министар објашњава – да доношење оваквог закона не представља ни део процеса приступних преговора с Европском унијом, да овај закон није ‚аки‘ (ацqуис цоммунаутаире), односно саставни део свих оних правних тековина ЕУ на чије смо се усвајање обавезали Преговарачким оквиром и да је усвојен „да бисмо одобровољили Брисел (…), треба да радимо на култури и владавини људских права“. (ПЕЧАТ 16.5.2021)

Нажалост, до данас је била тачна изјава академика Ивана Клајна да о судбини језичких новитета одлучује пракса, и да она прихвата оно за чим постоји права потреба.

Од данас више не важи ни лингвистичко објашњење – да мушки граматички облик заправо представља неутрално обележје неког основног лексичког значења, да функционално и семантички служи, у конкретном случају, само као ознака имена датог занимања, звања, титуле и сл.

Овај Закон представља „КРОВНИ ЗАКОН“ и базу за стварање друштва једнаких могућности, истакла је, након његовог усвајања, Потпредседник Владе и Председник Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

Појам „кровни закон“, вероватно значи да су од данас спорни и супротни „кровном закону“:

Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о јавном информисању и медијима, Закон о медијским средствима, Закон о председнику, Закон о Влади, Закон о народној скупштини, Закон о Министарствима, Закон о Народној банци Србије, Закон о судовима, Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о управном поступку, Закон о Уставном суду, Закон о адвокатури, Закон о матичним књигама, Закон о личној карти, Закон о војсци, Закон о високом образовању, Закон о основном образовању, Закон о државном премеру и катастру, Закон о упису у катастар непокретности и водова, Закон о пензијском осигурању, Закон о осигурању, Одлука о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада - као и још неколико хиљада других прописа.

Адвокати

мр Момир М. РАДИЋ

Миленко П. РАДИЋ

(НСПМ)