четвртак, 13. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Банкаризација нашег живота, или шта ако пропадну
Економска политика

Банкаризација нашег живота, или шта ако пропадну

PDF Штампа Ел. пошта
Ненад Гаћановић   
субота, 01. септембар 2012.

Да ли су српске банке биле довољно дарежљиве према српском буџету да бисмо могли од позитивних буџетских ефеката да надокнадимо њихове губитке?

Убирали сте порез, рећи ће банкари. Да, и ми смо плаћали порез, одговарају грађани, па држава не плаћа наше дугове у случају банкрота.

Какви су то заиста били буџетски ефекти и шта ћемо морати да платимо у случају банкрота банака?

И како обично имагинација почиње, била једном једна банка... Од грађана је прикупила милијарду евра штедње. На штедњу је плаћала пасивну камату грађанима од 5% на годишњем нивоу. У апсолутном износу, то је 50 милиона евра. Није могла да пласира сав овај новац, те је пласирала 700 милиона евра. На пласмане је наплаћивала активну камату од 15%. У апсолутном износу, то је 105 милиона евра. На разлику од 55 милиона евра била је дужна да плати порез од 20%. У апсолутном износу, то је 11 милиона евра.

Остварила је добит од 1,4% активе, односно у нашем случају 1,4% од 700 милиона евра. У апсолутном износу, то је 9,8 милиона евра и на то је била дужна да плати порез на добит у апсолутном износу од 980.000 евра.

Дакле, наша банка из бајке напунила је српски буџет ове године са 11,98 милиона евра.

Плате запосленима не можемо рачунати у позитивне ефекте: претпостављамо да су запослени својој банци уступили неки рад и неку вредност у замену, односно да им плата није поклоњена. Исто тако и кирије за пословне просторе и донације локалним самоуправама и...

Ако се не појави принц да пробуди нашу лепотицу и она занавек заспи, треба очитати опело, а сутрадан видети ко ће да обештети штедише. Ваде се књиге, утврђује се колико ко потражује и прави први рачун. Гле врага! Првих 300 милиона евра повлачимо од Народне банке, јер су они били депоновани код ње на име обавезне резерве и нису били ни пласиране. Ух, добро је, још само 700 милиона евра. Још 150 милиона је био акционарски, сопствени капитал банке и њених акционара који су свесни да ће им остати остаци остатака ако будемо сахрањивали лепотицу. Ух, још само 550 милиона евра. А оних 700 милиона које је покојна лепотица пласирала? Може ли нешто да се извуче од тога? 

Е то је уметност! Лепотица је заспала од немоћи, па како ће да живе њени клијенти? Претпоставимо да половина њих не може да враћа кредите које је узела. Потпуно реална ситуација у кризи. Ако банкротирају моћне банке, како неће наша слабашна привреда и грађани?! Дакле, од 700 милиона евра половина се отписује, 350 милиона евра се враћа и ми треба да измиримо цех на непокривену разлику од 200 милиона евра. Ми, порески обвезници. А ове године је та иста банка уплатила 11,98 милиона евра у буџет, 11,98 милиона од своје зараде.

Да ли треба да Вас подсетим да су обавезе српских банака по основу узетих кредита и депозита око 20 милијарди евра? 20 пута по 200 милиона евра! А нисмо још измирили Дафинине и Јездине цехове.

Док је зарађивала, заиста је уплаћивала, не може се приговорити. Сад кад више не може... Плати ти, мени нешто није добро.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер