Ипак, упркос свему, господари Србије још нису успели да распродају све што су нам преци стекли. Телеком, РТБ Бор, ЈАТ, НИС, ЕПС и још по неки реликт „друштвене својине“, по оцени домаћих економиста, могу да се распродају.

Реч је о, сада већ политичком договору Бразила, Русије, Индије и Кине, о њиховом зајдничком политичко-економском наступу у међународним односима. БРИК је добио назив по почетним словима земаља ове нове асоцијације.

Рок за достављање понуда истиче крајем септембра, и ако тендер за “Јат” пропадне, а “Аерофлот”, или нека друга компанија заједно са “Јатом” не преузме и уговор са “Ербасом”, онда ће тај уговор морати да преузме држава Србија као гарант.

Проблеми српске економије неће се решити снижавањем пореза или царина, а буџет ће се изложити додатним искушењима. Ако нешто треба смањити, онда би то морала бити вредност динара у односу на евро.

Финансијска криза показала је да су тржишта склона стварању „мехура“ и да laissez faire  регулација не функционише. Власти би морале да се тргну уколико хоћемо да избегнемо огроман мехур. 

У експлозији тржишта кредита, непокривених инвестиција и новца датог на поверење, капитализам је савладао совјетски и кинески комунизам и потресао исламска друштва из темеља. Проширио се брже и даље него ислам после Мухамедове смрти.

Драма буџета није у његовој висини, већ у структури буџетског прихода и у разлозима који ту структуру одређују. Како мали број људи ради, а још мањи број плаћа порез, више од 70 одсто српског буџета мора се покривати кроз различите облике опорезивања потрошње.