Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Šta je EU donela Litvaniji
Ekonomska politika

Šta je EU donela Litvaniji

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
nedelja, 28. jul 2013.

Početkom jula 2013. godine Litvanija je preuzela šestomesečno predsedavanje EU. Tim povodom, u srpskim medijima je objavljeno nekoliko intervjua (na udarnim mestima) sa litvanskim zvaničnicima. Oni su odgovarajući na pitanja (koja su više podsećala na molbe i preklinjanja za članstvo u EU) obećali podršku Srbiji u njenim naporima da dobije toliko željeni datum za pregovore. Na primer, litvanski ministar inostranih poslova Linas Linkevičijus je izjavio: ''Kao nepristrasni posrednici, zaista ćemo se truditi da poguramo napred ovaj proces. Kako će sve teći konkretno, ne mogu da vam kažem u ovom trenutku, jer još nije jasno kada će prva međuvladina konferencija biti organizovana''.[1] Dakle, litvanski ministar je posredno priznao da on sam, iako predstavlja zemlju koja formalno predsedava EU, nema ni približnu predstavu kada će Srbija dobiti datum za pregovore. (Ili, on je priznao da o datumu za Srbiju odlučuju važnije zemlje poput Nemačke). Takav odgovor, za svakog neutralnog i razumnog posmatrača, dovoljno govori o realnom značaju Litvanije u EU (i besmislenosti pitanja koja su bila upućena litvanskom ministru).

Ipak, ni to nije pokolebalo euforične srpske medije, pa su nastavili sa forsiranjem slike o Litvaniji kao zemlji uzoru koja će Srbiji ''otvoriti vrata'' ka EU. Naravno, u tome su učestvovali i srpski političari. Na primer, u aprilu 2013. godine srpski premijer je posetio Litvaniju i egzaltirano izjavio da bi lično bio ''srećan'' ako bi za vreme litvanskog predsedavanja Srbija napravila ''odlučujuće korake'' ka EU.[2]

Ipak, litvanski ministar nije mogao konkretno da odgovori na ovakav višemesečni entuzijazam u Srbiji. U intervjuima srpskim medijima je govorio veoma uopšteno o ''kredibilnoj Evropi'', zatim o ''Evropi rasta'' i ''otvorenoj Evropi”.

Konkretne ekonomske prednosti od dobijanja datuma ili članstva Srbije u EU, litvanski ministar nije naveo.

Tačnije, Linkevičijus nije ni bio u stanju da to uradi. Ekonomski benefit koji je Litvanija dobila nakon ulaska u EU 2004. više je nego skroman.

Ekonomski i društveni podaci iz Litvanije pokazuju da su negativni ekonomski efekti članstva u EU mnogo veći.

Na primer, u godini kada je ova zemlja pristupila EU, spoljni dug Litvanije je iznosio oko 10 milijardi dolara. Godine 2012. dostigao je skoro 33 milijarde dolara. (Inače, ovakav spoljni dug je samo na prvi pogled uporediv sa srpskim, Litvnija ima samo 3, 5 miliona stanovnika i zato je dug po glavi stanovnika mnogo veći nego u Srbiji). Sledeća tabela pokazuje rast spoljnog duga Litvanije nakon ulaska u EU .

Spoljni dug Litvanije  nakon ulaska u EU[3]

Takav rast spoljnog duga je doneo i porast deficita u državnom budžetu Litvanije. Nakon ulaska u EU godine 2004. deficit je iznosio oko 700 miliona dolara. Godine 2012. budžetski deficit je već  (uprkos rigoroznim merama štednje i smanjivanju plata i penzija) prešao milijardu dolara. Sledeća tabela pokazuje taj rast.

Budžetski deficit Litavanije nakon ulaska u EU

Pored rasta spoljnog duga i budžetskog deficita, nakon ulaska u EU je porasla i nezaposlenost u ovoj baltičkoj zemlji. Tačnije, u periodu 2004-2012, porasla je stopa nezaposlenosti u Litvaniji sa 8% na skoro 15%.

Stopa nezaposlenosti u Litvaniji nakon ulaska u EU [4]

 

Prema ruskim izvorima, samo u maju 2010. godine je u Litvaniji svake nedelje bilo novih 8.000 nezaposlenih.[5] Takođe, poznati litvanski ekspert Rimantas Rudzkis, glavni analitičar banke DnB Nord, jeste tvrdio da vlada skriva prave razmere nezaposlenosti (koristeći netačnu metodologiju). On je izneo podatke po kojima je realna stopa nezaposlenosti u Litvaniji jednaka onoj u Španiji (i da je odavno prešla 20%).

Prema zvaničnoj statistici oko 670 hiljada građana je živelo u siromaštvu. Sa druge strane, prema litvanskim medijima od obećane finansijske pomoći EU Litvanija nije dobila značajan deo.[6]

Takođe, prema podacima litvanskog zvaničnog Odeljenja za migraciju, u prvoj trećini 2010. godine, iseljavanje iz Litvanije se povećalo za 288% (u odnosu na isti period 2009. godine). Ili, svakog dana iz Litvanije je u tom periodu odlazilo oko 130 ljudi (oko 16.000 samo u prva četiri meseca 2010). Pojedini litvanski zvaničnici su ovu pojavu nazivali vanrednim stanjem. Međutim, da se ne radi o podacima karakterističnim samo za krizni period, pokazuje i analiza Odeljenja za statistiku Litvanije.[7] Prema ovom zvaničnom izvoru na godišnjem nivou prosečno je u periodu  2007-2011. emigriralo oko 44.000 ljudi iz Litvanije.

Isto tako, iako su litvanske vlasti objavile da je ekonomska kriza navodno pobeđena (uz odobravanje EU zvaničnika), godine 2011. iselilo se još više ljudi. Ili, 2011. godine je 53.900 ljudi otišlo iz Litvanije. Litvanci su se najviše iseljavali u Britaniju i Irsku. Uglavnom se radilo se o ljudima u punoj snazi od 30-35 godina (koji su zauzvrat dobili slabo plaćene i fizičke poslove na ostrvima, slično kao i drugi radnici iz istočne Evrope).

Oni koji su ostali u Litvaniji, nisu bili u boljem socijalnom položaju od emigranata. Prema litvanskim izvorima, ili prema istraživanju koje je u martu 2010. godine sprovela kompanija Baltijos tyrimai (naručenom od strane agencije ELTA) 10% Litvanaca je gladovalo. Istovremeno, prema novinama Vakaro žinios, cene hrane u Litvaniji su bile veće nego u starim članicama EU (Nemačkoj, Finskoj ili Švedskoj).

U ''evropskoj'' Litvaniji se zbog štednje ili ispunjavanja zahteva EU (tačnije megalomanskog plana da se do 2014. uvede evro kao zvanična valuta i smanji budžetski deficit na 3% BDP) masovno ukidaju  bolnice i smanjuju zdrastveni kapaciteti.

Prema novinama Respublika, samo na Institutu za onkologiju u glavnom gradu Viljnusu za 100 % je smanjen broj kreveta za obolele od kancera. Oboleli čekaju i po nekoliko meseci na pregled kod specijalista. (U prva četiri meseca 2010. godine za 20% je smanjeno finansiranje Instituta za onkologiju). U opštem smislu, samo u periodu 2008-2009. godine izdvajanja za zdravstvo su smanjena za oko 140 miliona evra. (Ali, pošto je u tom periodu opao i BDP, litvanski zvaničnici iz ministarstva zdravlja su tvrdili da je procenat BDP-a koji odlazi na zdravstvo u stvari povećan, i da je to navodno još jedna uspela evropska  reforma u teoriji.)[8]

Takođe, Litvanija ili država koja predsedava EU (i prema čijoj politici postoji takvo snishodljivo divljenje u srpskoj javnosti i političkim elitama) jeste najopasnija zemlja za življenje u EU. Kriminal i najteža krivična dela su na najvišem mogućem nivou. Većem nego što su u Srbiji. Preciznije, prema zvaničnoj statističkoj agenciji EU, Eurostatu, u periodu od 2002. do 2008. godine (dakle, pre ekonomske krize) u Litvaniji je na 100.000 stanovnika bilo 8,76 ubistava.[9] Sa druge strane, u Srbiji, koja je skoro 10 godina bila pod sankcijama i koja je bila izložena brutalnom bombardovanju NATO, prema podacima  Eurosata  u periodu 2007-2009. na 100.000 ljudi bilo je 2,21 ubistvo.[10] (Da bi poređenje bilo još poraznije za Litvaniju, na teritoriji Kosova i Metohije ta crna stopa je iznosila 3,1, slično kao i u Crnoj Gori.) 

Konačno, Litvanija, koja treba da bude nekakv uzor Srbiji, još uvek nije uspela, ni posle skoro decenija članstva u EU, da promeni zastarele sovjetske dimenzije svojih železničkih pruga. One zato nisu zato usklađene sa evropskim prugama, čak ni sa onima u susednoj Poljskoj .[11] U tom kontekstu, već na granici sa Poljskom se obavezno skidaju vagoni i menjaju točkovi, što dovodi do velikih zastoja i kašnjenja.

Kada se prethodni podaci imaju u vidu, onda euforične fraze koje dolaze iz srpskih medija i vladajućeg bezalternativnog političkog diskursa, poput one najvatrenije da će ''Litvanija otvoriti vrata Srbiji'', [12] dobijaju sasvim drugo, sumornije značenje.


[1]  Intervju za agenciju Tanjug, vidi na

http://www.nspm.rs/hronika/linas-linkevicijus-jos-nije-jasno-kada-zvanicno-

pocinju-pristupni-pregovori-srbije-za-clanstvo-u-eu.htm

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner