четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Економска политика

Ја, Борис

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Павловић   
среда, 01. април 2009.

Господин Борис Тадић, обавестио нас је да је „спреман да преузме одговорност...“. Одлично. Сада ћемо да видимо за шта нам је све г. Тадић непосредно одговоран. Да почнемо:

Ја, Борис Тадић, одговоран сам за покушај да се радницима противзаконито спрече судске наплате неисплаћених плата. То сам пробао да урадим притиском извршне власти на судску и трансмисијом тог притиска од стране в. д. председника Врховног суда Србије (види опширније мој текст „Кочничари“) до сваког поступајућег судије.

Ја, Борис Тадић, одговоран сам за покушај наплате наводног десетогодишњег дуга за комуналије од грађана Србије. Додатно сам одговоран што се ова наплата тражи и за године у којима сам позивао грађане да не плаћају рачуне како би се срушио режим Слободана Милошевића. Одговоран сам и за то што се није уредно остваривала наплата дуговања у претходним годинама

Ја, Борис Тадић, одговоран сам за покушај Владе да додатно опорезује све који имају плату већу од 12.000 динара. Заслужујем најоштрију осуду грађана због тога што смо покушали да им објаснимо како би то за људе који имају нпр. 20.000 динара месечно, опорезовани износ износио „само 400 динара“. Сада схватам да те породице, вештином наших мајки чаробница, од 400 динара направе веома укусан чорбаст пасуљ за четири особе за два дана. Тек сада ми је јасно да узети од њих 400 динара значи отерати их директно у глад.

Ја, Борис Тадић, одговоран сам што је Влада покушала да додатно опорезује све који имају стан већи од 60 м2. Без обзира колико људи живи у том стану и без обзира да ли се стан налази у центру Београда или је реч о старачком сеоском домаћинству (накнадно су ми објаснили да се најавећи део вишка стамбеног простора у Србији налази на селу).

Ја, Борис Тадић, одговоран сам што Влада на истеку шестог месеца од када је криза евидентно букнула још увек нема никакве договорене мере (пореза на плате можда и не буде, опорезивање станова можда буде, али на неки други начин итд.).

Ја, Борис Тадић одговоран сам што је Влада пре три месеца прогнозирала раст БДП од 3,5%, да би сада признала грешку и утврдила пад БДП од најмање 2%, иако је месецима пре тога било очигледно да је рецесија извесна (види мој текст „Ној у Србији“ од 6. октобра 2008. године, а ја нисам економиста).

Ја, Борис Тадић, одговоран сам што одбијам да отпустим све партијске кадрове које смо, непотребно и на терет других грађана Србије, запослили у јавним предузећима, општинским органима, силним агенцијама, покрајинским органима и разно разним министарствима. Али и у домовима здравља, клиникама, школама и сл. На тај начин смо ускратили приход у буџет Србије од више стотина милијарди у претходних осам година. Ја, Борис Тадић, одговоран сам што је Србија претходних осам година трошила много више него што ствара и то за износ од око 9 до 10 милијарди долара годишње. Своју одговорност заснивам на чињеници да је владајућа групација листе „За европску Србију“ имала апсолутну већину у периоду од шест и по година од осам могућих, а да је била присутна у Влади и у преосталих годину и по. Нарочито сам одговоран што сам уверавао грађане да у томе нема ничег лошег и да ће се стандард још трајно додатно поправити када се дочепамо нових приступних кредита. Најоштрију осуду грађана заслужујем због тога што сам, на тај начин, наше данашње расипништво, задуживање, незнање, корупцију и свеукупно урушавање државних институција превалио на леђа наше деце.

Ја, Борис Тадић, одговоран сам за партијско управљање јавним предузећима, што је довело до незапамћене штете и корупције у њима. Нарочито сам одговоран што сам једну особу из мог кабинета поставио да буде председник УО НИС ад, иако је реч о особи која нема никакво искуство у привреди и готово никакво радно искуство уопште, а другу да буде директор Телекома, такође без било каквих, ни приближних, референци. Заузврат, примера ради, на том месту у НИС-у је остваривала плату од око 7.000 евра месечно.

Ја, Борис Тадић, одговоран сам што расположиви приход од приватизације није коришћен искључиво за враћање дугова, смањење пореза или изградњу капиталних инфраструктурних инвестиција.

Ја, Борис Тадић, одговоран сам што се још није завршила документација ни за коридор 10, нити је спроведена експропиријација за већи део тог потеза, а ни средства у буџету, ни у обиму приближно потребном за експропријацију, нису обезбеђена. Без завршетка обе ствари, никаква даља средства за реализацију овог пројекта се не могу обезбедити у иностранству.

Ја, Борис Тадић, одговоран сам што је Скупштина АП Војводине усвојила противуставан Статут АПВ и тиме додатно угрозила територијални интегритет Србије, и тако даље, и тако даље.

Пожар букти већ шест месеци. Владајућа групација мање - више гледа. Да ли вам они личе на ватрогасце или на пиромане? У најбољем случају се понашају као мала деца која су фасцинирана пламеном.

Шта да се ради?

Влада треба да уради следеће:

Да дуг према пензионерима врати капитализацијом пензионог фонда и да преполови садашње буџетско финансирање истог. На тај начин би се уштедело око 90 милијарди динара. Да објасним: држава дугује пензионерима зато што је лошим управљањем упропастила тај фонд; држава дуг не сме да враћа из текућег буџетског прихода, зато што то законито води у банкротство целу привреду; дуг се мора вратити државном имовином. Два су извора враћања: војна имовина која није потребна за питања одбране и власништво у јавним предузећима (свим јавним предузећима, укључујући и она на локалном нивоу). О свему томе постоји готов закон који је подржало у законој прописаној форми више од 400.000 грађана Србије.

Код наплата дугова, какав је рецимо за комуналије, циљ је да се постигне већа финансијска дисциплина. То се постиже тако што се каже да ће сваком кориснику услуга који једнократно исплати заосталих 6 месеци дуга (само главницу) бити опроштени сви преостали износи и све камате и судски трошкови, под условом да у наредне две године уредно измирује своје текуће обавезе.

Мора да уведе директан порез на имовину због тога што само тако, у комбинацији са приватизацијом јавних предузећа коју предвиђа горе наведени предлог закона (са већинским власништвом државе), држава остварује ефикасну употребу државне имовине у јавним предузећима и економску елиминацију партијског управљања у њима. На тај начин држава се тера да направи солидан салдо укупне имовине и да прода имовину која јој не доноси одговарајућу добит.

Мора да отпусти све који су вишак у администрацији и другим парабуџетским установама и то тако што би се отпуштали обрнутим редом од запошљавања (прво иде онај ко је јуче запослен), с тим што би се законом прописало да онај ко има до пет година радног стажа нема право на отпремнину, а од 5 до 10 година, само 50%. То су млади људи и они могу да се боре на тржишту за посао. На тај начин би се уштедело око 15 милијарди динара.

Мора да уведе директне додатне порезе на луксуз (пре свега аутомобили и куће). На тај начин би се прикупило око 5 милијарди, али је много значајнији од тога осећај грађана да власт стварно жели да поступа правично у кризним временима.

Мора додатно да опорезује плате запосленима, али тако што ће основица за опорезивање бити, не плата, него „приход домаћинства“. Није исто да ли неко има 60.000 динара плату, али једини остварује приход у четворочланој породици или има исту плату и живи сам. Уопште није дозвољено размишљати о додатном опорезивању четворочланог домаћинства које има мање од 80.000 динара прихода. То домаћинство једва саставља крај са крајем. Веома благо преко тог износа, за рецимо мене и мени сличне, то опорезивање треба да буде значајно (рецимо на 200.000 прихода – 20.000 пореза). Такође је важно да се ово опорезивање тачно повеже са расходним ставкама буџета. Психолошки је важно да тачно знамо на шта се троши новац који се прикупи оваквим додатним опорезивањем. На овај начин би се обезбедило око 5 милијарди динара.

Мора да уведе мере којима би се у најкраћем року приступило драматичном смањивању спољнотрговинског дефицита. Једна мера је једнократна девалвација. А друга мера би морала да буде увођење нове хартије од вредности „право на увоз“. Механизам ћу објаснити на примеру „Петрохемије“. „Петрохемија оствари извоз у износу од 200 милиона долара. Поред прихода од тих 200 милиона њој припада и хартија од вредности „право на увоз“ у номиналном износу од 300 милиона долара (коефицијент 1,5 – зато што се мора претпоставити да на почетку примене ове мере наша привреда не може одмах да извозно „порасте“ до нивоа увоза). Самој „Петрохемији“ је за сопствене репродукционе потребе потребно нпр. 200 милиона долара. Остаје јој да на берзи понуди на продају своје „право на увоз“ за 100 милиона долара. Купци су сви они који не извозе, или мање извозе него што увозе, а желе нешто да увезу. На тај начин се постиже потпуно тржишно утврђивање цене права на увоз и избегава било какво државно арбитрирање. Истовремено се укупан дозвољени увоз смањује на 50% више од извоза. Следеће године је то рецимо - 1,3, па у неколико година ће то бити 1. Након тога се прави нова стратегија. Шта све добијамо тиме? Извозна привреда добија додатни стимуланс. Сви велики произвођачи, на пример „Крафт“ (они су „Јакобс“, „Милка“ „Тоблероне“ и сл.) или „Нестле“ не могу више да рачунају да у Србији могу просто да пласирају своје производе који се праве у фабрикама изван Србије, зато што је сада свака нпр. чоколада оптерећена трошком за куповину „права на увоз“, па је сада она мање конкурентна. Али могу да направе фабрику у Србији, па да одатле нападају друга тржишта. У том случају је економски интерес да се, рецимо, не затвори железара „Смедерево“, за власника огроман зато што му „право на увоз“ обезбеђује велики екстра-профит итд.

Мора се приступити озбиљној реформи образовног сиситема, али то захтева читав нови текст.

Мора се без милости обрачунати са организованим, пре свега нарко-криминалом у Србији. И то свим средствима.

Па здравство, па банкарски сектор, па монетарна политика, и тако даље, и тако даље.

Укратко: све је још начелно могуће и ако се овако настави, није питање да ли ће се криза наставити, него нам је хаос готово известан.

То што ће нам Ја Борис рећи да прихвата одговорност, слаба је утеха. Из његовог наступа се види да није свестан ни шта прихвата, ни шта би требало радити.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер