У том контексту, правилније би било да је у закону о НБС написано да је циљ српске централне банке да буде као Бундес банка. Тада се више не би говорило о прихватању европских стандарда и европског пута, већ о прихватању немачких стандарда и немачког пута.

Ако погледамо резултате који су постигнути до избијањa светске економске кризе, лако ћемо закључити да се у погрешној економској политици крију фундаментални узроци колапса српске привреде, а светска економска криза их је само показала у јаснијем светлу.

Битно је нагласити да је Србија само малим делом запала у тешку друштвену и економску кризу због светске, а поготову грчке кризе, а те кризе званичницима служе само као алиби при објашњењу све веће друштвене и економске кризе у Србији.

Оно што је Влада обећала, а јавност подржала, нажалост није у потпуности или уопште није реализовано. Уместо тога имамо пребацивање одговорности и смањивање буџетских издвајања за инвестиције.

У случају да дође до успешне ревитализације, стартних 49% државе вредело би много више новца од сада уобичајених 70%. Износ менаџмент бонуса од 35% вредан је уласка у овако ризичан и тежак посао опоравка.

Евро је идеологија. То је због тога што се од његовог увођења сматрало да је он једина могућност. Наводно – није било алтернативе. Мада је читав низ економиста указивао на сценарио који се сада одиграва, њихови ставови нису били узимани у обзир.

Где је логика да девизне резерве пласирамо у депозите западних банака уз симболичну камату, а оне тим истим новцем купују трезорске записе нашег министарства финансија (или записе НБС) или одобравају кредите грађанима Србије уз лихварске каматне стопе.

Уговор и подуговор у вези са пројектом који се финансира из донације изводиће се у складу са смерницама ЕИБ-а. У том контексту, не би било изненађење ако ЕИБ форсира фирме из Аустрије или Немачке на штету српских компанија, као што је рађено са мостовима код Бешке.

Друштвени капитал није имао „заштитника“. „Декомпонована“ радничка класа, дезоријентисана националистичком пропагандом, то свакако није могла бити.

Да би избегла дуготрајну несолвентност, Грчкa мора да пронађе начин да стабилизује размеру дуговања у односу на БДП. То захтева план за смањивање дефицита, као и програм структурних реформи ради повећавања потенцијала за раст.