"Nacionalizacija" Metals Banke?

Snijegom soli ovce
A nasadi kvočku
Da mu leže novce

Iz pesme «Kako živi Antuntun»
Grigora Viteza

Pošto se Statut Vojvodine  nalazi u stanju agonije, a regionalizacija Srbije ne može dovoljno brzo da raščereči našu otadžbinu na sastavne delove, duh duboko razočaranih[1] autonomaša mora se hitno podići. Ovo se vrši radikalnim «medicinskim» merama. Tim pre, što u najmoćnijoj stranci na vlasti počinju da bivaju vidljiva sukobljavanja oko Statuta[2]. Hladna metalna ploča defibrilatora je već prislonjna na autonomaške grudi i čeka se samo «politička volja», da se kroz metalnu površinu propusti još jedan «elektrošok» finansijske špekulacije.

Ovim treba povratiti veru autonomašima u mogućnost da novosadska oligarhija, zaista, može da vodi samostalnu finansijsku i investicionu politiku. Politička oligarhija hoće da se prikaže kao plutokratija. U uslovima opšteg finansijskog kraha, čiji najteži period svetu tek predstoji, krajnje je rizično buđenje ovakve autonomaške nade na samostalnost, radikalnim finansijskim sredstvima.

Svojevremeno se pokušalo nametanje pokrajinskog ustavnog akta kroz Statut APV-e, ignorisanjem propisa koji regulišu ustavnopravni status Pokrajine. Sada se pokušava nametanje nove javne, finansijske pokrajinske ustanove. Treba imati na umu da osnivanje ove banke podržavaju isti oni političari koji su podržali i očigledno protivustavni predlog Statuta APV-e. Takođe, treba imati na umu i činjenicu da izdavanjem hartija od vrednosti u periodu nailazeće krize, ova banka može početi da vrši emisionu delatnost.

AP Vojvodina je, dakle, suštinski, nacionalizovala (u formi kupovine novog paketa akcija) najmoćniju finansijsku ustanovu Vojvodine, uspešno razvijanu skoro dve decenije. Ovim načinom je novosadski centralizam, uz pomoć i saradnju stručnog kadra Ge 17 plus, prigrabio ustanovu koju su stvarale najuspešnije firme i privrednici Vojvodine.

Najava nacionalizacije naših novaca

U vanredno uspešnoj Metals banci je, oktobra prošle godine, zavedena prinudna uprava[3]. Tek nedavno smo saznali da će većinski vlasnik Metals banke postati AP Vojvodina: «Prenošenjem potraživanja VFR-a[4] u aktivu nove razvojne banke, najpre Fond, a potom i Skupština Vojvodine kao osnivač pokrajinskog Fonda, očekuje da na ime ustupljenih potraživanja stekne natpolovičnu većinu akcionarskog kapitala. Do sada sve procene ukazuju da će se posle utvrđivanja realne vrednosti kapitala Metals banke i aktive VFR-a, Pokrajina imati više od 51 odsto kapitala u novoj banci koja će, između ostalog, finansirati razvojne projekte od značaja za Pokrajinu i lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine”, kaže Petrović, koga je, u tandemu sa Đorđem Jevtićem, direktorom Sektora kontrole u Narodnoj banci Srbije, centralna banka postavila za člana prinudne uprave u Metals banci 23. oktobra ove godine. Siguran sam da će tržište adekvatnije evaluirati vrednost njihovih akcija, kao utrživ berzanski materijal. Sa jednim dominantnim vlasnikom, AP Vojvodinom, uz pretpostavku da će i do sada najveći, DDOR Novi Sad, ostati akcionar, stvoriće se homogena akcionarska struktura koja će moći da manifestuje vlasničko-upravljački potencijal[5]». Odmah zatim, izjavu u prilog preuzimanju banke od strane AP Vojvodine, dala je i prinudna uprava Metals banke[6].

Nacionalizacija naših novaca

Na ovu saglasnost prinudne uprave i Pokrajine, reagovao je odmah bivši upravnik Metals banke, Ananije Pavićević. Ovog puta, izneo je  javnosti u potpunosti prostu tehnologiju kojom su najuspešniju vojvođansku privatnu banku pokrajinske i finansijske vlasti dovele u nelikvidnost. «Ključni momenat predstavlja sinhronizovano i plansko povlačenje depozita najvećih depozitara: budžeta AP Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj Vojvodine i Garancijskog fonda. Najava je stigla baš 10. oktobra (…)Tog dana je iz Izvršnog veća Vojvodine stigla najava da se povlači milijarda depozita, i to prva polovina sume 13, a druga 17. oktobra. Dodatna nevolja je što je, prema sporazumu Izvršnog veća i banke, veće bilo obavezno da još dve milijarde stavi u depozit.

Predsednik PIV-a je već prisvojio političku ideologiju onih koji su godinama gradili i popularisali ideologiju autonomaštva. Baš isto tako možemo očekivati da će u Razvojnoj banci Vojvodine završiti «naši novci». A naivni autonomaši verovali su da će im oni biti isplaćeni na ime «obeštećenja» zbog prodaje NIS-a. U naredno vreme će ih Pajtić (sa stejdža) u ime i za račun Dinkića (iz bekstejdža), varakati novim investicionim obećanjima zasnovanim na toj veri.

Prethodnih nekoliko godina, naime, pokrajina je u “Metals banci” stalno držala između tri i pet milijardi dinara, a dve milijarde depozita neplanski je povukla još tokom drugog i trećeg kvartala prošle godine, kada je, kraće vreme, Srđan Petrović, aktuelni prinudni koupravnik, bio direktor sektora za korporativne poslove»[7].

«Pavićević optužuje i Narodnu banku Srbije, posebno zamenika direktora sektora za kontrolu banaka Đorđa Jevtića, sada, takođe, prinudnog koupravnika u “Metals banci”, tvrdeći da je proizvoljno tumačio propise. Tako je, na sastanku 8. oktobra, tražio da se, suprotno odluci Skupštine akcionara, proširi Upravni odbor sa dva “politički, partijski, podobna člana”, a jednom službeniku NBS dopusti uvid u platni promet i kretanje likvidnosti bez rešenja NBS, što je odbijeno (…)Bivši direktor navodi da je NBS 22. oktobra, na osnovu garancija većih akcionara i depozitara, pristala da “Metals banci” pozajmi novac za premošćavanje nelikvidnosti, ali da sutradan menja stav i uvodi prinudnu upravu, mada do danas nije rečeno koji akcionari su, navodno, tražili ovu radikalnu meru i koliki je njihov udeo u banci.[8]». Bivši direktor je javno upozorio akcionare da budućoj upravi Metals banke, pretvorene u pokrajinsku razvojnu, neće više biti cilj profit ove banke, već kreditiranje firmi bliskih vlasti. Odmah potom je izgubio posao u banci koju je on praktično potpuno razvio[9]. Pavićević je razotkrio sve «tajne» oko uvođenja prinudne uprave u Metals banku[10]. Do skora, znalo se samo da u Metals banci postoji ogroman gubitak, ali ne mnogo više od toga[11].

Ogromni uspesi Metals banke su postizani nedavno, u doba vrhunca opšteg špekulativnog rasta svetske ekonomije, koji je trajao sve do sredine prošle godine. Metals banka je tada bila brža i spretnija od mnogih drugih[12] domaćih banaka. Čak i početkom svetske ekonomske krize, Metals banka je ostvarila ogroman uspeh emitovanjem novog kruga akcija[13]. Uspešnost u emisionoj delatnosti, stvorila je od Metals banke glavni finansijski brend sa sedištem u Vojvodini.

Svojevremeno se pokušalo nametanje pokrajinskog ustavnog akta kroz Statut APV-e, ignorisanjem propisa koji regulišu ustavnopravni status Pokrajine. Sada se pokušava nametanje nove javne, finansijske pokrajinske ustanove. Treba imati na umu da osnivanje ove banke podržavaju isti oni političari koji su podržali i očigledno protivustavni predlog Statuta APV-e.

Neposredno pred preuzimanje banke od strane Pokrajine, regulisan je način «pokrivanja duga», po kome se prodaja novih akcija vršila budzašto u odnosu na raniju njihovu cenu: «Oko 1,5 milijardi prošlogodišnjeg gubitka “Metals banke” pokriće se snižavanjem nominalne cene akcije sa 12.800 na 5.500 dinara, dok će 2,5 milijardi pokriti dokapitalizacija sa milion akcija po novoj nominalnoj vrednosti. Većina starih akcionara je kupovala u emisijama 2006. i 2007. godine po 36.000 i 52.000, a sada će novi vlasnik za akciju, umesto 450 i 600, platiti samo 60 evra[14]».

«Ananije Pavićević, predsednik Izvršnog odbora do uvođenja prinudne uprave, objašnjava da je gubitak računovodstvena manipulacija prinudnih upravnika kako bi se unapred definisanom kupcu omogućilo lako osvajanje dominantnog paketa akcija. Jer, tvrdi čovek koji je 18 godina vodio jedinu banke sa A listinga, “Metals banka” je prošlu godinu završila sa milijardu dinara dobiti, dok je gubitak posledica za pet milijardi uvećane “ispravke vrednosti potraživanja i rezervi za potencijalne gubitke”, po njemu, krajnje subjektivne stavke u bilansu. I prinudni koupravnici Srđan Petrović i Đorđe Jović su u jedinom medijskom nastupu priznali da je ova kategorija, nepoznata evropskom bankarskom računovodstvu, “neprecizna, iskustvenog karaktera”.[15]»

«Sumnju u verodostojnost bilansa “Metals banke” iskazao je i revizor “Dilojt i Tuš”, opaskom da je izveštaj rađen internom računovodstvenom metodom![16]»

«Ko bi mogao kupiti veći paket akcija?

Bankari tipuju da će “Viktorija oil” sigurno iskoristiti priliku da uveća pet odsto vlasništva, kupljenih po 45 evra za akciju, ali prinudni koupravnik Đorđe Jović se ovih dana hvalio da je “pokrajinska Vlada našla novac, te će kupiti 51 odsto vlasništva”.

Ananije Pavićević je ovog puta, izneo javnosti u potpunosti prostu tehnologiju kojom su najuspešniju vojvođansku privatnu banku pokrajinske i finansijske vlasti dovele u nelikvidnost. «Ključni momenat predstavlja sinhronizovano i plansko povlačenje depozita najvećih depozitara: budžeta AP Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj Vojvodine i Garancijskog fonda.

Otkud novac u ekstremnoj budžetskoj stisci?

Kako je “Novac” pisao, 185 milijardi dinara od prodaje NIS-a Pokrajina ne može da koristi i dala je na obrtanje uz kamatu ravnu referentnoj kamatnoj stopi pre osam meseci. Priliv od 15 odsto donosi 18,5 milijardi dinara, dovoljno da se kupi 340.000 akcija iz emisije. Moguće i da DDOR “Novi Sad”, vlasnik 15 odsto, uveća portfelj[17]».

Di su sad naši novci?

Predsednik PIV-a je od početka autonomaškog „blickriga”, očigledno postao svestan koliko hitno su tom poduhvatu potrebne i finansijske nadležnosti, pa je najavio osnivanje Razvojne banke Vojvodine, na samom početku svetske ekonomske krize, septembra prošle godine[18]: «Bilo bi zaista dobro da se što pre potvrdi Statut i donese Zakon o nadležnostima, jer će se tada sasvim precizno znati koje se funkcije i nadležnosti u finansiranju iz pokrajinskog budžeta»[19]. Danas, kada se Metals banka pretvara u razvojnu banku, Pajtić se ne osvrće na svoje ranije reči i pokrajinska vlast grabi Metals banku, bez obzira što odnosni propisi nisu doneti.

Pojedini autori su razmatrali svrhu obrazovanja vojvođanske razvojne banke u okvirima regionalizacije[20], odnosno kao kriminalnu pojavu[21]. Ipak, Vojvodina je postala vlasnik Metals banke[22] dokapitalizacijom[23] koja joj je, do početka jula, dala ovu banku u većinsko vlasništvo. Saopštenje koje je tim povodom dato glasi: «…dana 14.07.2009. godine sa uspehom je realizovana XXV emisija običnih akcija u vrednosti od 3.784.550.000,00 dinara, odnosno 688.100 komada običnih akcija nominalne vrednosti od  5.500,00 dinara. Kupci Autonomna pokrajina Vojvodina i „DDOR Novi Sad” a.d. Novi Sad, kupili su sve akcije XXV emisije sa CFI  kodom ESVUFR i ISIN brojem RSMETBE05070. Namena sredstava koja su prikupljena upisom i uplatom akcija iz  ove emisije je povećanje osnovnog kapitala banke, postizanje njene pune likvidnosti i solventnosti, kao i jačanje konkurentske pozicije na tržištu»[24].

Dakle, Pokrajina je, ulaganjem još nešto više od četiri miliona evra, dobila vlasništvo nad Metals bankom čije akcije je plaćala po 60 evra, umesto da ih plati 450 do 600 evra, koliko su koštale kad ih nije prodavala nametnuta prinudna uprava, već voljom akcionara izabrana uprava. A prinudni upravnik Srđan Popović je izjavio kako «će tržište adekvatnije evaluirati vrednost njihovih akcija, kao utrživ berzanski materijal»[25].

Ostalo je još samo da se formalno ukine prinudna uprava[26] Metals banke i da neposrednu upravu preuzme Pokrajina, koja se do kraja juna domogla vlasništva nad bankom podobnom da postane njena razvojna banka[27]. U međuvremenu je postalo izvesno da ne može računati da će biti usvojen pokrajinski Statut ni ti da će biti doneti ostali propisi koji bi bili pravni izvor osnivanja vojvođanske Razvojne banke. Sada je očigledno započet proces procesa pretvaranja jedne privatne banke u ustanovu s javnim (pokrajinskim) ovlašćenjem za potrebe pokrajinskih vlasti mimo ili bez obzira na njegovo pravno utemeljenje. S tim u skladu tregba podsetiti da je za sada jedini «pravni» osnov da ova Banka stekne abilo kakva javna ovlešćenja, Predlog Statuta APV[28] koji niema pravnu snagu. Korišćenje javnih sredstava pokrajine (naših novaca), regulisano je Zakonom o Bankama[29] Republike Srbije i drugim propisima[30]. Ovi propisi uopšte ne poznaju razvojno bankarstvo kao javnu nadležnost. Sva o va pitanja, kao i pitanja odnosa Fonda za kapitalna ulaganja APV[31] sa nekakvim javno-privatnim razvojnim bankarstvom, tek bi trebalo da budu predmet posebne analize. Naravno, dužni smo da napomenemo kako je pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja osnovan na osnovu izričitog propisa u važećem Statutu APV[32] (čl. 10. tačka 6). Međutim, pošto ni ujednom pravosnažnom opštem aktu nema izričitog osnova koji bi pokrajini dao pravo na razvojnu banku, može se reći kako se razvojo bankarstvo u Vojvodini «proriče». Srpski bankarski propisi ne pominju javno razvojno bankarstvo[33], pa novosadsko «proricanje» ovakvog vida bankarstva moramo tražiti u kopiranju evropskih uzora[34], ali i u socijalističkoj, samoupravnoj istoriji Titovog doba.

Dakle, Pokrajina je, ulaganjem još nešto više od četiri miliona evra, dobila vlasništvo nad Metals bankom čije akcije je plaćala po 60 evra, umesto da ih plati 450 do 600 evra, koliko su koštale kad ih nije prodavala nametnuta prinudna uprava, već voljom akcionara izabrana uprava.

Smisao nacionalizacije naših novaca

Krajem 2008. godine, izneo sam izvesna predviđanja vezana za ulogu Metals banke u autonomaškoj politici: «Separatističkom pokretu u Vojvodini mogla bi da posluži ustanova kao Metals banka, koja bi po dogovoru s beogradskim finansijskim vlastima postala pokrajinska investiciona banka i koja bi obećala vojvođanskoj privredi kule i gradove. Pošto počne velika kriza likvidnosti u Vojvodini, ta banka bi mogla početi da izdaje svoje obveznice i hartije od vrednosti. U eventualnoj panici zbog opšte nelikvidnosti, mogla bi ponudi kratkotrajnu nadu u naplativost o kojoj smo govorili. U očaju nelikvidnosti, ovim načinom bi se moglo simulirati „plaćanje” nekih javnih obaveza paraustavnog poretka AP Vojvodine, nakon eventualnog usvajanju  Statuta. U opštem haosu bi se ta špekulacija mogla završiti inflacijom, može biti čak usklađenom sa devalvacijom dinara (koja će kroz neko vreme biti neminovna).

Pokrajinski mediji bi mogli, po običaju, za sve nevolje opet optužiti Beograd, uz sinhronizovanu podršku beogradskih nihilista. Međutim, koliko god radikalni bili, ni autonomaši se ovim konstrukcijama ne zavaravaju. Ova vrsta špekulacije je teško moguća, a i kad bi i bila verovatna, kratko bi trajala i jako bi kompromitovala vojvođansku autonomiju. Zbog eskalacije krize likvidnosti na Zapadu, malo je verovatno da može biti ozbiljnog napada na svojinu Gazproma u NIS-u u kome ruska firma učestvuje sa 51% vlasništva. Posle propasti Zapadnog „gasnog blickriga” u Ukrajini, malo je verovatno kako će u Vojvodini doći do ustanka protiv „Ruskog kapitala, koji je za društvo isto što i sida za telo” kako svojevremeno reče šef LSV. U opštoj propasti špekulacije, svakoj banci će dobro doći poslovni odnosi sa ruskim partnerima. A da podsetimo, Metals banka, koju smo uzeli za primer, odavno učestvuje u poslovima sa članicama ZND, pre svega sa Rusijom, zemljom koja je vrlo svesna da je projekat separacije Vojvodine od Srbije, pre svega, „nelojalna konkurencija” interesima njene privrede u Srednjoj Evropi i na Balkanu»[35].

Pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja je osnovan na osnovu izričitog propisa u važećem Statutu APV (čl. 10. tačka 6). Međutim, pošto ni u jednom pravosnažnom opštem aktu nema izričitog osnova koji bi pokrajini dao pravo na razvojnu banku, može se reći kako se razvojo bankarstvo u Vojvodini «proriče».

Metals banka, zahvaljujući poslovnim vezama s firmama iz zajednice nezavisnih država[36] može divno odigrati ulogu «mosta» prema Istoku.Time bi oni beogradski i novosadski političari, koji su nedavno protiv interesa Gazproma podržavali radikalni autonomaški Statut, motivisali interesne krugove iz ZND da ih tolerišu. Jer, jednostavno, ne postoji druga banka koja bi odigrala ulogu kao Metals, a Rusi su «samozatvaranjem» srpskog odeljenja OTP banke[37], onemogućeni da kupe banku u Srbiji sa razvijenom infrastrukturom.

Premudrošću, pazimo!

Bilo da je svrha pretvaranja Metals banke u razvojnu banku Vojvodine, vraćanje «naših novaca» dobijenih prodajom NIS-a banci, kojom će verovatno rukovoditi kadar Ge 17 plus, ili vršenje novih špekulacija s blagajničkim zapisima, jedno je sigurno: formiranje Razvojne banke Vojvodine, mimo donošenja novih zakonskih propisa koji bi to omogućili, demonstracija je finansijske moći grupe unutar vladajuće koalicije koja se protivi predsedniku Srbije. Još početkom ove godine, bilo je vidljivo kako Dinkić i Pajtić fingiraju međusobni sukob[38], «da se Vlasi ne dosete». Trebalo je samo «dobiti vreme» dok se ne ostvare finansijski uslovi za čvrstu finansijsku kontrolu Vojvodine iz jednog finansijskog centra u Novom Sadu, koji je pod kontrolom kadrova lojalnih Mlađanu Dinkiću, a u političkoj koristi Bojana Pajtića.

Metals banka, zahvaljujući poslovnim vezama s firmama iz zajednice nezavisnih država može divno odigrati ulogu «mosta» prema Istoku. Time bi oni beogradski i novosadski političari, koji su nedavno protiv interesa Gazproma podržavali radikalni autonomaški Statut, motivisali interesne krugove iz ZND da ih tolerišu. Jer, jednostavno, ne postoji druga banka koja bi odigrala ulogu kao Metals, a Rusi su «samozatvaranjem» srpskog odeljenja OTP banke , onemogućeni da kupe banku u Srbiji sa razvijenom infrastrukturom.

Eto u šta su uloženi «naši novci». Predsednik PIV-a je već prisvojio političku ideologiju onih koji su godinama gradili i popularisali ideologiju autonomaštva. Baš isto tako možemo očekivati da će u Razvojnoj banci Vojvodine završiti «naši novci». A naivni autonomaši verovali su da će im oni biti isplaćeni na ime «obeštećenja» zbog prodaje NIS-a. U naredno vreme će ih Pajtić (sa stejdža) u ime i za račun Dinkića (iz bekstejdža), varakati novim investicionim obećanjima zasnovanim na toj veri.

AP Vojvodina je, dakle, suštinski, nacionalizovala (u formi kupovine novog paketa akcija) najmoćniju finansijsku ustanovu Vojvodine, uspešno razvijanu skoro dve decenije. Ovim načinom je novosadski centralizam, uz pomoć i saradnju stručnog kadra Ge 17 plus, prigrabio ustanovu koju su stvarale najuspešnije firme i privrednici Vojvodine.  Preuzimanje Metals banke je pripremnjeno sinhronizovanim povlačenjem «javnih novaca» niza pokrajinskih javnih preduzeća. Potom je Metals banci, saglasnošću i saradnjom kadrova Ge 17 plus iz Beograda, naturen revolucionarni komitet, koji je omogućio da najveća privatna vojvođanska banka postane državna. Tako se obnavlja stara boljševička praksa. Samo, ovog puta će izostati oni krediti kojih se sećaju Titovi autonomaši. Svetska kriza će trajati bar deset godina i budućnost pred nama je sasvim neizvesna.

(http://www.slobodanjovanovic.org/2009/08/12/nacionalizacija-metals-banke/)

[1] Popović, Aleksandra: Statut je nastavak Miloševićeve centralističke politike; Politika, 20. 7. 2009.

www.politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Statut-je-nastavak-Milosheviceve-centralistichke-politike.sr.html

[2] Valtner Lidija, Čongradin Snežana: Razmirice unutar DS izbile u javnost; Danas, 16. 7. 2009.

www.danas.rs

http://www.danas.rs/vesti/politika/razmirice_unutar_ds_izbile_u_javnost_.56.html?news_id=166763

P. V: Paragrafi Statuta se iskrivili; Večernje novosti, 20. 7. 2009.

www.novosti.rs

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=151559

[3] Narodna banka uvela prinudne mere u Metals banku, Beta, 24. oktobar, 2008,

www.tv-avala.com

http://www.tv-avala.com/live/Biznis?contentId=17172

[4] Vojvođanski fond za razvoj, prim. aut.

[5] Petrović, Srđan: Država preuzima metals banku; Emportal, 27. 12. 2008.

www.emportal.rs

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/74199.html

[6] Metals banka postaje razvojna banka Vojvodine? RTV, 28. 12. 2008.

www.rtv.rs

http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/novac/2008_12_28/

[7] Lazić, Ivan: Vlast izigrala metals banku; Blic, 13. 1. 2009;

www.blic.rs

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=76675

[8] Ibidem.

[9] Ib.

[10] Ćućilo, Nenad, Slučaj Metals banka” i dalje obavijen velom tajne; Biznis novine; 22. 10. 2008,

www.biznisnovine.com

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/

[11] Beta. Gubitak Metals banke u 2008. četiri milijarde dinara; 15. 5. 2009.

http://www.naslovi.net/izvor/beta/1155877

[12] Nova emisija akcija Metals banke; B92, 5. 3. 2007.

www.b92.net

http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=02&dd=21&nav_id=233581%20,%20http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=03&dd=05&nav_id=235193

[13] R. B: Odobrena emisija akcija Metals banke od 36 miliona evra, Danas, 1. 10. 2008.

www.danas.rs

http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/odobrena_emisija_akcija_metals_banke

[14] Ž. L: Novac od NIS-a kupuje Metals banku; Blic, 27. 6. 2009.

www.blic.rs

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=99082

[15] Ibidem.

[16] Ib.

[17] Ib.

[18] Vojvodina - više od autonomije, manje od nezavisnosti, glas Javnosti, 14. 9. 2008

www.mail-archive.com

http://www.mail-archive.com/ Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli /msg42559.html

[19] Odgovornost bivšeg ministra: B92, 17. 1. 2009;

www.b92.net

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=17

[20] Lekić; Slavoljub: Plan napada - regionalizacija Srbije; Nova srpska političaka misao, 23. 6. 2009.

www.nspm.rs

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/plan-napada-regionalizacija-srbije.html#_ftn30

[21] Jovanović, Nataša. Otimanje u službi nove države, Pečat, 28. 5. 2009.

www.pecatmagazin.com

http://www.pecatmagazin.com/2009/05/28/29maj-2009-2

[22] Popović, Alekandar: Vojvodina vlasnik Metals banke; Politika, 2. 7. 2009.

www.politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vojvodina-vlasnik-Metals-banke.sr.html

[23] Dokapitalizovana Metals banka, Biznis: 17. 7. 2009.

www.biznisnovine.com

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=37388

[24] Saopštenje povodom dokapitalizacije Metals bank; BS posl. Magazin, 17. 7. 2009;

www.poslovnimagazin.biz

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/metals-banka-saopstenje-povodom-povecanja-kapitala-banke-28-1973

[25] Metals banka postaje razvojna banka Vojvodine? RTV, 28. 12. 2008.

www.rtv.rs

http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/novac/2008_12_28/vest_104578.jsp

[26] Metals banka: NBS uskoro ukida prinudnu upravu; Bs poslovni magazin,24. 7. 2009.

www.poslovnimagazin.biz

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/metals-banka-nbs-uskoro-ukida-prinudnu-upravu-28-1983

[27] Popović, Aleksandar: Startovala Vojvođanska razvojna banka; Politika, 24. 7. 2009.

www.politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Startovala-vojvodjanska-razvojna-banka.lt.html

[28] Na sajtu PIV APV je 21. 10. Predlog Statuta APV pogrešno nazvan Statutom APV.

Vidi: www.eib.org

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_docman .

Ovim se javnosti sugeriše da je reč o aktu koji je pravosnažan, što naravno nije istina. Najviši samostalni pravosnažni akt pokrajine je Statut APV iz 1991. godine; Službeni list Vojvodine, br. 17/91;

http://www.puma.vojvodina.sr.gov.yu/dokumenti/zakoni/Statut_APV.pdf

[29] Zakon o bankama, Službeni glsnik Republike Srbije, 107/05; Objavlj. Na sajtu Vlade Rep. Srbije, 28. 10. 2005; www.parlament.sr.gov.yu

http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=314&t=Z# .

[30] Propisi o bankarstvu na sajtu NBS: www.nbs.yu

http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/20/index.html

[31] http://www.fkuapv.org/info/vesti.html?start=45

[32] je Statut APV iz 1991. godine; Službeni list Vojvodine, br. 17/91; Čl. 10, tačka 6.

[33] U Srbiji postoji jedna banka koja je po svom nazivu «razvojna». Radi se o «Srpskoj eksportno razvojnoj banci» iz Beograda:

http://www.portir.com/srbija-poslovni-imenik/S/Srpska_Exportno_Razvojna_Banka_Beograd_44025.html

Zanimljivo je da «razvojno bankarstvo» kao svojevrsna ideološka vrednost i problem, postoji u susednoj BiH: Domljan, Vjekoslav; Gdje smo ikako smo, Krugovi bosanskohercegovačke ekonomije, Forum Bosnae, 43/2008.

Razvojna banka Federacije Bih: http://www.ibf-bih.ba/bos/default.wbsp

NLB, Razvojna banka Banjaluka: http://www.nlbrazvojnabanka.com/Default.aspx

Investiciono-razvojna banka Republike Srpske: http://www.irbrs.net/Investiranje.aspx?id=56&par=50&lang=lat

Hadžović, E: Entitetske razvojne banke po istoj matrici finansiraju Kopanju i Radonjčića;

http://www.bhdani.com/print.asp?kat=fok

Najzad, treba napomenuti da u susedstvu postoji aktivnost Islamske razvojne banke: Islamska narodna banka iz DŽede spremna za ulaganja u BiH; Medijainfo.ba, 7. 11. 2008;

http://www.mediainfo.ba/index.php/200811074384/

[34] European investment bank: www.eib.org

[35] Kovačev, Dušan: Novosadska finansijska palanka;

[36] Međunarodna zajednica koja obuhvata prostor bivšeg SSSR, bez tri pribaltičke republike i Gruzije.

http://www.cisstat.com/rus/cis-1.htm

[37] OTP banka zatvara 11 filijala; RTS, 16. 3. 2009; www.rts.rs

[38] Kovačev, Dušan: Dinkić protiv Pajtića; Nova srpska politička misao, 18. 3. 2009;

www.nspm.rs

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/dinkic-protiv-pajtica-q.html