Jegor Timurovič Gajdar – političar i reformator

Jegor Gajdar je bio jedan od autora ruskog modela "šok" ekonomskih reformi, čime je stekao uvažavanje liberalno orijentisanih sugrađana i žestoku odbojnost ostalih sunarodnjaka, koji su na njega svaljivali odgovornost za hiperinflaciju, obezvređenje štednje sovjetskog perioda, pad industrijske proizvodnje i socijalno raslojavanje.

U ocenama delatnosti Gajdara kao reformatora, često se kao rezultati ističu sledeći: za jednu godinu rada Gajdar i njegova ekipa likvidirali su u Rusiji plansko-distributivni sistem i otkočili mehanizme tržišta, sproveli su liberalizaciju cena, otpočeli privatizaciju, likvidirali deficit i redove, uveli konvertibilnost rublje i slobodu spoljne trgovine. Gajdar i njegove pristalice su tvrdili da je samo zahvaljujući njihovim energičnim merama zemlja spasena od gladi, hladnoće, prekida transporta i potpunog razaranja privrednih veza u kritičnoj situaciji u zimu 1991-1992 godine.

Istovremeno, reforme Gajdara praćene su hiperinflacijom, gubitkom štednje, padom proizvodnje, posobno vojne i proizvodnje nekonkurentne na svetskom tržištu, snižavanjeem životnog standarda mnogih građana i rastom diferencijacije dohodaka. U periodu «liberalno-demokratskih reformi», od 1991. do 1998. godine, BDP Rusije smanjen je za 43%, industrijska proizvodnja opala je za 56%. Natalitet stanovništva u Rusiji u celini opao je sa 14,1 promila na 8,9 promila, smrtnost je porasla sa 9,2 promila na 14,7 promila. Na taj način, u zemlji je svake godine rađano oko 800 hiljada ljudi manje i umiralo oko 800 hiljada ljudi više, nego što je bilo do dolaska na vlast «liberalnih demokrata». Srednje trajanje života u tom istom periodu smanjilo se za 5 godina, tako da je kao rezultat zemlja izgubila ljudsko «životno vreme», ekvivalentno 11 miliona ljudskih života.

I pozitivne, i negativne strane prelaza na tržište jednoznačno su povezivane u društvenoj svesti s imenom Jegora Gajdara, pri čemu su negativne u očima većine stanovništva prevagnule. Sam on ispočetka je predvideo takav razvoj događaja i nazivao je sebe i svoje drugove "ekipa kamikaze".

U jednom od nedavnih intervjua prijatelj i politički saborac J. Gajdara Boris Njemcov (u 1998 g. on je zauzimao položaj prvog vice-premijera) rekao je da su spekulacije u vezi toga da za sve promašaje tržišnih reformi mora doživotno da odgovara upravo J. Gajdar, dovolno stabilne i su se pretvorile, možda, čak u fobije. Pri tome B. Njemcov je napomenuo da su se zloglasne založne aukcije i privatizacija u RF, nazvana antinarodnom i sprovedena u korist oligarha, dešavale za vreme premijerstva ne J. Gajdara već V. Černomirdina.

Gajdara su kritikovali levi za privatizaciju i liberalizaciju cena, desni su ga, pak, grdili za polovičnost i nedoslednost njegovih reformi. Sam Gajdar filozofski se odnosio ka svojoj nepopularnosti u stanovništvu i bio je uveren što će istorija sve postaviti na svoja mesta.

Gajdar je bio ubeđeni pristalica desnoliberalnog ekonomskog modela, povezanog s imenima Miltona Fridmana i Fridriha Hajeka. U jednom od poslednjih intervjua Ruskoj službi Bi-Bi-Si, u martu ove godine, on je ubeđeno izjavio da će "kapitalizam preživeti još jednu sahranu".

Reakcije

Vladimir Putin: «Smrt Jegora Timuroviča Gajdara težak je gubitak za Rusiju, za sve nas. Otišao je pravi građanin i patriota, čovek snažan duhom, talentovani naučnik, pisac i praktičar.»

Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko: «Otišao je iz života istaknuti čovek, političar i državni delatnik uvažen u celom svetu. Sećamo ga se kao istaknutog ekonomistu-reformatora i demokratskog lidera, koji je u najodgovornijem trenutku odigrao odlučujuću ulogu u sudbini nove Rusije.»

Dmitrij Medvedev: «Otišao je iz života istaknuti naučnik-ekonomist, državni delatnik, s čijim imenom su povezani odlučni koraci u formiranju osnova slobodnog tržišta i prelazu naše zemlje na principijelno novi put razvoja. Jegor Timurovič Gajdar bio je hrabar, pošten i odlučan čovek. I u periodu kardinalnih promena preuzeo je odgovornost za nepopularne, ali nužne mere. On je uvek čvrsto sledio svoja ubeđenja, što je izazivalo poštovanje njegovih istomišljenika i oponenata. Sećanje o Jegoru Gajdaru zauvek će ostati u našim srcima.»

Predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP) Aleksandar Šohin: «Mene s njim povezuju duge godine zajedničkog rada u najrazličitijim sferama – nauci, politici. I svaki korak na tom putu formirao je u mom sećanju potpuni lik Jegora kao dobrog i predusretljivog čoveka, visokokvalifikovanog specijaliste i naučnika, stalno udubljenog u stvaralaštvo, političara koji preokrenuo predstave o životu u našoj zemlji. Takvim ću ga pamtiti zauvek.»

Lider komunista Genadij Zjuganov kategorički je odbio da komentariše smrt Gajdara. O mrtvima ili dobro, ili nikako.

Po rezultatima socioloških ispitivanja, samo 17% ruskih građana ocenjuje rad «vlade reformi» Gajdara pozitivno, a čak 58% ispitanih doživljava ih negativno.

Biografija

Poznati ruski ekonomista i političar Jegor Gajdar, svojevremeno vršilac dužnosti premijera RF, koga smatraju jednim od ideologa i rukovodilaca radikalnih tržišnih ekonomskih reformi s početka devedesetih u Rusiji, nazvanih takođe «šok terapija», preminuo je 16. decembra. U godinama 1991–1994. zauzimao je visoke položaje u vladi Rusije (između ostalog bio je vršilac dužnosti predsednika vlade). Deputat Državne dume prvog (1993–1995) i trećeg (1999–2003) saziva. Direktor Instituta эkonomiki perehodnogo perioda (IЭPP).

Smrt je nastupila rano izjutra u sredu. Uzrok je bio otkačeni tromb, saopštavaju informacione agencije s pozivom na izvore u medicinskim krugovima.

Jegor Timurovič Gajdar je rođen u Moskvi u poznatoj porodici. Oba njegova deda – Arkadij Gajdar i Pavel Bažov poznati su pisci. Njegov otac, Timur Gajdar, strani je vojni dopisnik novina «Pravda», kontraadmiral.

U 1978. godini Gajdar je s odličnim uspehom završio ekonomski fakultet Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, u novembru 1980. završio je aspiranturu MGU, posle čega je odbranio kandidatskuю disertaciju, posvećenu estimativnim pokazateljima u sistemu privrednog računa preduzeća, i postao kandidat ekonomskih nauka (ekvivalent našem nekadašnjem stepenu magistar nauka).

U 1990. godini postao je doktor ekonomskih nauka. Tema disertacije «Ekonomske reforme i hijerarhijske strukture».

U 1980. godini stupio je u KPSS i bio član partije do njenog raspuštanja u avgustu 1991. godine. Do raspada SSSR Jegor Gajdar je napravio partijsku karijeru radeći na visokim položajima u novinama Pravda i u časopisu CK KPSS Komunist. Bio je:

1983–1985: ekspert Državne komisije za mogućnosti privrednih reformi;

1986–1987: stariji naučni saradnik, zatim vodeći naučni saradnik Instituta ekonomike i prognoziranja naučno-tehničkog progresa AN SSSR;

1987–1990: redaktor, rukovodilac odeljenja ekonomske politike u časopisu CK KPSS «Komunist».

U 1990. rukovodi odeljenjem ekonomike novina«Pravda», predvodi Institut ekonomske politike Akademije narodne privrede i AN SSSR.

1990–1991 –  direktor Instituta ekonomske politike Akademije narodne privrede SSSR kojeg je sam stvorio.

Od 1991-1994. godine, zauzimao je visoke položaje u vladi Rusije (između ostalog i vršioca dužnosti predsednika vlade).

Od 6. novembra 1991. do 2. marta 1992. godine, bio je zamenik Predsednika Vlade RSFSR za pitanja ekonomske politike.

Od 11. novembra 1991. do 19. februara 1992. godine bio je ministar ekonomije i finansija RSFSR.

Od 19. februara 1992. do 2. aprila 1992. godine – ministar finansija Ruske Federacije.

Od 2. marta 1992. do 15 decembrя 1992. godine –  prvi zamenik Predsednika Vlade Ruske Federacije.

Od 15. juna do 15. decembrя 1992. – vršilac dužnosti Predsednika Vlade Ruske Federacije.

Jegor Gajdar je bio postavljen u Vladu RSFSR u novembru 1991. godine. Učestvovao je u pregovorima u Beloveškoj pušči triju soveznih republika – RSFSR, USSR i BSSR – o izlasku iz sastava SSSR i stvaranju ZND.

Gajdar je bio jedan od ključnih učesnika reformi koje su izmeniile ekonomski sistem u Rusiji. Konkretno, pod rukovodstvom Gajdara bila je ostvarena liberalizacija maloprodajnih cena i započet proces privatizacije. Liberalizacija cena dovela je do eksplozije inflacije i do propasti štednje Stanovništva u Sberbanci. S druge strane, uvođenje slobodnog obrazovanja cena otkočilo je tržišne mehanizme u ruskoj ekonomiji.

Od 18. septembra 1993. godine Gajdar je prvi zamenik Predsednika Saveta Ministara – Vlade Ruske Federacije. Od 25. decembra 1993. do 20. januara 1994. godine prvi zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije.

Od 22. septembra 1993. do 20. januara 1994. godine – vršilac dužnosti ministra ekonomije Ruske Federacije.

Deputat Državne dume prvog (1993–1995 godine) i trećeg (1999–2003 godine) saziva.

U decembru 1998. godine ruski liberal-demokrati ujedinili su se u društveni blok Pravoe delo, u čije rukovodstvo su ušli, pored Gajdara, Anatolij Čubajs, Boris Njemcov, Boris Fjodorov i Irina Hakamada. Kasnije su Sergej Kirienko, Njemcov i Hakamada objavili stvaranje izbornog bloka "Soюz pravыh sil" (SPS, Savez desnih snaga).

U 1999. godini Gajdar je postao deputat Državne dume trećeg saziva ispred SPS. U 2001. godini ušao je u sastav njenih kopredsednika. Posle poraza SPS na izborima u decembru 2003. godine Gajdar je napustio rukovodstvo partijom i u novom sastavu prezidijuma političkog saveta SPS, izabran u februaru 2004. godine, već ga nije bilo.

Od decembra 1993. do decembra 1995. godine – deputat Državne dume, od januara 1994. godine – predsednik deputatske frakcije «Vыbor Rossii» (Izbor Rusije).

U 1994–2001 godinama – predsednik partii «Demokratičeskiй vыbor Rossii» (Demokratski izbor Rusije).

Od decembra 1999. do decembra 2003. godine – deputat Državne dume ispred bloka «Soюz pravыh sil».

U 2001. ušao je među osnivače časopisa Vestnik Evropы (XXI vek). Postao je član redakcijskog kolegijuma tog časopisa.

Tokom 1992/1993. i od 1994-2009. bio je direktor Instituta ekonomije prelaznog perioda.

Gajdar je bio:

- Počasni profesor Kalifornijskog univerziteta,

- Član redakcijskog kolegijuma časopisa "Эkonomičeskaя politika" (Moskva).

- Član Saveta za Saradnju u Baltičkom regionu za vreme Premijera Švedske.

- Izvršni Vice-predsednik Međunarodnog Demokratskog Soveza (Konzervativna Internacionala).

- Član konsultativnog saveta časopisa «Acta Oeconomica» (Mađarska);

- Član konsultativnog komiteta «Arrabida Meetings» (Portugal).

- Član Starateljskog saveta Međunarodne grupe za sprečavanje kriza «Kraйsis Grup».

Vladao je engleskim, španskim i srpsko-hrvatskim jezicima.

Bio je oženjen ćerkom Arkadija Strugackog (drugi brak). Jegor Gajdar ima dva sina, posinka i ćerku iz prvog braka Mariju.

U 2008. godini Jegor Gajdar dospeo u izbor 100 najboljih umova čovečanstva, koji je sačinio poznati časopis Foreign Policy. 

Bibliografija

Sovjetski period

1. Gaйdar E. T. Ocenočnыe pokazateli v mehanizme hozяйstvennogo rasčёta proizvodstvennыh obъedineniй (predpriяtiй). Avtoreferat dissertacii na soiskanie učenoй stepeni k.э.n. MGU 1980.

2. Gaйdar E. T., Koškin V. I., Kovalev F. S. Ocenočnыe pokazateli v sisteme hozrasčёta predpriяtiй. M.: Эkonomika, 1980.

3. Gaйdar E. T., Koškin V. I. Hozrasčёt i razvitie hozяйstvennoй samostoяtelьnosti predpriяtiй. M.: Эkonomika, 1984.

4. Milьner B. Z., Šatalin S. S., Gaйdar E. T. i dr. Organizaciя upravleniя: Problemы perestroйki. Pod red. Gvišiani D. M., Milьnera B. Z. M.: Эkonomika, 1987.

5. E. T. Gaйdar, S. S. Šatalin Эkonomičeskaя reforma: pričinы, napravleniя, problemы. Эkonomika. M.: 1989.

6. Gaйdar E. T. Эkonomičeskie reformы i ierarhičeskie strukturы. Otv.red. Šatalin S. S, AN SSSR. Institut эkonomiki i prognozirovaniя naučno-tehničeskogo progressa. M.: Nauka. 1990.

7. Gaйdar E. T. (red.) Sovetskaя эkonomika vesnoй 1991 g. Tendencii i perspektivы. Gl. 1. Gaйdar E. T. Osnovnыe эkonomičeskie processы vesnы 1991 g. M.: Institut эkonomičeskoй politiki, 1991.

8. Gaйdar E. T. (redaktor) Sovetskaя эkonomika letom 1991 g. Tendencii i perspektivы. Razdel 1. Яsin E. G., Gaйdar E. T. Osnovnыe эkonomičeskie processы leta 1991. M.: Institut эkonomičeskoй politiki, 1991.

Postsovjetski period

9. Gaйdar E.T. Besedы s izbiratelяmi. Evraziя, M, 1995.

10. Gaйdar E.T. Gosudarstvo i эvolюciя. Evraziя, M, 1995.

11. Gaйdar E.T. Zapiski iz zala, Evraziя, M., 1995.

12. Gaйdar E. T. Dni poraženiй i pobed, Vagrius, M, 1996.

13. Gaйdar E. T. Gosudarstvo i эvolюciя, 2-e izd., Norma, S-Pb, 1997.

14. Gaйdar E.T. Anomalii эkonomičeskogo rosta, Evraziя, M, 1997.

15. Gaidar Yegor. Days of Defeat and Victory. University of Washington Press. Seattle and London. 1999.

16. Gaйdar E.T. Nasledie socialističeskoй эkonomiki: makro- i mikroэkonomičeskie posledstviя mяgkih bюdžetnыh ograničeniй, Naučnыe trudы № 13R. Institut эkonomiki perehodnogo perioda, M, 1999.

17. Gaidar Yegor, Harold James, Alan Rirman, Carlo Scarpa, Robert Skidelsky. Financial Crises. SMF Centre for Collectivist Studies. 2000.

18. Gaйdar E.T. (gl. red.) Эkonomika perehodnogo perioda. Očerki эkonomičeskoй politiki postkommunističeskoй Rossii. 1998–2002, IЭPP, M, 2003.

19. Gaйdar E.T. (gl. red.) Эkonomika perehodnogo perioda. Sbornik izbrannыh rabot. 1999–2002,. IЭPP, M, 2003.

20. Gaйdar E. T. Dolgoe vremя. Rossiя v mire: očerki эkonomičeskoй istorii, Moskva, Delo, 2005.

21. Gaйdar E. T. Gibelь imperii. Uroki dlя sovremennoй Rossii, Moskva, «Rossiйskaя političeskaя эnciklopediя», 2006.

22. Gaйdar E. T. Vlastь i sobstvennostь, Norma, S-Pb, 2009.

23. Gaйdar E. T. (gl. red.) Rossiйskaя эkonomika. Tendencii i perspektivы, ežegodnaя publikaciя Instituta эkonomiki perehodnogo perioda, M, s 1993. g.

Članci

24. Gaйdar E.T. Novыe zadači: vыbor za nami, Voprosы эkonomiki. T 9, 1994.

25. Gaйdar E.T. New tasks Problems of econ. transition, Armonk (N.Y.), 1995. Vol.38. N 2.

26. Gaйdar E.T. Postkommunističeskie эkonomičeskie reformы: prošlo pяtь let Voprosы эkonomiki, 1995, № 12.

27. Gaйdar E.T. Anomalii эkonomičeskogo rosta, Voprosы эkonomiki. 1996, №. 12.

28. Gaйdar E.T Liberalьnыe reformы: neizbežnostь i neotložnostь, Otkrыtaя politika. Mart 1997. - № 2-3.

29. Gaйdar E.T. Dяdinogo karmana ne suщestvuet, Novoe vremя, 1997, № 12.

30. Gaйdar E.T. “Detskie bolezni” postsocializma: (K voprosu o prirode bюdžetnыh krizisov эtapa finansovoй stabilizacii), Voprosы эkonomiki, 1997, № 4.

31. Gaйdar E.T. Priglašenie v …tupik, Otkrыtaя politika, Aprelь 1997, № 4(19).

32. Gaйdar E.T. Sto dneй novogo pravitelьstva Otkrыtaя politika, Iюlь-avgust 1997, № 7-8 (22).

33. Gaйdar E.T. I vse-taki «Яbloko» hočet vzяtь mnogo i podelitь, Otkrыtaя politika, Sentяbrь 1997, № 9 (23).

34. Gaйdar E.T. Maska, я tebя znaю, Otkrыtaя politika, Sentяbrь 1997, № 9 (23).

35. Gaйdar E.T. Samaя opasnaя politika – «nikakaя», Novoe vremя, Dekabrь 1997, № 49.

36. Gaйdar E.T. O predelah gosudarstvennoй nagruzki na эkonomiku, Otkrыtaя politika, Яnvarь 1998, № 1.

37. Gaйdar E.T. Čego ždatь na finansovыh rыnkah v bližaйšee vremя?, Otkrыtaя politika, Fevralь 1998, № 2.

38. Gaйdar E.T. Taktika reform i urovenь gosudarstvennoй nagruzki na эkonomiku, Voprosы эkonomiki, 1998, № 4.

39. Gaйdar E.T. Я ubežden, čto strana ne obrečena na vыbor meždu Zюganovыm, Lebedem i Lužkovыm, Novoe vremя, Maй 1998, №20.

40. Gaйdar E.T. Mы kak vsegda v kritičeskoй točke, Otkrыtaя politika, Iюnь 1998, № 6.

41. Gaйdar E.T. Detskie bolezni postsocializma, Novoe vremя, Iюnь 1998, № 23.

42. Gaйdar E.T. O političeskom položenii v strane, rabote i zadačah partii, Otkrыtaя politika, Iюlь-avgust 1998, № 7-8(32).

43. Gaйdar E.T. Otkat, Otkrыtaя politika, 1998, № 9/10.

44. Gaйdar E.T. V «okno vozmožnosteй» vlezatь tяželo, Novoe vremя, Noяbrь 1998, № 46.

45. Gaйdar E.T. Strategiя HHI veka: Evropeйskiй vыbor Rossii, Otkrыtaя politika, Яnvarь-fevralь 1999, № 35.

46. Yegor Gaidar Pace of Disinflation and The Development of Budget Crisis in Post-Socialist Economies, Zagreb Journal of Economics, 1999, № 4.

47. Gaйdar E.T. K čemu privodit popыtka «korrektirovki kursa», Novoe vremя, Maй 1999, № 21.

48. Yegor Gaidar Lessons of the Russian Crisis for Transition Economies, Finance and Development. Vol 36 № 2.

49. Gaйdar E.T. Izbavlenie ot illюziй i zabluždeniй – pervый šag k vыzdorovleniю, Čelovek i trud, 1999, № 11.

50. Gaйdar E.T. Posle socializma, Otkrыtaя politika, Noяbrь-dekabrь 1999, № 11-12.

51. Gaйdar E.T. Posle socializma, Otkrыtaя politika, Яnvarь-fevralь 2000, № 1-2.

52. Yegor Gaidar A Political Decision, Somparative economic studies, XLIV, xo. 4 (winter 2002), 31-35

53. Gaйdar E.T. Эkonomičeskiй rost i čelovečeskiй faktor, Vestnik Evropы, 2003, № 9.

54. Gaйdar E.T. I. Bogatыe i bednыe. II. Istoriя pensiй, Vestnik Evropы, 2003, № 10.

55. Gaйdar E.T. Obrazovannыe i zdorovыe. Kak menяlasь organizaciя sistem finansirovaniя obrazovaniя i zdravoohraneniя v Evrope i SŠA, Vestnik Evropы, 2004, №11.

56. Gaйdar E.T. Gosudarstvennaя nagruzka na эkonomiku, Voprosы эkonomiki, 2004, №9.

57. Gaйdar E.T. Socialьno-эkonomičeskiй progress i transformaciя sistemы komplektovaniя vooružennыh sil, Mirovaя эkonomika i meždunarodnыe otnošeniя, 2004, No 8.

58. Gaйdar E.T., Mau V.A. Marksizm: meždu naučnoй teorieй i "svetskoй religieй" (liberalьnaя apologiя), Voprosы эkonomiki, 2004№№ 5-6.

59. Gaйdar E.T. Novый vыzov dlя Rossii, Forbs, 2005, №2.

60. Gaйdar E.T. Эkonomičeskiй rost: Postsovetskaя istoriя, Vedomosti 20.01.2005.

61. Gaйdar E.T. Sotvorenie Evropы, Vestnik Evropы, 2005, № 13-14.

62. Gaйdar E.T. Novый vыzov dlя Rossii, Forbs №2 2005.

63. Gaйdar E.T. Эkonomičeskiй rost: Postsovetskaя istoriя, Vedomosti 20.01.2005

64. Gaйdar E.T. Sotvorenie Evropы, Vestnik Evropы, 2005, № 13-14

65. Gaйdar E.T. Osobostь Rossii. XI-XX vv., Vestnik Evropы, 2005, №1 5

66. Gaйdar E.T. Političeskaя эkonomiя vnešnih šokov, Эkonomičeskaя politika, № 1, 2006.

67. Gaйdar E.T. Političeskaя эkonomiя vnešnih šokov (okončanie), Эkonomičeskaя politika, № 2, 2006.

68. Gaйdar E.T. Rossiйskie finansы: čto za gorizontom?, Эkonomičeskaя politika, № 1, 2007.

69. Gaйdar E.T. Mirovaя эkonomičeskaя konъюnktura i Rossiя Эkonomičeskaя politika, № 1, 2008.

70. Gaйdar E.T. Golovokruženie ot uspehov, Эkonomičeskaя politika, № 3, 2008.

71. Gaйdar E.T. Rossiя i mirovoй эkonomičeskiй krizis, Vestnik Evropы, 2008, № 22-23

72. Gaйdar E.T. Tretiй mir i tretiй centr, Vestnik Evropы, 2008, № 24

73. Gaйdar E.T. Mirovoй эkonomičeskiй krizis: posledstviя dlя rossiйskoй politiki, Эkonomičeskaя politika, № 3, 2009.

74. Gaйdar E.T. Očerki smutnыh vremen, Vestnik Evropы, 2009, № 25

75. Gaйdar E.T. Mirovoй эkonomičeskiй krizis: posledstviя dlя rossiйskoй politiki // Эkonomičeskaя politika, № 4, 2009.