субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > 25 година од масакра Срба у Сијековцу – Првог масовног злочина над цивилима којим је почео рат у БиХ и за који нико није одговарао
Хроника

25 година од масакра Срба у Сијековцу – Првог масовног злочина над цивилима којим је почео рат у БиХ и за који нико није одговарао

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 26. март 2017.

Данас се навршава 25 година од масовног злочина над српским цивилима у селу Сијековац код Брода од стране војске Хрватске и муслиманско-хрватских паравојних формација, којим је почео рат у БиХ. У самом селу Сијековац 26. марта 1992, за само један сат, убијено је 9 одраслих и деце из српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић. У наредним данима убијено је укупно 74 српских цивила. За злочине до данас нико није одговарао! 

Део лешева хладњачом је одвезен и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа. Следећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се 9 и данас воде као нестали. 

Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом поручио је након служења парастоса у Цркви Свете великомученице Марине у Сијековцу, код Брода, да је свако сећање на невино страдале жртве болно, али да се једина утеха налази у Богу

Парастос је служен поводом 25 године од страдања 46 српских цивила из овог места 1992. Године

– Најстрашније је то што су ове жртве страдале од оних које су познавали, са којима су живели. Овде смо да се молитвено сетимо свих оних који своје животе невино изгубише као деца Витлејемска – рекао је владика Хризостом

Епископ зворничко–тузлански је све присутне позвао да се данас сете ових невиних жртава и помоле се Богу да их упокоји и смести тамо где су и сви свети.

– Нећемо их заборавити, него ћемо из њихових страдања тражити поуку – поручио је владика Хризостом

Након парастоса венце на Спомен-обележје положили су представници Борачке организације Српске и родбина убијених Сијековчана, изасланик председника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Председништва БиХ Миленко Ристић, делегација Народне скупштине Републике Српске, помоћник министра за рад и борачка питања Србије, делегација општине Брод и Трећег пешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ

Венце је положила и делегација удружења проистеклих из одбрамбено – отаџбинског рата, представници Рафинерије нафте Брод и Рафинерије уља Модрича

Регуларне снаге Хрватске, са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ, извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, општина Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, деце и стараца

У првом ратном злочину почињеном на територији БиХ за сат времена убијено је девет особа, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић, где су убијени очеви са два, односно три сина

У Сијековцу је током 1992. године убијено 46 лица, углавном жене, деца и старци, од којих је најмлађа жртва био Драго Милошевић (17), а најстарија Васо Зечевић (77). Запаљено је 15 кућа, као и црква Свете великомученице Марине.

Ова убиства била су сигнал свим Србима у БиХ каква их судбина чека уколико не буду спремни да бране своја огњишта

Доказни материјал о овим злочинима предат је 22. маја 2002. године хашким истражиоцима, док је Хашки трибунал овај предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ.

Председник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је данас у Броду да у Српској готово да нема дана да се у неком њеном делу не ода пошта страдалим невиним жртвама. Савчић је истакао да Срби морају да негују културу сећања, како не би били поновљени слични догађаји

– Злочин у Сијековцу доказ је ко је извршио агресију – рекао је Савчић на Духовној академији у амфитеатру Средњошколског центра „Никола Тесла“ у Броду којом је данас завршено обележавање 25 година од страдања Срба у Сијековцу, у организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске.

Начелник општине Брод Илија Јовичић рекао је на академији да је 26. март дан када је „историја још једном опоменула да Срби многима нису по вољи“.

– Симболичне казне у два случаја за овај гнусни злочин љуте нас и чине крајње разочараним -навео је Јовичић.

Убијени српски цивили у Броду од марта до августа 1992.

Јово В. Зечевић, рођен 1920. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Васо Ј. Зечевић, рођен 1958. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Милан Ј. Зечевић, рођен 1950. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Петар Ј. Зечевић, рођен 1953. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Лука И. Милошевић, рођен 1943. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Драган Л. Милошевић, рођен 1974. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Жељко Л. Милошевић, рођен 1968. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Мирко В. Радовановић, рођен 1965. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Срето М. Тривић, рођен 1927. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.

Андрија П. Мартић, рођен 1935. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.

Момир А. Мартић, рођен 1961. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.

Душко М. Дујанић, рођен 1967. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.

Душко А. Милошевић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.

Ивица Ј. Шкварц, рођен 1971. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.

Недељко Н. Југовић, рођен 1944. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.

Драган Н. Југовић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.

Даринка В. Томичевић, рођена 1941. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.

Ружа Д. Томичевић, рођена 1932. из села Кричаново, убијена 5. маја 1992.

Недељко С. Томичевић, рођен 1935. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.

Драгутин С. Томичевић, рођен 1934. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.

Марко Т. Томичевић, рођен 1931. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.

Љубо Д. Гојковић, рођен 1928. из села Плој, убијен 8. маја 1992.

Смиљана С. Гојковић, рођена 1947. из села Плој, убијена 8. маја 1992.

Драгица И. Ивановић, рођена 1932. из села Плој, убијена 8. маја 1992.

Јелица П. Ивановић, из села Плој, убијена 8. маја 1992.

Тода А. Калабић, рођен 1921. из села Плој, убијен 8. маја 1992.

Славко С. Калабић, рођен 1917. из села Плој, убијен 8. маја 1992.

Јелка Петровић, рођена 1913. из села Плој, убијена 8. маја 1992.

Симеуна В. Петровић, рођена 1913. из села Плој, убијена 8. маја 1992.

Петар Ђ. Петровић, рођен 1912. из села Плој, убијен 8. маја 1992.

Недељко С. Крушкоњић, 1925. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.

Андрија Л. Ћирић, 1943. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.

Стана Р. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.

Марија С. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.

Мара Ковачевић, из села Збориште, убијена 9. маја 1992.

Недељко С. Милошевић, из села Збориште, убијен 9. маја 1992.

Јован Д. Грабовац, 1943. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Богољуб Л. Ивановић, 1907. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Петар М. Ивановић, 1919. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Недељко М. Митрић, 1953. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Жељко У. Митрић, из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Анђа Ж. Пејчић, 1937. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Теодор Т. Пејчић, 1930. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Стоја С. Сријемац, 1913. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Драгиња Ж. Шукурма, 1945. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Ђука Л. Јаћимовић, 1914. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Милица П. Костић, 1957. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Николија А. Кузмановић, 1907. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Станоје Г. Маслић, 1932. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Глигор Ђ. Теодосић, 1926. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Јока Л. Топић, 1921. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Вељко З. Сријемац, 1933. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.

Петра З. Сријемац, 1930. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.

Миле Б. Лазић, 1944. из села Врела, убијен 12. маја 1992.

Милорад Ц. Лазић, 1941. из села Врела, убијен 12. маја 1992.

Босиљка Вујић, 1922. из села Врела, убијена 12. маја 1992.

Жељко Л. Дуроњић, 1973. из села Врела, убијен 12. маја 1992.

Спасоје С. Дуроњић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.

Јован Т. Ђукић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.

Милојка Б. Лазукић, 1969. из села Врела, убијена 12. маја 1992.

Петра Ј. Васић-Петрија, 1930. из Клакара, убијена 13. маја 1992.

Бранко С. Васић, 1923. из Клакара, убијен 13. маја 1992.

Драгомир Л. Пајић, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.

Љеља Т. Пајић, 1907. из Клакара, убијена 13. маја 1992.

Глигор С. Бардак, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.

Бошко Л. Марковић, 1923. из Винске, убијен 13. маја 1992.

Бранко Л. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.

Рајко А. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.

Милева Р. Мачинко, 1926. из Босанског Брода, убијена 1. јуна 1992.

Бранко М. Мачинко, 1922. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.

Славко Б. Мачинко, 1957. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.

Бранко П. Бардак - Чича, 1924. из Босанског Брода, убијен 17. августа 1992.

Душанка У. Бардак, 1938. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.

Госпава Стакић, 1915. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992

Нека им је вечна слава!(НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер