Novi kreditni aranžman Srbije sa MMF-om

Međunarodni monetarni fond odobrio je Srbiji, januara 2009. godine stand by aranžman radi prevazilaženja platnobilansnih problema. U radu se analizira značaj kreditne podrške Fonda za privredu Srbije i platni bilans zemlje i prikazani su dosadašnji kreditni aranžmani koje je ovaj multilateralni kreditor odobrio Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno SCG.

Novi stand by aranžman Srbije sa MMF

Bord direktora MMF odobrio je 16. januara 2009. Srbiji petnaestomesečni stand by aranžman u iznosu od 402,5 miliona evra kao podršku za održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti. Srbija može odmah povući 268,4 miliona evra.

MMF odobrava zemljama kreditne aranžmane kako one ne bi zapale u platnobilansne probleme i izbegle nemogućnost tekućih plaćanja prema inostranstvu. Neposrednih efekata na privredu ovi krediti nemaju, ali posredno imaju, pošto se stvara ambijent (konvertibilnost nacionalne valute, nesmetano obavljanje međunarodnih plaćanja) u kome preduzeća mogu lakše poslovati, ali je izraženiji uticaj mera koje MMF nameće.

I ovaj aranžman, kao i svi drugi krediti MMF, realizuje se pod uslovima koje Fond nameće u okviru dogovorenog programa. Mere su u ovom slučaju: restriktivna fiskalna politika i svođenje budžetskog deficita na 1,75% bruto domaćeg proizvoda, kao i ograničavanje rasta penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru.

U monetarnoj sferi, programom je zacrtano „jačanje okvira ciljane inflacije uz zadržavanje 'plivajućeg' kursa domaće valute, kao i korišćenje akumuliranih rezervi finansijskog sektora za bolju spremnost na izazove svetske krize“. (www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php, 17.1.2009.) Ciljana inflacija – izraz sam po sebi znači da se očekuje inflacija i pospešuju inflatorne tendencije, a akumuliranih rezervi finansijskog sektora u Srbiji izgleda, nažalost nema, pa se postavlja pitanje kako realizovati ovo što je programom zacrtano. Inostrani kreditori preporučuju Srbiji i nastavak privatizacije, restrukturiranje privrede i širenje privatnog sektora, uz smanjenje troškova poslovanja.

Aranžmani SRJ sa MMF

Savezna Republika Jugoslavija je, krajem 2000. godine, pre obnavljanja članstva u Međunarodnom monetarnom fondu, morala da izmiri dospela dugovanja prema Fondu od oko 152 miliona dolara. Švajcarska i Norveška odobrile su nam zajam za premošćavanje od 101 milion specijalnih prava vučenja, što je, prema kursu koji je važio na dan 20.12.2000. godine, iznosilo oko 130 miliona dolara (1 američki dolar = 1,29539 SDR). Dug Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu, na osnovu izveštaja Narodne banke Srbije, u 2000. godini iznosio je 152 miliona dolara, u 2001. godini dostiže 272 miliona dolara, u 2002. godini 565 miliona dolara, u 2003. godini 913 miliona dolara, u 2004. godini 962 miliona dolara, a u 2005. godini 866 miliona dolara (prema važećem kursu na dan 31. decembra za svaku godinu respektivno). Ovi podaci pokazuju da se, posle 2000. godine, dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, kao i prema drugim međunarodnim finansijskim organizacijama iz godine u godinu uvećavao. Međutim, povećanje deviznih rezervi omogućilo je prevremenu otplatu duga prema Fondu, tokom 2006. godine, tako da je krajem godine dug sveden na svega 244 miliona dolara. Sredinom marta 2007. godine je i ovaj iznos preostalog duga izmiren.

Prvi stand by aranžman, koji je Međunarodni monetarni fond odobrio SR Jugoslaviji, od 116,9 miliona specijalnih prava vučenja (ili oko 150 miliona dolara) iskorišćen je uglavnom za otplatu zajma za premošćavanje (130 miliona dolara).

Drugi stand by aranžman od 200 miliona specijalnih prava vučenja (ili oko 260 miliona dolara) Međunarodni monetarni fond odobrio je Saveznoj Republici Jugoslaviji 11. jula 2001. godine. Zajam je odobren u četiri jednake tranše, koje su povlačene kvartalno, a uslovljene su sprovođenjem programa stand by aranžmana.

Trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje

Trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje od 650 miliona specijalnih prava vučenja (ili oko 829 miliona dolara) odobren je 13. maja 2002. godine. SR Jugoslavija je prihvatila sve obaveze po članu 8. Statuta MMF-a i dinar je 15. maja 2002. postao efektivno konvertibilan za tekuća plaćanja sa inostranstvom. Konvertibilnost, prema članu 8. Statuta MMF podrazumeva, pre svega, slobodu plaćanja tekućih transakcija (uvoz i izvoz robe i usluga, normalne kratkoročne kreditne transakcije, kamate i prihode od investicija) i to prema inostranstvu. U cilju uspostavljanja spoljne konvertibilnosti dinara 28. aprila 2002. godine, stupio je na snagu Zakon o deviznom poslovanju, koji je usklađen sa odredbama Statuta MMF. Ujedno je ovim zakonom i metodologija platnog bilansa Srbije prilagođena međunarodnim statističkim standardima, shodno petom izdanju priručnika o platnom bilansu Međunarodnog monetarnog fonda (BPM 5: Balance of Payments manuel 5-th edition). Usaglašavanje metodologije platnog bilansa Srbije sa međunarodnim statističkim standardima, koji se odnose na platni bilans i međunarodnu investicionu poziciju (Metodologija platnog bilansa, www.nbs.yu, april 2007) važno je zbog komparativnih analiza u oblasti ekonomske i monetarne politike Srbije i drugih zemalja, kao i radi izveštavanja međunarodnih organizacija. MMF i EU, takođe, propisuju upotrebu međunarodnih standarda za izradu bilansa nacionalnih računa i bruto domaćeg proizvoda, koji su konzistentni sa priručnikom o platnom bilansu MMF, koji je u primeni od 1993. godine. NBS je 2003. godine revidirala platnobilansne pozicije u skladu sa ovim standardom.

Trogodišnji stand by aranžman odobren je iz posebnog fonda za prošireno kreditiranje, sa rokom otplate 10 godina, uz period počeka od 4,5 godine i sa kamatom od oko 3% godišnje, kao podrška ekonomskom programu (Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici SRJ) za period 2002-2005. godine. Povlačenje tranši ovog kredita uslovljeno je ostvarivanjem zadovoljavajućih rezultata utvrđenog ekonomskog programa i strukturnih reformi. Ocena sprovođenja programa i ostvarenih rezultata vršila se polugodišnje. Osnovu srednjoročnog ekonomskog programa čine postizanje održivog privrednog rasta, poboljšanje životnog standarda stanovništva, niska stopa inflacije i rast deviznih rezervi, uz liberalizaciju deviznog tržišta i adekvatnu politiku deviznog kursa, jačanje kontrole poslovanja banaka, ubrzanje procesa privatizacije, reforma poreskog sistema i sistema platnog prometa u zemlji. Prva tranša ovog finansijskog aranžmana stavljena nam je na raspolaganje odmah posle zaključenja aranžmana (14. maja 2002). Ovaj aranžman bio je uslov za realizaciju prve faze otpisa duga prema Pariskom klubu poverilaca od 51%. Trajanje trogodišnjeg finansijskog aranžmana produženo je do 31. decembra 2005. godine. U februaru 2006. godine postignut je dogovor o završetku trogodišnjeg stand by aranžmana. Tada je Fond potvrdio uspešno okončanje ovog finansijskog aranžmana na osnovu mera sprovedenih tokom 2005. godine. Time je Srbiji omogućen naknadni otpis preostalog duga poveriocima Pariskog kluba (15%), a pred drugim kreditorima i sadašnjim i potencijalnim investitorima dobili smo reputaciju zemlje koja se nalazi na reformskom putu. U 2005. i početkom 2006. godine sa Fondom su usaglašeni sledeći ciljevi ekonomske politike: restriktivna monetarna politika (održanje makroekonomske stabilnosti, smanjenje stope inflacije, likvidnost bankarskog sektora), strukturne reforme (privatizacija i restrukturiranje), fiskalna reforma (smanjenje javne potrošnje i budžetski suficit).

Visok nivo monetarnih rezervi omogućio je da Narodna banka Srbije, maja 2006. godine, obavesti Međunarodni monetarni fond o prevremenoj otplati obaveza prema Fondu i četvrtina duga je otplaćena 30. juna 2006. U septembru 2006. je prevremeno otplaćena druga četvrtina duga. S obzirom da su devizne rezerve Narodne banke Srbije krajem 2006. dostigle nivo od preko 9 milijardi evra (oko 11,8 milijardi dolara), a imajući u vidu da se od ovih sredstava ne mogu ostvariti visoki prihodi, jer monetarne rezerve treba da budu visoko likvidna sredstva, pa se ne plasiraju uz visoku kamatu, ovaj potez Narodne banke Srbije ima pozitivne efekte na nacionalnu privredu. Kamata koju dobijamo od deponovanja sredstava deviznih rezervi na računima u inostranstvu niža je od kamate koju plaćamo na kredite Međunarodnog monetarnog fonda.

Narodna banka Srbije je, 15. marta 2007. godine, prevremeno otplatila dug prema MMF-u u iznosu od 154,1 milion specijalnih prava vučenja, ili oko 232 miliona dolara. Time je u potpunosti izmiren dug prema ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji. Dug od 650 miliona specijalnih prava vučenja, ili 978,2 miliona dolara, po osnovu trogodišnjeg stand by aranžamana, tako je otplaćen u celini, prevremeno, u četiri rate: jun, septembar i decembar 2006. (479,16 specijalnih prava vučenja, ili oko 711 miliona dolara) i mart 2007. „Misija MMF će izdati saopštenje o oceni ekonomskih kretanja u Srbiji.“ (www.nbs.yu, mart 2007). Pre ove otplate, NBS je vodila razgovore sa misijom MMF, (u Beogradu od 7. do 15. marta 2007.) o rezultatima u oblasti državnih rashoda i fiskalne politike kao i njihovom uticaju na stabilnost ukupnih makroekonomskih kretanja. U centru pažnje su strukturne reforme, a posebno restrukturiranje velikih javnih preduzeća. Prevremena otplata duga po trogodišnjem stand by aranžamanu je dobar potez Narodne banke Srbije, jer se time štedi na kamati koju bismo platili, ali je važnije to što se ovim potezom oslobađamo „stega“ Fonda u vidu nadgledanja. Otplatom duga u celini ne ostavljamo mogućnost Fondu da proceni da se ne pridržavamo pisma o namerama.

U delovanju međunarodnih finansijskih organizacija ispoljavaju se nove tendencije kada su u pitanju finansijski aranžmani sa zemljama u tranziciji. U implementiranju i nadgledanju ekonomskih reformi zemalja u tranziciji, ključnu ulogu imaju MMF i Svetska banka, koji diktiraju „pravila ponašanja“ privreda ovih zemalja, odnosno, sagledavaju napredak reformi u svakoj konkretnoj zemlji, konkretnom programu i konkretnom aranžmanu.

S druge strane, zemlje u tranziciji izazivaju, još uvek, veliku pažnju međunarodnih finansijskih institucija. Svetska banka i MMF su ih upućivali na kurs reformi, čiji su osnovni elementi bili: finansijska liberalizacija, otvaranje prema stranom kapitalu i spoljnoj trgovini, privatizacija javnih i državnih preduzeća i „oslobađanje“ tržišta. To je značilo, pre svega, ostvariti otvorenu konkurentnu privredu (stabilizacija konjukture), mnogo veću ulogu tržišta, uz istovremeno smanjenje uloge države. Programi pomoći i podrške MMF-a zemljama u tranziciji uslovljeni su ispunjavanjem unapred dogovorenih ciljeva ekonomske politike između vlasti zemalja članica MMF i samog MMF, koji je koristio funkciju nadgledanja kao odgovor na prihvaćene uslove iz programa MMF. Centralno mesto u mehanizmu nadgledanja predstavljaju jasno definisani kriterijumi izvršenja – projektovane kvantitativne vrednosti neto domaće aktive (NDA) i neto strane aktive (NFA). Kasnije je MMF pokušao da ublaži uslovljavanje, uvidevši da nije dovoljno pažnje posvećeno obezbeđenju održivog rasta. Uglavnom MMF sada svoju aktivnost bazira na reviziji (uobičajeno polugodišnje) rezultata ekonomskog programa konkretnih zemalja u tranziciji, nakon čega ih podržava stand-by aranžmanima, ili drugim finansijskim aranžmanima (kao podrška ekonomskom programu stabilizacije i strukturnih reformi).

Uslovi pod kojima se sada dobijaju krediti MMF su nepovoljniji i uglavnom uz visoke kamatne stope. Mere trgovinske politike su među najatraktivnijim uslovima koje MMF postavlja pred gotovo sve zemlje koje su u tranziciji, pa čak i nezavisno od razloga koji su doveli do potrebe da se traži finansijska podrška Fonda. Saradnja sa MMF-om omogućava Srbiji da, u uslovima finansijske krize u svetu, dobije sredstva za otplatu međunarodnih obaveza i time održi konvertibilnost nacionalne valute. Imajući u vidu da u ovoj, kao i narednim godinama dospevaju sve veći anuiteti, već se najavljuje korišćenje još jednog kredita fonda.