недеља, 29. март 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Није посао министра да тумачи рад антимонополске комисије
Економска политика

Није посао министра да тумачи рад антимонополске комисије

PDF Штампа Ел. пошта
Аница Николић   
петак, 12. септембар 2008.
Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга, после серије изјава како „Делта” није монополиста, изгледа да се ујео за језик. Шалу на страну, али како је надлежни министар јуче истакао за „Политику”, проблем концентрације на овдашњем тржишту он више неће коментарисати. Да заћути, Милосављевић је одлучио после реаговања Савета Комисије за заштиту конкуренције у коме га, додуше не директно, оптужују да врши притисак на чланове ове независне антимонополске институције, али и на Врховни суд Србије у тренутку када се утврђује позиција највећег трговинског ланца на тржишту.
– Донео сам одлуку да то не коментаришем. Нећу више да се мешам и пустићу Комисију да независно ради свој посао. Ја ћу да ћутим, а они нека раде – кратко је објаснио Слободан Милосављевић.
А игранка око монопола у јавности је почела пре нешто више од недељу дана када је министар за недељник „Економист” истакао како је „НИС монополиста, а не Делта”. Неколико дана касније, гостујући у Политикином пословном клубу, министар је објаснио како свој став заснива првенствено на истраживању Републичког завода за статистику, који је утврдио да тржишни удео Мишковићевог трговинског ланца не прелази спорних 40 процената. Подсећања ради, на основу званичних резултата о пословању компанија, које добија уочи Нове године, Завод за статистику је објавио да удео „Делте” у Србији износи 17,2, а у Београду 32,5 одсто. Ово саопштење уследило је само месец дана касније након што је Комисија за заштиту конкуренције донела решење којим се одбија спајање већ купљеног „Це-маркета” Делтином малопродајном ланцу. Поменутом концентрацијом на тржишту, закључује се у решењу, „Делта” је стекла монополску позицију на тржишту Београд.
Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије, рекла је јуче за „Политику” како је у Закону о заштити конкуренције, ово антимонополско тело једина државна институција надлежна да утврђује постојање доминантног, односно монополског положаја на тржишту, као и његову евентуалну злоупотребу, на основу критеријума и правила прописаних у том закону.
– Није у опису министарског посла да тумачи наш рад. Изјаве дате медијима отежавају објективно и непристрасно решавање спорова, истицањем у први план само појединих релевантних чињеница – замерила је Бајаловићка, којој је министар у претходних неколико дана такође спочитавао то што свакодневно комуницира са новинарима.
У „Стратегији и политици развоја трговине”, чији је аутор Стипе Ловрета, професор Економског факултета, између осталог се наводи да на српском тржишту има још простора за концентрацију, јер је удео највећег трговинског ланца („Делте”) 26 процената.
– Нисам имала прилике да видим то истраживање, али морам да разјасним да је ту реч о две потпуно различите ствари. Комисија се није бавила анализом тржишта у целини. Почели смо од концентрације „Це-маркета” и самим тим истраживали само позицију „Делте” на престоничком тржишту. Због тога нити могу да оспоравам, нити могу да подржим истраживање професора Ловрете, које је објављено у „Стратегији”. Независне институције и стручњаци могу да се баве истраживањем тржишта, али да децидно тврде да ли има или нема монопола, то није њихов посао – сматра Бајаловићка.
Погрешно је и то што се, када је реч о трговачким маржама, зарадама из којих они плаћају све своје трошкове, спомиње њихова просечна вредност, додаје она. Наиме, у „Стратегији развоја и политике трговине” истиче се да марже у просеку у Србији износе нешто више од 24 одсто, што је на нивоу европског просека.
– Говорити о просецима је врло незахвално, зато што су, бар онолико колико смо ми имали прилике да установимо, марже врло различите у зависности од врсте производа. Не може се поредити маржа хлеба и млека, који се свакодневно купују, и робе трајнијег карактера, где су марже много веће. Просечна маржа сама по себи ништа не говори – уверена је Бајаловићка.




 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер