Korupcija u zdravstvu i kako je iskoreniti

Rasprave oko toga ima li, i u kojoj meri korupcije u zdravstvu, najčešće nailaze na negiranje u lekarskim krugovima i uz obaveznu konstataciju da je reč o „pojedinačnim“ slučajevima. Najnovije hapšenje uglednog stručnjaka, neurohirurga u Kliničkom centru Srbije, šefa Jedinice za eksperimentalnu hirurgiju Instituta za neurohirurgiju, prof. dr Eugena Slavika, zbog sumnje da je od oca obolelog desetogodišnjeg dečaka tražio 500 evra mita, kad je reč o korupciji u zdravstvu, uverljivo govori da je „dara prešla meru“. Inače, reč je o siromašnoj porodici, koja je dodatno pritisnuta teškim problemom, bolešću deteta. Stvar je utoliko gora što se sve događa u vreme Božićnih praznika, kada nas svi, od zvaničnika, do verskih poglavara, pozivaju da svima u okruženju poklonimo pažnju, ljubav, pozitivne emocije, solidarnost, blagorodnost, da usmerimo svoju pažnju i saosećanja na patnje onih koji zavise od pomoći drugih, da pomognemo bolesnima i unesrećenima. Šta reći? Tužno, da tužnije biti ne može.

Naši lekari, uglavnom kod ovakvih slučajeva, mudro ćute. Ne osećaju se nadležnim. Lekarska komora, čije formiranje je krenulo euforično, biće, govorili su tada lekari, rešenje svih problema pacijenata, suzbiće se i korupcija i nemar i javašluk. Rezultat vidimo. Doduše, kasa te asocijacije je jako brzo uspela da dostigne 5,5 miliona evra. Od novca za licence i članarine, koje se prikupljaju po receptu stare dobre KPJ. Tačnije, članarina nije fiksna, kao što je to najčešće uređeno kod sličnih asocijacija u većini razvijenih evropskih zemalja, već se od plate lekara „skida“ automatski i to procentualno! Finansijski poslovi, nema sumnje, idu im od ruke.

Kada je reč o odgovornosti, druga priča. Komora se, kod slučajeva poput prof. Slavika i sličnih, ne smatra nadležnom. Kažu, kad se sastane Sud časti, a formiranje se oteglo u nedogled, pa će onda sačekati istražne radnje i tako redom. U međuvremenu, sve je na čekanju.

A kako bi i bili nadležni kad je stvar sistemske prirode. Postoje članovi Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju koji su ozakonili korupciju. Jasno je i vrapcima na grani da, ako postoji mogućnost da se na Listi čekanja „preskoči“ redosled, ukoliko se plati, vrata korupciju se otvaraju. Ko kontroliše Liste čekanja? Zasada, niko. Tek tu i tamo, po neki Internet poklonik pogleda tu listu i ima šta i da vidi – neki čekaju po tri, četiri, pet godina. Nemaju pare da plate. Kakav je to lekar koji procenjuje da čekanje na operaciju, na primer, kuka, u trajanju od par godina, može proći bez posledica po zdravlje? Ili tom lekaru treba uzeti licencu, ili operacija nije ni potrebna. Nešto od toga sigurno.

Zdravstvo, inače, ima hiljadu i jedan izgovor zašto nije urađena informatizacija. Tako je vešto ostalo van fiskalnog sistema, ali i van poreskog sistema. Pacijent nema načina da dobije uredan račun koji priznaje poreska uprava. Dakle, ako bi poslodavac želeo da pomogne zaposlenom da plati troškove lečenja, što bi trebalo da je legitimno i legalno, nema načina da to uradi, nema načina da pravda utrošena sredstva, jer – pare se daju „na ruke“, u „kešu“, bez pratećih papira i bilo kakvih dokaza.

Tako smo svi uvučenu u igru korupcije. Pacijenti i članovi porodice koji pristaju da plate (imaju li uopšte izbora?), lekari koji traže novac, ali i država koja se ponaša kao da problem ne postoji. Nojev sindrom je i inače omiljen na Balkanu.

Da podsetimo, Svetska banka je 17. juna 2007. objavile rezultate svog istraživanja, prema kojem je Srbija ČETVRTA zemlja u svetu po stepenu korupcije u zdravstvu. „Stratedžik marketing“ je za potrebe NUNS-a, radio obimno istraživanje o tome u kojim profesijama je korupcija najviše prisutna. Rezultati su objavljeni maja 2007. u publikaciji „ Dosije mediji“, a u vrhu po korumpiranosti našli su se političari, sudije i lekari!

Takođe, još 2005. na sajtu Međunarodne lige za ljudska prava, baš na Svetski dan zdravlja (šesti april) osvanuo je izveštaj dvojice uglednih svetskih istraživača, profesora sa pariske Sorbone o stanju u srpskom zdravstvu. Istraživanje su radili prof. dr Žoao Hubreht, pravnik po struci i prof. dr Boris Najman, ekonomista. Obojica slove za ugledne stručnjake kada je reč o problemima funkcionisanja društvenih servisa – školstvo, zdravstvo, socijalna zaštita, u zemljama u razvoju. Uz veliku pomoć naših lekara i stručnjaka, ova dvojica istraživača nastojali su da „snime“ stanje u srpskom zdravstvu, a naslov njihovog izveštaja sve govori: „Diskriminacija i korupcija, sistemske greške srpskog zdravstva“. Naravno, odmah smo negirali te nalaze. Stranci ne poznaju dovoljno naše specifičnosti, radili su to samo par sedmica i tome slično. Sticajem okolnosti, autor ovih redova imao je čast da se lično upozna sa prof. Najmanom, koji je, između ostalog, naše gore list i odlično govori srpski te nije imao nikakav problem da „ razume“ naše prilike u svakom pogledu. Uz to, kao profesor najuglednijeg univerziteta na svetu, bio je krajnje dobronameran, pa je utoliko manje shvatljiva odbojna reakcija nadležnih na upozorenja u zajedničkom izveštaju koji je radio u saradnji sa svojim kolegom, pravnikom.

U Ministarstvu zdravlja, na upozorenja da je korupcija u zdravstvu uzela maha, uglavnom kažu da „korupcije u zdravstvu ima manje nego što se o tome priča“. Da li je tako?

Činjenice su neumoljive: u martu 2007. u KBC Zvezdara uhapšen je dr Dragan Stanković (51), šef odseka na Odeljenju gerijatrije. On je osumnjičen da je od porodice tražio 750 evra da bi jednu pacijentkinju primio na odeljenje. Lisice na ruke stavljene su i ginekologu dr Milošu R. (39), lekaru specijalisti GAK u Višegradskoj, koji je osumnjičen da je od pacijentkinje tražio 200 evra da bi obavio abortus. Dr Ljiljana Tomović, neurolog sa VMA, uhapšena je zbog sumnje da je primila mito. Ona je osumnjičena da je pacijentu izdala lažnu lekarsku dokumentaciju, naravno za novac, na osnovu koje je njegov odlazak u zatvor na izdržavanje kazne odložen. Primera ima još. Oni koji duže pamte setiće se da su 2002. lekari anesteziolozi na Institutu za gastrointestinalne bolesti odbili da učestvuju u operacijama, jer hirurzi nisu delili sa njima deo “kolača”. Da je “đavo odneo šalu” dovoljno je pogledati sajtove štampanih i elektronskih medija. Konkretno, povodom članka o hapšenju dr Slavika, na sajtu Blica, posetioci su za par sati postavili više od 115 komentara. Sve gori od gorega. Lična iskustva. Čitaju li to PR štabovi ministarstva zdravlja, unutrašnjih poslova, pravosuđa? Ukoliko ne čitaju, vreme je da počnu.

Ekonomska kriza će bar u jednom imati pozitivne efekte – manje je para, a sve više onih koji imaju malo građanske hrabrosti da se pobune protiv pljačke koju, uz “ malu” pomoć koruptivnih odredbi zakona, sledbenici Hipokrata, sistematski sprovode već godinama, i to bez ikakvih posledica. Najzad, setimo se onih devojaka koje su, zanete pljačkom beogradskih prodavnica u vreme demonstracija i same krenule da “nabave” po neki par patika i odeće. Šta se dogodilo? U rekordnom vremenu policija ih je uhapsila na osnovu video snimka načinjenim mobilnim telefonom, a koji se obreo na sajtu You Tube-a. Hoće li obični građani početi da koriste svoje mobilne telefone, ima ih više nego stanovnika, da načine po neki snimak kada lekar pokuša da naplati uslugu za koju, inače, već prima platu. Možda na You Tube-u uskoro nađemo snimak koji bi policiji mogao biti od koristi?

Živimo u informatičkom društvu, te savremene tehnologije nisu više samo privilegija stručnjaka za skupu dijagnostiku. Na primer, već svakodnevna stvarčica koju koristimo može poslužiti i u borbi protiv korupcije, proskribovanog društvenog zla, protiv kojeg smo, kao i protiv terorizma, dužni da se borimo.