субота, 02. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Адвокат Иван Нинић: Оливера Зекић прекршила одредбе Закона о забрани употребе неонацистичких и фашистичких симбола. Тужилаштво би требало да поднесе захтев за вођење прекршајног поступка
Хроника

Адвокат Иван Нинић: Оливера Зекић прекршила одредбе Закона о забрани употребе неонацистичких и фашистичких симбола. Тужилаштво би требало да поднесе захтев за вођење прекршајног поступка

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 06. децембар 2023.

Председница Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Оливера Зекић прекршила је одредбе Закона о забрани неонацистичких или фашистичких манифестација и забрани употребе неонацистичких и фашистичких симбола, и против ње би надлежно јавно тужилаштво требало да поднесе захтев за вођење прекршајног поступка, изјавио је адвокат Иван Нинић.

Према Члану 3. тог закона, забрањена је „производња, умножавање, складиштење, презентација, величање или на било који други начин ширење пропагандног материјала, симбола или обележја којима се изазива, подстиче или шири мржња или нетрпељивост, пропагирају или оправдавају неонацистичке и фашистичке идеје и организације или се на други начин угрожава правни поредак“.

„Из радње Оливере Зекић произилази повреда ове одредбе овог закона јер она презентује, велича и пропагира неонацистичке и фашистичке идеје. И, то ради на софистициран начин. То би требало да буде комично или шаљиво, али је озбиљна инктриминација. То уноси поделе у друштву, ствара раздор и сеје страх код грађана, али и вређа осећања свих народа који су били жртва те неонацистичке и фашистичке идеологије на овим просторима“, сматра Нинић.

За радњу Оливере Зекић, Закон прописује прекршајну одговорност, каже Нинић и додаје да је само питање ко је овлашћен за даља поступања, односно подношење захтева за вођење прекршајног поступка надлежном прекршајном суду.

Члан 28 Закона о јавном тужилаштву

Носилац јавнотужилачке функције поступа у границама стварне и месне надлежности јавног тужилаштва. Ради гоњења за кривична дела, привредне преступе и прекршаје, носилац јавнотужилачке функције поступа пред судом и другим државним органом, предузимајући радње на које је законом овлашћен. Носилац јавнотужилачке функције поступа у парничном, управном, извршном, ванпарничном и другом поступку, вршећи при томе радње на које је посебним законом овлашћен.

„То може учинити полиција или јавни тужилац. Пошто није реч о јавном скупу, јавном месту или манифестацији, полиција нема могућност, па би захтев требало да поднесе надлежни јавни тужилац, према месту извршења ове радње“, прецизирао је Нинић.

Како је објаснио, тужилац може да добије пријаву од неког грађанина, а требало би и по службеној дужности да прати медије, формира предмет, замоли полицију или само непосредно саслуша Оливеру Зекић и поднесе захтев за покретање прекршајног поступка где би она у редовном поступку имала могућност да се брани, изнесе одбарану, а суд би, како додаје, оценио да ли се стичу обележја радње прекршаја и да ли стичу услови да јој се изрекне новчана казна.

Иако је у овом случају сужен простор за поступање полиције, није и за поступање тужилаштва, истиче Нинић.

Подсећамо, Зекић је на свом Телеграм каналу поставила профилну фотографију у нацистичкој СС униформи. Реч је о фотомонтажи, али самоиницијативно постављеној на Телеграм каналу.

„Ја сам то урадила из чисте провокације“, одговорила је Зекић на питање Радија Слободна Европа (РСЕ) зашто је за личну фотографију поставила себе у нацистичкој СС униформи.

У Србији је од 2009. године на снази Закон о забрани неонацистичких или фашистичких манифестација и забрани употребе неонацистичких и фашистичких симбола.

Казне за кршење овог закона су прекршајне и крећу се у распону од 5.000 до 50.000 динара (од 40 до 430 евра) за физичко лице, те од 100.000 до 1.000.000 динара (од 850 до 8.500 евра) за правно лице.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер