Ograničeni dometi delovanja MMF-a u evrozoni

(Danas, 22.02.2010)

Države pozajmljuju novac od MMF-a samo kada su primorane na takav korak, odnosno kada im potonu sve lađe, ili kada su naprosto nemoćne da plate najnužnije proizvode iz uvoza. Ipak, MMF je pretrpeo značajne promene u proteklom periodu, uglavnom zahvaljujući Dominik Stros-Kanu, generalnom direktoru organizacije. Stros-Kan, nekadašnji ministar finansija Francuske i jedan od kandidata Socijalističke partije za učešće u izbornoj trci za predsednika države, sproveo je reforme koje su omogućile MMF-u da u pojedinim slučajevima pozajmljuje novac bez nametanja specijalnih uslova, kao i da obrati veću pažnju na zaštitu osnovnih društvenih struktura, uključujući davanje socijalne pomoći za nezaposlene i očuvanje zdravstvenog sistema. Istovremeno, MMF je postao manje usredsređen na potrebu sprovođenja u delo mera štednje, što je inače lekcija naučena krajem 1997. godine na osnovu iskustva sa Indonezijom i Korejom.

Nesumnjivo, Grčka se danas suočava sa ozbiljnim problemima, jer je propustila šansu koju su pružale evropske integracije. Mada je ta država smanjila kamatne stope i postala članica evrozone, vrednost javnog deficita povećana je i dugovi su počeli da se gomilaju. Sada se Nemačka i Francuska, koje predstavljaju vodeće države Evropske unije, prepiru u vezi s tim koja će od njih ponuditi spasilački paket Grčkoj, ali obe zemlje su stavile do znanja Atini da mora da zamrzne plate zaposlenih u javnom sektoru i da napravi druge rezove. Grčki sindikati shvatili su šta takve mere podrazumevaju i u znak protesta izašli su na ulice. Da je Grčka, poput Velike Britanije, zadržala sopstvenu valutu sve bi bilo lakše. Drahma bi verovatno devalvirala, što bi značilo smanjenje troškova tržišta i uvođenje veće konkurentnosti. Ali, pošto su Grčka i druge „ranjive“ države evrozone (u engleskom jeziku poznate po akronimu PIGS: Portugal, Irska, Italija, Grčka i Španija) prepustile deo monetarnih nadležnosti Evropskoj centralnoj banci (EBC), sa sedištem u Frankfurtu, njihova zajednička valuta ne može da sledi takav trend. Stoga su, Grčka i druge zemlje iz rizične grupe prinuđene da drastično smanje potrošnju i zarade i da otpuste deo zaposlenih u javnom sektoru. Finansijska štedljivost te vrste, kada su države bile prinuđene da slede „zlatni standard“, dovodi se u vezu s Velikom depresijom, koja se dogodila pre sedam decenija.

Novonastala situacija umnogome je u saglasnosti s novim kursom MMF-a. Od početka prošle godine, MMF raspolaže znatno većim sredstvima i zahvaljujući tome pomaže državama u nevolji da se izbore s krizom. Drugim rečima, ponaša se kao svojevrsna kočnica u trenutku kada izgleda da nema svetla na kraju tunela. MMF je nastao krajem Drugog svetskog rata, umnogome kao plod partnerstva između Sjedinjenih Država i zapadne Evrope. Snažna zastupljenost predstavnika Starog kontinenta u MMF-u, koja se ogleda i u činjenici da je lider te organizacije Evropljanin, nije po volji ostatku sveta, koji se žale da Evropa ima privilegovan položaj. Ipak, u trenutku kada se Evropa suočava sa sve većom krizom, MMF ima ograničenu moć delovanja, što je umnogome posledica mišljenja nemačke kancelarke Angele Merkel, koja želi da njen sunarodnik postane naredni predsednik ECB-a, i ne zagovara ideju o većem angažovanju MMF-a kada je reč o evrozoni.

Imajući u vidu tendencije nemačke političarke, MMF s pravom može pomisliti da su načela ECB-a uglavnom kontradiktorna, jer se ta institucija zalaže za jačanje evra i smanjenje inflacije u trenutku kada se pojedine države članice evrozone nalaze na rubu finansijskog propasta. Kada bi MMF pomogao oslabljenim evropskim zemljama, to bi predstavljalo direktan izazov politici koja je dominantna u Frankfurtu.