понедељак, 22. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Документи > Предлози закона о јавном информисању, јавном сервису и електронским медијима
Документи

Предлози закона о јавном информисању, јавном сервису и електронским медијима

PDF Штампа Ел. пошта
Документи   
субота, 02. август 2014.

ПРЕДЛОГ

ЗАКОН  О  ЈАВНОМ  ИНФОРМИСАЊУ  И  МЕДИЈИМА

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Јавно информисање и медији

Члан 1.

Јавно информисање остварује се путем медија.

Циљ законског регулисања

Члан 2.

Правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања и омогућавања слободног развоја личности.

Предмет законског регулисања

Члан 3.

Овим законом уређује се начин остваривања слободе јавног информисања која посебно обухвата слободу прикупљања, објављивања и примања информација, слободу формирања и изражавања идеја и мишљења, слободу штампања и дистрибуције новина и слободу производње, пружања и објављивања аудио и аудио-визуелних медијских услуга, слободу ширења информација и идеја преко интернета и других платформи, као и слободу издавања медија и обављања делатности јавног информисања.

Овим законом уређују се и начела јавног информисања, јавни интерес у јавном информисању, обезбеђивање и расподела средстава за остваривање јавног интереса, импресум, скраћени импресум и идентификација, јавност података о медијима и Регистар, заштита медијског плурализма, положај уредника, новинара и представника страних медија, дистрибуција медија, привремено чување и увид у медијски запис, посебна права и обавезе у јавном информисању, информације о личности, средства и поступци правне заштите, надзор над применом одредаба закона, као и казнене одредбе.

Слобода јавног информисања

Члан 4.

Јавно информисање је слободно и не подлеже цензури.

Забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

Не сме се угрожавати слободан проток информација путем медија, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито вршењем притиска, претњом, односно уценом уредника, новинара или извора информација.

Физички напад на уредника, новинара и друга лица која учествују у прикупљању и објављивању информација путем медија кажњава се на основу закона.

Слобода јавног информисања не сме се повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права, као ни утицајем и контролом над средствима за штампање и дистрибуцију новина или мрежама електронских комуникација које се користе за дистрибуцију медијских садржаја.

Информисање о питањима од интереса за јавност

Члан 5.

Путем медија објављују се информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

Заштита медијског плурализма и забрана монопола у области јавног информисања

Члан 6.

Ради омогућавања грађанима да формирају сопствено мишљење о појавама, догађајима и личностима, обезбеђује се разноврсност извора информација и медијских садржаја.

Ради заштите конкуренције и разноврсности идеја и мишљења, забрањен је сваки вид монопола у области јавног информисања.

Нико не може имати монопол на објављивање информација, идеја и мишљења у медију.

Нико не може имати монопол на оснивање, односно дистрибуцију медија.

Јавност података о медијима

Члан 7.

Ради формирања сопственог мишљења о веродостојности и поузданости информација, идеја и мишљења објављених у медијима, ради сагледавања могућег утицаја медија на јавно мњење, као и ради заштите медијског плурализма омогућaвa се јавност података о медијима.

Положај носилаца јавних и политичких функција

Члан 8.

Изабран, постављен, односно именован носилац јавнe и политичкe функцијe дужaн је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.

Обавеза новинарске пажње

Члан 9.

Уредник и новинар дужни су да с пажњом примереном околностимa, пре објављивањa информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере њено порекло, истинитост и потпуност.

Уредник и новинар дужни су да преузете информације, идеје и мишљења пренесу веродостојно и потпуно, а ако се информација преузима из другог медија - да наведу и назив тог медија.

Установе јавних медијских сервиса

Члан 10.

Установе јавних медијских сервиса и други медији који делују у складу с начелима јавних медијских сервиса посебно су дужни да о појавама, догађајима и личностима извештавају правовремено и непристрасно, да омогуће изражавање идеја и мишљења која су заступљена у заједници, да подстичу на расправу у духу толеранције, о свим темама од интереса за јавност, да производе разноврсне програмске садржаје и дa теже највишем нивоу квалитета услуга.

Права издавача

Члан 11.

Сви су дужни да поштују права издавача медија и пружалаца аудио и аудио-визуелне медијске услуге (у даљем тексту: издавач).

Физичка и правна лица, домаћа и страна, имају једнако право на издавање и друга права у области јавног информисања, у складу са законом и потврђеним међународним уговором.

Остваривање права на информисање особа са инвалидитетом

Члан 12.

У циљу заштите интереса особа са инвалидитетом и обезбеђивања њиховог равноправног уживања права на слободу мишљења и изражавања, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, предузима мере којима им се омогућава да несметано примају информације намењене јавности, у примереном облику и применом одговарајуће технологије, и обезбеђује део средстава или других услова за рад медија који објављују информације на знаковном језику или Брајевом писму или на други начин омогућавају тим лицима да несметано остварују права у јавном информисању.

Остваривање права на информисање националних мањина

Члан 13.

У циљу омогућавања остваривања права националних мањина на информисање на сопственом језику и неговање сопствене културе и идентитета, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује део средстава, путем суфинансирања, или других услова за рад медија који објављују информације на језицима националних мањина, преко органа надлежног за послове јавног информисања.

Примена и тумачење одредаба закона

Члан 14.

Одредбе овог закона не могу се тумачити или применити на начин којим се укида слобода јавног информисања или ограничава у мери већој од прописане овим законом.

Одредбе овог закона тумаче се и примењују у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, вежећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

II. ЈАВНИ ИНТЕРЕС У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ

Јавни интерес

Члан 15.

Јавни интерес у области јавног информисања је:

1)    истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисањe свих грађана Републике Србије;

2)    истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисањe на матерњем језику грађана Републике Србије припадника националних мањина;

3)    информисањe на српском језику припадника српског народа који живе ван територије Републике Србије;

4)    очувањe културног идентитета српског народа, националних мањина које живе на територији Републике Србије;

5)    информисањe иностране јавности на страним језицима када је то од интереса за Републику Србију;

6)    информисањe особа са инвалидитетом и других мањинских група;

7)    подршка производњи медијских садржаја у циљу заштите и развоја људских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоја науке, развоја спорта и физичке културе и заштите животне средине и здравља људи;

8)    унапређивањe медијског и новинарског професионализма.

Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе стара се о остваривању јавног интереса подстичући разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија, што доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације.

Остваривање јавног интереса

Члан 16.

Република Србија оствaрује јавни интерес у области јавног информисања искључиво:

1)    формирањем јавних сервиса на националном и покрајинском нивоу, у складу са законом;

2)    формирањем установе ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија;

3)    омогућавањем националним саветима националних мањина да оснивају установе и привредна друштва ради остваривања права на јавно информисање на језику националне мањине, односно фондације ради остваривања општекорисног циља унапређења јавног информисања на језику националне мањине, у складу са законом;

4)    суфинансирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса.

Акт о оснивању установе, привредног друштва односно фондације из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, посебно урeђуjе начин избора и именовања органа управљања, а када је установа, привредно друштво односно фондација издавач медија, и одговорног уредника медија, на начин који обезбеђује пуну уређивачку назависност медија.

Директора установе, привредног друштва односно управитеља фондације, а кад је установа, привредно друштво односно фондација издавач медија, и одговорног уредника медија, именује и разрешава орган управљања, на период од четири године, а на основу спроведеног јавног конкурса.

Две трећине чланова органа управљања установе, привредног друштва односно фондације из става 1. тач. 2) и 3) овог члана , чине независни чланови, а то су лица која најмање три године пре именовања за члана управног одбора установе, односно фондације из става 1. тач. 2) и 3) овог члана нису били функционери у смислу прописа којима се регулише спречавање сукоба интереса приликом вршења јавне функције.

III. СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА РАДИ ОСТВАРИВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА

Начин обезбеђивања и распоређивања средстава

Члан 17.

Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распоређује их на основу спроведених јавних конкурса (у даљем тексту: конкурс) и појединачним давањима, на основу принципа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације.

За појединачна давања може се определити највише 5% средстава од укупно опредељених средстава за остваривање јавног интереса путем јавних конкурса.

Конкурси

Члан 18.

Конкурс сe расписује за пројекте:

1)    производње медијских садржаја;

2)    организовања и учешћа на стручним, научним и пригодним скуповима као и унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања.

Износ средстава намењених пројектима производње медијских садржаја не може бити мањи од 90% износа средстава опредељених за конкурс.

Конкурс се расписује за спровођење пројеката чија реализација не може бити дужа од три године.

Расписивање конкурса

Члан 19.

Полазећи од јавног интереса, дефинисаног у члану 15. овог закона, орган надлежан за послове јавног информисања Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у складу са прописима којим се регулише рад ових органа, (у даљем тексту: орган који расписује конкурс) доноси одлуку о конкурсима који се расписују у току календарске године.

Орган који расписује конкурс расписује конкурс ради подизања квалитета информисања лица из чл. 12. и 13. овог закона.

Орган надлежан за послове јавног информисања Републике Србије расписује конкурс ради подизања квалитета информисања грађана који живе на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохије.

Конкурс се расписује у облику јавног позива и објављује се на веб-сајту органа из става 1. овог члана, као и најмање у једним дневним, односно недељним новинама које се дистрибуирају на подручју надлежности органа који расписује конкурс.

Садржина конкурса

Члан 20.

Конкурсом сe одређује:

1)    намена средстава за остваривање јавног интереса и њихов износ;

2)    право учешћа на конкурсу;

3)    критеријуми за учешће на конкурсу;

4)    рокови у којима се спроводи конкурс;

5)    документaцијa коју подноси подносилац пројекта.

Право учешћа на конкурсу

Члан 21.

Право учешћа на конкурсу има:

1)    издавач медија који је уписан у регистар медија;

2)    правно лице, односно предузетник који се бави производњом медијских садржаја и који приложи доказ да ће суфинансиран медијски садржај бити реализован путем медија.

Право учешћа на конкурсу из члана 18. cтав 1. тачка 2) овог закона има свако правно лице, односно предузетник, изузев лица предвиђена чланом 44. став 1. овог закона.

Право учешћа на конкурсу немају издавачи који се финансирају из јавних прихода.

Услови за учешће на конкурсу

Члан 22.

На конкурсу се може конкурисати само с једним пројектом.

Пројекат у смислу овог закона подразумева заокружену програмску целину или део целине (жанровска и временска) којом се доприноси остваривању јавног интереса предвиђеног чланом 15. овог закона.

Издавач више медија може конкурисати с једним пројектом за сваки медиј.

Учесник конкурса може предложити суфинансирање пројекта у износу који не прелази 80% вредности пројекта, а највише до износа који је утврђен конкурсом.

Учесник конкурса који је у текућој календарској години већ користио средства намењена пројектном суфинансирању у области јавног информисања на републичком, покрајинском или локалном нивоу, може учествовати на конкурсу за суфинансирање истог пројекта само још једном у тој години, и то у износу који, уз средства која је већ добио, не прелази 80% вредности пројекта.

Критеријуми за оцену пријава на конкурс

Члан 23.

Пријаве на конкурс оцењују се према мери у којој су предложене пројектне активности подeсне да остваре општи интерес у области јавног информисања, у складу са чланом 15. овог закона и према мери у којој, на основу поднете документације, учесник на конкурсу пружа већу гаранцију привржености професионалним и етичким медијским стандардима.

Ближи критеријуми за сваки расписани конкурс објављују се у јавном позиву за учешће на конкурсу.

Конкурсна комисија

Члан 24.

Оцену пројеката поднетих на конкурс врши стручна комисија од три или пет чланова (у даљем тексту: комисија).

На пројекте који се прилажу на конкурс који се расписује ради подизања квалитета информисања припадника националних мањина, обавезно се прибавља мишљење одговарајућег националног савета националне мањине.

Чланове стручне комисије из става 1. овог члана именује руководилац органа који је расписао конкурс и то из реда независних стручњака за медије и медијских радника који нису у сукобу интереса и не обављају јавну функцију.

Већина чланова комисије из става 1. овог члана именује се на предлог новинарских и медијских удружења уколико такав предлог постоји и уколико предложена лица испуњавају законом предвиђене услове.

Чланови комисије именују се за сваки конкурс посебно, а одлука о именовању се објављује се на веб-сајту органа из става 2. овог члана.

Одлука о расподели средстава

Члан 25.

Одлуку о расподели средстава доноси руководилац органа који је расписао конкурс, а на основу образложеног предлога комисије.

Одлука из става 1. овог члана доноси се у облику решења са образложењем за сваки расписани конкурс.

Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Решење о расподели средстава објављује се на веб-сајту органа који је расписао конкурс, и доставља се сваком учеснику конкурсa у електронској форми.

Решење из става 2. овог члана основ je за закључење уговора с лицем које је добило средства за суфинансирање пројектних активности

Извештај о спроведеним активностима

Члан 26.

Наративни и финансијски извештај о спроведеним пројектним активностима доставља се органу који је донео одлуку о расподели средстава, у складу са уговореним обавезама.

Уз извештај из става 1. овог члана доставља се и доказ о реализацији пројекта.

Појединачна давања

Члан 27.

Средства опредељена за појединачна давања из члана 17. овог закона, расподељују се одлуком руководиоца органа надлежног за послове јавног информисања, која се доноси без спровођења јавног конкурса.

Износ расподељених средстава сваком појединачном одлуком из става 1. овог члана не може бити већи од 20% износа који је прописан за јавне набавке мале вредности.

Расподељена средства из става 2. овог члана не могу се кумулирати с другим видовима државне помоћи.

На услове и поступак расподеле средстава опредељених за појединачна давања сходно се примењују одредбе чл. 21, 22, 23, 24. и 26. овог закона.

Остала правила обезбеђивања и расподеле средстава

Члан 28.

Министарство надлежно за послове јавног информисања ближе уређује суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и прописује обрасце за пријаве на конкурс и обрасце за подношење наративног и финансијског извештаја.

Образац за пријаву на конкурс обавезно садржи податак о томе да ли је подносилац пројекта већ користио јавна средства за исти пројекат.

IV. МЕДИЈИ

Појам медија

Члан 29.

Медиј је средство јавног обавештавања којe речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и друге садржаје намењенe јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника.

Под медијем се у смислу овог закона нарочито подразумевају дневне и периодичне новине, сервис новинскe агенцијe, радио-програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија, као и самостална електронска издања (уређивачки обликоване интернет странице или интернет портали), а који су регистровани у Регистру медија, у складу са овим законом.

Медиј нема својство правног лица.

Члан 30.

Медиј, у смислу овог закона није: књига, филм, носач аудио и аудио-визуелног садржаја, научни и стручни часопис намењен првенствено информисању или образовању одређене професионалне групе, остале штампане публикације, каталог који садржи искључиво обавештења, огласе, рекламе и информације намењене тржишту или билтен и сличне публикације намењене интерном информисању, електронска публикација државних органа и организација, установа, јавних предузећа и привредних друштава, предузетника и њихових удружења, службено гласило, штампана ствар попут летака, плаката и сличних средстава јавног обавештавања, друга публикација у смислу прописа којим се уређује издаваштво, као ни интернет-претраживачи и агрегатори.

Медији, у смислу овог закона нису: платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија, у складу са овим законом.

Члан 31.

Свака новина са посебним називом сматра се једним медијем.

Сва издања једних новина која излазе под истим називом сматрају се једним медијем.

Сваки појединачни радио или телевизијски програм сматра се једним медијем, без обзира на начин дистрибуције.

Сваки сервис новинске агенције који се посебно дистрибуира сматра се једним медијем.

Самостално електронско издање сматра се једним медијем.

Издавач медија

Члан 32.

Издавач може бити свако физичко и правно лице.

Правна и физичка лица, издавачи медија, морају бити регистровани код надлежног органа Републике Србије за обављање делатности.

Правно лице из става 1. овог члана мoжe основати свaкo дoмaћe или стрaнo прaвнo или физичкo лицe, у склaду сa зaкoнoм.

Члан 33.

Право на издавање медија у правном је промету.

Промена издавача се уписује у Регистар медија у складу са овим законом.

Промена издавача из става 2. овог члана према трећим лицима делује од дана уписа те промене.

Правни посао из става 1. овог члана закључује се у писменој форми.

Право на промену издавача електронског медија, уређује се законом који уређује област електронских медија.

V. ИМПРЕСУМ, СКРАЋЕНИ ИМПРЕСУМ И ИДЕНТИФИКАЦИЈА

Обавеза објављивања

Члан 34.

У сваком медију обавезно се објављују основни подаци о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације.

Садржај

Члан 35.

Импресум медија садржи: назив медија, назив и седиште издавача, aдрeсу eлeктрoнскe пoштe или интeрнeт стрaницe, лична имена одговорног уредника медија и одговорних уредника за поједина издања, рубрике, односно програмске целине, податке o нaдлeжним рeгулaтoрним, oднoснo нaдзoрним тeлимa,као и регистрациони број медија.

Поред података из става 1. овог члана импресум пружаоца аудио и аудио-визуелних медијских услуга обавезно садржи и датум емитовања програма и време емитовања импресума, кao и ознаке фреквенције, односно телевизијског канала на коме се програм емитује, а импресум новинске агенције – датум достављања информација.

Скраћени импресум новина садржи назив и датум издавања новина.

Идентификација телевизијског програма садржи карактеристичну ознаку аудио-визуелне медијске услуге, односно телевизијског програма.

Идентификација радио програма садржи назив радио програма и радио фреквенције на којима се емитује програм.

Скраћени импресум новинске агенције садржи назив сервиса и датум достављања информације.

Начин објављивања

Члан 36.

Импресум мора бити целовито и видно објављен и јасно одвојен од осталог садржаја медија.

Импресум и скраћени импресум новина објављују се у сваком броју и на сваком примерку новина.

Скраћени импресум новина објављује се на маргини сваке странице.

Импресум телевизијског и радио програма објављује се на почетку и на крају програма, сваког дана кад се програм емитује, а ако се програм непрекидно емитује, сваког дана између поноћи и два сата.

Идентификација телевизијског програма објављује се све време трајања програма.

Идентификација радио програма објављује се најмање једном на свака два сата трајања програма.

Импресум новинске агенције објављује се најмање једном дневно.

Скраћени импресум новинске агенције објављује се уз сваку објављену информацију.

Импресум, скраћени импресум, односно идентификација осталих медија објављује се на погодан начин, сходно одредбама овог члана.

VI. ЈАВНОСТ ПОДАТАКА О МЕДИЈИМА И РЕГИСТАР

Регистар медија

Члан 37.

Регистар медија (у даљем тексту: Регистар) води Агенција за привредне регистре Републике Србије (у даљем тексту: Агенција), у складу са законом којим се уређује правни положај Агенције, законом којим се уређује поступак регистрације у Агенцији и овим законом.

Сврха Регистра

Члан 38.

Сврха Регистра медија је обезбеђивање јавности података о медијима.

Садржина Регистра и предмет регистрације

Члан 39.

У Регистар се региструју:

1)    назив и регистарски број медија из члана 29. овог закона;

2)    лично име и ЈМБГ домаћег физичког лица или број пасоша и држава издавања пасоша страног физичког лица које је одговорни уредник медија;

3)    број дозволе за пружање медијске услуге за електронске медије;

4)    податак о језику на коме се медиј издаје, односно на коме се пружа медијска услуга;

5)    податак о интернет, електронским и другим формама медија;

6)    интернет адреса за медије који се искључиво дистрибуирају путем интернета;

7)    пословно име/назив, седиште и матични број издавача медија/пружаоца медијске услуге;

8)    документ који садржи податке о правним и физичким лицима која непосредно или посредно имају више од 5% удела у оснивачком капиталу издавача, податке о њиховим повезаним лицима у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава и податке о другим издавачима у којима та лица имају више од 5% удела у оснивачком капиталу;

9)    податке о износу новчаних средстава додељених медију на име државне помоћи, у складу са одредбама овог закона;

10)    податке о износу новчаних средстава добијених од органа јавне власти под којима се подразумевају државни органи, органи територијалне аутономије, органи јединица локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јавне власти);

11)    податак о просечно продатом тиражу медија у календарској години;

12)    друге документе на основу којих је извршена регистрација;

13)    датум и време регистрације;

14)    промене регистрованих података;

15)    датум и време регистрације промене података.

Документ из става 1. тачка 8) овог члана обавезно садржи пословно име/назив, седиште и матични/регистарски број правног лица, лично име и ЈМБГ домаћег физичког лица или број пасоша и назив државе која је издала пасош страног физичког лица, као и њихово појединачно процентуално учешће у управљачким правима.

Подносилац пријаве за регистрацију података из става 1. тач. 9) и 10) овог члана је орган јавне власти.

Подаци о новчаним средствима из става 1. тач. 9) и 10) овог члана пријављују се Регистру најкасније 15 дана од дана доношења одлуке о додели средстава.

Подаци о просечно продатом тиражу из става 1. тачке 11) овог члана, за претходну календарску годину пријављују се Регистру до 31. марта текуће године.

Регистровани и/или објављени подаци о физичком лицу нису јавно доступни, осим личног имена.

Промене регистрованих података и докумената

Члан 40.

Промене регистрованих података пријављују се Регистру најкасније у року од 15 дана од дана када је промена настала.

Брисање медија из Регистра

Члан 41.

Медиј се брише из Регистра на основу пријаве издавача.

Регистратор по службеној дужности брише медиј из Регистра:

1)    на основу решења надлежног државног органа у вези са чланом 47. овог закона;

2)    по брисању издавача из регистра у коме је био регистрован;

3)    из другог разлога прописаног посебним законом.

Решење о регистрацији

Члан 42.

Решење Регистратора који води Регистар ( у даљем тексту: Регистратор) коначно је и против њега се може покренути управни спор.

Документација за регистрацију

Члан 43.

Министарство надлежно за послове јавног информисања прописује документацију која се прилаже у поступку регистрације медија у Регистар.

Последице неуписивања

Члан 44.

Издавачу медија који није уписан у Регистар, Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода, не може суфинансирати пројекте нити на други начин додељивати државну помоћ.

Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода, не могу се оглашавати нити користити друге услуге медија из става 1. овог члана.

VII. ЗАШТИТА МЕДИЈСКОГ ПЛУРАЛИЗМА

Забрана нарушавања медијског плурализма

Члан 45.

Ради спречавања настанка или јачања претежног утицаја у области јавног информисања, који значајно ограничава медијски плурализам, није дозвољено обједињавање:

-      оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача дневних новина које објављују информације из свих области друштвеног живота, чији укупан годишњи тираж прелази 50% продатог или на други начин реализованог тиража дневних новина на територији Републике Србије, у календарској години која претходи обједињавању;

-      оснивачких односно управљачких права у два или више издавача који пружају аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге, чији збирни удео у слушаности, односно гледаности прелази 35% од укупне слушаности, односно гледаности у зони покривања, у календарској години која претходи обједињавању.

Обједињавање оснивачких, односно управљачких права подразумева могућност одлучујућег утицаја на вођење послова у два или више издавача, а нарочито у својству контролног (матичног) друштва, односно контролног члана или акционара, на основу својине или других имовинских права на имовини или делу имовине, на основу права из уговора, споразума или из хартија од вредности, по основу потраживања или средстава за обезбеђење потраживања или на основу услова пословне праксе.

Ст. 1. и 2. овог члана не доводе у питање примену одредаба закона којим се регулише заштита конкуренције.

Члан 46.

Није дозвољено стицање учешћа преко 50% у оснивачком капиталу између издавача дневних новина, које објављују информације из свих области друштвеног живота, с просечним дневним реализованим тиражом већим од 50.000 примерака годишње, и издавача који пружа аудио и аудио-визуелне медијске услуге.

Лице које се поред делатности издавача медија, бави и дистрибуцијом медијских садржаја, дужно је да делатност издавача медија обавља преко повезаног правног лица.

Пoвeзaним правним лицима у смислу oвoг зaкoнa смaтрaју сe лица кojа су пoвeзaна тaкo дa jeдно или вишe њих има мoгућнoст oдлучуjућeг утицaja нa вoђeњe пoслoвa другoг или других правних лица, a нaрoчитo утицај који произилази из:

1)    свojства кoнтрoлнoг (мaтичнoг) друштвa, oднoснo кoнтрoлнoг члaнa или aкциoнaрa, сaмoстaлнo или зajeдничким дeлoвaњeм, пo прaвилимa o пoвeзaним приврeдним друштвимa у смислу зaкoнa кojим сe урeђуje пoлoжaj приврeдних друштaвa;

2)    свojинских или других прaвa нa имoвини или дeлу имoвинe другoг правног лица;

3)    угoвoрa, спoрaзумa или из власничких права на хaртиjaма oд врeднoсти;

4)    пoтрaживaњa, срeдстaвa oбeзбeђeња или услова пословне праксе чији је титулар, односно које одређује контролно лице.

Утврђивање угрожавања медијског плурализма

Члан 47.

Постојање угрожавања медијског плурализма за штампане медије утврђује министарство надлежно за послове јавног информисања, а у случајевима обједињавања или унакрсног стицања учешћа чији је учесник најмање један електронски медиј, независно регулаторно тело надлежно за електронске медије, у складу са законом којим се уређује област електронских медија.

Министарство надлежно за послове јавног информисања покреће поступак из става 1. овог члана по пријави заинтересованог лица.

Кад утврди да је угрожен медијски плурализам, министарство из става 2. овог члана упозорава на то издавача и одређује му да, у року од шест месеци од дана пријема упозорења, поднесе доказе о томе да је својим радњама отклонио узроке угрожавања медијског плурализма.

Министарство из става 2. овог члана, по службеној дужности обавештава Регистратора о издатом упозорењу издавачу.

Ако издавач штампаног медија не поступи по упозорењу из става 3. овог члана, Регистратор, на основу решења министарства надлежног за послове јавног информисања, брише медиј из Регистра.

VIII. УРЕДНИЦИ, НОВИНАРИ, ПРОФЕСИОНАЛНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА И ПРЕДСТАВНИЦИ ИНОСТРАНИХ МЕДИЈА

Уредници

Члан 48.

Медиј мора имати одговорног уредника.

Главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија.

Одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује.

Одговорни уредник не може бити лице које ужива имунитет од одговорности.

За одговорног уредника именује се лице које има пребивалиште на територији Републике Србије.

Право новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења

Члан 49.

Новинару не може престати радни однос, умањити се уговорена зарада или уговорена накнада за рад, нити се на други начин ставити у неповољнији положај због тога што је у јавном гласилу објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став.

Право новинара да одбије извршење налога

Члан 50.

Новинар има право да одбије да изврши налог уредника ако би се поступањем у складу с тим налогом кршио пропис, правила струке и етика новинарске професије.

Право новинара на аутентичност прилога

Члан 51.

Прилог новинара чији је смисао измењен у уређивачком поступку не сме се објавити под његовим именом без његовог пристанка.

Новинарска тајна

Члан 52.

Новинар није дужан да открије извор информације, осим података који се односе на кривично дело, односно учиниоца кривичног дела за које је као казнa прописан затвор у трајању од најмање пет година, ако се подаци за то кривично дело не могу прибавити на други начин.

Слобода професионалног удруживања

Члан 53.

Новинари могу слободно оснивати своја удружења, у складу са законом којим се уређују удружења.

Правo удружења у судскoм поступку

Члан 54.

Удружење новинара има правни интерес за мешање у радном спору у коме учествује члан тог удружења, ако се он томе не противи.

Представници иностраних медија и дописништва
иностраних медија

Члан 55.

Представник иностраног медија (уредник, новинар, фото-репортер, сниматељ и други сарадници) и дописништво иностраног медија, имају у обављању своје делатности иста права и дужности као и домаћи уредник, новинар, остали сарадници и медији.

Ради лакшег обављања новинарског посла, представник иностраног медија и дописништво иностраног медија могу да се упишу у евиденцију иностраних представника и дописништава, којa се води у министарству надлежном за послове јавног информисања, на основу чега им се издаје одговарајућа легитимација.

Страно дописништво, као организовано представништво страног медија, стиче својство правног лица уписом у евиденцију.

Министарство надлежно за послове јавног информисања ближе уређује начин вођењa и уписа у евиденцију и издавање легитимација из става 2. овог члана.

IX. ДИСТРИБУЦИЈА МЕДИЈА И МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

Слобода дистрибуције

Члан 56.

Дистрибуција домаћих и страних медија и медијских садржаја је слободна.

Слобода дистрибуције из става 1. овог члана обезбеђује јавности приступ медију и медијском садржају у дистрибутивној мрежи, без обзира на средства којима се медиј чини доступним јавности.

Дистрибуција медија без импресума

Члан 57.

Дистрибутер има право да одбије да дистрибуира медиј без импресума.

У случају спора поводом информације објављене у медију који је дистрибутер прихватио да дистрибуира без импресума, одговорност сноси и дистрибутер.

Забрана одбијања дистрибуције

Члан 58.

Лице које се бави дистрибуцијом медија не сме да одбије дистрибуцију медија примењујући неједнаке услове дистрибуције у односу на различите учеснике на медијском тржишту, као ни на други начин значајно ограничавати, нарушавати или спречавати конкуренцију на релевантном медијском тржишту, на територији Републике Србије, сходно одредбама закона којим се регулише заштита конкуренције.

Издавач медија чија је дистрибуција обустављена у целости или у значајном делу повредом забране из става 1. овог члана има право да пред надлежним судом захтева накнаду штете коју је услед тога претрпео.

Накнада штете настала повредом одредбе става 1. овог члана одређује се посебно узимајући у обзир вредност непродатог тиража, односно удела у аудиторијуму, као и вредност продатог огласног простора у непродатом тиражу, односно у аудио и аудио-визуелној медијској услузи која није пружена.

Поступак по захтеву из става 2. овог члана хитан је.

У поступку из става 2. овог члана надлежни суд на предлог издавача медија одређује привремену меру којом се обавезује лице које се бави дистрибуцијом медија да до правноснажног окончања поступка настави да обавља дистрибуцију тог медија.

О предлогу из става 5. овог члана надлежни суд одлучује у року од осам дана од дана подношења предлога и своју одлуку одмах доставља издавачу медија, одговорном уреднику медија и лицу које се бави дистрибуцијом медија.

Забрана дистрибуције информације или другог
медијског садржаја

Члан 59.

На предлог надлежног јавног тужиоца, надлежни суд може забранити дистрибуцију информације или другог медијског садржаја (у даљем тексту: информација) ако је то неопходно у демократском друштву и ако се у информацији позива на:

1)    акт непосредног насилног рушења уставног поретка;

2)    акт непосредног насиља према лицу или групи на основу расе, националне припадности, вероисповести, сексуалне опредељености, инвалидитета или другог личног својства, а од објављивања информације непосредно прети озбиљна и непоправљива последица чије се наступање не може спречити на други начин.

Предлог за забрану

Члан 60.

Предлог за забрану дистрибуције информације (у даљем тексту: предлог за забрану) подноси надлежни јавни тужилац.

Предлогом за забрану може се захтевати да се забрани дистрибуција информације из члана 59. овог закона, да се одузму примерци новина који садрже ту информацију ако се сврха забране може постићи само на тај начин, односно да се забрани ширење такве информације путем другог медија.

Привремена забрана

Члан 61.

На предлог надлежног јавног тужиоца, надлежни суд може донети решење о привременој забрани дистрибуције информације до правноснажне одлуке о забрани.

О предлогу из става 1. овог члана суд одлучује у року од шест сати од његовог подношења.

Надлежни суд дужан је да решење о привременој забрани одмах достави издавачу, одговорном уреднику, као и дистрибутеру или штампарији.

Надлежни суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове да онемогући дистрибуцију информације на основу решења из става 1. овог члана.

Претрес

Члан 62.

Претрес по предлогу за забрану мора се одржати у року од 24 сата од тренутка пријема предлога.

Претрес из става 1. овог члана може се одржати и без присуства уредно позваних странака, на шта се странке у позиву на претрес изричито упозоравају.

Решење по предлогу за забрану

Члан 63.

Решење о предлогу за забрану суд доноси одмах по завршеном претресу, а председник већа објављује га без одлагања.

Решење се мора писмено израдити и његов оверени препис доставити странкама у року од три дана од дана објављивања.

Одбијање предлога за забрану

Члан 64.

У одлуци којом се одбија предлог за забрану, ставља се ван снаге мера онемогућавања привремене дистрибуције информације из члана 61. став 1. овог закона.

Жалба надлежног јавног тужиоца против одлуке из става 1. овог члана не одлаже њено извршење.

Накнада штете

Члан 65.

Ако суд одбије предлог за забрану, издавач има право на накнаду штете која је проузрокована неоснованом привременом забраном.

Жалба против решења првостепеног суда

Члан 66.

Жалба против решења првостепеног суда о предлогу за забрану подноси се у року од три дана од дана достављања преписа решења.

Жалба се не доставља противној странци на одговор.

Благовремену и дозвољену жалбу, заједно са свим списима, првостепени суд доставља другостепеном суду у року од два дана од дана пријема жалбе.

Другостепени суд може позвати и саслушати странке.

Другостепени суд одлучује о жалби у року од три дана од дана пријема жалбе са списима.

Сходна примена правила кривичног поступка

Члан 67.

Ако овим законом није другачије одређено, у поступку за забрану дистрибуције информације сходно се примењују одредбе закона којим се уређује кривични поступак.

X. ПРИВРЕМЕНО ЧУВАЊЕ МЕДИЈСКОГ ЗАПИСА И ПРАВО УВИДА

Обавеза издавача

Члан 68.

Издавач је дужaн да чува један примерак медијског записа (у даљем тексту: запис), и то:

1)    новина - сваки број сваког издања - 60 дана од дана објављивања;

2)    снимка објављене радио или телевизијске емисије - 30 дана од дана објављивања;

3)    другог записа - 30 дана од дана њиховог објављивања.

Право на увид и право на копију

Члан 69.

Издавач је дужaн да чуване записе стави на увид и достави њихову копију на захтев суда, другог надлежног државног органа, регулаторног тела за област електронских медија, као и заинтересованог лица, без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема писменог захтева.

Остваривање права на увид

Члан 70.

Увид у запис врши се у просторији издавача одређеног дана у току радног времена.

Лицу које није у стању да без пратиоца изврши увид у запис, омогућава се да то учини уз помоћ пратиоца.

Накнада

Члан 71.

Увид у запис се не наплаћује.

За израду копије записа може се захтевати накнада нужних трошкова копирања.

На захтев суда, надлежног државног органа, као и регулаторног тела за област електронских медија, копијa записа сe израђује и доставља без накнаде, ако је захтев у вези са обављањем послова из њихове надлежности.

Злоупотреба права на увид у запис медија

Члан 72.

Издавач има право да одбије захтев за увид и израду копије записа ако тражилац злоупотребљава своје право, a нарочито ако неразумно често подноси захтев или ако понавља захтев за увид у исти или већ добијени запис.

XI. ПОСЕБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ

Претпоставка невиности

Члан 73.

У циљу заштите људског достојанства, као и угледа и непристрасности суда или другог надлежног органа, нико се у медију не сме означити учиниоцем кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правноснажности одлуке суда.

Објављивање информација у вези с кривичним поступком

Члан 74.

Информације из кривичног поступка који је у току могу се објавити ако су изнете на главном претресу или ако су прибављене или ако су могле бити добијене од органа јавне власти на основу закона којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја.

Забрана говора мржње

Члан 75.

Идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме се подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Ослобађање од одговорности

Члан 76.

Не постоји повреда забране говора мржње ако је информација из члана 75. овог закона део новинарског текста, а објављена је:

1)    без намере да се подстиче на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица из члана 75. овог закона, посебно ако је таква информација део објективног новинарског извештаја;

2)    с намером да се критички укаже на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица из члана 75. овог закона или на појаве које представљају или могу да представљају подстицање на такво понашање.

Заштита малолетника

Члан 77.

У циљу заштите слободног развоја личности малолетника, посебно се мора водити рачуна да садржај медија и начин дистрибуције медија не нашкоде моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника.

Забрана јавног излагања порнографије

Члан 78.

Не сме се на начин доступан малолетницима јавно излагати штампани медиј са порнографским садржајем.

Штампани медиј са порнографским садржајем на насловној и последњој страни не сме да садржи порнографију, а мора имати видно упозорење да садржи порнографију, као и упозорење да није намењен малолетницима.

На порнографске аудио и аудио-визуелне медијске садржаје, кao и на садржаје који се дистрибуирају путем интернета примењују се одредбе посебног закона којим се уређују електронски медији.

XII. ИНФОРМАЦИЈE О ЛИЧНОСТИ

Достојанство личности и право на аутентичност

Члан 79.

Достојанство личности (част, углед, односно пијетет) лица на које се односи информација правно је заштићено.

Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које онo нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи.

Приказом или описом сцене насиља у медију или медијском садржају не сме се повредити достојанство жртве насиља.

Карикатурално, сатирично, колажно и друго слично приказивање лица, не сматра се повредом достојанства, односно права на аутентичност.

Приватан живот и лични записи

Члан 80.

Информација из приватног живота, односно лични запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и сл.), запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и сл.) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски, дигитални и сл.), не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице.

Малолетник се не сме учинити препознатљивим у информацији која може да повреди његово право или интерес.

Пристанак је потребан и за непосредно преношење лика или гласа путем телевизије, радија и слично.

Информација и запис из става 1. овог члана не могу се објавити без пристанка онога на кога се односе, ако би објављивањем било повређено његово право на приватност или које друго право.

Пристанак дат за једно објављивање, за одређени начин објављивања, односно за објављивање у одређеном циљу не сматра се пристанком за поновљено објављивање, за објављивање на други начин, односно за објављивање за друге циљеве.

Пристанак других лица

Члан 81.

Ако је лице из члана 80. ст. 1, 2. и 4. овог закона умрло, пристанак дају његов супружник, дете oд навршене шеснаесте године живота самостално, родитељ, брат, сестрa, правно лице чији је умрли био учесник (орган, члан, запослени) ако се информација, односно запис односи на његово учешће у том правном лицу или лице које је умрли за то одредио.

Престанком правног лица не престаје право учесника правног лица кога се лично тиче информација, односно запис.

Сматра се да је пристанак дат чим га је дало једно од лица из става 1. овог члана, без обзира на то да ли су друга лица одбила да га дају.

Кад није потребан пристанак за објављивање

Члан 82.

Информација из приватног живота, односно лични запис може се изузетно објавити без пристанка лица из чл. 80. и 81. овог закона ако у конкретном случају интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом претеже у односу на интерес да се спречи објављивање.

Сматра се да интерес јавности из става 1. овог члана претеже у односу на интерес да се спречи објављивање информације из приватног живота, односно личног записа лица, нарочито:

1)    ако је то лице информацију, односно запис наменило јавности, односно доставило медију у циљу објављивања;

2)    ако се информација, односно запис, односи на личност, појаву или догађај од интереса за јавност, посебно ако се односи на носиоца јавне или политичке функције, а објављивање информације је у интересу националне безбедности, јавне сигурности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или злочина, заштите здравља или морала, или заштите права и слобода других;

3)    ако је лице својим јавним изјавама, односно понашањем у приватном, породичном или професионалном животу привукло пажњу јавности и на тај начин дало повода за објављивање информације, односно записа;

4)    ако је информација саопштена, односно ако је запис начињен у јавној скупштинској расправи или у јавној расправи у неком скупштинском телу;

5)    ако је објављивање у интересу правосуђа, националне безбедности или јавне безбедности;

6)    ако се лице није противило прибављању информације, односно прављењу записа, иако је знало да се то чини ради објављивања;

7)    ако је објављивање у интересу науке или образовања;

8)    ако је објављивање потребно ради упозорења на опасност (спречавање заразне болести, проналажење несталог лица, спречавања преваре и сл.);

9)    ако се запис односи на мноштво ликова или гласова (навијача, концертне публике, демонстраната, уличних пролазника и сл.);

10)    ако се ради о запису с јавног скупа;

11)    ако је лице приказано као део пејзажа, природе, панораме, насељеног места, трга, улице или као део сличног призора.

XIII. ОДГОВОР НА ИНФОРМАЦИЈУ И
ИСПРАВКА ИНФОРМАЦИЈЕ

Право на одговор

Члан 83.

Лице на које се односи информација, која може да повреди његово право или интерес, може од одговорног уредника захтевати да, без накнаде, објави одговор у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета.

Ако одговорни уредник не објави одговор, а за то не постоји неки од разлога за необјављивање одређен овим законом, као и ако одговор објави на непрописан начин, ималац права на одговор може против одговорног уредника поднети тужбу за објављивање одговора.

У парници ради објављивања одговора расправља се само о чињеницама, одређеним овим законом, од којих зависи обавеза одговорног уредника да објави одговор.

Право на исправку

Члан 84.

Лице чије су право или интерес повређени неистинитом, непотпуном или нетачно пренетом информацијом може тужбом захтевати да суд одговорном уреднику нареди да, без накнаде, објави исправку те информације као неистините, непотпуне или нетачно пренете.

У парници ради објављивања исправке расправља се о неистинитости, непотпуности или нетачности пренете информације, као и о томе да ли је информацијом повређено право или интерес тужиоца.

Право осталих лица на одговор и исправку

Члан 85.

За лице неспособно да се само стара о својим интересима, одговор односно тужбу за објављивање одговора и тужбу за објављивање исправке, подноси његов законски заступник, а за правно лице – овлашћени орган правног лица.

Учесник правног лица (члан, орган, запослени) има право на самосталан одговор и исправку, ако се објављена информација односи како на правно лице тако и лично на учесника.

Ако је лице на које се односи информација умрло, право на одговор и исправку, имају: супружник, деца, родитељи, правно лице чији је учесник био умрли кад се информација тиче његовог учешћа у правном лицу, друга лица чију успомену на умрлог може да повреди, односно повређује објављена информација.

Ако је правно лице на које се односи информација престало да постоји, право на одговор и исправку, имају учесници у правном лицу.

Објављивањем одговора и исправке, једног од лица из ст. 3. и 4. овог члана, престаје право на одговор и исправку осталих лица кад се захтевани одговор и исправка, односи на исте делове информације.

Рок за захтев за објављивање одговора

Члан 86.

Захтев за објављивање одговора подноси се одговорном уреднику у року од 30 дана од дана објављивања информације у дневној новини или дневној радио или телевизијској емисији, односно 60 дана од дана објављивања информације у периодичној новини или повременој радио или телевизијској емисији.

Ако одговор подноси лице чије је пребивалиште или боравиште у иностранству, рок износи 60 дана.

Рок за објављивање одговора

Члан 87.

Одговорни уредник дужан је да одговор објави без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа одговора.

Одговор на информацију која се односи на учесника у предизборној кампањи, објављује се у првом наредном броју, односно у првој наредној емисији од приспећа одговора.

Рок за тужбу због необјављивања oдговора

Члан 88.

Ако одговорни уредник не објави одговор, тужба због необјављивања одговора подноси се у року од 30 дана од дана истека рока за објављивање из члана 87. овог закона.

Рок за објављивање одговора на основу пресуде

Члан 89.

Ако усвоји тужбени захтев за објављивање одговора, суд налаже одговорном уреднику да објави одговор без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа пресуде да се одговор објави.

Ако се информација на коју се одговара односи на учесника у предизборној утакмици, одговор се објављује у првом наредном броју, односно првој наредној емисији од приспећа пресуде да се одговор објави.

Рок за тужбу за објављивање исправке

Члан 90.

Тужба за објављивање исправке подноси се у року од 90 дана од дана објављивања информације.

Рок за објављивање исправке

Члан 91.

Одговорни уредник дужан је да исправку објави без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа пресуде да се објави исправка.

Ако се информација која се исправља односи на учесника у предизборној утакмици, исправка се објављује у првом наредном броју, односно првој наредној емисији од приспећа пресуде да се објави исправка.

Рокови у случају смрти, односно престанка правног лица

Члан 92.

Ако се информација односи на лице које је умрло, односно на правно лице које је престало да постоји, у току рока за тражење објављивања одговора или исправке односно рока за тужбу за објављивање одговора или исправке, рок тече изнова од дана смрти лица, односно од дана престанка правног лица.

Судски пенал и прилог уз тужбу

Члан 93.

Тужилац може тражити да суд туженом нареди објављивање одговора, односно исправке, под претњом плаћања одређеног примереног новчаног износа тужиоцу за случај необјављивања.

Уз тужбу се обавезно прилаже примерак или копија штампаног медија у коме је објављена информација, односно, по могућности, тонски или видео запис емисије у којој је објављена информација.

Налог за достављањe аудио, односно аудио
-визуелног записа

Члан 94.

Одговорни уредник медија у којем је објављена информација дужан је да по достављању тужбе за објављивање одговора, односно исправке, а на захтев суда, без одлагања достави суду аудио, односно аудио-визуелни запис емисије.

Подношење више одговора

Члан 95.

Ако овлашћено лице у року поднесе више садржински различитих одговора, било истовремено било један за другим, одговорни уредник објављује онај који је означен као меродаван.

Ако ниједан одговор није означен као меродаван, одговорни уредник објављује последњи приспели одговор, а ако су одговори приспели истовремено, објављује онај који је најпотпунији у смисли члана 83.став 1. овог закона.

Начело једнаке делотворности информације и одговора, односно исправке

Члан 96.

Одговор, односно исправка објављује се у истом делу медија, у истом издању, у истој рубрици, на истој страници, са истом опремом, односно у истом делу емисије, као што је била објављена информација на коју се одговара, и то под истим насловом, а уз ознаку „одговор”, односно „исправка”.

Ако опрема информације на коју се одговара, односно која се исправља садржи илустрације (табеле, фотографије, цртеже, видео-запис и др.), може их садржати и одговор, односно исправка.

Одговор, односно исправка објављује се у целости, осим ако је информација на коју се одговара, односно која се исправља објављивана у наставцима, а обим одговора, односно исправке изискује објављивање у наставцима.

Ако је емисија у којој је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља била једина или последња у серији, одговор, односно исправка објављује се у најсроднијој емисији или у најприближнијем термину.

Ако је медиј у коме је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља престао да постоји, одговор, односно исправка објављује се у сродном медију на трошак лица које је било издавач или одговорни уредник у време објављивања информације на коју се одговара, односно која се исправља, односно на трошак правног следбеника издавача.

Ако се у истом медију поново објављује информација за коју је објављен одговор, мора се истовремено означити да је објављен одговор, чији је, кад и где је објављен, а на захтев, објавити и одговор.

Ако се у медију поново објављује информација за коју је објављена исправка, мора се истовремено објавити и исправка.

Ако се у другом медију објављује информација за коју је објављен одговор, односно исправка, мора се на захтев објавити одговор, односно исправка.

Одговор, односно исправка објављује се на језику на којем је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља.

Ако је одговор, односно исправка написана на језику који је различит од језика на којем је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља, одговорни уредник дужан је да објави одговор, односно исправку, ако лице које има право на одговор, односно исправку, преведе о свом трошку одговор, односно исправку, на језик на којем је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља.

Забрана преиначења и коментарисања одговора и исправке

Члан 97.

Одговор, односно исправка објављује се без измена, изостављања и допуна.

Дозвољене су најнеопходније лекторске измене које не мењају смисао.

Ако је објављени одговор, односно исправка, преиначена у целости или делом, одговорни уредник је дужан, да на захтев, објави изворни текст одговора, односно исправке, односно изворне делове одговора, односно исправке.

Није допуштено коментарисати одговор, односно исправку у истом броју медија, односно у истој емисији у којој се објављује одговор, односно исправка, нити у другим емисијама на дан објављивања одговора, односно исправке.

Разлози за необјављивање одговора

Члан 98.

Одговорни уредник није дужан да објави одговор, односно суд неће наредити одговорном уреднику да објави одговор:

1)    ако је одговор поднело лице на које се информација не односи или друго неовлашћено лице;

2)    ако је већ објављен одговор исте садржине неког од овлашћених лица;

3)    ако је у истом медију у другом, једнако вредном облику већ објављена реакција овлашћеног лица исте садржине (као интервју, изјава и друго);

4)    ако није правноснажно окончана парница ради објављивања раније поднетог одговора на исту информацију;

5)    ако у захтеву за објављивање одговора подносилац није навео своје име и адресу, односно назив и седиште, као и ако није потписао одговор лично, односно ако уз одговор који је поднет преко пуномоћника није приложено специјално пуномоћје;

6)    ако се одговор не односи на информацију на коју подносилац тврди да одговара;

7)    ако није означена информација на коју се одговара (наслов информације, број и страница новина где је објављена, назив емисије и време емитовања и сл.), а одговорни уредник не може да утврди на коју се информацију односи;

8)    ако се одговор односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, или ако одговор не садржи тврдњу о чињеницама, већ мишљење;

9)    ако се одговором не оспорава истинитост, потпуност или тачност преноса информације, као и ако се одговор односи на информацију која може бити неистинита, непотпуна или нетачно пренета, али не повређује право или интерес лица;

10)    ако одговор није на језику на којем је објављена информација на коју се одговара, нити је накнадно преведен на тај језик;

11)    ако је одговор непримерено дужи од информације, а подносилац га не скрати у року за подношење одговора;

12)    ако је одговор поднет по истеку рока за подношење одговора;

13)    ако је одговор нечитљив, неразумљив или бесмислен, а није уређен пре истека рока за подношење одговора;

14)    ако објављивање одговора због његове садржине може изазвати забрану дистрибуције информације, казнену или грађанско- правну одговорност;

15)    ако је већ објављена исправка исте информације на коју се одговара или ако је на други начин постигнут учинак ради кога се тражи објављивање одговора, осим ако се ради о поновљеном објављивању информације;

16)    ако је истинитост, потпуност или тачност преноса информације на коју се одговара очигледна, општепозната или утврђена правноснажним актом надлежног органа;

17)    ако се садржина информације на коју се одговара подудара са садржином информације коју је ауторизовало лице које захтева објављивање одговора;

18)    ако је неистинитост, непотпуност или нетачност преноса информације на коју се одговара безначајна;

19)    ако се одговор односи на информацију саопштену у јавној скупштинској расправи, јавној расправи у неком скупштинском телу или у судском поступку.

Разлози за необјављивање одговора важе и за необјављивање дела одговора.

Обавештавање о разлогу необјављивања одговора

Члан 99.

Ако се новине издају, односно радио или телевизијска емисија објављује у размацима дужим од 30 дана, одговорни уредник дужан је да у року од седам дана од дана пријемa захтева за објављивање одговора обавести подносиоца захтева о разлогу због кога одбија да објави одговор.

Разлози да суд не нареди објављивање исправке

Члан 100.

Суд неће наложити одговорном уреднику да објави исправку или део исправке: ако тужилац не докаже да је објављена информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета; ако је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета, а суд утврди да не повређује право лица на које се односи; ако постоји неки од разлога за необјављивање наведених у члану 98. став 1. тач. 1), 2), 4) и 6)-18) овог закона, који сходно важе за исправку.

XIV. ДРУГИ ОБЛИЦИ СУДСКЕ ЗАШТИТЕ

Садржина тужбених захтева

Члан 101.

Ако се објављивањем информације, односно записа повређује претпоставка невиности, забрана говора мржње, права и интереси малолетника, забрана јавног излагања порнографског садржаја, право на достојанство личности, право на аутентичност, односно право на приватност, у складу са одредбама овог закона, тужбом се може захтевати:

1)    утврђивање да је објављивањем информације, односно записа повређено право, односно интерес;

2)    пропуштање објављивања, као и забрана поновног објављивања информације, односно записа;

3)    предаја записа, уклањање или уништење објављеног записа (брисање видео записа, брисање аудио записа, уништење негатива, одстрањење из публикација и слично).

Активна легитимација

Члан 102.

Право на подношење тужбе из члана 101. има лицу које је лично повређено објављивањем информације, односно записа.

Право на подношење тужбе из става 1. овог члана има и правно лице чијa делатност има за циљ заштиту људских права у случају повреде забране говора мржње и права и интереса малолетника.

Ако се информација, односно запис односи на одређено лице, правно лице из става 2. овог члана може поднети тужбу само уз пристанак лица на које се информација односи.

Пасивна легитимација

Члан 103.

Тужба изчлана 101. овог закона подноси се против одговорног уредника медија у коме је информација, односно запис објављен.

Привремена забрана поновног објављивања информације

Члан 104.

Лице чије би право било повређено објављивањем информације, односно записа из члана 101. овог закона може захтевати да суд привременом мером, најдуже до правноснажног окончања поступка, забрани одговорном уреднику да поново објави исту информацију, односно запис.

Подносилац тужбе мора учинити вероватним да постоји конкретна опасност да ће информација, односно запис бити поново објављен, као и да би се поновним објављивањем информације, односно записа повредило његово право или интерес из чланa 101. овог закона.

Суд о предлогу за одређивање привремене мере мора одлучити без одлагања, а најкасније у року од 48 сати од подношења предлога.

Приговор против одлуке о одређивању привремене мере изјављује се у року од 48 сати од пријема одлуке, а суд о приговору одлучује у року од 48 сати.

Судски пенал

Члан 105.

Уз тужбу из члана 101. тач. 2) и 3) овог закона, као и уз предлог за привремену забрану поновног објављивања информације из члана 104. овог закона може се захтевати да надлежни суд запрети одговорном уреднику да ће платити примерени новчани износ тужиоцу ако поступи противно одлуци суда.

Примена других одредаба овог закона

Члан 106.

На тужбе из члана 101. овог закона сходно се примењују одредбе чл. 86, 91, 92, члана 93. став 2. и члана 94. овог закона.

XV. ИНФОРМАЦИЈА О ИСХОДУ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Право на објављивање информације

Члан 107.

Ако је у медију објављена информацијa да је против одређеног лица покренут кривични поступак, то лице има право, кад се поступак оконча, да од одговорног уредника захтева да, без накнаде, објави информацију о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе, односно ослобађању од одговорности.

Ако одговорни уредник не објави информацију о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе, односно ослобађању од одговорности, а не постоји неки од разлога за необјављивање одређен овим законом, као и ако информацију објави на непрописан начин, ималац права може против одговорног уредника поднети тужбу за објављивање информацијe.

Рок за захтев и садржај информације

Члан 108.

Захтев из члана 107. овог закона подноси се одговорном уреднику најкасније у року од 30 дана од дана правноснажног окончања кривичног поступка.

Информација чије се објављивање тражи може да садржи само чињенице које се односе на правноснажно окончање поступка, а не и мишљење и коментар поводом првобитне информације.

Рок за објављивање информације

Члан 109.

Информација из члана 107. овог закона објављује се без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа захтева за њено објављивање.

Разлози за необјављивање информације

Члан 110.

Одговорни уредник није дужан да објави информацију, односно део информације из члана 107. овог закона:

1)    ако објављивање захтева неовлашћено лице;

2)    ако је у истом медију већ објављена садржински истоветна, истинита и потпуна информација о окончању кривичног поступка;

3)    ако овлашћено лице у захтеву за објављивање није навело своје име и адресу, односно назив и седиште;

4)    ако у захтеву није означена првобитна информација, а не може се једноставно утврдити на коју се информацију односи;

5)    ако информација садржи само мишљење или коментар поводом првобитне информације,

6)    ако је информација или део информације о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе, односно ослобађању од одговорности неистинита;

7)    ако је информација непримерене дужине, а подносилац, је не скрати на захтев одговорног уредника медија у року од 15 дана од дана достављања захтева;

8)    ако је захтев за објављивање информације поднет по истеку рока;

9)    ако је садржина информације или дела информације таква да би њено објављивање изазвало казнену или грађанско правну одговорност.

Примена других одредаба овог закона

Члан 111.

На објављивање информације о исходу кривичног поступка сходно се примењују одредбе чл. 88, 89, 92-94, 96. и 97. овог закона.

XVI. НАКНАДА ШТЕТЕ

Право на накнаду штете

Члан 112.

Лице на које се односи информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, а које због њеног објављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других средстава правне заштите која том лицу стоје на располагању у складу са одредбама овог закона.

Право на накнаду штете из става 1. овог члана има и лице којем није објављен одговор, исправка или друга информација чије је објављивање наложено одлуком надлежног суда, а које због необјављивања трпи штету.

Одговорност новинара и одговорног уредника

Члан 113.

Новинар, односно одговорни уредник одговара за штету насталу објављивањем информације из члана 112. став 1. овог закона, ако се докаже да је штета настала његовом кривицом.

Објективна одговорност издавача

Члан 114.

Издавач одговара за штету насталу објављивањем информације из члана 112. став 1. овог закона, као и за пропуштање објављивања информације из члана 112. став 2. овог закона, без обзира на кривицу.

Солидарна одговорност

Члан 115.

Новинар, одговорни уредник и издавач солидарно одговарају за штету насталу објављивањем информације из члана 112. став 1. овог закона, као и за пропуштање објављивања информације из члана 112. став 2. овог закона.

Солидарна одговорност из става 1. овог члана не везује се за новинара, главног уредника и издавача другог медија.

Искључење одговорности

Члан 116.

Новинар, одговорни уредник и издавач не одговарају за штету ако је информација:

1)    верно пренета из јавне скупштинске расправе или јавне расправе у скупштинском телу;

2)    верно пренета из судског поступка, у складу са овим законом;

3)    верно пренета с јавног скупа, а новинар је поступао с дужном новинарском пажњом;

4)    садржана у документу органа јавне власти на који се примењује закон којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, а јавност има оправдани интерес да за њу зна;

5)    објављена у емисији која се емитује уживо, а новинар је поступао с дужном новинарском пажњом

За штету проузроковану објављивањем неистините или непотпуне информације која потиче од органа јавне власти одговара Република Србија, Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе чији је то орган, без обзира на кривицу.

Висина накнаде штете

Члан 117.

Приликом одлучивања о висини накнаде штете, суд посебно цени:

1)    да ли је тужилац покушао да умањи штету коришћењем других средстава правне заштите у складу са одредбама овог закона;

2)    да ли је тужени онемогућио тужиоцу да умањи штету објављивањем одговора, исправке или друге информације на основу одлуке надлежног суда.

Рок за тужбу за накнаду штете

Члан 118.

Тужба за накнаду штете подноси се у року од шест месеци од дана објављивања информације из члана 112. став 1, односно од дана када је тужени био дужан да објави информацију из члана 112. став 2. овог закона.

XVII. ПРАВО НА ДЕО ДОБИТИ

Члан 119.

Ако је објављеном информацијом, односно записом повређено лично достојанство, аутентичност, односно приватност лица, повређени има право да од издавача тужбом захтева део добити остварене објављивањем информације, односно записа, сразмерно томе колико је објављивање допринело остварењу добити, независно од других средстава правне заштите која том лицу стоје на располагању у складу са одредбама овог закона.

XVIII. ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Члан 120.

По захтеву тужиоца у парницама по тужби из чл. 101, 112. и 119. овог закона, суд налаже одговорном уреднику да правноснажну пресуду објави без коментара и без одлагања, о свом трошку, а најкасније у другом наредном броју новина, односно у другој наредној радио или телевизијској емисији од дана када је пресуда постала правноснажна.

На објављивање пресуде из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 93. став 1. и чл. 96. и 107. овог закона.

XIX. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ ПОСТУПКА
ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ

Надлежност суда

Члан 121.

Тужба у поступку правне заштите на основу чл. 83, 84, 85. и 101, члана 107. став 2, чл. 112. и 119. овог закона подноси се надлежном суду на чијем подручју се налази седиште издавача.

Хитност поступка

Члан 122.

Поступак у парници по тужби из члана 121. овог закона је хитан.

Главна расправа

Члан 123.

У парници по тужби из члана 121. овог закона не заказује се припремно рочиште.

У парници по тужби за објављивање одговора од туженог се не тражи да поднесе одговор на тужбу, а у парницама по осталим тужбама суд налаже туженом да одговори на тужбу у року од осам дана од дана достављања тужбе.

У парници по тужби за објављивање одговора прво рочиште за главну расправу одржава се у року од осам дана од дана када је суд примио тужбу, а у парницама по осталим тужбама у року од 15 дана од дана пријема одговора на тужбу, односно од истека рока за одговор на тужбу.

У позиву тужиоцу назначује се да ће се у случају његовог изостанка с првог или било ког каснијег рочишта, сматрати да је тужбу повукао, а у позиву туженом – да се пресуда може донети у случају његовог изостанка с првог рочишта, као и да се у случају његовог изостанка с каснијег рочишта, пресуда доноси на основу до тада утврђеног чињеничног стања.

У парници по тужби из члана 121. овог закона нема мировања поступка.

У парници по тужби за објављивање одговора може се тражити повраћај у пређашње стање у року од једног дана од дана престанка изузетних околности, а у року од пет дана од дана пропуштања процесне радње.

Доношење пресуде и пресуда

Члан 124.

Суд доноси и јавно објављује пресуду одмах по закључењу главне расправе.

Оверени препис пресуде доставља се странкама у року од три дана од дана доношења пресуде.

Жалба

Члан 125.

Против пресуде странке могу изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања преписа пресуде.

Жалба се доставља противној страни на одговор без одлагања, а најдоцније у року од три дана од дана пријема жалбе.

Рок за одговор на жалбу износи три дана од дана пријема.

У парници по тужби за објављивање одговора жалба се не доставља противној страни на одговор.

У парници по тужби за објављивање одговора не примењују се одредбе о предаји поднеска телеграфским путем, предвиђене законом којим се уређује парнични поступак.

Благовремену и дозвољену жалбу, заједно са свим списима, првостепени суд доставља другостепеном суду у року од пет дана од дана пријема одговора на жалбу, односно по истеку рока за одговор на жалбу, а ако се ради о парници по тужби за објављивање одговора у року од два дана од дана пријема жалбе.

Другостепени суд одлучује о жалби у року од осам дана од дана пријема жалбе са списима, односно у року од пет дана од дана пријема жалбе са списима ако се ради о парници по тужби за објављивање одговора.

Ревизија

Члан 126.

Ревизија је дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен, а изјављује се у року од 15 дана од дана достављања другостепене пресуде.

У парници по тужби за накнаду штете и по тужби за остваривање права на део добити, ревизију из става 1. овог члана могу изјавити и тужилац и тужени.

Против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивање одговора не може се изјавити ревизија.

Достављање правноснажне пресуде издавачу

Члан 127.

Ако издавач није био обухваћен тужбом из члана 121. овог закона, оверени препис правноснажне пресуде доставља се истовремено и издавачу.

Промена одговорног уредника

Члан 128.

Ако се после подношења тужбе промени одговорни уредник, а тужилац не преиначи тужбу до закључења главне расправе, суд одбацује тужбу.

За преиначење тужбе из става 1. овог члана није потребан пристанак ни првобитно туженог ни новог одговорног уредника.

До закључења главне расправе тужилац може преиначити садржину тужбеног захтева без пристанка туженог.

Суд неће дозволити да се тужба преиначи ако утврди да се тиме злоупотребљавају процесна овлашћења, а нарочито ако је било више преиначења, о чему суд доноси посебно решење против кога је дозвољена посебна жалба.

Ако се одговорни уредник промени после доношења правноснажне пресуде, обавезе утврђене у пресуди прелазе на новог одговорног уредника, осим ако се ради о пресуди донетој по тужби за накнаду штете.

Последица прекорачења рокова

Члан 129.

Ако суд прекорачи рокове из члана 123. став 3., члана 124. став 2., члана 125. ст. 6. и 7. овог закона, председник суда, на предлог тужиоца, без одлагања додељује предмет у рад другом већу.

Радње које је предузело веће коме је предмет првобитно додељен у рад и радње странака које су пред тим већем предузете остају у важности и не морају се понављати.

Трошкови поступка

Члан 130.

Тужени сноси трошкове поступка по тужби из чл. 83, 84, 85. и 101. и члана 107. став 2. и ако је објављивањем одговора, исправке или на други начин отклонио стање повреде права тужиоца пре окончања поступка.

Примена правила парничног поступка

Члан 131.

Ако овим законом није другачије одређено, у парницама по тужби из члана 121. овог закона сходно се примењују одредбе закона којима се уређује парнични поступак.

XX. НАДЗОР

Члан 132.

Надзор над спровођењем овог закона врши орган државне управе надлежан за послове јавног информисања, а на територији аутономне покрајине надзор над спровођењем овог закона врши покрајински орган управе надлежан за послове јавног информисања као поверени посао.

XXI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступи

Члан 133.

Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице-издавач који не поступи по упозорењу надлежног органа у поступку утврђивања угрожавања медијског плурализма (члан 47. став 3).

За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара казниће се и одговорно лице у издавачу.

Члан 134.

Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице које се бави дистрибуцијом медија супротно одредби члана 58. став 1. овог закона.

За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу које је дистрибутер медија.

Прекршаји

Члан 135.

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које издаје новине или пружа услуге радио, односно телевизијског програма, а није регистровано за обављање делатности (члан 32. став 2).

Члан 136.

Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице-издавач:

1)    ако изда медиј без импресума прописане садржине или ако не објави импресум на прописан начин (чл. 34-36);

2)    ако у року од 15 дана не пријави настале промене података који се воде у Регистру (члан 40);

3)    ако је за одговорног уредника именовано лице које ужива имунитет од одговорности, односно лице које нема пребивалиште на територији Републике Србије (члан 48. ст. 4. и 5);

4)    ако не испуњава обавезу чувања записа (члан 68);

5)    ако не стави медијски запис на увид или не изради копију у складу са одредбама овог закона (чл. 69-71).

За прекршај из ст. 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 150.000 динара казниће се и одговорно лице издавача.

За прекршај из ст. 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 150.000 динара казниће се и предузетник-издавач.

Члан 137.

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти ако у року од 15 дана не достави Регистру податке о додели средстава (члан 39. став 4).

Члан 138.

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти и правном лицу које је у претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода ако суфинансира пројекте или на други начин помаже издавача медија који није регистрован, односно ако се оглашава или користи друге услуге медија који није регистрован (члан 44).

Члан 139.

Новчаном казном од 10.000,00 динара до 200.000 динара казниће се предузетник издавач који не поступи по упозорењу надлежног органа у поступку утврђивања угрожавања медијског плурализма (члан 47. став 3).

Новчаном казном од 200.000 динара до 400.000 динара казниће се за прекршај предузетник дистрибутер који поступи супротно одредбама члана 58. став 1. овог закона.

Члан 140.

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорни уредник медија:

1)    ако се у објављеној информацији неко означи учиниоцем каквог кажњивог дела, односно огласи кривим или одговорним пре правноснажности одлуке суда или другог надлежног органа (члан 73);

2)    ако садржај медија који може угрозити развој малолетника није јасно и видно означен, односно ако је малолетник учињен препознатљивим у објављеној информацији која је подесна да повреди његово право или интерес (члан 78. став 2. и члан 80. став 2).

3)    ако не достави суду тонски, односно видео запис емисије, на захтев суда ( члан 94)

XXII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 141.

Одредбе овог закона о упису у Регистар медија почињу да се примењују по истеку шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До дана почетка примене одредаба из става 1. овог члана, регистрација медија врши се уписом у Регистар јавних гласила у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Податке о јавним гласилима, уписане у Регистар јавних гласила, Регистратор ће по службеној дужности уписати у Регистар медија, без доношења посебног решења.

Издавач медија који је уписан у Регистар јавних гласила дужан је да у року од шест месеци од истека рока из става 1. овог члана пријави Регистру податке о медију који нису били прописани као предмет регистрације према раније важећим прописима.

Члан 142.

Издавач кога је непосредно или посредно основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, изузев медија из члана 16. став 1. овог закона, као и издавач кога је непосредно или посредно основала установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или претежним делом у јавној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода, приватизује се продајом капитала у складу са прописима којима се уређује приватизација, а ако је само део капитала у јавној својини спроводи се поступак продаје капитала који је у јавној својини.

Приватизација медија из става 1. овог члана врши се на начин којим се обезбеђује континуитет у производњи медијских садржаја од јавног интереса, у периоду од 5 година од дана закључивања уговора о продаји капитала.

Континуитет у производњи медијских садржаја из става 2. овог члана подразумева и обавезу одржавања удела програмског времена на појединим језицима националних мањина, односно удела информативних, образовних, научних, културно-уметничких, дечијих, забавних, спортских и других програмских садржаја од јавног интереса на појединим језицима националних мањина, у складу са програмском шемом која је важила у периоду од дванаест месеци пре дана ступања на снагу овог закона.

Уколико није покренут поступак приватизације издавача из става 1. овог члана, одговорно лице у издавачу дужно је да поднесе иницијативу за покретање поступка приватизације у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Иницијатива из става 3. овог члана подноси се Агенцији за приватизацију.

Одлуку о методу приватизације доноси Агенција за приватизацију, у року од 90 дана од дана подношења иницијативе из става 3. овог члана.

Уколико до 1. јула 2015. године не буде продат капитал издавача из става 1. овог члана, поступак продаје капитала се обуставља, а капитал издавача се приватизује преносом акција запосленима без накнаде.

Ако у случају из става 6. овог члана запослени не прихвате пренос бесплатних акција медиј престаје да постоји и брише се из Регистра медија, а одлуку о промени делатности издавача или укидању издавача доноси оснивач издавача.

Члан 143.

Од 1. јула 2015. године, забрањено је финансирање издавача медија из јавних прихода, осим у складу са одредбама чланова 17-28. овог закона.

Забрана финансирања медија из јавних прихода из става 1. овог члана не односи се на јавне сервисе на националном и покрајинском нивоу, установу формирану ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија и на медије чији су оснивачка права пренета на националне савете националних мањина до ступања на снагу овог закона.

Финансирање јавних медијских сервиса на националном и покрајинском нивоу, уређује се посебним законом.

Финансирање установе формиране ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија уређује се одлуком Владе.

Финансирање медија чији су оснивачи национални савети националних мањина, уређује се посебним законом којим се регулише положај националних савета националних мањина.

Средства за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у складу са одредбама чл. 17-28. овог закона, опредељују се у буџетима Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе, најкасније почевши од буџета за 2015. годину.         

Члан 144.

Министарство надлежно за послове јавног информисања дужно је да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе подзаконски акт предвиђен чл. 28, 43. и 55. овог закона.

Члан 145.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1)    Закон о јавном информисању („Службени гласник РС”, бр. 43/03, 61/05, 71/09, 89/10 - УС и 41 - УС);

2)    одредба члана 20. став 1. тачка 34) Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС”, број 129/07) у делу који се односи на оснивање телевизијских и радио-станица ради извештавања на језику националних мањина;

3)    одредба члана 8. став 2. тачка 5) Закона о главном граду („Службени гласник РС”, број 129/07);

4)    одредбе члана 3. став 3. Закона о јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 42/91, 71/94, 79/05 - др. закон) у делу који гласи „јавног информисања”.

Члан 146.

Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг („Службени лист СРЈ”, број 11/95) престаје да важи даном закључења уговора о продаји капитала, односно имовине Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг.

Ако уговор из става 1. овог члана не буде закључен до 1. јула 2015. године, Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг („Службени лист СРЈ”, број 11/95) престаје да важи 1. јула 2015. године.

У случају из става 2. овог члана, правне последице престанка Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг, уредиће Влада својим актом.

Члан 147.

Закон о Јавном предузећу за новинско-издавачку делатност „Панорама” („Службени гласник РС”, број 80/92) престаје да важи најкасније 1. јула 2015. године.

Правне последице престанка Јавног предузећа за новинско-издавачку делатност „Панорама”, уредиће Влада својим актом.

Члан 148.

Уредба оСавезној јавној установи Радио-Југославија („Службени лист СРЈ”, бр. 3/02 и 29/02) престаје да важи најкасније 1. јула 2015. године.

Правне последице престанка Савезне јавне установе Радио-Југославија, уредиће Влада својим актом.

Члан 149.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.


О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

1. УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење Закона о јавном информисању и медијима садржан је у члану 97. тачка 10. Устава Републике Србије где је прописано да Република Србија уређује и обезбеђује „систем јавног информисања”.

2. РАЗЛОЗИ И ЦИЉЕВИ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ И МЕДИЈИМА

Систем јавног информисања у свакој земљи има посебан значај за развој демократских односа у друштву и регулише се законом. Устав Републике Србије гарантује слободу мишљења и изражавања и гарантује слободу медија у складу са највишим међународним стандардима и стандрдима земаља Европске Уније. Законским правилима уређује се начин остваривања права загарантованих Уставом. У првом реду законом се обезбеђује и штити слобода изношења, примања и размене информација, ставова и мишљења путем медија и штити се право грађана на истинито,потпуно и благовремено информисање. Значај области јавног информисања, и посебно улоге коју у њој имају медији, захтева континуирано праћење ове области и стално унапређивање и усклађивање законског оквира са стандардима садржаним у међународним документима, нарочитo документима Уједињених нација, Европске уније и Савета Европе, али и са стандардима произашлих из праксе појединих институција које се баве заштитом људских права, нарочито Европског суда за људска права. Реч је о области друштвеног живота која је веома динамична и у сталном развоју, а на коју огроман утицај имају и различита техничко-технолошка достигнућа.

До сада важећи Закон о јавном информисању („Службени гласник РС”, бр. 43/03, 61/05, 71/09, 89/10–УС и 41/11–УС), донет је 2003. године, пре више од десет година. Као најопштији закон у области јавног информисања и медија, Закон је у највећој мери пратио тадашње међународне стандарде. Стандарди су се у међувремену унапредили, пракса спровођења закона показала је одређене недостатке и недоречености, поједине области јавног информисања биле су регулисане другим законима, те је настала неопходност и потреба да овај закон буде замењен новим.

Потреба за темељним редефинисањем и унапређењем система јавног информисања, па самим тим и Закона о јавном информисању, јасно је исказана кроз Стратегију развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године, коју је Влада Републике Србије усвојила 28. септембра 2011. године („Службени гласник РС”, броја 65/11). Доношење Стратегије био је један од кључних услова да Република Србија, 1. марта 2012. године стекне статус кандидата за чланство у Европску унију. У Акционом плану за спровођење Стратегије, као најважнија активност предвиђено је доношење нових закона којима ће се регулисати област јавног информисања у складу са највишим европским стандардима.

При конципирању Законских решења пошло се од следећих циљева:

1. стварања услова за слободан развој независних, професионалних медија и медијског система који треба да омогући најшире задовољавање потреба грађана Републике Србије, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области друштвеног живота (политике, привреде, културе, уметности, образовања, спорта итд);

2. успостављање оквира који гарантује слободан проток идеја, информација и мишљења, без мешања држава, на начин који би представљао неоправдано ограничавање слободе изражавања и јавног информисања;

3. повлачење државе из медија, осим у за то посебно утврђеним случајевима;

4. неопходности јасног дефинисања јавног интереса у области јавног информисања;

5. дефинисање транспарентног система финансирања у области јавног информисања из јавних прихода (буџет) са различитих нивоа јавних власти, кроз прелазак на систем пројектног финансирања медија и других субјеката у овој области и успостављање контроле трошења на тај начин добијених средстава;

6. регулисање положаја уредника, заштита права новинара и подстицање новинарског удруживања;

7. транспарентност власништва у медијима;

8. успостављање Регистра медија;

9. заштита медијског плурализма кроз спречавање недозвољеног обједињавања у области јавног информисања;

10. заштита малолетника;

11. забрана говора мржње;

12. поштовање људског достојанства и презумпције невиности

13. регулисање статуса и положаја представника иностраних медија (страног дописништва, дописника иностраних медија);

14. стварање услова за остваривање слободе дистрибуције медија;

15. спречавање злоупотреба у вези са објављивањем информација о личности и стварање и унапређивање механизама за отклањање повреде права (одговор, исправка);

16. обезбеди услове за адекватну судску заштиту у случају повреде права на јавно информисање.

3. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Закон садржи XXII главе и 149. чланова.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 1–14)

Основне одредбе Закона одређују начин остваривања слободе јавног информисања, као и циљ и предмет законског регулисања ове области. Чланом 1. Закона, утврђено је да се јавно информисање остварује путем медија. У члану 2. Закона, набројани су циљеви законског регулисања у овој области. Овим чланом је утврђено да се законским правилима на првом месту жели обезбедити и заштити слобода изношења, примања и размене информација, ставова и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања друштвеног мира, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања и омогућавања слободног развоја личности.

Одредба члана 3. Закона одређује предмет законског регулисања. У том смислу се каже да се законом ближе уређује начин остваривања слободе јавног информисања, која посебно обухвата: слободу прикупљања, објављивања и примања информација, слободу формирања и изражавања ставова и мишљења, слободу штампањa и дистрибуције новина и слободу производње, пружања и емитовања аудио и аудио-визуелних медијских услуга, слободу ширења информација путем интернета и на другим платформама, као и слободу издавања медија и обављања делатности јавног информисања. На овај начин, законским одредбама покривају се сви појединачно одређени аспекти слободе јавног информисања, од слободе стварања и дистрибуције медијских садржаја, до обезбеђивања услова за слободно издавање јавних гласила и обављање делатности у оквиру система јавног информисања. Предмет Закона је и урврђивање начела јавног информисања, дефинисање јавног интереса у јавном информисању, обезбеђивање и расподела средстава за остваривање јавног интереса, обавеза идентификације медија, јавност података о медијима и регистар, заштита медијског плурализма, положај уредника и новинара, професионалних удружења новинара и представника страних медија, дистрибуција медија и медијских садржаја, привремено чување и увид у медијски запис, посебна права и обавезе у јавном информисању, информације о личности, средства и поступци правне заштите, надзор над применом одредаба закона, као и казнене одредбе.

У оквиру основних одредаба садржана су и начела на којима се заснива слобода јавног информисања.

Прво начело (члан 4) јесте оно које се односи на гаранције слободе јавног информисања, а на првом месту забрана цензуре. Даље, и компатибилно са забраном цензуре, ово начелно правило обухвата такође и забрану диксриминације новинара и других медијских посленика, као и других лица, међу којима су и они којима су информације намењене, и то према њиховим политичким уверењима или другом личном својству. Осим дискриминације, у оквиру одредби о слободи јавног информисања посебно се забрањују акти који су усмерени на угрожавање слободног протока информација у медијима, као што је вршење притиска, претња или уцењивање уредника, новинара и извора информације. Посебна пажња се такође посвећује кажњавању за акте насиља над новинарима, а затим се каже да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права, као и утицајем и контролом над средствима за штампање и дистрибуцију новина или мрежама електронских комуникација које се користе за дистрибуцију медијских садржаја.

Друго начело (члан 5) везује се за остваривање права јавности да буде обавештена о питањима од интереса за јавност. Због тога се овим начелом утврђује да се у медијима слободно објављују информације и изражавају ставови и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдани интерес да зна, без обзира на начин прибављања информација, а да са друге стране свако има право да дође до информација, односно буде обавештен о стварима од интереса за јавност.

Треће начело (члан 6) везује се за заштиту медијског плурализма и забране монопола у области јавног информисања. Да би се грађанима омогућило формирање сопственог мишљења о појавама, догађајима и личностима, обезбеђује се разноврсност извора информација и разноврсност садржаја.Ово начело прокламује да је забрањен сваки вид монопола у области јавног информисања ради заштите конкуренције и разноврсности идеја и мишљења, као и да нико не може имати монопол на оснивање, односно дистрибуцију медија.

Четврто начело (члан 7) се тиче омогућавања доступности јавности података о медијима ради формирања сопственог мишљења о веродостојности и поузданости информација, ставова и мишљења објављених у медијима као и ради сагледавања могућег утицаја медија на јавно мњење и заштите медијског плурализма.

Пето начело (члан 8) говори о положају носиоца јавних, односно политичких функција. Да би се осигурала несметана комуникација између грађана и политичара, као и оних који се налазе на државним функцијама, односно функцијама власти, и то у циљу јавне контроле њиховог рада, предвиђене су одредбе о томе да су те личности дужне да трпе изношење критичких мишљења која се односе на резултате њиховог рада и политику коју воде.

Начелне одредбе садрже правила која су обавезна за медијске посленике. Реч је о обавези новинарске пажње, која се односи на уреднике и новинаре (члан 9). Уредник и новинар дужни су да са пажњом примереном околностима, а пре објављивања информације о некој појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност. Такође, обавеза новинарске пажње подразумева и посебне обавезе уредника и новинара у процесу преношења информација, односно дужност да преузете информације, ставове и мишљења пренесу веродостојно и потпуно, као и дужност да наведу назив другог јавног гласила из кога преузимају информације које објављују.

Посебна обавеза, предвиђене чланом 10. Закона, односи се на установе јавних медијских сервиса и друге медије који пружају услуге по начелима јавних медијских сервиса. Ови медији имају обавезу да о појавама, догађајима и личностима извештавају правовремено и непристрасно, да омогуће изражавање свих ставова и мишљења која су заступљена у заједници, да у духу толеранције, подстичу расправу о свим темама од интереса за јавност, да производе разноврсне програмске садржаје и теже највишем нивоу квалитета услуга.

Члан 11. Закона садржи правила која се односе на права издавача, и њиме се потврђује да су сви дужни да ова права поштују, као и да се гарантује право издавања медија свим физичким и правним лицима, домаћим и страним, у складу са законом.

У оквиру основних одредаба Закон гарантују се и посебна права, појединим категоријама лица, у области јавног информисања. Тако се у члану 12. предвиђа, да у циљу остваривања права на информисање лица са инвалидитетом, Република, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе предузимају мере којима се омогућава да особе са инвалидитетом несметано примају информације намењене јавности, у примртрном облику и применом одговарајуће технологије. Република, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе, такође, обезбеђују део средстава или других услова за рад медија који објављују информације на знаковном језику или Брајевом писму. У члану 13. Закон превиђа да Република, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе, такође, обезбеђују део средстава, путем суфинансирања, или других услова за рад медија који објављују информације на језицима националних мањина, а све у циљу информисања на матерњем језику и неговању сопствене културе и идентитета.

Најзад, у члану 14. Закона, прописују се правила тумачења и примене законских норми. На првом месту, принципијелно се забрањује тумачење и примена законских норми на начин који би довео до укидања слободе јавног информисања или до њеног ограничења у мери која је већа од прописане. На другом месту, примена и тумачење Закона врши се у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење (Европског суда за људска права итд)

II. ЈАВНИ ИНТЕРЕС У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ (чл. 15–16)

Једна од битних новина Закона је утврђивање јавног интереса у области јавног информисања. Јавни интерес у овој области представља остваривање права јавности да буде информисана, и он се остварује путем медија. Слободан развој независних, професионалних медија и медијског система треба да омогући најшире задовољавање потребе грађана Републике Србије, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области живота: политике, привреде, културе, уметности, образовања, екологије, спорта, разоноде и др. У јавном интересу је да се обезбеде разноврсни и квалитетни медијски садржаји за све појединце и друштвене групе: професионалне, старосне, образовне, као и све мањинске групе: националне, религијске, језичке, односно групе са посебним потребама и др.

У члану 15. Закона таксативно је набројано шта се сматра јавним интересом у области јавног информисања. Такође, овим чланом је предвиђено да се Република Србија, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе старају о остваривању јавног интереса.

Чланом 16. предвиђено је да Република Србија остварује јавни интерес у области јавног информисања искључиво:

1. формирањем јавних сервиса на националном и покрајинском нивоу, у складу са законом;

2. формирањем установа ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија;

3. омогућавањем националним саветима националних мањина да оснивају установе, привредна друштва, односно фондације ради остваривања права на информисање на језику националне мањине, у складу са законом и

4. суфинасирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса.

Како би се спречио било какав недозвољени утицај на медије чије су издаваче основали национални савети националних мањина, односно Република, овом законском одредбом утврђено да се актом о оснивању установе, привредног друштва, односно фондације, која је оснивач медија, посебно уређују начин избора и именовања органа управљања установом, привредним друштвом, односно фондацијом и начин избора и именовања одговорног уредника и директора, односно управитеља, установе, привредног друштва, односно фондације. Такође је предвиђено да две трећине чланова управног одбора установе, привредног друштва, односно фондације, чине независни чланови. Овом одредбом дато је и ближе одређење „независних чланова”.

III. СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊАРАДИ ОСТВАРИВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА(чл. 17–28)

Кроз ово поглавље Закона, утврђен је законски оквир за пројектно суфинансирање у области јавног информисања. Пројектно суфинансирање је један од основних начина на који се Република, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе старају о остваривању јавног интереса у области јавног информисања. Оно укључује и прелазак са директног буџетског финансирања појединих медија, на систем пројектног, конкурсног суфинасирања, за све медије, односно издаваче медија који су уписани у регистар медија, затим правна лица, односно предузетнике који су регистровани за производњу медијских садржаја, као и друга правних лица односно предузетника. Пројектно суфинасирање, којим се обезбеђује остваривање јавног интереса у области јавног информисања, „отворено” је, не само за осниваче регистрованих медија, већ и за све друге поменуте субјекте, што је логично решење с обзиром да остваривању јавног интерса у области јавног информисања, у нпр. производњи медијског садржаја, значајно могу да допринесу и независне продукције, удружења грађана као и други субјекти који нису оснивачи медија.

У предложеним одредбама, предвиђено је да се у буџетима Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе обезбеђује део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и да се та средства распоређује расписивањем јавних конкурса и појединачним давањима, на основу примене принципа недискриминације и применом правила о додели државне помоћи и заштити конкуренције. ( Члан 17. став 1)

Средства намењена за појединачна давања ограничена су на 5% од укупно опредељених средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања путем јавних конкурса ( Члан 17. став 2). Ова средства, могу се распоредити одлуком руководиоца органа јавне власти, која се доноси без спровођења јавног конкурса. Износ појединачног давања не може бити већи од 20% износа који је прописан за јавне набавке мале вредности (Члан 27).

У наставку овог поглавља, детаљно је утврђена процедура односно поступак доделе средстава у поступку пројектног суфинансирања. Поступак започиње расписивањем конкурса од стране министарства надлежног за послове јавног информисања, односно органа јавне власти надлежног за послове јавног информисања аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. Законом је утврђена садржина конкурса, ко има право ућешћа на конкурсу, услови за учешће на конкурсу, критеријуми за оцену пријаве на конкурс, именовање чланова конкурсне комисије, доношење одлука о расподели средстава, обавеза извештавања о спроведеним активностима и др.

Законом је предвиђено да је решење о расподели средстава коначно и да се против њега може покренути управни спор, што значи да је другостепени орган управни суд. Овим решењем се хтело избећи да Влада одлучује као другостепени орган, што би битно оптеретило њен рад, имајући у виду велики број конкурса који се расписују у различитим министарствима.С обзиром да се поступак води по закону који регулише општи управни поступак, управни суд је најстручнији орган да решава у другом степену. (члан 25. став 3).

Министарство надлежног за послове јавног информисања доноси подзаконска акта којим се ближе уређује начин, услови и критерујуми за доделу средстава путем суфинансирања и прописује форму потребних образаца.

IV. МЕДИЈИ (чл. 29–33)

У овом поглављу дефинсан је појам медиј, чиме је напуштен досадашњи појам „јавно гласило”. Израз „медиј” у савременом свету постао је временом глобални појам, препознатљив у свим деловима света без обзира на говорно поручје, а већ више деценија је одомаћен и фактички и правно прихваћен (нпр. Устав Републике Србије у члану 50 - Слобода медија) у свакодневној, па и службеној употреби у Републици Србији (Устав Републике Србије у члану 50 - Слобода медија). У смислу овог закона, медиј је средство јавног обавештавања којe речима, сликом односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и друге садржаје намењенe јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Под медијем се у смислу овог закона нарочито подразумевају дневне и периодичне новине, сервиси новинских агенција, радио програм и телевизијски програм и електронска издање тих медија, као и самостално електронско издање, под којима се подразумевају уређивачки обликоване интернет странице или интернет портали, а који су регистровани у Регистру медија, у складу са овим законом.

Медиј нема својство правног лица.

У овом поглављу, извршена је и негативна енумерација, тачније утврђен је детаљан списак шта није „медиј” (књига, филм, носач аудио и аудио-визуелног садржаја, научни и стручни часопис, интернет претраживачи и агрегатори и др). На овај начин, прецизним дефинисањем појма „медиј” као и шта овај појам не обухвата, спречава се потенцијална могућност да се у пракси појаве његова различита тумачења.

Законским текстом је такође ближе појашњено да се свака новина са посебним називом сматра једним медијем, а такође и сав издања једних новина, која излазе под истим називом, сматрају се једним медијем. Сваки појединачни радио или телевизијски програм сматра се једним медијем, без обзира на начин дистрибуције. Сваки сервис новинске агенције који се посебно дистрибуира сматра се једним медијем. Самостално електронско издање сматра се једним медијем.

У истом поглављу прецизиран је и потврђен слободан приступ медијском тржишту, тако што је предвиђено да издавач медија може бити свако физичко и правно лице. Физичка и правна лица издавачи медија морају бити регистровани код надлежног органа Републике Србије, за обављање делатности. Правно лице, издавач медија, може основати свако домаће или старно правно или физичко лице, у складу са законом.

Право на издавање медија се може пренети (законска одредба изричито прецизира да је ово право у правном промету). Промена издавача уписује се у Регистар медија.

V. ИМПРЕСУМ, СКРАЋЕНИ ИМПРЕСУМ И ИДЕНТИФИКАЦИЈА

(чл. 34–36)

Овим одредбама је, као једна од битних обавеза у односу на сваки медиј, прописана обавеза објавиљивања импресума и скраћеног импресума медија, односно основних података на основу којих се медиј идентификује. За радио и телевизијске програме, утврђена је и обавеза идентификације која садржи карактеристичну ознаку аудио-визуелне медијске услуге, односно телевизијског програма, док за радио програм садржи назив радио програма и радио фрекфенцију на којој се програм емитује. У овом одељку, посебно је разрађен садржај импресума новина, пружалаца аудио-визуелних медијских услуга и новинских агенција, затим садржај скраћеног импресума и идентификације и начин објављивања импресума, скраћеног импресума и идентификације у новинама, телевизијском и радио програму као и импресума новинске агенције.

VI. ЈАВНОСТ ПОДАТАКА О МЕДИЈИМА И РЕГИСТАР

(чл. 37–44)

Законом је установљен Регистар медија. Упис у Регистар односи се на све медије. Регистар медија води Агенција за привредне регистре. Циљ вођења регистра је обезбеђивање да сви податци везани за медије буду јавни како би грађани могли формирати сопствено мишљење о веродостојности и поузданости информација, идеја и мишљења објављених у медијима, ради сагледавања могућег утицаја медија на јавно мњење као и ради заштите медијског плурализма.

Свако има право увида у податке који се воде у Регистру медија, у складу са законом којим се регулише рад Агенцији за привредне регистре.

У овом поглављу су такође прецизно прописани подаци који су предмет регистрације, поступак, надлежност и рок за регистрацију, објављивање и достављање података, као и последице неуписивања и брисања из регистра.

Значајно је истаћи да се, у циљу заштите медијског плурализма и обезбеђивања транспарентности власничке структуре медија, као и ради увида у добијена новчана срества медија, из јавних прихода, у Регистар медија обавезно уписује: документ који садржи податке о правним и физичким лицима која непосредно или посредно имају више од 5% удела у оснивачком капиталу издавача, податке о њиховим повезаним лицима у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава и податке о другим издавачима у којима та лица имају више од 5% удела у оснивачком капиталу; податци о износу новчаних средстава додељених медију на име државне помоћи, у складу са одредбама овог закона;као и податци о износу новчаних средстава добијених од органа јавне власти под којима се подразумевају државни органи, органи територијалне аутономије, органи локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу државни орган.

Министарство задужено за послове информисања доноси подзаконски акт којим се ближе прописује документација која се прилаже у поступку регистрације медија у Регистар.

VII.ЗАШТИТА МЕДИЈСКОГ ПЛУРАЛИЗМА

(чл. 4547)

Законом су утврђени случајеви када није дозвољено обједињавање оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача медија, из разлога што би такво обједињавање могло довести до јачања претежног утицаја у области јавног информисања које би значајно ограничило медијски плурализам и разноврсност медијске понуде, као и разноликост медијских садржаја.

Недозвољено обједињавање ће постојати у случају обједињавања оснивачких, односно управљачких права у две или више издавача дневних новина које објављују инфромације из свих области друштвеног живота, чији тираж прелази 50% од укупно продатог или на други начин реализованог тиража дневних новина на подручју Републике Србије на годишњем нивоу, у календарској години која претходи обједињавању. (члан 45. став 1. алинеја 1)

Недозвољено обједињавање ће постојати у случају обједињавања оснивачких односно управљачких права у два или више издавача који пружају аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге, чији збирни удео у слушаности, односно гледаности прелази 35% од укупне слушаности, односно гледаности у зони покривања, у календарској години која претходи обједињавању. ( члан 45. став 1. алинеја 2)

Ради спречавања недозвољеног обједињавања закон, такође, експлицитно забрањује стицање учешћа од преко 50% у оснивачком капиталу између издавача дневних новина ,које објављују информације из свих области друштвеног живота, са просечним дневним реализованим тиражом већим од 50.000 примерака на годишњем нивоу, и издавача који пружа аудио и аудио-визуелне медијске услуге. (члан 46. став 1)

Закон регулише да је лице које се, поред делатности издавача медија, бави и дистрибуцијом медијских садржаја, дужно да делатност издавача медија обавља преко повезаног правног лица. Законом је пецизно дата дефиниција повезаног лица.

Постојање угрожавања медијског плурализма, за штампане медије, утврђује министарство надлежно за послове информисања док постојање угрожавања медијског плурализма, за штампане и електронске медије и само за електронске медије утврђује регулаторно тело надлежно за електронске медије, у складу са законом којим се уређује област електронских медија.

Прописан је и поступак који се спроводи у случају кад је утврђено постојање угрожавања медијског плурализма као и последице не поступања по издатом упозорењу.

VIII. УРЕДНИЦИ, НОВИНАРИ И ПРОФЕСИОНАЛНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА И ПРЕДСТАВНИЦИ НОВИНАРСКИХ УДРУЖЕЊА

(чл. 48–55)

Законом је утврђено да медиј мора имати одговорног уредника и да је он истовремено и главни уредник медија, као и да одговорни уредник може бити само лице које има пребивалиште на подручију Републике Србије и које не ужива имунитет од одговорности. Ово је учињено како би се избегла могућност избегавања одговорности од стране одговорног уредника медија. Поред тога, јавно гласило може имати одговорне уреднике и за поједино издање, рубрику, односно програмску шему.(члан 48)

Законом се пружа радноправна заштита новинару, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања у циљу спречавања слободе јавног информисања. (члан 49)

Заштићено је и право новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења, његово право на изношење ставова, односно мишљења ван јавног гласила као лични став, право да одбије извршење налога којим би се кршила правна правила и етика новинарске професије, као и право на аутентичност прилога које подразумева да се новинаров прилог чији је смисао измењен у уређивачком поступку не сме објавити под именом новинара без његовог пристанка. (чл. 50. и 51)

Закон такође садржи и одредбу о новинарској тајни којом се гарантује новинару да не мора открити податке који се односе на извор информације, осим ако се ти подаци односе на кривично дело, односно учиниоца кривичног дела, за које је законом запрећена казна затвора од најмање пет година, и ако се подаци на могу прибавити на други начин. (члан 52)

У овом одељку гарантује се слобода оснивања новинарских удружења, која у новим условима треба да имају посебну улогу и одговорност, пре свега када се ради о доношењу и примени професионалних кодекса.Такође, новинарска удружењ имају и правни интерес за мешање у радном спору у коме учествује члан тог удружења, ако се он томе не противи. (чл. 53. и 54.)

На крају овог одељка, уређен је положај представника иностраних медија и дописништава. Закон предвиђа да они имају иста права и обавезе као и домаћи уредници, новинари и остали сарадници. Представницима иностраних медија, ради лакшег обављања новинарског посла, могу да се упишу у евиденцију иностраних представника и дописништава, којa се води у министарству надлежном за послове информисања, на основу чега им се издаје одговарајућа легитимација. Страно дописништво, као организовано представништво страног медија, стиче својство правног лица уписом у ову евиденцију. Министарство надлежно за послове информисања ближе уређује начин и поступак вођењa и уписа у евиденцију и издавања легитимација. Разлог за законско регулисање ове области проистиче из чињенице, да су одредбе до сада важећег закона изузетно застареле и неприлагођене условима и околностима садашњег времена, услед чега се већ извесно време фактички и не примењују. Наиме, реч је о Закону о уношењу и растурању иностраних средстава јавног информисања и о иностраној информативној делатности у Југославији из 1974. године, који је последнљи пут измењен и допуњен 1996 године („Службени лист СФРЈ”, бр. 39/74, 74/87 и „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94 и 28/96), који ће, ступањем на снагу овог закона, а на основу прелазних и завршних одредби, престати да важи. (члан 55)

lX. ДИСТРИБУЦИЈА МЕДИЈА И МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

(чл. 56–67)

Ово поглавље садржи одредбе које се односе на дистрибуцију медија и медијских садржаја и представља разраду одредбе Устава Републике Србије која се односи на слободу медија, којом је предвиђено да у Републици Србији нема цензуре, те да надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања у прецизно одређеним, Уставом утврђеним случајевима, и само ако је то неопходно у демократском друштву. (члан 56)

Ради поштовања законске обавезе објављивања импресума од стране медија, најпре је, кроз посебну законску одредбу, регулисано да дистрибутер има право да одбије да дистрибуира медиј без импресума. У случају да дође до спора поводом информације објављене у медију, који је дистрибутер прихватио да дистрибуира без импресума, одговорност сноси и дистрибутер. (члан 57)

Законом је регулисан институт забране одбијања дистрибуције. Да би се спречила могућност злоупотребе дистрибуције медија од стране лице које се бави дистрибуцијом медија, предложено је да дистрибутер не сме примењивати неједнаке услове дистрибуције у односу на различите учеснике на медијском тржишту , као ни да не сме на други начин значајно ограничавати, нарушавати или спречавати конкуранцију на релевантном медијском тржишту, на територији Републике Србије, сходно одредбама закона којим се регулише заштита конкуренције. Издавач медија, чија је дистрибуција обустављена, у целости или у значајном делу, има право да пред надлежним судом захтева накнаду штете коју је услед тога претрпео. (члан 58)

Једно од кључних питања у савременом демократском друштву је да ли се у ери високох технологија и брзине примања и ширења идеја и информација може говорити о забрани дистрибуције информација или другог медијског садржаја путем медија, односно да ли се забрана дистрибуције информација уопше може сматрати неопходном мером у демократском друштву, и колико ова забрана уопште, у претходно поменутом контексту, може бити ефикасна.

Пракса Европског суда показује да забрана дистрибуција информација и спречававање објављивање информације (превентивна, претходна органичења – „prior restraints”) нису недопуштена већ саме по себи као такве, али изискују највећу могућу пажњу при одлучивању да се примене (Sunday Times v. the United Kingdom (no. 2), 26. април 1979, став 51, Мarkt intern Verlag GmbH and Klaus Beermann v. Germany, 20. новембар 1989, став 26, Observer and Guardian v. the United Kingdom, 26. новембар 1991, став 60, Ekin v. France, 17.7.2001, став 56, Gawęda v. Poland, 14. март 2002, став 35). Оне су допуштене само ако испуњавају услове троделног теста, познатог у пракси тумачења чланова Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. Због посебне осетљивости оваквих мера суд мора да покаже највећу пажњу при провери да ли испуњавају услове за допуштеност по члану 10. став 2. Европске конвенције. („careful scrutiny”). То се нарочито односи на штампу, пошто су вести кратког века а спречавање њиховог дистрибуирања, ма и за кратак период, у стању је да их лиши сваке вредности и интереса.

Полазећи од Устава Републике Србије и од поменутих ставова Европског суда за људска права, Законом је предвиђено да може доћи до забране дистрибуције информација или другог медијског садржаја. На предлог вишег јавног тужиоца, надлежни виши суд може забранити дистрибуцију информације или другог медијског садржаја (у даљем тексту: информација) ако је то неопходно у демократском друштву и ако се у информацији позива на: (1) акт непосредног насилног рушења уставног поретка; (2) акт непосредног насиља према лицу или групи на основу расе, националности, вероисповести, сексуалне опредељености, инвалидитета или другог личног својства, а од објављивања информације непосредно прети озбиљна и непоправљива последица чије се наступање не може спречити на други начин. (члан 59)

Предлог за забрану дистрибуције информације (даље: предлог за забрану) подноси надлежни јавни тужилац. Предлогом за забрану може се захтевати да се забрани дистрибуција претходно поменутих информација, одузму примерци новина који садрже те информације ако се сврха забране може постићи само на тај начин, односно да се забрани ширење такве информације путем другог медија. (члан 60)

На предлог надлежног јавног тужиоца, надлежни суд може донети решење о привременој забрани дистрибуције информације до правноснажне одлуке о забрани. По овом предлогу суд одлучује у року од 6 сати од његовог подношења. Надлежни суд дужан је да решење о привременој забрани одмах достави издавачу, одговорном уреднику, као и дистрибутеру или штампарији. Надлежни суд налаже надлежном органу, министарству које се бави унутрашњим пословима, да онемогући дистрибуцију информације на основу поменутог решења. (члан 61)

Претрес по предлогу за забрану мора се одржати у року од 24 часа од тренутка пријема предлога, а претрес се може одржати и безприсуства уредно позваних странака, на шта се странке у позиву на претрес изричито упозоравају. (члан 62)

Решење по предлогу за забрану суд доноси одмах по завршеном претресу, а председник већа објављује га без одлагања. Ако се предлог за забрану одбија, у одлуци којом се одбија предлог за забрану, ставља се ван снаге мера онемогућавања привремене дистрибуције информација. (члан 63). Ако суд одбије предлог за забрану, издавач има право на накнаду штете која је проузрокована неоснованом привременом забраном. (чл. 64. и 65.)

Предложеним одредбама прецизно су утврђена и друга питања у вези вођења овог поступка укључујући и право на жалбу против решења првостепеног суда. Поменута решења кореспондирају са чланом 10. Европске Конвеције о зштити људских права и основних слобода, чланом 11. Повеље европске уније о основним правима и поменутом праксом Европског суда за људска права.

X. ПРИВРЕМЕНО ЧУВАЊЕ МЕДИЈСКОГ ЗАПИСА И ПРАВО УВИДА

(чл. 68–72)

У овом поглављу, утврђена је обавеза привременог чувања записа медија од стране издавача, као и рокови чувања различитих врста записа, који су усклађени са роковима за евентуално обраћање суду ради заштите права онога на кога се објављена информација односи.

Утврђена је и обавеза издавача да стави на увид и достави чувани запис медија на захтев суда, органа унутрашњих послова или другог заинтересованог лица. Одређени су и рок, процедура стављања на увид и достављања, трошкови израде копије записа, као и забрана злоупотребе права на увид у запис медија.

XI. ПОСЕБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ У ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ

(чл. 73–78)

Законом су уређена посебна питања из области јавног информисања и то: претпоставка невиности; објављивање информација у вези са кривичним поступком; забрана говора мржње, заштита малолетника и забрана јавног излагања порнографији.

Одредба која се тиче претпоставке невиности односи се на забрану да се у медију неко означи учиниоцем кажњивог дела, односно огласи кривим или одговорним пре правноснажности одлуке суда или другог надлежног органа.(члан 73)

Одредба којом се регулише објављивање информација у вези са кривичним поступком, представља новину у оквиру ове главе. Република Србија овим одредбама усаглашава свој Закон о јавном информисању и медијима са међународним стандардима, и праксом Европског суда за људска права. Имајући у виду да досадашњим Законом о јавном информисању нису била предвиђена никаква ограничења за објављивање информација из претходних фаза кривичног поступка, што је имало негативне последице на несметано вођење кривичног поступка и назавистан и непристрасан рад правосудних органа, посебно је истакнуто да се информације везане за кривични поступак који је у току могу објавити тек након што су изнете на главном претресу, осим ако су те информације добијене од суда или другог државног органа, као и да је забрањено објављивање података прикупљених током истраге без овлашћења надлежног органа. Овом одредбом обезбеђује се поштовање претпоставке невиности и право окривљеног на фер суђење. (члан 74)

Одредбом којом се регулише забрана „говора мржње“, прецизно је дефинисано шта се сматра „говором мржње“ (односно у ком случају не постоји одговорност за објављену информацију). (члан 75)

Одредбом о заштити малолетника, за циљ има заштиту слободног развоја личности малолетника, и у складу са тим је предвиђено да медији мора посебно водити рачуна да њихов садржај и начин дистрибуције не нашкоди моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника. (члан 76)

Одредбом о забрани излагања порнографије, спречава се могућност да штампана ствар са порнографским садржајем буде доступна малолетницима. Истом предложеном законском одредбом, детаљно је уређено да порнографска штампана ствар на насловној и последњој страни не сме да садржи порнографију, те да мора имати видно упозорење да садржи порнографију, као и упозорење да није намењена малолетницима. На порнографске аудио и аудио-визуелне медијске садржаје, као и на садржаје који се дистрибуирају путем интернета, предвиђено је да се примењују одредбе посебног закона којим се уређује област електронских медија. (члан 77)

XII. ИНФОРМАЦИЈЕ О ЛИЧНОСТИ

(чл. 79–82)

Законом је уређен начин заштита права личности, гарантованог Уставом. То значи да је слобода информисања ограничена само у мери у којој је то неопходно да би се остварила заштита личних права појединаца.

Полазећи од наведених опредељења, Законом се уређује заштита достојанства личности лица на које се односи информација. Закон предвиђа да није дозвољено објављивање информација којима се врши повреда части, угледа или пијетета, односно којима се лице приказује у лажном светлу, уколико интерес за објављивањем информацијама не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност. Законом се први пут даје заштита и жртвама насиља. (члан 79)

Уређено је објављивање информација из приватног живота и личних записа. У оквиру ових одредби одређена су правила која се односе на услове када је допуштено објављивање информација из приватног живота и личних писаних записа. (чл. 80.и 81)

Значајна новина предвиђена је у одредби која прописује када није потребан пристанак за објављивање информације из приватног живота, ако у конкретном случају интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом, претеже у односу на интерес да се спречи њено објављивање. Законом су пецизно предвиђени ти случајеви. (члан 82)

XIIIОДГОВОР НА ИНФОРМАЦИЈУ И ИСПРАВКА ИНФОРМАЦИЈЕ

(чл. 83–100)

О овом поглављу Закона, утврђена су правила која се односе на право на одговор и право на исправку информације. Реч је о механизмима за отклањање последица, објављивања неистинитих, непотпуних или нетачно пренетих информација, према лицу чије је право односно правни интерес повређен објављивањем информације.

Законом је детаљно регулисано Уставом утврђено право на одговор и право на исправку информације. Док са једне стране, одговор представља правни механизам који гарантује право лицу које је погођено објављивањем информације да на ту информацију јавно реагује тако што ће изнети своје чињеничне тврдње, право на исправку гарантује појединцу да може да захтева од суда мериторно утврђивање да је објављена информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета, као и да може да захтева да суд одговорном уреднику нареди, да без накнаде, објави исправку те информације као неистините, непотпуне или нетачно пренете. У складу са овом основном разликом између ових механизма заштите, у законском тексту су за њих одређени и посебни правни режими који се односе на услове, као и поступак и рокове за објављивање одговора односно исправке.

Нарочито треба истаћи, да је у овом поглављу детаљно разрађено и начело једнаке делотворности информације и одговора, односно исправке, утврђена забрана преиначења и коментарисања одговора и исправке, а такође су и таксативно набројани разлози за необјављивање одговора.

XIV. ДРУГИ ОБЛИЦИ СУДСКЕ ЗАШТИТЕ

(чл. 101–106)

Закон садржи и посебно поглавље који се односе на друге облике судске заштите. У случају повреде претпоставке невиности, забране говора мржње, права и интереса малолетника, забране излагања порнографије, права на достојанство личности, права на аутентичност, односно права на приватност, лице чије је право повређено може тужбом против одговорног уредника медија захтевати: (1) утврђивање да је објављивањем информације, односно записа повређено право, односно правни интерес, (2) пропуштање и забрану поновног објављивања информације односно записа и (3) предају записа, уклањање или уништење објављеног записа (брисање видео записа, брисање аудио записа, уништење негатива, одстрањење из публикације и слично). Активна легитимација за подношење ове тужбе, припада и правном лицу чија делатност има за циљ заштиту људских права у случају повреде забрана говора мржње и права и интереса малолетника.

XV. ИФОРМАЦИЈЕ О ИСХОДУ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

(чл. 107-111)

Закон уређује и право на објављивање информације о исходу кривичног поступка, односно могућност правне заштите интереса лица о коме је раније била објављена информација да је против њега покренут кривични поступак, да након окончања поступка захтева од одговорног уредника медија у коме је информација била првобитно објављена да објави информацију о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе или ослобађању од оптужбе. Захтев се подноси одговорноом уреднику најкасније 30 дана од дана правноснажног окончања кривичног поступка, а информација чије се објављивање тражи може да садржи само чињенице које се односе на правноснажно окончање поступка, а не и мишљење и коментаре поводом првобитне информације. У наставку овог поглавља утврђен је и рок за објављивање информације и таксативно су набројани разлози услед којих одговорни уредник није дужан да објави информацију (односно део информације).

XVI. НАКНАДА ШТЕТЕ (чл. 112–118)

Закон предвиђа правила о накнади материјалне и нематеријалне штете лицу на које се односи информација чије је објављивање забрањено, независно од других средстава правне заштите која му стоје на располагању, у складу са одредбама овог закона. Право на накнаду штете има и лице којем није објављен одговор, исправка или друга информација чије је објављивање наложено одлуком надлежног суда, а које због необјављивања трпи штету. Новинар, односно одговорни уредник одговара за штету, ако се докаже да је штета настала његовом кривицом, а издавач одговара без обзира на кривицу. Новинар, одговорни уредник и издавач медија солидарно одговарају за штету која је наступила објављивањем наведених ионформација. Законом су предвиђени и случајеви када новинар, одговорни уредник и издавач медија не одговарају за штету (нпр. у случају да је информација објављена у емисији која се емитује уживо или је информација верно пренета са јавног скупа, а новинар је поступао са дужном новинарском пажњом). Такође, Законом је предвиђено да за штету проузроковану објављивањем неистините или непотпуне информације која потиче од државног органа одговара држава, без обзира на кривицу. У складу са упоредним искуством као и праксом Европском суда за људска права, Законом су утврђени и критеријуми које суд посебно цени приликом одлучивања о висини накнади штете, као што су: (1) да ли је тужилац покушао да умањи штету коришћењем других средстава правне заштите, у складу са одредбама овог закона; (2) да ли је тужени онемогућио тужиоцу да умањи штету објавњивање одговора, исправке или друге информације на основу одлуке надлежног суда.

XVII. ПРАВО НА ДЕО ДОБИТИ

(чл. 119)

Ово поглавље Закона садржи само један члан којим се установљава још једно право лица коме је објављеном информацијом повређено лично достојанство, аутентичност, односно приватност. То је право повређеног лица да од издавача тужбом захтева део добити остварене објављивањем информације, односно записа, сразмерно томе колико је објављивање допринело остварењу добити, независно од других средстава правне заштите која том лицу стоје на располагању, у складу са одредбама овог закона.

XVIII. ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

(чл. 120.)

Још једно право у парницама по тужби због повреде претпоставке невиности, забране говора мржње, права и интереса малолетника, забране јавног излагања порнографије, права на достојанство личности, права на аутентичност, односно права на приватност, по тужби за накнаду штете и тужби за деобу добити, је право тужиоца да захтева од суда да наложи одговорном уреднику да објави правноснажну пресуду без коментара и без одлагања, о свом трошку, а најкасније у другом наредном броју новине, односно, у другој наредној радио или телевизијској емисији од дана када је пресуда постала правноснажна.

XIX. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ ПОСТУПАКА ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ

(чл. 121–131)

У овом поглављу Закона, садржане су заједничке одредбе које се односе на судски поступак правне заштите по тужби за: објављивање одговора, исправке, повреду претпоставке невиности, забрану говора мржње, права и интереса малолетника, забрану јавног излагања порнографије, права на достојанство личности, права на аутентичност, односно права на приватност, као и накнаду штете и права на деобу добити. Њиме је утврђена хитност поступка, детаљно су уређена правила која се односе на главну расправу, доношење пресуде, пресуди, праву на жалбу, ревизију и др.

XX. НАДЗОР

(чл. 132)

Утврђено је да надзор над спровођењем овог закона врши републики орган управе надлежан за послове јавног информисања, а на територији аутономне покрајине, покрајински орган управе надлежан за послове јавног информисања, као поверене послове.

XXI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

(чл. 133–140)

Закон утврђује постојање привредног преступа и прекршаја за случај повреда одређених обавеза утврђених у претходним поглављима, од стране дистрибутера медија и издавача као и одговорног лица у њима, одговорног уредника, затим физичког лица које је издавач штампаног медија или пружалац услуга радио и/или телевизијског програма, као и одговорног лица у органу јавне власти.

Казнене одредбе имају најпре превентиван карактер (обезбеђују поштовање обавеза поменутих субјеката утврђених овим законом) али и репресивни (јер се у случају непоштовања законом утврђених обавеза, активира примена санкције - новчана казна). Новчана казна за привредне преступе и прекршаје, креће се у распону који не доводи у питање ограничење слободе јавног информисања.

XXII.ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

(чл. 141–149)

У овом, последњем, поглављу Закона, утврђене су прелазне и завршне одредбе.

У првој прелазној одредби, утврђено је да Регистар медија почиње са радом у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог Закона, да ће, регистратор, регистроване податке о јавним гласилима по службеној дужности регистривати у Регистар медија, као и обавеза издавача да у року од шест месеци од дана почетка рада Регистра медија пријави оне податке који нису били прописани као предмет регистрације према раније важећим прописима. (члан 141)

У другој прелазној одредби, утврђено је да се издавачи које је основала непосредно или посредно, Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, изузев медија из члана 16. овог закона, као и установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода приватизују продајом капитала у складу са прописима којима се уређује приватизација. Уколико је мањи део оснивачког капирала у јавној својини спроводи се поступак продаје капитала који је у јавној својини. (члан 142. став 1)

Да би се заштитила сфера медија и јавни интерес предвиђено је да се приватизација врши на начин да се обезбеди континуитете у производњи медијских садржаја од јавног интереса у периоду од пет година од дана закњучивања уговора о продаји капитала. (члан 142. став 2)

Ради заштите права националних мањина на информисањ предвиђено је да се приликом продаје медија мора обезбедити и континуитет у производњи медијских садржаја у смислу обавезе одржавања удела програмског времена на појединим језицима националних мањина, односно удела информативних, образовних, научних, културно-уметничких, дечијих, забавних, спортских и других програмских садржаја од јавног интереса на појединим језицима националних мањин, у складу са програмском шемом у периоду од дванаест месеци који је предходио усвајању овог закона. (члан 142. став 3)

Законом је такође предвиђено да уколико није покренут поступак приватизације медија, одговорно лице у издавачу дужно је да поднесе иницијативу за покретање поступка приватизације медија у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенцији за приватизацију. (члан 142. ст. 4. и 5)

Агенција за приватизацију у року од 90 дана од дана подношеења иницијативе доноси одлуку о методу приватизације. (члан 142. став 6)

Законом је предвиђено да се поступак приватизације медија заврши до 1. јула. 2015. године.

Уколико се до наведеног датума не прода капитал издавача медија, продаја капитала се обуставља а капитал издавача се приватизује преносом акција запосленима без накнаде. (члан 142. став 6)

Ако запослени не прихвате пренос бесплатних акција, медиј престаје да постоји и брише се из Регистра. (члан 142. став 7)

Утврђена је забрана финансирања издвача медија из јавних прихода, почев од 1. јула 2015. године, изузев издавача медија из члана 16. овог закона. Мисли се првенствено на јавна предузећа и установе у области јавног информисања чији су оснивачи Република, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе. Финансирање медија из члана 16. овог закона регулише се посебним актима. Пројектно суфинансирање постаје основни облик финансирања из јавних прихода, и почев од 2015. године, за то се издвајају буџетска средства на свим нивоима власти. (члан 143)

Mинистарство надлежно за област јавног информисања дужно да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе подзаконске акте предвиђене овим законом. (члан 144)

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном информисању („Службени гласник РС”, бр. 43/03, 61/05, 71/09, 89/10-УС и 41/11-УС) који је донет 2003. године, као и одредбе других закона које су у колизији са овим законом. (члан 145)

Чл. 146, 147. и 148. предвиђено је да најкасније 1. јула 2015. године престају да важе: Закон о Јавном предузећу Новинска агенција „Танјуг”, Закон о јавном предузећу за новинско издавачку делатност „Панорама” и Уредба о Савезној јавној установи Радио Југославија. Правне последице престанка ових предузећа и установа уредиће Влада Републике Србије својим актом.

Завршном одребом, одређено је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. (члан 149)

4. СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА

За рад ЈП НА „Танјуг”, ЈП НИД „Панорама” и СЈУ „Радио Југославија” у 2014. години обезбеђена су средства у износу од 268.125.000,00 динара. Средстава су обезбеђена Законoм о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13) и Решењем о употреби средстава текуће буџетске резерве 05 Број 401-7492/2014 од 12. јула 2014. године, у оквиру Раздела 28 – Министарство културе и информисања, шифра директног буџетског корисника 11800, шифра функционалне класификације 820 – Услуге културе, Програм 1204 – Пројекат 0006 Јавна предузећа и установе у области јавног информисања, Економска класификација 451 – Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама.

До краја 2014. године потребно је обезбедити додатна средства у износу од 89.375.000,00 динара.

За прву половину 2015. године, тачније до 1. јула 2015. године, потребно је обезбедити, у Буџету Републике Србије, средства за функционисање горе наведених субјеката у износу од 178.750.000,00дин.

5. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Предлаже се доношење Закона о јавном информисању и медијима по хитном поступку због потребе усаглашавања медијске регулативе Републике Србије са прописима Европске уније у овој фази поступка придруживања. Експланаторни и билатерални скрининзи за поглавља 2, 10 и 23 су завршени и за настављање даљег процеса придруживања неопходно је имати усклађене медијске прописе са европском регулативом. Такође и приступ фондовима ЕУ, у оквиру пројекта Креативна Европа условљен је доношењем нове медијске регулативе.

Имајући у виду напред наведено, сматрамо да су се стекли услови да се Закон о јавном информисању и медијима донесе по хитном поступку.

 

 

 

ПРЕДЛОГ

ЗАКОН  О  ЈАВНИМ  МЕДИЈСКИМ  СЕРВИСИМА

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се, у складу са европским стандардима и међународним документима у области електронских медија, рад јавних медијских сервиса и то Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине”, њихова делатност и начела на којима се заснива обављање делатности, јавни интерес који остварују, јавност рада, начин избора органа и њихова надлежност, доношење аката, као и обезбеђивање средства за рад и начин њиховог финансирања.

2. Јавни медијски сервис

Члан 2.

Јавни медијски сервис је независан и самосталан правни субјект који, обављањем своје основне делатности, омогућава остваривање јавног интереса у области јавног информисања, и пружа опште и свеобухватне медијске услуге које подразумевају информативне, образовне, културне и забавне садржаје намењене свим деловима друштва.

Јавни медијски сервис из става 1. овог члана чине републички и покрајински јавни медијски сервис.

Републички јавни медијски сервис је Јавна медијска установа „Радио-телевизија Србије” (у даљем тексту: РТС), са седиштем у Београду.

Покрајински јавни медијски сервис је Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине” (у даљем тексту: РТВ), са седиштем у Новом Саду.

РТС и РТВ сарађују у обављању своје основне делатности.

3. Делатност јавног медијског сервиса

Члан 3.

Основна делатност јавног медијског сервиса у функцији је остваривања јавног интереса дефинисаног овим законом, а подразумева производњу, куповину, обраду и објављивање радио, телевизијских и мултимедијалних садржаја, нарочито информативних, образовних, културно-уметничких, дечјих, забавних, спортских, верских и других који су од јавног интереса за грађане, а који за циљ имају остваривање људских права и слобода, размену идеја и мишљења, неговање вредности демократског друштва, унапређивање политичке, полне, међунационалне и верске толеранције и разумевања, као и очување националног идентитета српског народа и националних мањина, као и пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга и објављивање електронских издања као услуга од јавног интереса.

Поред делатности из става 1. овог члана јавни медијски сервис може обављати и комерцијалну делатност, којом се не сме угрозити обављање основне делатности, као што је :

1)    уступање права на јавно саопштавање радијских, телевизијских или других медијских садржаја;

2)    објављивања огласних порука или другог облика аудио-визуелне комерцијалне комуникације (нпр. спонзорство, пласирање производа и др.);

3)    пружање интерактивних услуга које су у вези са медијским услугама или других интерактивних услуга;

4)    организовање јавног извођења музичких садржаја и других приредби које нису саставни део услуга јавног медијског сервиса;

5)    производња, давање у закуп и продаја фонограма и видеограма;

6)    пружање техничких услуга и изнајмљивање производних и других капацитета;

7)    друге комерцијалне делатности које служе обављању основне делатности, ако се оне у мањем опсегу или уобичајено обављају уз ту делатност (пружање интелектуалних услуга, издавачка делатност и сл.).

4. Основна начела рада јавног медијског сервиса

Члан 4.

Рад јавног медијског сервиса заснива се на следећим начелима:

1)    истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање;

2)        независност уређивачке политике;

3)    независност од извора финансирања;

4)    забрана сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад јавног медијског сервиса, редакције и новинара;

5)    примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности;

6)    поштовање професионалних стандарда и кодекса.

5. Институционална аутономија

Члан 5.

У обављању основне делатности јавни медијски сервис има институционалну аутономију и уређивачку независност а нарочито у погледу:

1)    утврђивања концепције и одређивања програмских садржаја, у складу са законом;

2)    уређивања програмске шеме;

3)    организације делатности;

4)    избора руководилаца, главних и одговорних уредника и запошљавања;

5)    набавке и продаје робе и услуга;

6)    управљања финансијским средствима, у складу са законом;

7)    припреме и извршавања финансијског плана;

8)    преговарања, односно припреме и потписивања правних аката који се односе на пословање установа;

9)    избора заступника у правним пословима и у другим правним стварима.

6. Однос јавног медијског сервиса према јавности

Члан 6.

У свом деловању јавни медијски сервис остварује јавни интерес, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара јавности.

Одговорност јавног медијског сервиса према јавности као и утицај јавности на његово деловање остварује се посебно:

- јавношћу поступка именовања органа јавног медијског сервиса;

- учешћем јавности у унапређивању радијског и телевизијског програма;

- обавезом јавног медијског сервиса да правовремено и истинито обавештава јавност о обављању своје делатности, о условима и начину пружања својих услуга и о другим питањима која се тичу обављања делатности за које је основан;

- објављивањем плана рада, финансијског плана и извештаја о раду и пословању;

- подношењем извештаја о раду и пословању јавног медијског сервиса Народној скупштини и Савету Регулатора;

- благовременим испуњавањем обавеза прописаним законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

II. ЈАВНИ ИНТЕРЕС КОЈИ ОСТВАРУЈЕ ЈАВНИ МЕДИЈСКИ СЕРВИС

Члан 7.

Јавни интерес, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, је:

1)    истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана и омогућавање слободног формирања и изражавања мишљења слушалаца и гледалаца на територији Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе;

2)    поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и унапређивање културе јавног дијалога;

3)    поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека;

4)    поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу;

5)    задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожени и др.;

6)    задовољавање потреба грађана за програмским садржајима који обезбеђују очување и изражавање културног идентитета како српског народа тако и националних мањина, водећи рачуна да националне мањине прате одређене програмске целине и на свом матерњем језику и писму;

7)    непристрасно обрађивање политичких, историјских, привредних, социјалних, здравствених, културних, образовних, научних, еколошких и других питања, омогућавајући равноправно сучељавање различитих становишта;

8)    бесплатно и једнако представљање политичких странака, коалиција и кандидата који имају потврђене изборне листе за републичке, покрајинске или локалне изборе, у време предизборне кампање;

9)    афирмисање националних културних вредности српског народа и националних мањина који живе у Републици Србији, као и зближавања и прожимања њихових култура;

10)    развој медијске писмености становништва;

11)    производња домаћег документарног и играног програма;

12)    благовремено обавештавање о актуелним збивањима у свету и о научним, културним и осталим цивилизацијским достигнућима;

13)    унапређивање општег образовања, здравственог образовања и образовања у вези са заштитом животне средине;

14)    развијање културе и уметничког стваралаштва;

15)    неговање хуманих, моралних, уметничких и креативних вредности;

16)    задовољавање забавних, рекреативних, спортских и других потреба грађана;

17)    информисање наших грађана у иностранству, као и припадника српског народ који живи ван територије Републике Србије;

18)    представљање културног наслеђа и уметничког стваралаштва у земљи и иностранству;

19)    информисање иностране јавности о догађајима и појавама у Републици Србији.

Члан 8.

У остваривању јавног интереса из члана 7. овог закона јавни медијски сервис дужан је да:

1)    уважава језичке и говорне стандарде, како већинског становништва тако, у одговарајућој сразмери, и националних мањина на подручју на коме се програм емитује као и језичке и говорне стандарде глувих и наглувих особа;

2)    на републичком, покрајинском и локалном нивоу користи све своје расположиве капацитете укључујући и дописничку мрежу у циљу остваривања права свих грађана на равноправно информисање;

3)    обезбеди коришћење и развој савремених техничко-технолошких стандарда у производњи и објављивању програма и у предвиђеном времену реализују планове преласка на нове дигиталне технологије;

4)    сарађује са другим јавним медијским сервисом и размењује програмске садржаје који су од интереса за грађане Републике Србије;

5)    обезбеђује чување радијских и телевизијских записа као културног наслеђа од националног интереса.

Употреба језика и писма

Члан 9.

Јавни медијски сервис дужан је да у програмима користи српски језик, ћирилично писмо и знаковни језик као облик комунукације глувих и наглувих особа.

Употреба српског језика није обавезна у програму намењеном припадницима националних мањина, али се ови програми могу титловати на српски језик.

Употреба српског језика и ћириличког писма није обавезна ни:

1)    ако се објављују филмови и друга аудио-визуелна и радијска дела у изворном облику;

2)    ако се објављују музичка дела с текстом који је писан на страном језику;

3)    ако су програми намењени учењу страног језика;

4)    ако су програми намењени страним држављанима или грађанима Републике Србије који живе ван њене територије, који те програме не могу пратити на српском језику;

5)    ако се у програму, ради веродостојности информације, објављују документ, име или изјава у изворном облику.

Европска независна продукција

Члан 10.

Јавни медијски сервис обезбеђује најмање 10% годишњег програмског времена или најмање 10% годишњег програмског буџета, за аудио-визуелна дела европске независне продукције, изузимајући време намењено за вести, спортске догађаје, игре, рекламе, телетекст и телевизијску продају.

Удео из става 1. овог члана достиже се постепено, у складу са одредбама закона којим се уређује област електронских медија, уважавајући обавезу јавног медијског сервиса да обезбеди остваривања јавног интереса кроз информативне, образовне, културне и забавне садржаје.

Програмски садржаји старији од пет година могу чинити највише половину удела из става 1. овог члана.

Програмски садржаји независних продукција из става 1. овог члана бирају се на основу јавног конкурса.

Поступак и критеријуми за одабир програмских садржаја из става 1. овог члана ближе се утврђује општим актом јавног медијског сервиса.

Критеријуми за одабир програмских садржаја из става 1. овог члана морају бити недискриминаторни и у складу са програмским обавезама прописаним овим законoм.

Оглашавање

Члан 11.

Оглашавање у програмима јавног медијског сервиса се уређује законом који регулише област електронских медија и област оглашавања.

Јавни медијски сервис има право да одбије објављивање огласних порука због садржаја који је супротан програмским обавезама утврђеним законом, другим прописима и правилима којима се уређује оглашавање.

III. УСТАНОВЕ ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА

1. Статус, програми и нове медијске услуге

Статус

Члан 12.

РТС и РТВ имају статус правног лица.

Програми

Члан 13.

РТС пружа медијске услуге на најмање два телевизијска и најмање три радијска програма на територији Републике Србије.

РТВ пружа медијске услуге на најмање два телевизијска и најмање три радијска програма на територији Аутономне покрајине Војводине.

РТС и РТВ пружа медијске услуге као електронско издање на интернету.

Најмање један телевизијски и један радијски програм јавног сервиса мора пружати опште медијске услуге.

Нове медијске услуге

Члан 14.

Јавни медијски сервис може започети пружање нове медијске услуге радија или телевизије или аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге на захтев, ако је њен укупан утицај на тржиште оправдан додатном вредношћу у смислу испуњавања демократских, социјалних и културних потреба друштва и програмских обавеза предвиђених одредбама члана 7. овог закона.

Новом медијском услугом, у смислу овога закона, сматра се услуга која се битно разликује од услуга које установа јавног медијског сервиса већ пружа у погледу садржаја, приступа или групе корисника којима је намењена.

Постојећа медијска услуга сматраће се новом медијском услугом ако је тако измењена да испуњава мерила из става 2. овог члана.

Генерални директор јавног медијског сервиса утврђује предлог за увођење нове медијске услуге који садржи јасан и потпун опис нове медијске услуге и образложење оправданости њеног увођења, техничких услова, означење групе корисника којима је намењена, опис начина финансирања и оцену могућег утицаја на конкуренцију на релевантном тржишту електронских медија.

Предлог за увођење нове медијске услуге доставља се на мишљење Регулатору у вези са могућим утицајем нове медијске услуге на конкуренцију на релевантном тржишту.

Регулатор анализира могући утицај нове медијске услуге на релевантно тржиште у сарадњи са органом надлежним за заштиту конкуренције.

Регулатор доставља мишљење јавном медијском сервису са извештајем о анализи у року од 90 дана од дана достављања предлога.

Јавни медијски сервис организује и спроводи јавну расправу о предлогу за увођење нове медијске услуге која не може трајати краће од 30 дана.

Након спроведене јавне расправе, Управни одбор јавног медијског сервиса доноси одлуку о увођењу нове медијске услуге.

Члан 15.

Јавни медијски сервис пружа медијске услуге преко оператора електронске комуникационе мреже за терестричко емитовање као и преко других оператора који пружају услугу дистрибуције медијских садржаја.

Услови дистрибуције из става 1. овог члана регулишу се уговором.

Јавни медијски сревис има право да му оператор електронске комуникационе мреже за терестричко емитовање обезбеди квалитетан пријем аналогног сигнала за најмање 90% становништва односно дигиталног сигнала за најмање 95% становништва на подручју на коме се пружа услуга јавног медијског сервиса као и да му обезбеди капацитете мултиплекса за емитовање и дистрибуцију програма, техничке услове за емитовање у стандардној и високој резолуцији слике и техничку подршку за друга техничко-технолошка, програмска и сервисна унапређења уз плаћање услуга оператору елекронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање програма, у складу са уговором из става 2. овог члана.

Јавни медијски сервис стиче право пружања медијских услуга из става 1. овог члана непосредно на основу овог закона и није дужан да прибави дозволу за пружање медијских услуга у складу са законом којим се регулише област електронских медија.

2. Органи јавног медијског сервиса

Члан 16.

Органи јавног медијског сервиса су Управни одбор, генерални директор и Програмски савет.

2.1 Управни одбор

Члан 17.

Орган управљања јавног медијског сервиса је Управни одбор који има девет чланова.

Чланове Управног одбора именује и разрешава Савет Регулатора двотрећинском већином укупног броја чланова.

Савет Регулатора расписује јавни конкурс за именовање чланова Управног одбора шест месеци пре истека мандата чланова Управног одбора у складу са критеријумима прописаним овим законом.

Чланови Управног одбора именују се из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова установа јавног медијског сервиса (стручњаци из области медија, културе, менаџмента, права и финансија).

За чланове Управног одбора РТВ-а Савет Регулатора именује лица која живе и раде на подручју Аутономне покрајине Војводине.

Чланови Управног одбора не могу бити носиоци јавних функција и функција у политичкој странци, запослени код пружаоца медијске услуге, као ни лица чије би чланство у Управном одбору могло да доведе до сукоба интереса у складу са прописом који регулише спречавање сукоба интереса при обављању јавне функције.

Чланови Управног одбора не смеју обављати услуге и друге послове за установу јавног медијског сервиса.

Мандат чланова Управног одбора је пет година.

Једно лице може бити именовано за члана Управног одбора највише два пута.

У свом раду чланови Управног одбора су самостални и старају се о доследној примени закона.

Регулатор ближе уређује поступак именовања чланова Управног одбора.

Члан 18.

Управни одбор доноси Пословник о раду.

Управни одбор одлуке доноси већином гласова укупног броја чланова, осим ако је овим законом и Статутом предвиђено да се поједине одлуке доносе двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

Услове за рад Управног одбора обезбеђује јавни медијски сервис.

Чланови Управног одбора имају право на накнаду за свој рад у висини просечне нето зараде у јавном медијском сервису.

Члан 19.

У делокруг рада Управног одбора спадају следећи послови:

1)    усваја Статут јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова;

2)    усваја стратегију развоја јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова;

3)    утврђује програмску концепцију јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова;

4)    усваја план рада;

5)    усваја финансијски план;

6)    усваја план набавки и план пословања;

7)    доноси одлуку о усклађивању висине таксе;

8)    именује и разрешава генералног директора јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, а образложену одлуку о именовању доноси након спроведеног јавног конкурса и чини је доступном јавности;

9)    именује и разрешава главне и одговорне уреднике, као и директоре програма, ако су они предвиђени Статутом, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, a образложену одлуку о именовању доноси на предлог генералног директора након спроведеног јавног конкурса и чини је доступном јавности;

10)    даје сагласност на акт генералног директора о систематизацији послова и задатака и организацији рада јавног медијског сервиса;

11)    доноси инвестиционе планове;

12)    контролише финансијско пословање и именује интерног ревизора, на предлог генералног директора;

13)    врши надзор над законитошћу обављања делатности;

14)    разматра предлоге и препоруке Програмског савета;

15)    усваја извештај о раду и пословању јавног медијског сервиса и доставља га Народној скупштини, Савету Регулатору и обавештава јавност;

16)    обавља и друге послове утврђене законом и Статутом.

Управни одбори РТС и РТВ доносе заједничку одлуку о садржају и форми јединственог обрасца за наплату таксе и јединственог обрасца о ослобађању плаћања таксе.

Престанак мандата члана Управног одбора

Члан 20.

Мандат члана Управног одбора престаје:

1)    протеком времена на које је именован;;

2)    подношењем оставке у писменој форми регулаторном телу надлежном за област електронских медија;

3)    разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4)    смрћу.

Савет Регулатора без одлагања покреће поступак за именовање новог члана Управног одбора у случају из става 1. тач. 1) - 4) овог члана.

Разрешење члана Управног одбора

Члан 21.

Савет Регулатора доноси одлуку о разрешењу члана Управног одбора:

1)    ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности члана Управног одбора у периоду дужем од шест месеци;

2)    ако утврди да у поступку именовања није дао тачне податке о себи;

3)    ако неоправдано није присуствовао на три седнице Управног одбора у току једне године;

4)    ако постане носилац јавне или политичке функције, или ако се запосли код пружаоца медијских услуга;

5)    ако је поступао противно одредбама закона, Статута и других прописа који уређују обављање делатности установе јавног медијског сервиса;

6)    ако је осуђен на безусловну казну затвора.

Одлуку о разрешењу члана Управног одбора, са образложењем, доноси Савет Регулатора, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова Савета.

У поступку разрешења члану Управног одбора даје се могућност да се изјасни о разлозима за разрешење.

Члан 22.

Седницама Управног одбора присуствују, без права одлучивања, генерални директор, и друга лица на позив Управног одбора.

Лица из става 1. овог члана дужна су да на захтев Управног одбора дају информације, објашњења и стручна образложења о питањима која су на дневном реду.

2.2 Генерални директор

Овлашћења

Члан 23.

Генерални директор јавног медијског сервиса:

1)    заступа и представља јавни медијски сервис;

2)    организује и управља процесом рада и води пословање установе;

3)    предлаже Управном одбору стратегију развоја и план рада;

4)    израђује и предлаже Управном одбору, заједно са главним и одговорним уредницима, директорима програма и уредницима организационих целина програмску концепцију којом се остварује јавни интерес и одговара за њено остваривање;

5)    предлаже Управном одбору увођење нове медијске услуге;

6)    обезбеђује законитост рада и пословања;

7)    одговара за спровођење одлуке Управног одбора и подноси Управном одбору извештаје о раду и пословању;

8)    разматра препоруке Програмског савета;

9)    предлаже Управном одбору именовање и разрешење главних и одговорних уредника, као и директоре програма, ако су директори програма предвиђени Статутом;

10)    доноси акте о систематизацији послова и задатака и организацији рада јавног медијског сервиса на која сагласност даје Управни одбор;

11)    обавља и друге послове утврђене законом и Статутом.

Именовање и трајање мандата

Члан 24.

Одлуку о именовању генералног директора, са образложењем, доноси Управни одбор, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, након спроведеног јавног конкурса.

Мандат генералног директора је пет година и исто лице може бити именовано за генералног директора највише два пута.

Услови за именовање

Члан 25.

За генералног директора може бити именовано лице из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова установе јавног медијског сервиса.

За генералног директора не може бити именовано лице које не може бити члан Управног одбора, изузев запослених код пружалаца медијских услуга.

За генералног директора може бити именовано лице које има пребивалиште на територији Републике Србије и држављанин је Републике Србије, има високу стручну спрему и 10 година искуства на руководећим пословима.

Кандидати за генералног директора приликом конкурисања дужни су да поред доказа о испуњавању услова доставе програм рада и управљања установом јавног медијског сервиса за предстојећи период.

Престанак мандата генералног директора

Члан 26.

Мандат генералног директора престаје:

1)    протеком времена на које је именован;

2)    подношењем оставке у писменој форми Управном одбору;

3)    разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4)    смрћу.

Управни одбор без одлагања именује вршиоца дужности и покреће поступак за именовање новог генералног директора у случају из става 1. тач. 1)-4) овог члана.

Разрешење генералног директора

Члан 27.

Управни одбор доноси одлуку о разрешењу генералног директора ако:

1)    је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање функције генералног директора у периоду дужем од шест месеци;

2)    утврди да у поступку именовања није дао тачне податке о себи;

3)    поступа противно одредбама закона, статута и других прописа који уређују обављање делатности установе јавног медијског сервиса,

4)    је осуђен на безусловну казну затвора.

Одлуку о разрешењу генералног директора, са образложењем, доноси Управни одбор, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

У поступку разрешења генералном директору даје се могућност да се изјасни о разлозима за разрешење.

2.3 Програмски савет

Члан 28.

Програмски савет је саветодавни орган.

Програмски савет има 15 чланова које бира Управни одбор из реда стручњака у области медија и медијских посленика, научника, стваралаца у области културе и представника удружења чији је циљ заштита људских права и демократије.

Чланови Програмског савета не могу бити носиоци јавних и политичких функција.

Мандат чланова Програмског савета траје четири године и они не могу бити поново изабрани.

Члан 29.

Чланове Програмског савета РТС-а бира Управни одбор РТС-а, на предлог одбора Народне скупштине надлежног за област јавног информисања.

Чланове Програмског савета РТВ-а бира Управни одбор РТВ-а, на предлог одбора Скупштине Аутономне Покрајне Војводине надлежног за област јавног информисања.

Надлежни одбор скупштине за област јавног информисања предлаже управном одбору листу од 30 кандидата за чланове Програмског савета која одражава територијалну, националну, верску, полну и другу структуру становништва.

Листа кандидата из става 3. овог члана утврђује се на основу јавног конкурса за избор чланова Програмског савета.

Јавни конкурс из става 3. овог члана расписује надлежни одбор скупштине шест месеци пре истека мандата члановима Програмског савета који обављају функцију.

Надлежни одбор скупштине за област јавног информисања утврђује листу свих пријављених кандидата који испуњавају услове из члана 28. ст. 2. и 3. овог закона, у року од 30 дана од дана расписивања конкурса.

Правила о спровођењу конкурса из става 5. овог члана, прописује се актом скупштине.

Члан 30.

Програмски савет стара се о задовољењу интереса слушалаца и гледалаца у погледу програмског садржаја.

Програмски савет разматра остваривање програмске концепције и разматра квалитет програмског садржаја јавног медијског сервиса и у вези са тим даје препоруке и предлоге генералном директору и Управном одбору.

Програмски савет, најмање једном годишње, организује јавну расправу о програмском садржају јавног медијског сервиса у трајању од 15 дана, а извештај о одржаној јавној расправи, заједно са препорукама за његово унапређивање које су изражене у току јавне расправе, подноси генералном директору и Управном одбору.

Програмски савет прати спровођење програмских начела и обавеза утврђених законом, а у случају њиховог непоштовања писаним путем обавештава Управни одбор, генералног директора и одговорне уреднике.

Члан 31.

Начин рада и средства за рад Програмског савета ближе се уређује Статутом јавног медијског сервиса.

На питања везана за престанак мандата члана Програмског савета сходно се примењују одредбе које се односе на престанак мандата генералног директора.

3. Статут јавног медијског сервиса

Члан 32.

Статут јавног медијског сервиса доноси управни одбор и на њега сагласност даје Савет Регулатора.

Статутом се ближе уређује унутрашња организација, начин рада јавног медијског сервиса и његових органа, доношење општих аката, овлашћења у располагању средствима којима послује, поступак именовања генералног директора, главних и одговорних уредника и директора медија и друга питања значајна за његов рад и функционисање.

Статут се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

IV. СРЕДСТВА ЗА РАД И ФИНАНСИРАЊЕ
ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА

1. Средства за рад јавног медијског сервиса

Члан 33.

Средства за рад јавног медијског сервиса чине непокретне и покретне ствари (даље: средства) прибављена од оснивача, стечена куповином, пружањем услуга и продајом производа или прибављена из других извора.

Средства која јавни медијски сервис користи су у својини Републике Србије, односно Аутономне Покрајине Војводине.

На питања стицања, оптерећивања или отуђивања средстава јавног медијског сервиса примењују се одредбе закона којим се уређује јавна својина.

Члан 34.

Јавни медијски сервис одговара за обавезе целокупним својим средствима.

Над јавним медијским сервисом не може се спровести стечајни поступак.

2. Финансирање делатности јавног медијског сервиса

Члан 35.

Република Србија обезбеђује стабилно и довољно финансирање основне делатности јавнoг медијскoг сервиса.

Начин и услови обезбеђивања средстава за финансирање делатности из става 1. овог члана не смеју утицати на уређивачку независност и институционалну аутономију јавног медијског сервиса.

3. Извори финансирања

Члан 36.

Јавни медијски сервис финансира се из:

1)    таксе за јавни медијски сервис;

2)    из средстава буџета;

3)    нето користи од комерцијалне експлоатације садржаја произведеног у оквиру основне делатности;

4)    комерцијалних прихода;

5)    осталих прихода.

Приходи из става 1. тач. 1), 2) и 3) представљају државну помоћ у смислу прописа о контроли државне помоћи.

3.1 Такса за јавни медијски сервис

Члан 37.

Основна делатност јавног медијског сервиса финансира се из таксе, у складу са овим законом.

Висина таксе је јединствена на целој територији Републике Србије и не може износити више од 500,00 динара.

Одлуку о утврђивању висине таксе утврђену ставом 2. овог члана, доносе Управни одбори РТС и РТВ заједнички, на основу анализе нeтo трoшкoва обављања основне делатност јавног медијског сервиса из члана 3. став 1 овог закона, узимајући у обзир нeтo-кoрист од комерцијалне експлоатације садржаја произведених у оквиру основне делатности јавног медијског сервиса, најкасније до 30. јуна 2015. године.

Одлука о утврђивању висине таксе објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Висина таксе усклађује се, једном годишње, на основу индекса раста потрошачких цена у Републици Србији, према званично објављеним подацима органа надлежног за послове статистике.

Одлуку о усклађивању висине таксе доноси Управни одбор РТС-а у року од 15 дана од дана објављивања Индекса потрошачких цена за месец септембар у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Одлука о усклађивању висине таксе из става 6. овог члана примењује се од 1. јануара 2017. године.

Одлука о усклађивању висине таксе објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Обвезник плаћања таксе

Члан 38.

Обвезник плаћања таксе је свако физичко и правно лице које је корисник мерила електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору.

Eвиденција о обвезницима плаћања таксе

Члан 39.

Јавни медијски сервис води евиденцију обвезника плаћања таксе са свим личним и другим потребним подацима, и то за:

1)    физичка лица:

- име и презиме обвезника;

- јединствени матични број;

- целокупни подаци о адреси становања (назив насеља, општина, место, ПТТ број, пак, поштански рејон, назив улице, кућни број, допунски кућни број, улаз, спрат, број стана);

- датум евидентирања обвезника;

- датум извршених промена података;

- специфична обележја (власник, корисник, основ ослобађања, облик плаћања месечно или унапред, износ задужења, контакт телефон и/или и-мејл адреса);

- ЕД број.

2)    правно лице:

- пун назив;

- матични број;

- ПИБ;

- број пословног рачуна;

- седиште;

- целокупна адреса;

- одговорно лице;

- лице за контакт;

- контакт телефон или и-мејл адреса;

- специфична обележја (власник, корисник, основ ослобађања, облик плаћања месечно или унапред, износ задужења, контакт телефон и/или и-мејл адреса)

- ЕД број.

Члан 40.

Подаци из члана 39. овог закона прикупљају се непосредно, на основу писаног захтева, од обвезника, од привредних друштава за дистрибуцију електричне енергије, министарства надлежног за унутрашње послове, органа пореске управе Републике Србије, регистра привредних субјеката, Републичког катастра непокретности и јавних комуналних предузећа.

Јединственом евиденцијом података о обвезницима заједно рукују РТС и РТВ.

Начин прикупљања података из става 1. овог члана, који обрађују органи јавне власти, прописује се посебним актом који доноси Влада.

Обвезник плаћања таксе у обавези је да јавном сервису пријави промену података из члана 39. у року од 15 дана од дана настанка промене.

Јавни медијски сервис податке прикупљене из става 1. овог члана може употребљавати само у сврху законом прописане обавезе вођења евиденције обвезника, обрачуна и наплате таксе.

На прикупљање и друге радње обраде података садржаних у евиденцији, из става 1. овог члана, примењују се одредбе закона којим се уређује заштита података о личности.

Начин плаћања таксе

Члан 41.

Такса се уплаћује на евиденциони рачун код Управе за трезор.

Садржину и форму обрасца на основу којег се такса уплаћује утврђују заједничком одлуком РТС и РТВ.

Јавни медијски сервис сваком обвезнику, до краја текуће календарске године, доставља дванаест образаца за плаћање таксе за наредну календарску годину.

РТВ доставља образац из става 2. овог члана обвезнику који је корисник мерила електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору, који се налази на територији Аутономне Покрајине Војводина.

РТС доставља образац из става 2. овог члана обвезнику који је корисник мерила електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору који се налази ван територије Аутономне Покрајине Војводина.

Обвезник плаћа таксу на месечном нивоу и то до петог у месецу за предходни месец.

Средства прикупљена по основу таксе уплаћују се на подрачун РТС и РТВ отвореног код Управе за трезор.

Средства уплаћена на подручју Републике Србије ван територије Аутономне Покрајине Војводина су приход РТС.

Средства наплаћена на подручју територије Аутономне покрајине Војводина распоређују се тако да 70% уплаћених средстава се распоређује РТВ а 30% уплаћених средстава се распоређује РТС.

За неизвршeње обавезе плаћања таксе, РТС и РТВ покрећу поступак наплате у складу са законом.

На доспеле а неизмирене обавезе обрачунава се камата, у складу са законом.

Oслобађање од обавезе плаћања таксе

Члан 42.

Од обавезе плаћања таксе ослобађа се физичко лице, власник мерила електричне енергије, које живи у једночланом домаћинству или је хранилац породице у вишечланом домаћинству, уколико је:

1)    особа са инвалидитетом са 100% телесног оштећења;

2)    особа са инвалидитетом са мање од 100% телесног оштећења, ако јој је, у складу са одредбама посебних прописа, признато право на додатак за туђу негу и помоћ;

3)    лице које је трајно изгубило слух или слепо лице;

4)    корисник права на новчану социјалну помоћ;

5)    пензионер са минималном пензијом;

6)    физичко лице корисник више мерила електричне енергије, за мерило електричне енергије у стамбеној јединици, односно пословном простору, који се не користи.

Од обавезе плаћања таксе ослобађају се и:

1)    установе које се у смислу закона који уређује област социјалне заштите сматрају установама за смештај корисника, образовно-васпитне установе, здравствене установе и организације особа са инвалидитетом и предузећа за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом;

2)    дипломатско-конзуларна представништва, под условом реципроцитета.

Право на ослобађање од обавезе плаћања таксе остварује се на основу захтевакоји се подноси на обрасцу за ослобађање од плаћања таксе са потребном документацијом.

Решење о ослобађању обавезе плаћања таксе из става 3. овог члана доноси јавни медијски сервис у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

Решење из става 4. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Образац за ослобађање од плаћања таксе јединствен је и његову садржину и форму утврђују заједничком одлуком РТС и РТВ.

Потребна документација за лица из става 1. тач. 1)-4) овог члана јесте решење надлежнoг органа.

Потребна документација за лица из става 1. тачка 5. овог члана јесте доказ о висини пензије, доказ о броју чланова домаћинства и доказ о статусу храниоца домаћинства.

Потребна документација за лица из става 1. тачка 6. овог члана јесте доказ о власништву на непокретности, доказ да нико не користи објекат и доказ о потрошњи електричне енергије.

Потребна документација за установе и дипломатско конзуларна представништва из става 2. тач. 1)-2) овог члана је извод из јавног регистра.

Свака измена статуса по коме је остварено право на ослобађање од обавезе плаћања таксе мора се пријавити јавном медијском сервисуу року од 15 дана од дана настанка промене.

3.2 Финасирање из средстава буџета

Члан 43.

Део средстава за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса може се обезбедити и из буџета Републике Србије и буџета Аутономне Покрајине Војводина, и то за пројекте:

1)    производње, емитовања и дистрибуције програма за иностранство, програма намењених дијаспори, као и програма намењеног становништву на територији АП Косова и Метохије;

2)    намењене развоју нових технологија, дигитализације архива, дигитализације технолошке опреме, развоја нових дистрибутивних сервиса у складу са могућностима које доноси дигитализација;

3)    друге пројекте од посебног друштвеног значаја у складу са законом којим се регулише јавно информисање.

Одлуку о предлогу пројекта доноси управни одбор јавног медијског сервиса до 1. марта текуће године за наредну годину и доставља га републичком, односно покрајинском органу надлежном за послове јавног информисања.

Предлог пројеката које јавни медијски сервис намерава да реализује у наредној години мора садржати прецизан износ недостајућих финансијских средстава који ће се финансирати из буџета, a који не сме да прелази нeтo трoшкoвe реализације предвиђеног пројекта, и који је сачињен на основу пројекције наплате таксе и пројекције остваривања комерцијалних прихода.

Након доношења акта о буџету орган надлежан за послове јавног информисања на републичком, односно покрајинском нивоу закључује уговор са јавним медијским сервисом.

3.3 Нето-корист

Члан 44.

Приходом јавног медијског сервиса сматра се и нeтo-кoрист од комерцијалне експлоатације садржаја произведених у оквиру основне делатности (у даљем тексту: нето-корист).

Унакрсно обједињавање

Члан 45.

Средства наплаћена од таксе и нето-користи користе се искључиво за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса и не могу се користити за финансирање комерцијалне делатности (унакрсно субвeнциoнисaњe).

Aкo јавни медијски сервис поступи супротно забрани унакрсног субвeнциoнисaња из става 1 овог члана, Савет Регулатора, на основу информација добијених у поступку контроле који врши над његовим радом, из извештаја Државне ревизорске институције, независног овлашћеног ревизора или интерног ревизора, рeшeњeм нaлаже пoврaћaj износа коришћеног супротно забрани унакрсног субвeнциoнисaња уплатом нa пoсeбaн зa ту нaмeну oтвoрeн пoдрaчун Регулатора.

Уплаћена средства из става 2. овог члана, Савет Регулатора вратиће јавном медијском сервису за финансирање основне делатности у следећој години.

Јавни медијски сервис може задржати наплаћену таксу преко износа нето трошкова обављања основне делатности у износу до 10% гoдишњим финaнсиjским плaнoм прoрaчунaтих трoшкoвa oбaвљaњa основне делатности, a срeдствa изнaд тoгa, дужaн je да уплaти нa пoсeбaн зa ту нaмeну oтвoрeн пoдрaчун Регулатора.

Уплаћена средства из става 4. овог члана, Савет Регулатора вратиће јавном медијском сервису за финансирање основне делатности у следећој години.

Укупни гoдишњи изнoс таксе плaнирaн зa слeдeћу гoдину, умaњићe сe зa срeдствa из ст. 2. и 4. oвoгa члaнa

3.4 Комерцијални приходи

Члан 46.

Комерцијални приход јавни медијски сервис остварује обављањем комерцијалне делатности из члана 3. став 2. овог закона, осим изузетно у случајевима из члана 44. овог закона.

Јавни медијски сервис кoристи кoмeрциjaлнe прихoдe зa одржавање и развој комерцијалне делатности изричито наведене и у члану 3. став 2. овог закона а може да их употреби и за суфинансирање своје основне делатности, у складу са усвојеним програмом рада и финансијским планом.

Јавни медијски сервис обавља комерцијалну делатност поштујући прописе о заштити конкуренције, а посебно не пружа комерцијалне услуге, укључујући и услуге објављивања огласних порука или другог облика аудио-визуелне комерцијалне комуникације, по ценама које су ниже од тржишних, нити при куповини права за преносе спортских догађаја нуди цену која је изнад тржишне.

Средства прибављена обављањем комерцијалне делатности не смеју угрожавати обављање основне делатности јавног медијског сервиса нити утицати на његову независност.

У случajу куповине искључивих прaвa на емитовање радијских, телевизијских или других медијских садржаја од изузетног значаја, укључујући и преносе спортских догађаја, јавни медијски сервис је дужан да неискоришћена права благовремено и на недискриминаторан начин уступи другим пружаоцима одговарајућих медијских услуга.

Прaвилa o уступaњу неискоришћених права на садржаје из става 5. овог члана, прописује Савет Регулатора.

Aкo Савет Регулатора на основу информација добијених у поступку контроле коју врши над радом јавног медијског сервиса утврди повреде обавеза из ст. 2. и 5. овог члана, пoднeће телу надлежном за заштиту конкуренције, инициjaтиву зa испитивaњe пoврeдe кoнкурeнциje.

3.5 Остали приходи

Члан 47.

Јавни медијски сервис може прибављати средства и из фондова међународних организација.

Средства прибављена као „остали приходи” не смеју угрожавати обављање основне делатности јавног медијског сервиса нити утицати на његову независност.

4. Расходи јавног медијског сервиса

Члан 48.

Рaсхoди јавног медијског сервиса дeлe сe нa основне, кoмeрциjaлнe и зajeдничкe рaсхoдe.

Основни рaсхoди јавног медијског сервиса су трoшкoви кojи нaстajу или су пoвeзaни с oбaвљaњeм основне делатности јавног медијског сервиса, а кoмeрциjaлни рaсхoди јавног медијског сервиса су трoшкoви кojи нaстajу или су пoвeзaни с oбaвљaњeм кoмeрциjaлнe и других делатности које не спадају у основне делатности јавног медијског сервиса.

Зajeднички рaсхoди јавног медијског сервиса дeлe сe нa основне или кoмeрциjaлнe прeмa сразмери кojа сe утврђуje Стaтутoм јавног медијског сервиса и oпштим aктoм o финaнсиjскoм пoслoвaњу јавног медијског сервиса.

Методологија праћења прихода и расхода

Члан 49.

Јавни медијски сервис дужaн je да изрaди мeтoдoлoгиjу прaћeњa директних и индиректних прихода и расхода кojи сe oднoсe нa обављање основне и кoмeрциjaлнe делатности јавног медијског сервиса, која омогућава да се у пословним књигама директни и индиректни приходи, расходи и пoслoвни рeзултaти кojи сe oднoсe нa обављање основне делатности јавног медијског сервиса, рачуноводствено раздвајају од директних и индиректних прихода, расхода и пoслoвних рeзултaта кojи сe oднoсe нa обављање кoмeрциjaлнe делатности јавног медијског сервиса.

Нaчин рaчунoвoдственог раздвајања из става 1. овог члана, јавни медијски сервис ближе уређује oпштим aктoм o финaнсиjскoм пoслoвaњу.

Интeрни рeвизор јавног медијског сервиса рeдoвно прaти примену oдрeдaбa oвoгa члaна и o тoмe извeштaвa Управни oдбoр

V. РЕВИЗИЈА

Члан 50.

Сви обрачуни прихода и расхода и финансијски извештаји јавног медијског сервиса подлежу периодичној и годишњој ревизији интерног ревизора и годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора.

VI. ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И ПОСЛОВАЊУ

Члан 51.

РТС и РТВ једном годишње подносе Народној скупштини, ради разматрања, а Савету Регулатора ради информисања, Извештај о раду и пословању за претходну годину, са извештајем независног овлашћеног ревизора.

Извештај о раду и пословању из става 1. овог члана саставља се на начин да јасно раздвоји основну делатност јавног медијског сервиса од комерцијалне делатности, као и изворе финансирања тих делатности.

VII. ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ДРУГОГ ЗАКОНА

Члан 52.

На питања која се односе на јавни медијски сервис а која нису регулисана одредбама овог закона, примењују се одредбе закона којим се регулише област јавног информисања и електронских медија.

VIII. НАДЗОР

Члан 53.

Надзор над применом одредаба овог закона врши министарство надлежно за послове јавног информисања.

IX. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 54.

Новчаном казном у висини од 3.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које не пријави промену података у складу са чланом 40. став 4. овог закона.

Новчаном казном у висини од 10.000 динара казниће се за прекршај правно лице које не пријави промену података у складу са чланом 40. став 4. овог закона.

Члан 55.

Новчаном казном у висини од 3.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које не пријави промену података у складу са чланом 42. став 11. овог закона.

Новчаном казном у висини од 10.000 динара казниће се за прекршај правно лице које не пријави промену података у складу са чланом 42. став 11. овог закона.

X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 56.

Даном ступања на снагу овог закона Радиодифузна установа Србије, односно Радиодифузна установа Војводине, основане Законом о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - др.закон, 62/06, 85/06 и 41/09), настављају са радом као Јавна медијска установа „Радио телевизија Србије”, односно као Јавна медијска установа „Радио телевизија Војводине”.

Даном ступања на снагу овог закона лице именовано или изабрано на основу одредби Закона о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09), наставља да обавља своју функцију до истека мандата на који је изабрано, односно именовано.

Лице из става 2. овог члана не може бити поново именовано ако је већ именовано, односно изабрано онолико пута колико према овом закону може бити највише пута именовано на одговарајућу функцију.

Даном ступања на снагу овог закона запослени у Радиодифузној установи Србије, односно Радиодифузној установи Војводине настављају са радом као запослени у Јавној медијској установи „Радио телевизија Србије”, односно као запослени у Јавној медијској установи „Радио телевизија Војводине” на пословима на којима су радили.

Члан 57.

РТС и РТВ су дужни су да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе своја акта са одредбама овог закона.

Члан 58.

РТС и РТВ су дужни да до 1. октобра 2015. године формирају јединствену евиденцију обвезника плаћања таксе и донесу одлуку о садржају и форми јединственог обрасца за наплату таксе и јединственог обрасца за ослобађање од таксе.

Члан 59.

Народна скупштина ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт којим се прописују правила о спровођењу јавног конкурса за избор кандидата за чланове Програмског савета предвиђеног чланом 29. овог закона.

Влада ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт о начину прикупања података обвезника плаћања таке предвиђеног чланом 40. овог закона.

Регулатор ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт којим ће ближе уредити поступак именовања чланова Управногх одбора јавних медијских сервиса предвиђеног чланом 17. овог закона.

Члан 60.

Влада ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона решити питање располагања непокретностима и средствима емисионе инфраструктуре која користи РТВ на основу деобног биланса са РТС објављеном у Службеном гласнику РС број 25/06 а нису обухваћена Одлуком Владе о оснивању Јавног предузећа за управљање емисионом инфраструктуром („Службени гласник РС”, број 84/09).

Јавно предузеће Емисиона техника и везе преузима у року из става 1. овог члана, запослене Радио телевизије Војводине, који обављају послове управљања, организовања, одржавања и развоја емисионе технике и веза.

Члан 61.

Одредбе чл. 37–42. овог закона примењју се од 1. јануара 2016. године.

Члан 62.

До дана почетка примене одредаба из чл. 37–42. овог закона, Јавна медијска установа „Радио телевизија Србије” и Јавна медијска установа „Радио телевизија Војводине”, финансирају се из буџета Републике Србије.

Буџетска средства за рад Јавне медијске установе „Радио телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио телевизија Војводине”, опредељују се на позицији министарства надлежног за послове јавног информисања.

Влада уредбом ближе уређује начин преноса средстава као и контролу коришћења средстава.

Влада доноси уредбу из става 3. овог члана најкасније 15 дана од дана усвајања буџета Републике Србије.

Члан 63.

Даном на ступања на снагу овог закон апрестају да важе одредбе чл. 76–94. Закона о радиодифузији ( „Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09).

Члан 64.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

I. Уставни основ за доношење Закона

Уставни основ за доношење Закона о јавним медијским сервисима садржан је у одредби члана 97. тачка 10. Устава Републике Србије, којом је предвиђено да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области јавног информисања, као и у одредби члана 50. став 2. Устава Републике Србије којом је прописано да се телевизијске и радио станице оснивају у складу са законом.

II. Разлози за доношење Закона

Полазећи од значаја који јавни медијски сервиси имају у очувању и унапређењу демократских вредности друштва, Стратегијом развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године, коју је усвојила Влада 2011. године, предвиђено је да се рад и положај јавних медијских сервиса регулише посебним законом у складу са европским регулаторним оквиром.

Јавни медијски сервиси у Републици Србији основани су 2002. године Законом о радиодифузији и то као Радиодифузна установа Србије и Радиодифузна установа Војводине. Два јавна медијска сервиса почела су са радом 2006. године након усвајања акта „Деобни биланс о разграничењу средстава, права и обавеза ЈП „Радио-телевизија Србије” између Радиодифузне установе Србије и Радиодифузне установе Војводине на дан 31. децембра 2005. године”.

Формирањем Јавног предузећа за управљање емисионом инфраструктуром, октобра 2009. године, непокретности и средства емисионе инфраструктуре Радиодифузне установе Србије постала су део средства тог предузећа., док су непокретности и средства емисионе инфраструктуре Радиодифузне установе Војводине и даље део имовине РДУ Војводине.

Скоро десетогодишња примена одредаба Закона о радиодифузији које се односе на рад јавних сервиса, показала је да се поједине одредбе морају прилагодити новим техничким стандардима у овој области, да су нека законска решења непримењива или недоречена и да се одређени појмови и обавезе морају прецизније дефинисати у складу са међународним прописима. Важеће одредбе Закона о радиодифузији нису најбоље решење за функционисање и опстанак јавног сервиса, посебно због лоше дефинисаног начина његовог финансирања путем наплате радио-телевизијске претплате. Основни проблем је ниска наплата РТВ претплате, што има за последицу сталан недостатак неопходних средстава за функционисање јавног медијског сервиса (републичког и покрајинског), тако да је РТС један од најсиромашнијих јавних медијских сервиса у Европи. Економска криза и смањење платежне способности становништва такође су допринели даљем паду наплате РТВ претплате. С друге стране и комерцијални приходи су законом ограничени. У таквим условима угрожена је друштвена функција јавног медијског сервиса и доведен је у питање квалитет програмских садржаја и остваривање јавног интереса.

Предложеним законским решењем јавним сервисима ће се обезбедити потребни услови за квалитетан рад и стабилан и довољан извор финансирања. При томе се водило рачуна да независност и самосталност јавног медијског сервиса не буде угрожена начином њиховог финансирања као и да политички, економски и други центри моћи не смеју да утичу на његов рад.

Јавни медијски сервис мора да остварује јавни интерес задовољавањем информативних и комуникационих потреба појединаца и свих грађана Републике Србије. При томе непристрасност и независност информисања и разноврсност садржаја програма морају бити у складу са највишим етичким и међународним стандардима .

Законом се стварају могућности да се јавни медијски сервиси развијају у новом технолошком окружењу и да њихови програми буду доступни на различитим платформама. Такође ће се обезбедити контрола рада јавних медијских сервиса, а у финансијским плановима и извештајима раздвојиће се приходи из буџета Републике Србије од комерцијалних и других прихода.

Документа Европске уније (Резолуција 2010/2028 Европског парламента о јавном медијском сервису у дигиталном добу) као и Савета Европе (Препорука бр.Р (96) 10 о гарантовању независности јавног сервиса радио-дифузије), јасно опредељују да је јавни медијски сервис битна институција сваког демократског друштва и да они морају задржати досадашњу улогу и функцију без обзира на измене у медијском сектору, као и да се адекватним регулаторним и другим мерама треба омогућити да ту улогу и функцију и остварују. Посебно се наглашава да се одговарајућим механизмима мора обезбедити:

- независност јавног медијског сервиса;

- одговарајући, стабилан систем финансирања јавног сервиса;

- приступ јавног сервиса свим одговарајућим електронским комуникационим мрежама (земаљске, сателитске, кабловске, интернет и др.) како би његов програмски садржај био доступан највећем броју грађана, посебно водећи рачуна да своје атрактивне и квалитетне програмске садржаје чини доступним путем интерента, будући да највећи број младих данас приступа медијима путем те мреже итд.;

- да информативни садржаји буду поуздани, благовремени и објективни;

- да јавни медијски сервис доприноси развоју културе и образовању јавности, путем висококвалитетних програмских садржаја.

Имајући у виду наведено разлози за доношење Закона о јавним медијским сервисима су:

- усклађивање домаћег регулаторног оквира са регулаторним оквиром Европске уније и њеним правним тековинама као и са променама које настају услед примене технолошких достигнућа у области дигиталног преноса и приступа програмским садржајима;

- дефинисање јавног интереса који кроз своје програмске садржаје остварује јавни медијски сервис;

- установљавање органа јавног медијског сервиса чијим ће се радом омогућити несметано функционисање јавних медијских сервиса;

- регулисање односа и одговорности јавног медијског сервиса према јавности и стварање услова за транспарентност рада и пословања;

- установљавање стабилног и довољног финансирања јавног медијског сервиса као и начина контроле трошења стедстава, како би се обезбедила пуна уређивачка независност и институционална аутономија.

III. Објашњење основних правних института и појединачних решења

Текст предметног закона има 64 члана, подељених у десет поглавља: I. Основне одредбе; II. Јавни интерес који остварује јавни медијски сервис; III. Установе јавног медијског сервиса; IV. Средства за рад и финансирање јавног медијског сервиса; V. Ревизија; VI. Извештај о раду и пословању; VII Примена одредби другог закона; VIII Надзор; IX Казнене одредбе и X Прелазне и завршне одредбе.

I. Основне одредбе

(чл. 1-6)

Овим поглављем дефинише се предмет овог закона, који је уређивање услова и начина рада и обављања делатности јавних медијских сервиса (републичког и покрајинског), у складу са европским стандардима и међународним документима у обалсти аудиовизуелних медијских услуга, прецизно регулисање јавног интереса који остварује јавни сервис, избор органа и делокруг њиховог рада, доношење подзаконских аката, обезбеђивање средстава за рад и начин финансирања као и контроле трошења средстава и друга питања од значаја за рад и функционисање јавних медијских сервиса (члан 1).

Законом се оснива установа јавног медијског сервиса као независан и самосталан правни субјекат који омогућава остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Оснивају се две установе јавног медијског сервиса, на републичком и покрајинском нивоу, и то као Јавна медијска установа „Радио-телевизија Србије” са седиштем у Београду и Јавна медијска установа „Радио- телевизија Војводине” са седиштем у Новом Саду (члан 2).

Прецизно је дефинисана делатност установа јавног медијског сервиса. Направљена је разлика између основне делатности, којом се остварује јавни интерес, и због које је и формиран јавни медијски сервис и комерцијалне делатности, као споредне и необавезне али могуће делатности. Предвиђено је да комерцијална делатност не сме угрозити обављање основне делатности (члан 3).

Дата су начела на којима почива рад јавног медијског сервиса као што су истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање, независност уређивачке политике, забрана цензуре, поштовање професионалних кодекса и стандарда, примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности (члан 4).

Законом се гарантује институционална аутономија и уређивачка независност јавног сервиса, што је један од основних предуслова за остваривање његове улоге (члан 5).

Регулисано је да јавни медијски сервис у остваривању јавног интереса уважава јавност и за своје деловање одговара јавности. Предвиђени су и начини на који јавни медијски сервис одржава односе са јавношћу, између осталог то је: учешћем јавности у унапређивању радијског и телевизијског програма; објављивањем плана рада, финансијског плана и извештаја о раду и пословању; подношењем извештаја о раду и пословању Народној скупштини и Савету регулатора; јавношћу поступка именовања органа; јавношћу и контролом финансијског пословања итд. (члан 6).

II. Јавни интерес који остварује јавни медијски сервис

(чл. 7-11)

У оквиру овог поглавља прецизно се дефинише јавни интерес, који у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, остварује јавни медијски сервис кроз своје програмске садржаје.

Јавни интерес, који остварује јавни медијски сервис кроз своје програмске садржаје, дефинисан је у 19 тачака. Предлогом закона је предвиђено да програмски садржај треба да допринесе благовременом, потпуном, непристрасном и професионалном информисању грађана, поштовању основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и унапређивању културе јавног дијалога, подстицању плурализма идеја и мишљења, очувању и изражавању културног идентитета како српског народа тако и националних мањина и етничких група као и задовољавању потреба у информисању свих делова друштва, без дискриминације (члан 7).

Ради извршавања обавеза у остваривању јавног интереса, јавни медијски сервис дужан је да уважава језичке и говорне стандарде, како већинског становништва тако, у одговарајућој сразмери, и националних мањина и етничких група, на подручју на коме се програм емитује. Јавни медијски сервис дужан је да на републичком, покрајинском и локалном нивоу користи све своје расположиве капацитете у циљу остваривања права свих грађана на равноправно информисање, обезбеди коришћење и развој савремених техничко-технолошких стандарда у производњи и објављивању програма, сарађује са другим јавним медијским сервисима као и да обезбеди чување радијског и телевизијског записа, као културног наслеђа од националног значаја (члан 8).

Јавни медијски сервис дужан је да у програмима користи српски језик и ћирилично писмо. Предлог закона предвиђа да у програму који је намењен припадницима националних мањина и етничких група, није обавезна употреба српског језика, али се ови програми по потреби титлују на српски језик. Такође, употреба српског језика и ћириличног писма није обавезна ни ако се објављују филмови и друга аудио-визуелна дела у изворном облику, музичка дела с текстом који је писан на страном језику, ако су програми намењени учењу страног језика, страним држављанима или грађанима Републике Србије који живе у иностранству, а који те програме не могу пратити на српском језику, као и ако је у питању веродостојност информације, документ или изјава у изворном облику (члан 9).

Одредбе посвећене независној продукцији утврђују да јавни медијски сервис обезбеђује најмање 10% годишњег програмског времена, или најмање 10% годишњег програмског буџета, за аудио визуелна дела европске независне продукције, изузимајући време намењено за вести, спортске догађаје, игре, рекламе, телетекст и телевизијску продају. Предвиђено је да се тај удео достиже постепено, у складу са одредбама закона којим се уређује област електронских медија. Ова одредбе у потпуности је усклађена са Директивом ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама (члан 10).

Оглашавање на јавном медијском сервису детаљно је регулисано законом којим се регулише област електронских медија. Предогом закона је предвиђено да јавни медијски сервис има право да одбије објављивање огласних порука ако је њихов садржај супротан програмским обавезама утврђеним законом и другим прописима којима се уређују огласне поруке (члан 11).

III. Установе јавног медијског сервиса

(чл. 12-32)

Поглавље III тиче се: 1. статуса, програма и нове медијске услуге, 2. органа и општих аката јавног медијског сервиса и 3.статута јавног медијског сервиса.

Као и до сада, РТС и РТВ, имају статус правног лица (члан 12).

Овим предлогом закона је предвиђено да РТС производи и објављује аудио, односно аудио-визуелни медијски садржај на најмање два телевизијска и три радијска програма на територији Републике Србије, а РТВ исто толико програма на територији Аутономне покрајине Војводине. Такође, оба јавна сервиса производе и објављују медијске садржаје као електронско издање на интернету. Предвиђено је да најмање на једном радијском и једном телевизијском програму, јавни медијски сервиси морају пружати опште медијске услуге, у смислу закона којим се регулише област електронских медија (члан 13).

Нове медијске услуге и процедура њиховог увођења дефинисани су овим предлогом закона. У циљу унапређења програмских садржаја предвиђено је да јавни медијски сервис може започети пружање нове медијске услуге радија, телевизије или аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге на захтев, ако се та услуга значајно разликује од услуга које установа јавног медијског сервиса пружа у погледу садржаја, облика техничке употребљивости и приступа или уколико је та медијска услуга намењена значајно другачијој групи корисника. Након спроведене законске процедуре, Управни одбор јавног медијског сервиса доноси одлуку о увођењу нове медијске услуге (члан14).

Јавни медијски сервис не прибавља дозволу за пружање медијских услуга. Јавни медијски сервис има право да непосредно, на основу овог закона, пружа аудио-визуелне медијске услуге преко оператора електронске комуникационе мреже за земаљско емитовање, као и других оператора који пружају услугу дистрибуције медијских садржаја. Услови дистрибуције регулишу се уговором, а јавни медијски сревис има право да му оператор електронске комуникационе мреже за земаљско емитовање обезбеди квалитетан пријем аналогног сигнала за најмање 90% становништва, односно дигиталног сигнала за најмање 95% становништва на подручју на коме се пружа услуга јавног медијског сервиса, као и да му обезбеди капацитете мултиплекса за дистрибуцију програма и техничке услове за емитовање, уз накнаду стварних, некомерцијалних трошкова дистрибуције. Јавни медијски сервис не прибавља дозволу за пружање медијских услуга (члан 15).

Органи и општи акти јавног медијског сервиса су Управни одбор, генерални директор и Програмски савет (члан 16).

Орган управљања јавног медијског сервиса је Управни одбор који има девет чланова чији мандат траје пет година (члан 17).

Предлог закона утврђује начин именовања, делокруг рада, престанак мандата и разрешење чланова Управног одбора (чл. 18-22).

Предметним законом је детаљно регулисан рад и овлашћења генералног директора. Регулисано је да одлуку о именовању генералног директора доноси Управни одбор јавног сервиса, двотрећинском већином укупног броја чланова, након спроведеног јавног конкурса. Мандат генералног директора траје пет година и може се само још једном поновити. Предлогом закона су регулисани услови за именовање, престанак мандата и разрешење, као и овлашћења генералног директора (чл. 23-27).

Програмски савет је предвиђен као саветодавно тело у оквиру јавног сервиса. Програмски савет има 15 чланова које бира Управни одбор јавног сервиса на предлог одбора надлежног за област информисања Народне скупштине Републике Србије за РТС, односно на предлог одбора надлежног за информисање Скупштине Аутономне покрајине Војводине за РТВ. Законом је предвиђен делогруг рада, састав, начин избора и средства за рад Програмског савета Начин рада и средства за рад Програмског савета ближе се уређује Статутом јавног медијског сервиса (чл. 28-31).

Статут јавног медијског сервиса доноси Управни одбор и на њега сагласност даје Регулатор. Статутом се ближе уређује унутрашња организација, начин рада јавног медијског сервиса и његових органа, доношење општих аката, овлашћења у располагању средствима којима послује, поступак именовања генералног директора, главних и одговорних уредника и директора медија и друга питања значајна за његов рад и функционисање. Статут се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” (члан 32.).

IV. Средства за рад и финансирање јавног медијског сервиса

(чл. 33 -49)

У овом поглављу дефинисано је да средства за рад јавних медијских сервиса чине непокретне и покретне ствари, прибављена од оснивача, стечена куповином, пружањем услуга и продајом производа или прибављена из других извора. Средства која користи јавни медијски сервис у својини су Републике Србије, односно Аутономне покрајине Војводине. У вези са питањима стицања, оптерећивања или отуђивања средстава јавног медијског сервиса, примењују се одредбе закона којим се уређује јавна својина (члан 33).

Јавни медијски сервис одговара за обавезе целокупним својим средствима, а над јавним медијским сервисом се не може спровести стечајни поступак (члан 34).

Република Србија обезбезбеђује стабилан и довољан извор финансирања основне делатности јавнoг медијскoг сервиса. Начин и услови обезбеђења тих средстава не смеју утицати на уређивачку независност и институционалну аутономију јавног медијског сервиса (члан 35).

Јавни медијски сервис се у складу са опредељењима утврђеним Стратегијом развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године финансирају из таксе за јавни медијски сервис, из средстава буџета, нето користи од комерцијалне експлоатације садржаја произведеног у оквиру основне делатности, комерцијалних прихода и осталих прихода (члан 36).

Висина таксе је јединствена на целој територији Републике Србије и не може бити већа од 500,00 динара. Одлуку о висини таксе доносе управни одбори РТС и РТВ заједнички на основу анализе нето трошкова обављања основне делатности најкасније до 30. јуна 2015. године. Висина таксе у наредним годинама ће се усклађивати са порастом Индекса потрошачких цена за месец септембар у години у којој се усклађује. Одлуку о усклађивању доноси Управни одбор РТС и објављује у „Службеном гласнику РС”. Та одлука почиње да се примењује од 1. јануара 2017. године (члан 37).

Обвезник плаћања таксе је свако физичко и правно лице које је корисник мерила електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору. (члан 38).

Јавни медијски сервис води евиденцију обвезника плаћања таксе са свим личним и другим подацима предвиђеним законом (члан 39).

Предлогом закона предвиђа се од којих органа и на који начин се прикупљају подаци за формирање базе података. Законом је такође регулисано да јединственом базом података о обвезницима заједно рукују РТС и РТВ. Обвезник плаћања таксе у обавези је да јавно сервису пријави сваку промену података која се води у евиденцији. Подаци у евиденцији користе се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Начин прикупљања података уређује Влада посебним актом (члан 40).

Предлогом закона је прецизно утврђен начин плаћања таксе. Прописано је да се такса уплаћује на два одвојена рачуна РТС и РТВ, с тим да се 30% средстава уплаћених на рачун РТВ аутоматски усмеравају на рачун РТС.За неизвршавање обавезе плаћања таксе РТС и РТВ покрећу поступак наплате у складу са законом (члан 41) .

Предлогом закона је детаљно предвиђено која физичка и правна лица су ослобођена плаћања таксе. У првом реду водило се рачуна о инвалидима и социјално угроженим појединцима и домаћинствима. Прецизно је регулисан начин ослобађања од плаћања таксе (члан 42).

Други дозвољени облик финансирања јавних сервиса из јавних прихода је буџетско финансирање. Предлогом закона предвиђено је да се део средстава за обављање основне делатности јавног медијског сервиса може обезбедити из буџета Републике Србије. Предлогом закона је прецизно наведено у којим случајевима се могу добити средства из буџета Републике Србије. Коначну одлуку о додели тих средстава доноси Влада (члан 43).

Приходом јавног медијског сервиса сматра се и нето-корист од комерцијалне експлоатације садржаја произведених у оквиру основне делатности јер је производња тог садржаја финансирана из средстава коју плаћају грађани па је то и разлог зашто се нето-корист мора вратити за финансирање основне делатности (члан 44).

Предлогом закона предвиђа да се средства из јавних прихода искључиво могу користити за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса и да се не могу користити за финансирање комерцијалне делатности. Уколико постоји сумња, на основу информација добијених у надзору, да су се средства из јавних прихода користила за комерцијалну делатност, Савет регулатора поднеће телу надлежном за контролу државне помоћи захтев за покретање поступка накнадне контроле. Уколико тело надлежном за контролу државне помоћи утврди да су средства коришћена на недозвољен начин, донеће решење о повраћају додељеног износа државне помоћи на посебан рачун Регулатора. Уплаћени износ средстава Регулатор враћа јавном сервису у следећој години за финансирање основне делатности. Законом је такође предвиђено да јавни медијски сервис може задржати наплаћену таксу преко износа нето трошкова обављања основне делатности у износу од 10%, а средства изнад тога дужан је да уплати на посебан рачун Регулатора. Уплаћени износ средстава Регулатор враћа јавном сервису у следећој години за финансирање основне делатности. Укупан годишњи износ таксе за следећу годину умањиће се за средства која су враћена јавном сервису са посебног рачуна Регулатора (члан 45).

Предлогом закона је предвиђено да јавни медијски сервиси могу остваривати приходе и обављањем комерцијалне делатности. Приходи остварени обављањем комерцијалних делатности могу се користити и за обављање основне делатности. Јавни сервиси обављају комерцијалну делатност поштујући прописе о заштити конкуренције и пружају услуге аудиовизуелне комерцијалне комуникације по ценама које нису ниже од тржишних. Средства прибавњена обављањем комерцијалне делатности не смеју угрожавати основну далтност јавног сервиса нити утицати на његову независност. Савет регулатора доноси правила о уступању неискоришћених права јавних сервиса на емитовање медијских сдржаја од изузетног значаја (члан 46).

Поред прихода из јавбих средстава и комерцијалних прихода јавни медијски сервис може остваривати приходе и из фондова међународних организација. Средтва прибављена на овај начин не смеју угрожавати обављање основне делатности јавног сервиса нити утицати на његову независност (члан 47).

Предлогом закона се предвиђа и врста расхода јавних медијских сервиса. Расходи јавног сервиса деле се на јавне, комерцијалне и заједничке (члан 48).

Предвиђена је обавеза јавног медијског сервиса да изради методолигију праћења директних и индиректних прихода ирасхода који се односе на обављање њихове основне и комерцијалне делатности. Јавни медијски сервис доноси акт којим се ближе уређује вођење раздвојеног рачуноводства за основну и комерцијалну делатност. Интерни ревизор прати примену овог акта и о томе подноси извештај Управном одбору јавног медијског сервиса (члан 49).

V. Ревизија

(члан 50)

Ово поглавље утврђује да обрачуни прихода и расхода и финансијски извештаји јавног медијског сервиса подлежу периодичној и годишњој ревизији интерног ревизора, као и годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора (члан 50).

VI. Извештај о раду и пословању

(члан 51)

РТС и РТВ су у обавези да једном годишње поднесу Народној скупштини Републике Србије и Регулаторном телу за електронске медије Извештај о раду и пословању за предходну годину. Уз Извештај обавезно се прилаже и извештај независног овлашћеног ревизора. Извештај о раду и пословању за предходну годину РТС иРТВ, разматра Народна скупштина. Извештај се сатавља на начин да се јасно раздвоји основна делатност од комерцијалне делатности јавних сервиса, као и да се јасно виде извори финансирања тих делатности (члан 51).

VII. Примена одредаба другог закона

(члан 52)

Предвиђено је да се на питања која се односе на јавни медијски сервис, а која нису регулисана одредбама овог закона, примењују одредбе закона којим се регулише област јавног информисања и електронских медија (члан 52.)

VIII. Надзор

(члан 53)

Надзор над применом одредаба овог закона вршиће министарство надлежно за послове јавног информисања (члан 53).

IX.Казнене одредбе

(чл. 54-55)

У глави Казнене одредбе предвиђене су прекршајне одредбе за физичка и правна лица која јавном сервису не пријаве промену података која се води у Евиденцији о обвезницима плаћања таксе као и прекршајне одредбе за физичка и правна лица која јавном сервису не пријаве промену података на основу којих су ослобиђени плаћања таксе.

X. Прелазне и завршне одредбе

(чл. 56-64)

Даном ступања на снагу овог закона предвиђено је да Радиодифузна установа Србије, односно Радиодифузна установа Војводине, настављају са радом као Јавна медијска установа „Радио телевизија Србије”, односно као Јавна медијска установа „Радио телевизија Војводине”. Лице именовано или бирано на основу одредби Закона о радиодифузији, наставља да обавља своју функцију до истека мандата на који је бирано, односно именовано, а не може бити поново именовано на функцију, ако то није у складу са одредбама закона. Запослени у Радиодифузној установи Србије, односно Радиодифузној установи Војводине настављају са радом као запослени у Јавној медијској установи „Радио телевизија Србије”, односно као запослени у Јавној медијској установи „Радио телевизија Војводине” на пословима на којима су радили (члан 56).

Оба јавна сервиса дужна су да у року од три месеца, од дана ступања на снагу овог закона, ускладе своја акта са одредбама овог закона (члан 57).

РТС и РТВ су дужни да до 1. октобра 2015. године формирају јединствену евиденцију обвезника плаћања таксе и донесу одлуку о садржају и форми јединственог обрасца за наплату таксе и обрасца за ослобађање од плаћања таксе, као би се од 1. јануара 2016. године могао примењивати систем наплате таксе за финансирање јавних сервиса (члан 58).

Да би јави сервис могао формирати базу података о обвезницима плаћања таксе, Влада ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт о начину прикупљања података, који су законом предвиђени, ради формирања евиденције обвезника плаћања таксе (члан 59).

Предвиђено је и да ће Влада у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона решити питање располагања непокретностима и средствима емисионе инфраструктуре која користи РТВ, на основу деобног биланса са РТС, а која нису обухваћена Одлуком Владе о оснивању Јавног предузећа за управљање емисионом инфраструктуром. Предвиђено је да Јавно предузеће емисиона техника и везе преузме запослене РТВ који обављају послове управљања, организовања, одржавања и развоја емисионе технике и везе (члан 60).

Одребом члана 61. Предлога закона предвиђено је да одредбе чл. 31-42. примењују од 1. јануара 2016. године (члан 61).

До дана увођења таксе као начина финансирања рада јавних медијских сервиса исти ће се финансирати из буџета Републике Србије. Буџетска средства потребна за рад јавних медијских сервиса опредељиваће се на позицији министарства надлежног за послове јавног информисања. Влада ће Уредбом ближе уредити начин преноса и контролу коришћења средстава најкасније 15 дана од дана усвајања буџета Републике Србије (члан 62).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 76. до 94. Закона о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09) (члан 63).

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” (члан 64).

IV. Финансијска средства потребна за спровођење Закона

За спровођење овог закона потребно је обезбедити у буџету Републике Србије за 2015. годину средства за редовно финансирање основне делатности јавних медијских сервиса.   

Такође за спровођење овог закона биће потребно обезбедити додатна средства у буџету Републике Србије за 2014. годину и у буџету Републике Србије за 2015. годину средства која би јавни сервиси остварили да даном ступања на снагу овог закона нису стављене ван снаге одредбе Закона о радиодифузији којима је прописано плаћање радиотелевизијске претплате.

У вези члана 60. Нацрта закона о јавним медијским сервисима напомињемо да ће Јавно предузеће Емисиона техника и везе преузети 14 запослених од Радио телевизије Војводина и за њихове зараде није потребно обезбедити средства у Буџету Републике Србије.

V. Разлози за доношење закона по хитном поступку

Предлаже се доношење Закона о јавним медијским сервисима по хитном поступку због потребе усаглашавања медијске регулативе Републике Србије са прописима Европске уније у овој фази поступка придруживања. Експланаторни и билатерални скрининзи за поглавља 2, 8, 10 и 23 су завршени и за настављање даљег процеса придруживања неопходно је имати усклађене медијске прописе са европском регулативом. Такође и приступ фондовима ЕУ, у оквиру пројекта Креативна Европа условљен је доношењем нове медијске регулативе.

Имајући у виду напред наведено, сматрамо да су се стекли услови да се Закон о јавном информисању и медијима донесе по хитном поступку.

 

 

ПРЕДЛОГ

ЗАКОН  О  ЕЛЕКТРОНСКИМ  МЕДИЈИМА

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се, у складу са међународним конвенцијама и стандардима, организација и рад Регулаторног тела за електронске медије, услови и начин пружања аудио и аудио-визуелних медијских услуга, услови и поступак за издавање дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, као и друга питања од значаја за област електронских медија.

Члан 2.

Одредбе овог закона не односе се на услове обављања делатности електронских комуникација, услове и начин коришћења радио-фреквенција за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, као и на услове постављања, употребе и одржавања емисионих радио станица ( радио-дифузних, фиксних и мобилних).

Тумачење одредаба овог закона

Члан 3.

Одредбе овог закона тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, у складу са начелима Устава Републике Србије, закона којим се уређује област јавног информисања и важећим међународним стандардима у области људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Значење појединих израза

Члан 4.

Изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1)    електронски медиј је програм, односно програмски садржај радија и телевизије, као и програмски садржај доступан на захтев путем мрежа електронских комуникација и садржај електронског издања;

2)    медијска услуга је аудио-визуелна медијска услуга и мeдијска услуга радија;

3)    аудио-виузелна медијска услуга је услуга пружања аудио-визуелних програмских садржаја неограниченом броју корисника, путем електронских комуникационих мрежа, са уређивачком одговорношћу пружаоца услуге, у виду телевизијског емитовања, аудио-визуелне медијске услуге на захтев, као и аудио-визуелна комерцијална комуникација;

4)    програмски садржај су информације, идеје и мишљења као и ауторска дела у звучном облику (у даљем тексту: аудио садржај), односно у облику покретних слика са или без звука (у даљем тексту: аудио-визуелни садржај) које представљају појединачну ставку у програму и доступне су јавности путем електронских медија ради информисања, забаве, образовања и др.;

5)    уређивачка одговорност је одговорност за спровођење контроле над избором програмских садржаја и њиховом организацијом, било да је реч о редоследу пружања према хронолошкој шеми или о пружању садржаја на захтев на основу каталога, осим ако законом није другачије одређено;

6)    пружалац медијске услуге је физичко или правно лице које има уређивачку одгoворност за избор аудио-визуелног садржаја аудио-визуелне медијске услуге, односно аудио садржаја медијске услуге радија и које одређује начин организације садржаја;

7)    електронска комуникациона мрежа за дистрибуцију медијских садржаја је електронска комуникациона мрежа у смислу прописа који уређују област електронских комуникација, која се користи за дистрибуцију медијских садржаја;

8)    оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију медијских садржаја (у даљем тексту:оператор) је лице које обавља или је овлашћено да обавља електронску комуникациону услугу дистрибуције медијских садржаја;

9)    оператор мултиплекса је лице које обавља или је овлашћено да обавља електронску комуникациону услугу мултиплексирања медијских садржаја и других података у смислу прописа који уређују област електронских комуникација;

10)    телевизијско емитовање (линеарна аудио-визуелна медијска услуга) је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради истовременог праћења програма на основу програмске шеме;

11)    аудио-визуелна медијска услуга на захтев (нелинеарна аудио-визуелна медијска услуга) је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради праћења програма у периоду који одабере корисник, на свој захтев, на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац;

12)    аудио-визуелна комерцијална комуникација су слике са или без звука намењене непосредном или посредном препоручивању роба, услуга или својстава правног или физичког лица у вези са делатношћу коју то лице врши у циљу стицања добити, у замену за новчану или другу накнаду или из самопромотивних разлога (нпр. телевизијско оглашавање, спонзорство, телевизијска продаја и пласирање производа);

13)    телевизијско оглашавање је обавештавање путем телевизијског програма у замену за новчану или другу накнаду или самопромотивних разлога, намењено непосредном или посредном препоручивању роба или услуга правног или физичког лица, укључујући и непокретне ствари, права и обавезе, у вези са делатношћу које то лице врши у циљу стицања добити;

14)    телевизијска продаја је вид аудио визуелне комерцијалне комуникације који подразумева телевизијско емитовање, уз новчану накнаду, непосредних понуда намењених јавности за куповину роба или услуга, укључујући непокретне ствари, права и обавезе;

15)    спонзорство је сваки допринос физичког или правног лица које се не бави делатношћу пружања аудио-визуелних медијских услуга, односно медијских услуга радија, или производњом аудио, односно аудио-визуелних дела, у финансирању аудио-визуелних медијских услуга, односно медијских услуга радија ради промовисања свог имена односно назива или жига, својих активности, односно производа;

16)    пласирање робе је аудио-визуелна комерцијална комуникација која се састоји од истицања, унутар аудио-визуелне медијске услуге, односно програмског садржаја (укључивањем или помињањем) неке робе, услуге или жига уз финансијску или другу накнаду;

17)    прикривена аудио-визуелна услуга јепредстављање, у речи или слици, робе, услуге, пословног имена, жига или друге ознаке, односно активности физичког или правног лица које се бави производњом роба или пружањем услуга, са намером да то представљање има сврху оглашавања и да може да доведе јавност у заблуду у погледу његове стварне природе, с тим да се сматра да намера нарочито постоји, ако се обавља уз новчану или другу накнаду;

18)    медијска услуга радија је услуга пружања аудио садржаја неограниченом броју корисника путем електронских комуникационих мрежа са уређивачком одговорношћу пружаоца услуге, ради истовременог праћења на основу распореда програма (линеарна медијска услуга радија), односно ради праћења у времену које одабере корисник на свој захтев на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац (медијска услуга на захтев);

19)    електронско издање јесте уређивачки обликована интернет страница или интернет портал;

20)    заштићена услуга је медијска услуга која се пружа са условним приступом;

21)    условни приступ је техничка мера или решење којим се омогућује коришћење заштићене услуге уз услов плаћања накнаде, као и други облик претходног појединачног одобрења;

22)    зона расподеле (allotment) је област у оквиру које се распоређују предајничке локације како би се обезбедило покривање дигиталним терестричким телевизијским сигналом унутар те области у складу са Законом о потврђивању завршних аката Регионалне конференције о радио-комуникацијама за планирање дигиталне терестријалне радиодифузне службе у деловима Региона 1 и 3, у фреквенцијским опсезима 174-230 MHz и 470-862 MHz (RRC-06) („Службени гласник РС - Међународни уговори”, број 4/10);

23)    зона покривања је појединачна сервисна зона или збир појединачних сервисних зона сваког аналогног, односно дигиталног радио предајника у случају мреже радио предајника, унутар које се обезбеђује покривање аналогним, односно дигиталним терестричким сигналом појединачне аудио-визуелне медијске услуге, односно медијске услуге радија, и која у случају дигиталног емитовања обухвата једну или више зона расподеле;

24)    медијска услуга јавног сервиса је производња, куповина, обрада и објављивање информативних, образовних, научних, културно-уметничких, дечјих, забавних, спортских и других програмских садржаја од општег интереса за грађане, а нарочито у циљу остваривања њихових уставних права и слобода, размене идеја и мишљења, неговања политичке, полне, међунационалне и верске толеранције као и очувања националног идентитета путем програма јавног медијског сервиса;

25)    нeзависни продуцент је физичко или правно лице које је регистровано за производњу аудио и аудио-визуелних дела и има седиште у Републици Србији или држави чланици Европске уније или другој европској држави која је потписница међународног уговора који обавезује Републику Србију и које није повезани учесник на тржишту са пружаоцем медијске услуге у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције;

26)    сопствена продукција је програм који је изворно произвео пружалац медијске услуге или друго лице по налогу и за рачун пружаоца медијске услуге;

27)    копродукција је заједничка продукција више пружалаца медијске услуге, односно пружаоца медијске услуге и независног продуцента;

28)    европска аудио-визуелна дела означавају дела која су настала у државама чланицама Европске уније; дела која су настала у другим европским земљама које су стране у Европској конвенцији о прекограничној телевизији Савета Европе и дела која су заједнички произведена у оквиру споразума, који се односи на аудиовизуелни сектор, и који су закључени између Европске уније и трећих земаља и који испуњавају услове дефинисане тим уговорима.

Европска аудио-визуелна дела која су настала у државама чланицама Европске уније и дела која су настала у другим европским земљама које су стране у Европској конвенцији о прекограничној телевизији Савета Европе морају да испуњавају и један од следећих услова:

1)    да су створена од стране једног или више продуцената који су основани у једној или више тих држава;

2)    да је производња тих дела надгледана или стално контролисана од стране једног или више продуцената који су основани у једној или више тих држава,

3)    да је допринос копродуцената из тих држава, укупним трошковима копродукције, много већи и да дата копродукција није контролисана од стране једног или више копродуцената који су основани изван тих држава.

Дела која нису европска дела у смислу овог закона али су продуцирана у оквиру билатералних споразума о копродукцији, који су закључени између држава чланица и трећих земаља, сматраће се европским делима под условом да су копродуценти из Европске уније обезбедили већински удео у укупном трошку продукције и да продукција није контролисана од стране једне или више продукција које су основане изван територије тих држава чланица.

II. РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ МЕДИЈЕ

1. Оснивање

Члан 5.

Регулаторно тело за електронске медије (у даљем тексту: Регулатор), основано овим законом, је самостална независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу: делотворног спровођења утврђене политике у области пружања медијских услуга у Републици Србији; унапређивања квалитета и разноврсности услуга електронских медија; доприноса очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања; у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија и заштите корисника услуга електронских медија, у складу са одредбама овог закона, на начин примерен демократском друштву.

Регулатор је функционално и финансијски независан од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга и оператора.

Седиште Регулатора је у Београду.

За вршење стручних и администативних послова образује се стручна служба Регулатора чија се основна правила организације и начин рада прописује Статутом.

На права и дужности запослених у стручној служби Регулатора примењују се прописи којима се регулишу права и обавезе државних службеника.

У циљу ефикаснијег надзора над радом пружалаца медијских услуга, Регулатор може оснивати подручне канцеларије.

У обављању појединих стручних послова из своје надлежности, Регулатор може ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.

За обављање послова из своје надлежности Регулатор је одговоран Народној скупштини.

Начин рада и унутрашња организација Регулатора уређује се Статутом, који доноси Савет Регулатора.

2. Органи Регулатора и заступање

Члан 6.

Органи Регулатора су Савет и председник Савета.

Савет доноси одлуке о свим питањима из делокруга рада Регулатора.

Председник Савета представља и заступа Регулатора, а у случају његове спречености заменик председника Савета.

1) Савет Регулатора

Састав Савета

Члан 7.

Савет Регулатора (у даљем тексту: Савет) има девет чланова који се бирају из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора (медијски стручњаци, економисти, правници, инжењери телекомуникација и сл.).

Члан Савета је функционер у смислу прописа којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.

Члан Савета може бити само лице које има високо образовање, које је држављанин Републике Србије и има пребивалиште на територији Републике Србије.

Избор Савета

Члан 8.

Чланове Савета бира Народна Скупштина, на предлог овлашћених предлагача.

Члан Савета је изабран ако је за његов избор гласала већина укупног броја народних посланика.

Овлашћени предлагачи

Члан 9.

Овлашћење и дужност да предлажу чланове Савета имају:

1)    надлежни одбор Народне Скупштине;

2 ) надлежни одбор Скупштине Аутономне покрајине Војводине;

3)    универзитети акредитовани у Републици Србији заједничким договором;

4)    удружења издавача електронских медија чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга и удружења новинара у Републици Србији од којих свако понаособ има најмање 500 чланова, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива заједничким договором;

5)    удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, ако су регистрована најмање три године пре расписивања јавног позива заједничким договором;

6)    удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце, ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године заједничким договором;

7)    национални савети националних мањина, заједничким договором;

8)    цркве и верске заједнице, заједничким договором.

Овлашћени предлагач из става 1. тачка 1) овог члана предлаже два кандидатa за чланове Савета, водећи рачуна о равномерној територијалној заступљености кандидата.

Поступак предлагања чланова Савета

Члан 10.

Надлежна служба Народне скупштине објављује јавни позив за предлагање кандидата за члана Савета шест месеци пре престанка мандата члана Савета, односно најкасније 15 дана од престанка мандата из разлога предвиђених чланом 15. тач. 2)-4).

Овлашћени предлагач из члана 9. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, односно организација која улази у круг организација које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача из члана 9. став 1. тач. 3)-8), подноси надлежној служби Народне скупштине образложени предлог два кандидата за члана Савета у року од 15 дана од дана објављивања јавног позива из става 1. овог члана.

Две или више организација из става 2. овог члана могу поднети заједнички предлог кандидата.

Уз предлог се доставља и доказ о испуњености услова за организације из члана 9. став 1. овог закона, као и писмени пристанак кандидата на предлог из става 1. овог члана.

Надлежна служба Народне скупштине утврђује листу кандидата за члана Савета, као и листу организација које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача у року од седам дана од дана истека рока из става 2. овог члана и објављује их на веб-сајту Народне скупштине.

Изузетно, листа кандидата и листа организација може се утврдити у року од 15 дана од дана истека рока из става 2. овог члана, ако је надлежна служба Народне скупштине оставила организацији додатни рок да уреди свој предлог, односно достави доказ о испуњености услова из става 4. овог члана.

Члан 11.

Надлежна служба Народна скупштине, у року од седам дана од дана објављивања листе кандидата и листе организација из члана 10. овог закона, одређује датум утврђивања заједничког предлога два кандидата за члана Савета.

Надлежна служба Народне скупштине обезбеђује организацијама које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача простор за одржавање састанка ради утврђивања заједничког предлога кандидата.

Између дана одређивања датума из става 1. овог члана и састанка организација из става 2. овог члана не може проћи више од седам дана.

На састанку из става 2. овог члана, организације договором утврђују коначан предлог два кандидата за члана Савета.

Ако се договор не може постићи сагласношћу свих организација из става 1. овог члана, коначан предлог заједничког кандидата утврђује се гласањем.

Кандидат из става 5. овог члана је онај који је добио највећи број гласова.

Надлежна служба Народне скупштине обезбеђује и организује гласање из става 5. овог члана и објављује га на веб-сајту Народне скупштине.

Надлежни одбор Народне скупштине организује јавни разговор са предложеним кандидатима за члана Савета у року од 15 дана од дана утврђивања предлога из става 8. овог члана.

Избор члана Савета ставља се на дневни ред првог наредног заседања Народне скупштине након одржавања јавног разговора из става 9. овог члана.

Неспојивост са чланством у Савету

Члан 12.

Члан Савета не може бити лице које обавља јавну, односно функцију у политичкој странци у смислу прописа којим се уређују правила у вези са спречавањем сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Кандидат је дужан да овлашћеном предлагачу достави писмену изјаву да не постоје сметње за избор утврђене у ставу 1. овог члана.

Мандат чланова Савета

Члан 13.

Чланови Савета не заступају ставове или интересе органa oдносно организације које су их предложиле, већ своју дужност обављају самостално, по сопственом знању и савести, у складу са овим законом.

Члану Савета функција може престати само из разлога и у поступку предвиђеном овим законом.

Нико нема право да на било који начин утиче на рад чланова Савета, нити су они дужни да поштују било чије инструкције у вези са својим радом, изузев одлука надлежног суда донетих у поступку судске контроле рада Савета.

Трајање мандата

Члан 14.

Члан Савета бира се на период од пет година и може бити поново биран.

Престанак мандата члана

Члан 15.

Мандат члана Савета престаје:

1)    истеком времена на које је члан Савета изабран;

2)    смрћу члана Савета;

3)    разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4)    подношењем оставке Народној скупштини у писменој форми, у ком случају мандат члана Савета престаје даном достављања оставке.

Престанак мандата разрешењем

Члан 16.

Народна скупштина може, на предлог најмање 20 народних посланика, разрешити члана Савета ако:

1)    је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности члана Савета у периоду дужем од шест месеци;

2)    се утврди да је по подношењу предлога навео о себи неистините податке или је пропустио да наведе податке о околностима из члана 12. овог закона;

3)    се утврди да је у току трајања мандата члана Савета наступила нека од околности из члана 12. овог закона;

4)    без основаног разлога пропусти или одбије да обавља дужност члана Савета у периоду од најмање три месеца непрекидно или у периоду од 12 месеци у коме најмање шест месеци не обавља своју дужност;

5)    се утврди да је несавесно и неправилно радио, односно ако постоје разлози за недостојност и ако занемарује и несавесно испуњава своје обавезе што може довести до већих сметњи у раду Регулатора.

Пре доношења одлуке о разрешењу нопходно је прибавити мишљење Савета о постојању разлога за разрешење.

Одлука о разрешењу може се донети само на основу образложеног предлога, после спроведеног поступка у коме су утврђене све релевантне околности и у коме је члану Савета против кога је покренут поступак омогућено да се изјасни о свим околностима.

Разлог за разрешење члана Савета не може бити политичко или друго уверење, односно чланство у политичкој странци.

Одлука о разрешењу члана Савета сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина укупног броја народних посланика.

Последице престанка мандата

Члан 17.

Ако мандат члана Савета престане пре истека времена на које је изабран, до избора новог члана Савет пуноважно одлучује у непотпуном саставу.

Савет не може пуноважно да доноси одлуке ако број чланова Савета, због престанка мандата појединих чланова, буде мањи од пет.

Суспензија члана Савета

Члан 18.

Кад је поднет предлог за разрешење члана Савета, Савет може двотрећинском већином укупног броја чланова, донети одлуку да се члан Савета, против кога је поднет предлог за разрешење, суспендује до доношења одлуке Народне скупштине.

Ако је против члана Савета покренут кривични поступак, Савет може двотрећинском већином укупног броја чланова донети одлуку да привремено суспендује члана Савета до окончања кривичног поступка.

Начин рада и одлучивање Савета

Члан 19.

Рад Савета је јаван.

Савет ради у кворуму који чине најмање пет чланова.

Савет доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова, осим ако је овим законом или Статутом одређено да одлучује двотрећинском већином.

Председника и заменика председника Савет бира из својих редова двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

Положај члана Савета

Члан 20.

Члан Савета остварује права по основу рада код Регулатора.   

За свој рад председник Савета има право на новчану накнаду у висини троструке просечне месечне нето зараде у Републици Србији, односно чланови Савета имају право на новчану накнаду у висини двоструке просечне месечне нето зараде у Републици Србији.

2) Председник Савета Регулатора

Члан 21.

Председник Савета представља и заступа Регулатора, руководи радом Савета, потписује одлуке Савета и стара се о њиховом извршавању, одговара за пословање и законитост рада Регулатора, стара се о обезбеђивању јавности рада Регулатора и обавља друге послове утврђене законом.

3) Делокруг рада Регулатора

Члан 22.

Регулатор:

1)    утврђује Предлог стратегије развоја медијске услуге радија и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији, и доставља је, поштујући законом предвиђену процедуру, Влади на усвајање;

2)    доноси Статут;

3)    доноси општа подзаконска акта предвиђена законом;

4)    издаје дозволе за пружање медијске услуге телевизије и линеарне медијске услуге радија (у даљем тексту: дозвола);

5)    ближе уређује поступак, услове и критеријуме за издавање дозвола у складу са одредбама овог закона и прописује образац и садржину те дозволе;

6)    издаје одобрења за пружање медијске услуге на захтев и ближе уређује поступaк издавања одобрења;

7)    води Регистар медијских услуга и евиденцију пружалаца медијских услуга на захтев;

8)    контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона;

9)    изриче мере пружаоцима медијских услуга у складу са овим законом;

10)    прописује правила која су обавезујућа за пружаоце медијских услуга, a посебно она којима се обезбеђује спровођење Стратегије из тачке 1. овог става;

11)    одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга;

12)    ближе утврђује логичку нумерацију канала;

13)    даје мишљење надлежним државним органима у вези са приступањем међународним конвенцијама које се односе на област пружања медијских услуга;

14)    даје иницијативу за доношење и измену закона, других прописа и општих аката ради ефикасног обављања послова из свог делокруга рада;

15)    утврђују ближа правила која се односе на програмске садржаје а у вези са заштитом достојанства личности и других личних права, заштитом права малолетника, забраном говора мржње и др.;

16)    врши анализе релевантног медијског тржишта, у сарадњи са телом надлежним за заштиту конкуренције, у складу са методологијом прописаном актом који доноси Регулатор;

17)    врши истраживања потреба корисника медијских услуга и штити њихове интересе;

18)    сарађује и координира свој рад са телом надлежним за електронске комуникације и телом надлежним за заштиту конкуренције, као и са другим регулаторним телима у складу са овим законом;

19)    подстиче очување и заштиту српске културе и језика, као и културе и језика националних мањина;

20)    подстиче унапређење доступности медијских услуга oсобама са инвалидитетом;

21)    подстиче развој стваралаштва у области радија, телевизије и других аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији;

22)    подстиче развој професионализма и високог степена образовања запослених у електронским медијима у Републици Србији, као и унапређење уређивачке независности и аутономије пружалаца медијских услуга;

23)    обавља и друге послове у складу са законом.

Пословe из става 1. тач. 3), 4), 5), 6), 9), 10), 12) и 15) овог члана Регулатор обавља као поверене послове.

Регулатор је дужан да за прописе које доноси на основу става 1. тач. 3), 5), 10), 12) и 15) овог члана прибави мишљење о њиховој уставности и законитости и да их објави у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Утврђивање Предлога стратегије

Члан 23.

Регулатор, на основу сагледавања различитих потреба грађана и друштвених група на националном, регионалном и локалном нивоу за информисањем, образовањем, културним, спортским и другим садржајима, на српском и језицима националних мањина, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за електронске комуникације и телом надлежним за заштиту конкуренције, утврђује Предлог стратегије развоја медијске услуге радија и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији за период од седам година.

Стратегијом из става 1. овог члана нарочито се уређује, у зависности од техничких могућности, aнализе тржишта и потреба становништва, врстa медијских садржаја пружалаца услуга у свакој зони покривања, као и други критеријуми на основу којих се расписује јавни конкурс, о чему доноси годишњи план реализације.

У поступку утврђивања Предлога стратегије из става 1. овог члана спроводи се јавна расправа.

Контрола рада пружалаца медијских услуга

Члан 24.

Регулатор контролише рад пружалаца медијских услуга у погледу доследне примене и унапређивања начела на којима се заснива регулисање односа у области електронских медија, у погледу испуњавања услова за пружање медијских услуга, као и у извршавању других обавеза које по одредбама овог закона и подзаконских аката имају пружаоци услуга, и предузима прописане мере без одлагања.

У спровођењу контроле из става 1. овог члана Регулатор је дужан да се посебно стара о томе да пружаоци медијских услуга поштују обавезе које се односе на програмске садржаје предвиђене овим законом и услове под којима им је дозвола издата, што се посебно односи на врсту и карактер програма.

Регулатор пред надлежним судом или другим државним органом покреће поступак против пружаоца медијске услуге или одговорног лица, ако његово чињење или нечињење има обележја дела кажњивог према закону.

Правилници, упутства и препоруке

Члан 25.

Регулатор доноси правилнике, упутства и препоруке ради ефикаснијег спровођења овог закона.

Правилником Регулатор ближе разрађују поједине одредбе закона.

Упутством се ближе уређује начин на који Регулатор примењује одредбе закона или другог прописа који се односи на обавезе у вези са програмским садржајима.

Регулатор доноси препоруку у случају да постоји неуједначена дозвољена пракса пружалаца медијских услуга у примени одредаба овог закона које се односе на програмске садржаје, ако је у интересу корисника медијских услуга да се успостави јединствена пракса ради унапређења начина пружања тих услуга.

Препорука не обавезују пружаоце медијских услуга.

Правилник и упутство објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, а препорука на веб-сајту Регулатора.

Разматрање пријава

Члан 26.

Физичка и правна лица, укључујући и пружаоце медијских услуга, имају право да подносе пријаве Регулатору у вези са програмским садржајима пружалаца медијских услуга, ако сматрају да се тим садржајима вређају или угрожавају њихови лични интереси или општи интерес.

Пријава из става 1. овог члана може се поднети најкасније у року од 30 дана од дана премијерног или поновљеног емитовања спорног садржаја.

Регулатор је дужан да по пријему и разматрању пријаве, којом се указује на повреду или угрожавање права или правног интереса подносиоца, пријаву достави без одлагања пружаоцу медијске услуге са захтевом да се о њој изјасни најкасније у року од осам дана од дана достављања пријаве.

Ако утврди да је пријава из става 1. овог члана основана, Регулатор изриче мере ускладу са одредбама овог закона према пружаоцу медијске услуге, односно подноси захтев за покретање прекршајног и кривичног поступка или иницирање другог поступка пред надлежним државним органом, а подносиоца пријаве упућује на који начин може да оствари и заштити своје право.

Сарадња са државним и другим органима и организацијама

Члан 27.

Регулатор, на захтев надлежног државног органа, даје мишљење у вези са приступањем међународним конвенцијама и другим споразумима који се односе на област пружања медијских услуга.

Регулатор сарађује са органима и организацијама надлежним за област јавног информисања, електронских комуникација, заштите конкуренције, заштите потрошача, заштите података о личности, заштите равноправности и другим органима и организацијама по питањима значајним за област пружања медијских услуга.

Регулатор сарађује са регулаторним телима других држава из области пружања медијских услуга, односно са одговарајућим међународним организацијама о питањима из своје надлежности.

Надлежни државни органи прибављају мишљење Регулатора приликом припреме прописа који се односе на област електронских медија.

Изрицање мера

Члан 28.

Регулатор може пружаоцу медијске услуге изрећи опомену, упозорење, привремену забрану објављивања програмског садржај односно може му одузети дозволу, због повреде обавеза које се односе на програмски садржај, прописане чл. 47-71. овог закона, као и због повреде услова који су садржани у дозволи или одобрењу за пружање медијске услуге у складу са одредбама овог закона.

Регулатор изриче мере из става 1. овог члана независно од коришћења других средстава правне заштите која стоје на располагању повређеном или другом лицу, у складу са одребама посебних закона.

При изрицању мере из става 1. овог члана Регулатор је дужан да поштује начела објективности, непристрасности и пропорционалности, а у току поступка изрицања мере пружаоцу медијске услуге мора се омогућити да се изјасни о чињеницама које су повод за спровођење поступка.

Одредбе ст. 1-3. овог члана, изузев мере одузимања дозволе, сходно се примењују и на пружаоца медијских услуга за које не постоји обавеза прибављања дозволе.

Члан 29.

Опомена се изриче пружаоцу медијске услуге који повреди обавезу из члана 28. став 1. овог закона.

Упозорење се изриче пружаоцу медијске услуге који изврши тешку повреду обавезе из члана 28. став 1. овог закона.

Привремена забрана објављивања програмског садржаја изриче се пружаоцу медијске услуге који изврши нарочито тешку повреду обавезе из члана 28. став 1. овог закона.

Приликом изрицања мера из ст. 1-3. овог члана Регулатор нарочито узима у обзир степен одговорности пружаоца медијске услуге као и начин извршења повреде обавезе, побуду из које је повреда обавеза учињена, степен угрожавања или повреде заштићеног добра, тежину последице која је повредом проузрокована, учесталост понављања радње, околност да је према пружаоцу већ изречена мера из ст. 1-3. овог члана, и држање пружаоца медијске услуге након извршења радње повреде.

Регулатор је дужан да приликом изрицања опомене, упозорења или привремене забране објављивања програмског садржаја, изричито наведе обавезу коју је пружалац медијске услуге повредио, као и да му наложи да предузме мере у циљу отклањања повреде.

Привремена забрана објављивања програмског садржаја изриче се за онај или оне делове програмског садржаја чијим пружањем је извршено кршење из става 3. овог члана, а важи и за истоврсне програмске садржаје без обзира на промену назива, времена пружања и других околности од значаја за препознатљивост садржаја.

Привремена забрана објављивања програмског садржаја изриче се у трајању до 30 дана од дана коначности решења о изрицању те мере, нарочито узимајући у обзир учесталост објављивања делова програмског садржаја чијим пружањем је извршено кршење обавеза из става 3. овог члана.

Изречене мере се уписују у Регистар медијских услуга.

Изречена мера опомене и упозорења брише се из Регистра медијских услуга у року од две године од дана њеног изрицања и након тога не може се узимати у обзир приликом сваког следећег изрицања мере у поступку који је покренут након брисања мере упозорења из Регистра медијских услуга.

Везаност одлуком суда односно другог надлежног органа

Члан 30.

Регулатор је у погледу постојања кривичног дела, привредног преступа и прекршаја, као и одговорности за њих, везан за правноснажну пресуду суда којом је оптужени оглашен кривим.

Члан 31.

Мере из члана 29. овог закона објављују се уз ознаку „опомена”, „упозорење”, односно „привремена забрана објављивања програмског садржаја”, у тексту који утврђује Регулатор, у програму пружаоца медијске услуге у првој наредној емисији и још једном у програму истог дана или најкасније у року од 24 сата, у времену између 18,00 и 21,00 сати на телевизији, односно у времену између 7,00 и 10,00 сати на радију, као и у штампаном јавном гласилу које се дистрибуира на подручју за које пружалац медијске услуге има дозволу, о трошку пружаоца медијске услуге.

Регулатор прописује ближа правила о начину изрицања мера.

Одузимање дозволе као мера за повреду
обавеза пружалаца медијских услуга

Члан 32.

Пружаоцу медијске услуге који и поред изреченог упозорења, односно привремене забране објављивања програмског садржаја, у смислу члана 29. овог закона, настави да не извршава одредбе овог закона или прописа донетих на основу њега или не поштује услове предвиђене дозволом, или који не поступи по мерама за отклањање учињених повреда које је Савет утврдио, Савет може одузети дозволу.

Статут и други општи акти Регулатора

Члан 33.

Статут Регулатора, Пословник о раду Савета и друге опште акте Регулатора доноси Савет.

Акти из става 1. овог члана доносе се двотрећинском већином гласова укупног броја чланова савета.

Народна скупштина даје сагласност на Статут Регулатора.

4) Финансирање Регулатора

Финансијски план

Члан 34.

Финансирање Регулатора врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Савет.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Регулатора, резерве за непредвиђене издатке, као и елементи за целовито сагледавање политике зарада и запослености код Регулатора.

Регулатор је дужан да предлог финансијског плана достави одбору Народне скупштине надлежном за област финансија и јавног информисања најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину.

Сагласност на финансијски план из става 1. овог члана даје Народна скупштина.

Ако се финансијски план из става 1. овог члана не донесе, односно ако се не да сагласност из става 4. овог члана, примењује се финансијски план из претходне године.

Финансијски план се објављује на веб-сајту Регулатора.

Сви обрачуни прихода и расхода Регулатора подлежу годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора и објављује се најкасније три месеца по завршетку финансијске године на веб-сајту Регулатора.

Вишак прихода над расходима у једној календарској години уплаћује се у буџет Републике Србије.

Ако је разлика прихода над расходима негативна, недостајућа средства обезбеђују се из буџета Републике Србије.

Обезбеђење недостајућих средстава, у складу са ставом 9. овог члана, не утиче на независност и самосталност Регулатора.

Извори финансирања

Члан 35.

Приход Регулатора чине средства остварена од накнаде коју пружалац медијске услуге плаћа за право на пружање медијске услуге, у складу са законом.

Одређивање висине накнаде

Члан 36.

Висина накнаде за право на пружање медијске услуге утврђује се полазећи од стварних трошкова регулације по начелу пропорционалности узимајући у обзир нарочито:

1)    број становника на подручју на коме се пружа медијска услуга, на основу званичних података органа надлежног за послове статистике и података о зони покривања који се добијају од независног регулаторног тела надлежног за област електронских комуникација, односно број корисника услуге дистрибуције медијских садржаја;

2)    врсту електронског медија (радио, телевизија, друге аудио-визуелне медијске услуге и друго);

3)    начин пружања медијске услуге (линеарно, односно на захтев);

4)    тип медијске услуге према садржају (општа медијска услуга, специјализована медијска услуга);

5)    врсту поступка у коме се издаје дозвола;

6)    програмску концепцију пружаоца услуге, односно порекло и врсту садржаја који се пружају, и то:

(1) удео научно-образовних, културно-уметничких, дечјих или сопствених информативних и документарних програмских садржаја, у укупном програму,

(2) удео програмских садржаја сопствене продукције или програмских садржаја независних продукција са садржајима из подтачке (1) ове тачке, преко квоте утврђене овим законом,

(3) удео програмских садржаја на језицима националних мањина.

Висина накнаде из става 1. овог члана утврђује се на годишњем нивоу, а пружалац медијске услуге плаћа месечно Регулатору 1/12 утврђене годишње накнаде, осим приликом издавања дозволе.

Регулатор, подзаконским актом, ближе уређује висину, измену висине и начин обрачунавања накнаде за пружање медијске услуге, водећи рачуна о критеријумима из става 1. овог члана.

На акт из става 3.овог члана сагласност даје Влада.

Регулатор може у току важења издате дозволе да измени висину накнаде у складу са актом из става 3. овог члана.

Ослобађање од обавезе плаћања накнаде

Члан 37.

Пружалац медијске услуге јавног сервиса као и пружалац медијске услуге цивилног сектора ослобођени су обавезе плаћања накнаде за пружање медијске услуге у складу са прописима о додели државне помоћи.

5) Јавност рада Регулатора и судска контрола

Члан 38.

Рад Регулатора је јаван.

Регулатор је дужан да, у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, на свом веб-сајту, без накнаде, учини јавно доступним донета акте, као и друге потпуне и ажуруране податке и информације из свог делокруга, а нарочито:

1)    Стратегију развоја медијске услуге радија и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији;

2)    прописе за примену овог закона и друге опште акте Регулатора;

3)    јавне конкурсе за издавање дозвола;

4)    одлуке донете по јавним конкурсима са образложењима;

5)    податке из регистра и евиденције;

6)    пресуде у управним споровима покренутим против решења Регулатора;

7)    одлуке којима се изричу мере у складу са овим законом са образложењима;

8)    Годишњи извештај Регулатора;

9)    Финансијски план, финансијске извештаје и извештаје овлашћеног ревизора;

10)    одлуке по пријавама физичких и правних лица;

11)    стручна мишљења, студије и анализе наручене за потребе Регулатора;

12)    позив и програм јавне расправе, као и извештај о спроведеној јавној расправи;

13)    записнике са седница Савета Регулатора.

Годишњи извештај

Члан 39.

Савет подноси Народне скупштини годишњи извештај о раду Регулатора који нарочито садржи:

1)    податке о извршеним пословима из надлежности Регулатора у претходној календарској години;

2)    Финансијски план, финансијске извештаје и извештаје овлашћеног ревизора;

3)    извештај о одлукама по пријавама физичких и правних лица;

4)    друге податке у вези са спровођењем закона.

Годишњи извештај о раду Регулатора за претходну календарску годину, подноси се до краја првог тромесечја текуће године.

Регулатор је дужан да, на захтев Народне скупштине, поднесе извештај о раду и за период краћи од годину дана, најкасније 30 дана од дана пријема захтева.

Јавна расправа

Члан 40.

Регулатор спроводи поступак јавне расправе у припреми општег акта који се непосредно односи на пружаоце медијских услуга.

Јавна расправа почиње даном објављивања нацрта општег акта на веб-сајту Регулатора и траје најмање 15 дана.

Регулатор је дужан да на свом веб-сајту и порталу е-Управа, најмање седам дана пре почетка јавне расправе, објави програм јавне расправе.

Програм јавне расправе садржи најмање:

1)    датум објављивања нацрта општег акта;

2)    датум завршетка јавне расправе;

3)    динамику јавне расправе а посебно датум, време и место одржавања;

4)    датум објављивања коначног текста нацрта општег акта.

Регулатор је дужан да обезбеди увид у текуће и спроведене јавне расправе у оквиру посебног одељка који је намењен јавним расправама на свом веб-сајту.

Примена правила општег управног поступка

Члан 41.

У поступку пред Регулатором примењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

Судска контрола

Члан 42.

Против коначног решења Регулатора може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања.

У управном спору покренутом по тужби поднетој против решења донетог у поступку издавања дозволе за пружање медијских услуга, изрицања мера или одузимања дозволе суд не може сам решити управну ствар пресудом (спор пуне јурисдикције).

Управни спор из става 1. овог члана је хитан.

III. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О МЕДИЈСКИМ УСЛУГАМА

1. Медијске услуге према начину пружања и садржају

Члан 43.

Према начину пружања медијске услуге могу бити:

1)    линеарне медијске услуге;

2)    медијске услуге на захтев.

Према садржају медијске услуге могу бити:

1)    опште медијске услуге, које обухватају информативне, образовне, културне, научне, спортске, забавне и друге програмске садржаје;

2)    специјализоване медијске услуге, које у целини обухватају истоврсне програмске садржаје (спортски, културни, музички, образовни, дечји, забавни или др.);

3)    у целости посвећене телевизијској продаји или самопромоцији.

2. Врсте пружалаца медијских услуга

Члан 44.

Медијске услуге пружа:

1)    установа јавног медијског сервиса у складу са законом којим се уређује рад јавних медијских сервиса;

2)    комерцијални пружалац медијске услуге;

3)    пружалац медијске услуге цивилног сектора.

Пружаоци из става 1. овог члана пружају медијске услуге на територији целе Републике Србије односно једном њеном делу.

3. Пружаоци медијских услуга у надлежности Републике Србије

Члан 45.

Пружалац медијске услуге у надлежности Републике Србије, дужан је да се придржава правила која се примењују на аудио-визуелне медијске услуге у Републици Србији.

Пружалац медијске услуге у надлежности је Републике Србије ако:

1)    је основан на њеној територији;

2)    није основан на њеној територији али:

(1) користе земаљску сателитску предајну станицу која је смештена у Републици Србији,

(2) користе сателитске капацитете који припадају Републици Србији.

Сматраће се да је пружалац медијске услуге основан у Републици Србији ако:

1)    има седиште у Републици Србији и у њој се доносе уредничке одлуке о медијским услугама;

2)    има седиште у Републици Србији, а уредничке одлуке о медијским услугама доноси у другој држави чланици Европске уније, под условом да у Републици Србији ради значајан број лица, ангажовних по основу уговора о раду или на други начин, укључених у обављање активности у вези са медијским услугама;

3)    има седиште у Републици Србији, а значајан број лица ангажованих по основу уговора о раду или на други начин укључених у обављање активности у вези са медијским услугама, ради у Републици Србији и другој држави чланици Европске уније;

4)    је првобитно започео своју делатност, у складу са законом, у Републици Србији, под условом да одржава стабилну и ефективну везу са српском привредом, а да значајан број лица, ангажованих по основу уговора о раду или на други начин укључених у обављање активности у вези са медијским услугама, не ради у једној од држава чланица Европске уније;

5)    има своје седиште у Републици Србији, а одлуке о медијским услугама се доносе у држави која није чланица Европске уније, или обрнуто, под условом да је значајни број лица, ангажованих по основу уговора о раду или на други начин укључен у обављање активности у вези са медијским услугама, ради у Републици Србији.

Ако се према ст. 2. и 3. овог члана не може утврдити да ли је пружалац медијске услуге у надлежности Републике Србије или друге државе чланице Европске уније, пружалац медијске услуге је у надлежности оне државе чланице у којој је основан у смислу значења чл. 56-58. Споразума о стабилизацији и придруживању између Републике Србије и Европских заједница и њихових држава чланица.

Слобода пријема и реемитовања

Члан 46.

Гарантује се слобода пријема и реемитовања медијских слуга из других држава, која је у Републици Србији зајемчена потврђеним међународним уговорима.

Регулатор привремено ограничава слободу пријема и реемитовања медијске услуге телевизије из става 1. овог члана у случају очигледног, озбиљног и тешког кршења одредби члана 68. став 1. овог закона, као и у случају подстицања на мржњу засновану на раси, полу, верској или националној припадности, поновљеног најмање два пута у претходних 12 месеци, по писаном обавештењу пружаоца услуге, његове матичне државе и другог надлежног тела, ако је тако предвиђено међународним уговором, те ако до решења у консултацијама са матичном државом, односно другим надлежним телом, не дође ни у накнадном року од 15 дана од обавештења, а кршење наведених одредби овог закона се настави.

Против пружаоца медијске услуге, који је у надлежности Републике Србије, за кршење одредаба из става 2. овог члана може се водити и судски поступак.

Регулатор привремено ограничава слободу пријема и реемитовања аудио-визуелне медијске услуге на захтев из става 1. овог члана у случају да је то неопходно ради очувања јавног поредка, а посебно ради спречавања извршења, истраге, откривања и гоњења учиниоца кривичног дела, заштите малолетних лица, ради спречавања подстицања мржње засноване на раси, полу, верској или националној припадности и повреда људског достојанства, из разлога заштите јавног здравља, разлога јавне безбедности, националне безбедности и одбране, заштите потрошача, укључујући и инвеститоре, у случају озбиљног кршења односно претње кршењем наведених интереса, и сразмерно интересима о којима је у конкретном случају реч.

Регулатор ће привремено ограничити слободу пријема и реемитовања аудио-визуелне медијске услуге на захтев из става 1. овог члана, под условима из става 4. овог члана, кад је претходно од матичне државе затражила предузимање одговарајућих мера, па их ова није предузела, или се те мере нису показале довољним, као и ако је о намери предузимања мера обавестила матичну државу, односно друго надлежно тело, ако је тако предвиђено међународним уговором.

Регулатор може одступити од услова из става 4. овог члана из разлога хитности, у ком случају ће матичну државу, односно друго надлежно тело, ако је тако предвиђено међународним уговором, о предузетим мерама и разлозима хитности због којих се није поступило на начин предвиђен ставом 4. овог члана, обавести у најкраћем могућем року.

Регулатор ће без одлагања обуставити примену мера из става 1. овог члана, ако надлежно тело предвиђено међународним уговором утврди да мера није била одређена у складу са одредбама међународног уговора, односно права и принципа на које се међународни уговор позива.

4. Одредбе које се односе на све медијске услуге

Опште обавезе пружалаца медијске услуге у односу на програмске садржаје

Члан 47.

Пружалац медијске услуге, у односу на свој програмски садржај, у складу са својом програмском концепцијом, дужан је да:

1)    обезбеди слободно, истинито, објективно, потпуно и благовремено информисање;

2)    пренесе саопштења органа јавне власти хитне природе која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине;

3)    допринесе подизању општег културног и образовног нивоа грађана;

4)    не пружа програмске садржаје који истичу и подржавају наркоманију, насиље, криминално или друго недозвољено понашање, као и садржаје који злоупотребљавају лаковерност гледалаца и слушалаца;

5)    поштује забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеди заступљеност без дискриминације;

6)    стране програмске садржаје намењене деци предшколског узраста синхронизује на српски језик или језике националних мањина,

7)    наградна такмичења спроводи правично, уз објављивање јасних правила о тим садржајима и јавно обећаној награди;

8)    обезбеди квалитетан програм у погледу садржаја са техничког становишта, примењујући међународне и националне стандарде.

Сви пружаоци медијских услуга су обавезни да програмске садржаје чувају у складу са прописима којима се уређује област јавног информисања, односно у складу са прописима којима се уређује заштита културних добара.

Посебне техничке обавезе

Члан 48.

Комерцијални пружалац медијске услуге са дозволом за пружање услуге телевизијског емитовања, односно медијске услуге радија, путем терестричког аналогног преноса, мора обезбедити квалитетан пријем радијског односно телевизијског аналогног сигнала за најмање 60% становништва у зони покривања.

Пружалац медијске услуге не сме да користи технику која делује на подсвест.

Медијске услуге пружају се на начин којим се обезбеђује уједначен ниво тона свих програмских садржаја, а нарочито аудио-визуелне комерцијалне комуникације у односу на други програмски садржај.

Обавеза идентификације

Члан 49.

На обавезу идентификације пружаоца медијске услуге примењују се одредбе закона којим се уређује област јавног информисања и медија.

Обавеза поштовања људских права

Члан 50.

Медијска услуга се пружа на начин којим се поштују људска права а нарочито достојанство личности.

Регулатор се стара да се у свим програмским садржајима поштује достојанство личности и људска права, а нарочито се стара да се не приказује понижавајуће поступање и сцене насиља и мучења, осим ако за то постоји програмско и уметничко оправдање.

Садржаји који могу да шкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника морају бити јасно означени и не објављују се у време кад се основано може очекивати да их малолетници прате, имајући у виду уобичајени распоред њихових активности, осим изузетно као заштићена услуга са условним приступом на начин предвиђен овим законом.

Забрана говора мржње

Члан 51.

Регулатор се стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

Заштита права особа са инвалидитетом

Члан 52.

Пружалац медијске услуге је дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида.

Регулатор подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним особама из става 1. овог члана.

Заштита ауторског и сродних права

Члан 53.

Регулатор се стара о томе да се сви пружаоци медијских услуга придржавају прописа о ауторском и сродним правима.

Одговорност за програмски садржај

Члан 54.

Пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљени термин, програмска размена, најаве програма, СМС и друге поруке публике и сл.).

Члан 55.

Одредбе чл. 47-54. овог закона сходно се примењују на услуге телетекста и интерактивних услуга у вези са програмским садржајима.

Аудио-визуелна комерцијална комуникација

Члан 56.

Аудио-визуелна комерцијална комуникација мора бити јасно препознатљива.

Забрањене су прикривене аудио-визуелне комерцијалне комуникације.

Аудио-визуелне комерцијалне комуникације не смеју:

1)    нарушавати људско достојанство;

2)    садржати информације које представљају говор мржње;

3)    подстицати понашање које је штетно за здравље или безбедност људи;

4)    подстицати понашање које занемарује заштиту животне средине.

Забрањени су сви облици аудио-визуелних комерцијалних комуникација које препоручују дуван и дуванске производе.

Аудио-визуелне комерцијалне комуникације које препоручују алкохолна пића не смеју бити изричито намењене малолетним лицима и не смеју подстицати неумерену конзумацију таквих пића.

Аудио-визуелна комерцијална комуникација намењена препоручивању лекова, медицинских средстава, здравствених услуга, стручно медицинских поступака и метода здравствене заштите, укључујући здравствене услуге, методе и поступке традиционалне медицине може се емитовати у складу са одредбама закона којим се уређује промет лекова и закона којим се уређује здравствена заштита.

Забрањена је телевизијска продаја лекова и медицинских средства.

Аудио-визуелне комерцијалне комуникације не смеју:

1)    подстицати малолетна лица на понашање које им може шкодити;

2)    непосредно подстицати малолетна лица на куповину или изнајмљивање роба или услуга, злоупотребом њиховог неискуства и лаковерности;

3)    непосредно охрабривати малолетна лица да траже од родитеља или другог лица куповину робе или услуге која се препоручује;

4)    злоупотребљавати посебно поверење које малолетна лица имају у родитеље, наставнике или друга лица,

5)    непотребно приказивати малолетна лица у опасним ситуацијама.

Пружаоци аудио-визуелних медијских услуга могу, уз сагласност Регулатора, самостално или заједнички утврдити правила понашања у вези са неприкладном аудио-визуелном комерцијалном комуникацијом, која се емитује непосредно пре, у току или непосредно након емисије искључиво намењене деци или у оквиру програма који је специјализован за децу, а која је намењена препоручивању хране или пића који садрже састојке са прехрамбеним или физиолошким дејством чије се претерано кoнзумирање не препоручује, нарочито масноће, транс-масне киселине, со/натријум или шећер.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на медијску услугу радија.

Спонзорство

Члан 57.

Спонзор не сме да утиче на садржај спонзорисаних медијских услуга или програмских садржаја, а у случају телевизијског емитовања и на распоред њиховог приказивања, на начин којим се утиче на одговорност и уређивачку независност пружаоца медијске услуге.

Спонзорисане медијске услуге или програмски садржаји не смеју непосредно да подстичу куповину или изнајмљивање роба или услуга, посебно промотивним упућивањем на ту робу или услугу.

Спонзорисана медијска услуга или програмски садржај мора да садржи обавештење о спонзорству и обавештење о спонзору, примереним навођењем имена, односно знака спонзора, односно означавањем имена његове робе или услуге, обавезно на почетку, а може и током, али не све време, и на крају спонзорисаног програмског садржаја.

Медијске услуге или програмске садржаје не могу спонзорисати државни органи и организације и политичке организације.

Медијске услуге или програмске садржаје не може спонзорисати правно или физичко лице чија је претежна делатност производња или продаја дуванских производа као ни лице које се бави производњом или прометом роба или пружањем услуга чије је оглашавање забрањено овим или другим законом

Кад медијске услуге или програмске садржаје спонзорише правно или физичко лице чија делатност укључује производњу или продају медицинских средстава и пружање здравствених услуга, спонзорисана услуга или садржај могу промовисати име, односно назив спонзора.

Забрањено је спонзорисати вести и програмске актуелности, осим спортских вести и временске прогнозе.

Навођење знака спонзора у дечјим и верским програмским садржајима дозвољено је само на почетку и крају таквог садржаја.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на медијску услугу радија.

Пласирање робе

Члан 58.

Забрањено је пласирање робе.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пласирање робе је дозвољено искључиво у играним филмовима, телевизијским филмовима, играним серијама, спортским и забавним емисијама, осим ако исти нису намењени искључиво деци, као пласирање одређених услуга без накнаде ради њиховог укључивања у програм као реквизита или награде и то под следећим условима:

1)    да не утиче на садржај и, у случају телевизијског емитовања, на распоред емитовања емисије која сдржи пласирање робе на начин да угрожава уређивачку независност пружаоца аудиовизуелне медијске услуге;

2)    не сме се у емисији која садржи пласирање робе непосредно подстицати куповина, изнајмљивање или коришћење производа или друге услуге;

3)    да се роба, услуга, робна, услужна или друга ознака не истичу непримерено у току емисије која садржи пласирање робе, нарочито дуготрајним крупним кадровима робе који је предмет пласирања или истицањем његових квалитета од стране водитеља, гостију или других учесника програма;

4)    да садрже обавештење о пласирању робе на почетку, односно на крају програмског садржаја, као и након рекламних блокова, осим изузетно ако програмске садржаје у којима се пласира роба не производи нити наручује сам пружалац медијске услуге или са њим повезано лице у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава,

5)    предмет пласирања робе не сме бити роба, услуга, робна, услужна или друга ознака чије је телевизијско оглашавање забрањено овим или другим законом или подзаконским актом.

Време трајања пласирања робе не урачунава се у време трајања телевизијског оглашавања или телевизијске продаје у току једног пуног сата емитованог програма.

Члан 59.

У питањима која се односе на садржај аудио-визуелне комерцијалне комуникације примењују се прописи о оглашавању, ако другачије није уређено овим законом.

Пружалац медијске услуге одговоран је за објављивање аудио-визуелне комерцијалне комуникације чији је садржај противан одредбама овог или другог закона или подзаконског акта којим се уређује садржај аудио-визуелне комерцијалне комуникације, ако је знао или је на основу редовне провере околности конкретног случаја (нпр. увид у садржај огласне поруке) морао знати да је њен садржај противан наведеним прописима или ако је њу објавио без претходног прибављања уредно попуњене декларације.

Члан 60.

Регулатор доноси општа подзаконска акта којима се утврђују ближа правила за извршавање обавеза утврђених чл. 47-59. овог закона.

5. Одредбе које се односе само на медијске услуге на захтев

Медијске услуге на захтев и заштита малолетних лица

Члан 61.

Медијска услуга на захтев која може да шкоди физичком, менталном или моралном развоју деце и омладине, чини се доступном на начин који обезбеђује да је малолетници у уобичајеним околностима неће чути или видети (на пример као заштићена услуга са условним приступом).

Европска аудио-визуелна дела

Члан 62.

Пружаоци медијских услуга на захтев настојаће да њихове медијске услуге на захтев подстичу производњу и приступ европским аудио-визуелним делима, где је то изводљиво.

Подстицање производње и приступ европским делима постиже се, између осталог, финансијским доприносом пружалаца услуге производњи и прибављању права на европским аудио-визуелним делима или уделом, односно посебним истицањем европских аудио-визуелних дела у каталогу програма који нуде медијске услуге на захтев.

Пружаоци медијских услуга на захтев дужни су да финансијски допринос производњи и прибављању права на европска аудио-визуелна дела или удео у тим делима, односно посебно истицање европских аудио-визуелних дела у каталогу програма који нуде, као и да Регулатору, на његов захтев, доставе податке који то доказују.

Члан 63.

Регулатор доноси пропис којим се утврђују ближа правила за извршавање обавеза из чл. 61. и 62. овог закона.

6. Одредбе које се односе само на линеарне медијске услуге

Приступ најважнијим догађајима

Члан 64.

Пружалац услуге телевизијског емитовања под надлежношћу Републике Србије, не може ексклузивно емитовати догађаје који су на листи најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане, на начин да се значајан део јавности у Републици Србији, држави чланици Европске уније или држави потписници међународног уговора који обавезује Републику Србију, лиши могућности праћења тих догађаја.

Регулатор благовремено саставља, на јасан и транспарентан начин листу најважнијих догађаја домаћих и страних, из става 1. овог члана, који су од посебног значаја за све грађане (културни, политички, спортски, забавни и сл.) и на које искључиво право преноса може остварити само пружалац услуге телевизијског емитовања коме је приступ слободан и чија зона покривања обухвата целокупно подручје Републике Србије и о томе обавештава Европску комисију.

Регулатор одређује који догађаји са листе, из ст.1. овог члана, треба да буду доступни у целини или делимично путем преноса уживо, а који у целини или делимично путем одложног преноса, уколико је то неопходно из објективних разлога или јавног интереса.

Пружалац услуге телевизијског емитовања, који има искључиво право преноса догађаја од великог интереса за јавност, дужан је да свим другим заинтересованим пружаоцима услуге телевизијског емитовања, без дискриминације и под једнаким условима, дозволи и омогући да слободно изаберу инсерте са тог догађаја, преузму их и објаве у трајању до 90 секунди, уз навођење извора слике и тона и уз надокнаду која не може прећи висину стварних трошкова.

Ако су, пружалац услуге телевизијског емитовања који има искључиво право преноса догађаја од великог интереса за јавност, као и пружалац услуге телевизијског емитовања који захтева приступ, основани на територији Републике Србије, приступ се захтева од пружаоца услуге телевизијског емитовања непосредно.

Изабрани инсерт се користи искључиво за емисије општих вести, а могу се користити и код аудио-визуелних сервиса на захтев искључиво ако тај програм нуди исти пружалац услуге телевизијског емитовања са одложеним емитовањем.

Регулатор ближе прописује начин формирања листе најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане из става 1. овог члана и остваривање права на приступ догађајима од великог интереса из става 4. овог члана.

Обавеза удела европских аудио-визуелних дела

Члан 65.

Пружалац услуге телевизијског емитовања дужан је да обезбеди да европска аудио-визуелна дела учествују са више од 50% у укупном годишње објављеном програму.

Ако пружалац услуге телевизијског емитовања не испуни обавезу из става 1. овог члана дужан је да сваке године повећа висину удела европских аудио-визуелних дела у укупном годишње објављеном програму у односу на претходну годину, при чему најниже почетно учешће износи 20%.

У удео европских дела у програму пружаоца услуге телевизијског емитовања урачунавају се објављене премијере и прве репризе српских аудио-визуелних дела, ако испуњавају услове из овог члана.

Приликом утврђивања укупног удела европских аудио-визуелних дела у програму одређеног пружаоца услуге телевизијског емитовања у годишњи објављени програм се не урачунавају емисије вести, преноси спортских догађаја, емисије посвећене наградним играма, оглашавање, телевизијска продаја и услуге телетекста.

Регулатор ће ближе уредити критеријуме и начин повећања удела европских аудио-визуелних дела у програму пружаоца услуге телевизијског емитовања.

Одредбе овог члана не примењују се на пружаоце услуге телевизијског емитовања који су имаоци дозволе за пружање медијских услуга на локалном подручју и који нису повезани у националну мрежу.

Европска аудио-визуелна дела независних продуцената

Члан 66.

Пружалац услуге телевизијског емитовања је дужан да обезбеди да европска аудио-визуелна дела независних продуцената учествују са најмање 10% у укупном годишње објављеном програму.

Ако пружалац услуге телевизијског емитовања не испуни обавезу из става 1. овог члана дужан је да сваке године повећа висину удела европских аудио-визуелних дела независних продуцената у укупно годишње објављеном програму у односу на претходну годину, с тим што ће Регулатор ближе уредити критеријуме и начин повећавања удела европских аудио-визуелних дела независних продуцената у програму пружалаца услуге телевизијског емитовања.

Европска аудио-визуелна дела старија од пет година могу чинити највише половину удела из става 1. овог члана.

Приликом утврђивања укупног удела европских аудио-визуелних дела независних продуцената у програму одређеног пружаоца услуге телевизијског емитовања у годишњи објављени програм не урачунавају се емисије вести, преноси спортских догађаја, емисије посвећене наградним играма, оглашавање, телевизијска продаја и услуге телетекста.

Одредбе овог члана не примењују се на пружаоце услуге телевизијског емитовања који су имаоци дозволе за пружање медијске услуге на локалном подручју и који нису повезани у националну мрежу.

Телевизијско оглашавање и телевизијска продаја

Члан 67.

Телевизијско оглашавање и телевизијска продаја морају бити лако препознатљиви звуком, сликом или просторно одвојени од осталих програмских садржаја и по правилу емитују се између појединих емисија.

Појединачне огласне поруке телевизијског оглашавања, односно појединачне понуде телевизијске продаје, осим у преносима спортских догађаја, могу се емитовати само изузетно.

Изузетно од става 1. овог члана, емитовање одређене емисије може се прекинути ради емитовања огласних порука, односно телевизијске продаје, ако се на тај начин не повређују интегритет емисије, имајући у виду природне паузе, њено трајање и природу и права имаоца ауторског и сродног права.

Ако су испуњени услови превиђени ставом 3. овог члана, емитовање играног филма, телевизијског филма (изузимајући игране серије и документарне емисије) и емисије вести може се прекинути ради емитовања огласних порука, односно телевизијске продаје једном у сваком целокупном делу емисије чије предвиђено трајање износи најмање 30 минута.

Ако су испуњени услови превиђени ставом 3. овог члана, емитовање дечије емисије може се прекинути ради емитовања огласних порука ако је предвиђено трајање емисије дуже од 30 минута, и то једном у сваком целокупном делу емисије чије предвиђено трајање износи најмање 30 минута.

Пренос верског обреда не може се прекидати ради емитовања огласних порука, односно телевизијске продаје.

Огласне поруке телевизијског оглашавања, односно телевизијска продаја могу се емитовати упоредо са емисијом која је у току, односно не прекидајући њен временски континуитет, уз коришћење електронско-графичких или других техничких средстава (нпр. виртуелно оглашавање, подела екрана, натписи на екрану, инсертери и сл.) под следећим условима:

1)    ако се на тај начин не повређују интегритет емисије, имајући у виду природне паузе, њено трајање и природу и права имаоца ауторског и сродног права;

2)    ако су посредством звука, слике или просторних средстава одвојене од програмског садржаја током чијег трајања се емитују, осим ако је овим законом другачије утврђено.

Телевизијска продаја медицинских производа који подлежу режиму дозволе за стављање у промет забрањени су.

Телевизијско оглашавање и телевизијска продаја алкохолних пића не сме:

1)    да буде непосредно усмерена на малолетна лица или да приказује малолетна лица како конзумирају алкохолна пића;

2)    да повезују конзумацију алкохолних пића са јачањем физичких својстава или са управљањем моторним возилом;

3)    да стварају утисак да конзумирање алкохолних пића доприноси друштвеној или сексуалној успешности;

4)    да тврде да алкохол има терапеутска својства, да је стимуланс, седатив или средство за решавање личних проблема;

5)    да подстиче неумерено конзумирање алкохола или негативно приказује уздржавање или умереност у конзумирању;

6)    да истиче висок проценат алкохола као позитивно својство пића.

У оквиру једног пуног сата емитованог програма комерцијалних пружалаца медијске услуге, телевизијско оглашавање и телевизијска продаја не могу заузимати више од 20% времена.

У оквиру једног пуног сата емитованог програма установе јавног аудио-визуелног медијског сервиса и пружаоца аудио-визуелне медијске услуге цивилног сектора, телевизијско оглашавање и телевизијска продаја не могу заузимати више од 10% времена.

Одредбе ст. 9. и 10. овог члана не примењују се на најаве садржаја у сопственом програму, као и на споредне производе непосредно произишле из тих програма, најаве спонзорства и пласман производа, као и на сопштења од јавног интереса и позиве на добротворне акције чије се услуге не наплаћују.

Преноси међународних спортских догађаја од националног значаја обухваћени листом из члана 64. овог закона, посредством установа јавног аудио-визуелног медијског сервиса, могу се прекидати телевизијским оглашавањем и телевизијском продајом најдуже девет минута по сату, с тим да укупно дневно емитовање телевизијског оглашавања и телевизијска продаја може трајати најдуже 10% од укупно дневно емитованог спортског програма.

Ако се телевизијска продаја емитује као посебан програмски садржај, мора бити јасно обележена сликом и звуком и мора трајати најмање 15 минута непрекидно.

Време трајања огласних порука телевизијског оглашавања, односно телевизијске продаје емитованог на начин из става 14. овог члана, урачунава се у укупно време трајања аудио-визуелне комерцијалне комуникације у једном пуном сату емитованог аудио-визуелног програма.

Између емитовања телевизијске оглашавања, односно телевизијске продаје на начин из става 14. овог члана и емитовања огласних порука, односно телевизијске продаје из става 3. овог члана, мора протећи најмање пет минута.

Забрањено је истовремено емитовати различите облике телевизијског оглашавања, односно телевизијске продаје на начин из става 14. овог члана.

Забрањено је емитовати огласне поруке, односно телевизијску продају на начин из става 14. овог члана у емисијама вести, емисијама искључиво намењеним малолетним лицима и верским емисијама.

Регулатор ближе уређује услове емитовања огласних порука и телевизијске продаје на начин из става 14. овог члана

Одредбе овог члана, изузев ст. 3-6. и ст. 9-12., сходно се примењују на телевизијске програме у целини намењене оглашавању и телевизијској продаји, као и на телевизијске програме у целини намењене самопромоцији.

Одредбе овог члана сходно се примењују на медијску услугу радија.

Заштита малолетних лица

Члан 68.

Забрањено је приказивање порнографије, сцена бруталног насиља и других програмских садржаја који могу тешко да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника.

Регулатор се стара да програмски садржаји који могу да нашкоде физичком, моралном или менталном развоју малолетника не буду доступни путем медијске услуге радија и телевизијског емитовања, изузев кад је временом емитовања или техничким поступком обезбеђено да малолетници, по правилу нису у прилици да их виде или слушају.

Регулатор подстиче пружаоце медијских услуга да организују сталну унутрашњу контролу садржаја са становишта заштите малолетника.

Регулатор упознаје пружаоце медијских услуга са садржајима за које је установила да нису у складу са правилима о заштити малолетника.

Регулатор, на захтев пружаоца медијске услуге, даје мишљење о усклађености одређеног програмског садржаја са правилима о заштити малолетника, односно условима да се тај садржај учини доступним (време емитовања, начин најаве и сл.).

Програмски садржаји неподесни за малолетнике млађе од 16 година не смеју да се емитују пре 22,00 сата ни после 6,00 сати, а неподесни за малолетнике млађе од 18 година, пре 23,00 сата, ни после 6,00 сати.

Програмски садржаји неподесни за малолетнике млађе од 12 година не смеју се емитовати у оквиру дечијег програма.

Програмски садржаји из ст. 6. и 7. овог члана не смеју да се оглашавају ван времена у којима је допуштено емитовање тих садржаја.

Пружаоци медијске услуге су дужни да о притужбама због непоштовања правила о заштити малолетника, обавесте Регулатора.

Пружаоци медијске услуге су дужни да јасно означе програме који су у стању да угрозе малолетнике или су за њих неприкладни, као и да на то упозоре старатеље.

За учешће малолетника у аудио-визуелном програму потребна је сагласност родитеља, старатеља или усвојиоца, што не искључује дужност емитера да обрати посебну пажњу приликом учествовања малолетника у програму и не искључује његову одговорност за објављени садржај.

Пружање медијске услуге на сопственом језику

Члан 69.

Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик.

Обавеза из става 1. овог члана не односи се на пружаоце медијске услуге који објављују програмске садржаје намењене националним мањинама, као и на оне програмске садржаје пружалаца медијске услуге јавног сервиса, којима се задовољавају потребе националних мањина за информисањем на сопственом језику.

Обавеза из става 1. овог члана не односи се на стране музичке садржаје, осим телевизијског емитовања музичко-сценских дела.

Регулатор може, изузетно, да одобри пружаоцу медијске услуге да одређене програмске садржаје емитује и на другим језицима ако за то постоје оправдани програмски разлози.

Сопствена продукција

Члан 70.

Пружалац медијске услуге дужан је да обезбеди да сопствена продукција учествује са најмање 25% у његовом годишње емитованом програму.

Под сопственом продукцијом из става 1. овог члана сматра се и копродукција, осим ако је урачуната у квоту независних продукција.

Пружалац медијске услуге чији су програмски садржаји намењени националним мањинама, обавезан је да од укупног годишњег времена емитованих програмских садржаја на језику националне мањине, емитује најмање 25% програмских садржаја у сопственој продукцији.

У удео сопствене продукције из ст. 1. и 3. овог члана урачунава се премијерно и прво поновљено (репризно) објављивање програмских садржаја у сопственој продукцији.

Под сопственом продукцијом подразумевају се програмски садржаји који се састоје из изворног аудио или видео материјала и/или чији је ауторски део већи од 50% у телевизијском, односно 20% у радијском програму.

У укупно годишње време емитованих програмских садржаја, за потребе обрачуна програмских квота одређених овим законом, не урачунавају се телевизијске-игре, рекламе, телевизијска-куповина, као и вести, односно спортски преноси, изузев ако се ради о сопственој продукцији вести, односно спортских преноса.

Члан 71.

Регулатор прописује ближа правила за извршавање обавеза утврђених чл. 67-70. овог закона.

IV. АУДИО-ВИЗУЕЛНЕ МЕДИЈСКЕ УСЛУГЕ
ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА

Члан 72.

Медијске услуге цивилног сектора пружају се ради задовољавања специфичних интереса појединих друштвених група (националне мањине, омладина, стари, особе са инвалидитетом итд.) и организација грађана, а не ради стицања добити.

Пружалац медијске услуге из става 1. овог члана може бити удружење, задужбина, фондација, црква и верска заједница.

Садржај програма који производи пружалац медијске услуге из става 1. овог члана мора бити у вези са облашћу деловања пружалаца медијске услуге из става 2. овог члана.

Медијска услуга из става 1. овог члана може се пружати у оквиру локалне односно регионалне зоне покривања, у складу са одредбама овог закона.

На медијске услуге из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона који уређује обавезе пружаоца медијске услуге јавног сервиса у остваривању општег интереса.

Дозвола за пружање медијске услуге из става 1. овог члана издаје се без обавезе плаћања накнаде.

Средства за пружање медијске услуге из става 1. овог члана могу се обезбедити из јавних средстава намењених пројектном суфинансирању, као и из донација, прилога грађана, спонзорства и других извора прихода, у складу са посебним законом.

V. ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ПРУЖАЊЕ МЕДИЈСКЕ УСЛУГЕ

Члан 73.

Овлашћење за пружање медијске услуге има пружалац медијске услуге који медијску услугу пружа:

1)    без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе, у складу са овим законом;

2)    на основу одобрења;

3)    на основу дозволе.

1. Пружање медијске услуге без прибављања одобрења, односно дозволе

Члан 74.

Медијску услугу пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе:

1)    јавни медијски сервис који стиче право пружања медијске услуге у складу са законом који уређује рад јавних медијских сервиса и непосредно на основу њега;

2)    пружалац који медијске услуге пружа искључиво путем глобалне информатичке мреже (Web casting, live streaming и др.), уз обавезу уписа у Регистар медијских услуга код Регулатора;

3)    пружалац медијске услуге који реемитује програм на територији Републике Србије, у складу са одредбама Европске конвенције о прекограничној телевизији.

Пружалац медијске услуге из става 1. тачка 2) овог члана не може бити лице које по одредбама овог закона не може бити ималац дозволе.

Реемитовање из става 1. тачке 3) овог члана не постоји ако је изворни програм измењен (прекинут ток сигнала) објављивањем аудио-визуелне комерцијалне комуникације или другог програмског садржаја који није део изворног програма.

2. Пружање медијске услуге на захтев на основу одобрења

Члан 75.

Медијске услуге које се пружају на захтев у Републици Србији, може да пружа свако физичко и правно лице у складу са одредбама овог закона и коме је Регулатор издао одобрење за пружање медијских услуга, осим оних лица која не могу да буду носиоци дозвола у складу са овим законом.

Одобрење за пружање медијске услуге из става 1. овог члана Регулатор издаје на захтев пружаоца услуге.

Захтев се подноси на обрасцу чију форму прописује Регулатор.

Уз захтев, поред доказа о испуњености услова из става 1. овог члана, подноси се и доказ о испуњености техничких услова за пружање услуге као и информација о програмској концепцији и понуђеним каталозима програмских садржаја.

Регулатор одбацује захтев из става 3. овог члана уколико је исти непотпун или се утврди да су подаци унети у њему непотпуни или нетачни.

Регулатор води евиденцију пружалаца медијских услуга на захтев који садржи информације о називу медијске услуге, називу пружаоца медијске услуге, податке о пребивалишту односно седишту пружаоца медијске услуге, контакт податке као и податке о програмској концепцији медијске услуге.

Регулатор доноси одлуку о престанку важења одобрења за пружање медијске услуге на захтев и брише пружаоца из Регистра медијских услуга:

1)    ако пружалац писмено обавести Регулатора о престанку пружања услуге;

2)    ако пружалац прекине пружање услуге у периоду дужем од године дана;

3)    ако пружалац не испуњава техничке услове за пружање услуге;

4)    ако је пружаоцу правоснажном одлуком суда изречена забрана обављања делатности;

5)    у случају престанка правног лица пружаоца услуге односно престанка обављања делатности;

6)    ако пружалац ни у накнадном примереном року не измири обавезу плаћања накнаде за пружање медијске услуге.

3. Пружање медијске услуге на основу дозволе

Издавање дозвола

Члан 76.

Регулатор издаје дозволу на начин утврђен овим законом.

Поступак издавања дозволе је јаван.

Дозвола

Члан 77.

Дозвола је овлашћење чијим добијањем њен ималац стиче право да своју медијску услугу, путем електронских комуникационих мрежа пружа неодређеном броју корисника.

Дозвола којом се стиче право пружања медијске услуге издаје се на захтев пружаоца медијске услуге.

Дозвола којом се стиче право пружања, путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса, услуге телевизијског емитовања, као и медијске услуге радија, издаје се на јавном конкурсу.

Члан 78.

Дозвола издата на јавном конкурсу не може се преносити, осим у случају статусних промена имаоца дозволе, у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава и под условом да то не доводи до нарушавања медијског плурализма у смислу прописа којим се уређују медији и јавно инфрормисање.

Дозвола издата на захтев може се пренети другом лицу, само ако то лице прихвати све обавезе које произилазе из дозволе.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, пренос се може обавити само на основу акта сачињеног у писменој форми, на који је Регулатор претходно дао сагласност.

Податке о издатим сагласностима на акте из става 3. овог члана Регулатор објављује на свом веб сајту.

Регулатор ближе уређује поступак издавања сагласности из става 3. овог члана.

Ималац дозволе

Члан 79.

Дозвола се издаје физичком или правном лицу пружаоцу медијске услуге који је у надлежности Републике Србије, у складу са одредбама овог закона и у складу са одредбама закона којим се регулише област јавног информисања.

Субјекти који не могу бити имаоци дозволе

Члан 80.

Ималац дозволе не може да буде:

1)    Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе;

2)    привредно друштво, установа или друго правно лице чија су средства у целини или делом у јавној својини, односно чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;

3)    политичка странка.

Издавање дозволе на захтев пружаоца медијске услуге

Члан 81.

Регулатор прописује минималне техничке и организационе услове за издавање дозволе на захтев пружаоца медијске услуге.

Захтев за издавање дозволе

Члан 82.

Захтев за издавање дозволе садржи:

1)    назив правног лица, односно предузетника и његов ПИБ, адресу, односно седиште, као и податке о лицу одговорном за заступање и податке о главном и одговорном уредника;

2)    доказ о регистрацији подносиоца захтева за пружање медијских услуга;

3)    доказе о испуњености техничких и организационих услова за производњу програма;

4)    информацију о врсти медијске услуге за коју се захтев подноси, у складу са чланом 43. став 2. овог закона;

5)    документацију која се односи на предложену програмску концепцију;

6)    план организационо-техничке концепције и структуре кадрова;

7)    информацију о врсти електронских комуникационих мрежа путем које подносилац захтева намерава да пружа услугу;

8)    планирани датум почетка пружања услуга;

9)    скраћени идентификациони знак и његово графичко решење;

10)    податке о власничкој структури подносиоца захтева, укључујући податке о правном (назив, седишта и власничка структура) или физичком лицу (име, пребивалиште и држављанство) које непосредно или посредно, преко других субјеката, има учешће (удели, акције и др.) у власничкој структури подносиоца захтева, као и податке о висини тог учешћа;

11)    изјаву да издавањем дозволе неће настати стање којим се нарушава медијски плурализам;

12)    доказ да се пред надлежним судом не води поступак против подносиоца захтева и против одговорног лица подносиоца захтева за кривично дело против привреде или друго кривично дело за које је запрећена казна затвора.

Поступање Регулатора по поднетом захтеву

Члан 83.

Регулатор решењем одлучује о захтеву за издавање дозволе.

Ако утврди да је подносилац поднео потпун захтев из члана 82. овог закона, Регулатор издаје дозволу за пружање медијске услуге и уписује је у Регистар медијских услуга у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Регулатор решењем одбија захтев из става 1. овог члана ако утврди да подносилац захтева не испуњава услове из члана 81. став 1. овог закона као и ако из поднете документације која се односи на предложену програмску концепцију произлази да подносилац захтева не би испуњавао обавезе утврђене чл. 47-70. овог закона.

Члан 84.

Подносилац захтева коме је издата дозвола за пружање медијске услуге дужан је да најкасније у року од 30 дана од дана достављања дозволе поднесе Регулатору уговор са оператором бар једне електронске комуникационе мреже којом стиче право да се њен програм посредством те мреже дистрибуира јавности.

Ималац дозволе дужан је да сваку измену уговора или накнадно закључен уговор са оператором електронских комуникационих мрежа поднесе Регулатору у року од 15 дана од дана закључења тог уговора.

Тужба против решења

Члан 85.

Решење из члана 83. став 3. овог закона је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Регистар медијских услуга

Члан 86.

Регулатор води и редовно ажурира Регистар медијских услуга (у даљем тексту: Регистар).

Регистар из става 1. овог члана нарочито садржи:

1)    назив медијске услуге;

2)    назив пружаоца медијске услуге и податке о пружаоцу (назив, ПИБ, седиште);

3)    број и датум решења о издавању дозволе, односно основ пружања услуге ако се она пружа без обавезе прибављања одобрења, односно дозволе;

4)    врсту медијске услуге у складу са чл. 43. и 44. овог закона,

5)    период на који се издаје одобрење, односно дозвола;

6)    податке о одговорном лицу пружаоца медијске услуге;

7)    податке о изреченим мерама пружаоцу медијске услуге;

8)    упозорење пружаоцу медијске услуге о постојању нарушавања медијског плурализма.

Регулатор по службеној дужности брише услугу из Регистра из става 1. овог члана по престанку основа њеног пружања.

Регистар из става 1. овог члана се објављује у складу са законом.

Почетак пружања медијске услуге

Члан 87.

Ималац дозволе је дужан да почне са пружањем медијске услуге у року од 90 дана од дана достављања дозволе.

Важење и продужење важења дозволе

Члан 88.

Дозвола се издаје на период од осам година.

Важење дозволе се може продужити на захтев имаоца дозволе који се подноси Регулатору најкасније шест месеци пре истека важеће дозволе.

Регулатор одлучује о захтеву за продужење дозволе применом правила на основу којих одлучује у поступку издавања дозволе, имајући у виду испуњавање обавеза подносиоца захтева предвиђених чл. 47-71. овог закона, као и поштовање услова садржаних у издатој дозволи, а посебно мере које су му изречене у складу са овим законом.

Дозвола за пружање медијске услуге продужава се на период од осам година.

Дозвола која је издата на основу јавног конкурса може се продужити на захтев само једном.

Престанак важења дозволе пре истека времена на које је издата

Члан 89.

Дозвола престаје да важи и пре истека времена на које је издата ако:

1)    пружалац медијске услуге у писаном облику обавести Регулатора да више не намерава да пружа медијску услугу;

2)    се утврди да је пружалац медијске услуге приликом подношења захтева за издавање дозволе у захтеву или у документацији поднетој уз захтев навео нетачне податке;

3)    пружалац медијске услуге није започео пружање медијске услуге у року предвиђеним чланом 87. овог закона;

4)    је пружалац медијске услуге, прекинуо пружање медијске услуге у трајању дужем од 30 дана непрекидно или 60 дана са прекидима у току календарске године, осим ако је до прекида дошло због више силе;

5)    ималац дозволе у периоду дужем од три месеца не задовољава прописане минималне техничке и организационе услове за пружање медијске услуге или не обезбеди квалитетну покривеност сигналом у зони покривања, у складу са овим законом;

6)    пружалац медијске услуге прекрши одредбе о заштити медијског плурализма предвиђене овим законом, као и законом којим се уређује област јавног информисања и медија;

7)    Регулатор, након спроведеног поступка у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, пружаоцу медијске услуге изрекне меру одузимања дозволе због повреде обавеза или због непоштовања услова предвиђених дозволом;

8)    пружалац ни у накнадном примереном року не измири обавезу плаћања накнаде за пружање медијске услуге;

9)    се услед промене власничке структуре пружаоца медијске услуге, након издавања дозволе, не може поуздано утврдити ко над пружаоцем медијске услуге има контролу у смислу закона којим се уређује област заштите конкуренције;

10)    ималац дозволе предузима правни посао у циљу преноса дозволе, супротно одредби члана 78. ст. 1-3. овог закона;

11)    у другим случајевима прописаним овим законом.

Издата дозвола престаје да важи престанком физичког или правног лица које је ималац дозволе.

Поступак одузимања дозволе

Члан 90.

У случају наступања неког од разлога из члана 89. став 1. овог закона, Регулатор доноси решење о одузимању дозволе.

Решење о одузимању дозволе доноси се двотрећинском већином гласова укупног броја чланова Савета.

Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Поступак извршења решења о одузимању дозволе

Члан 91.

Пружалац медијске услуге коме је одузета дозвола дужан је да обустави пружање медијске услуге у року утврђеном у коначном решењу о одузимању дозволе, а ако то не учини Регулатор ће спровести поступак извршења решења о одузимању дозволе.

Оператор електронске комуникационе мреже у оквиру које се дистрибуира медијска услуга лица коме је одузета дозвола, дужан је да поступи у складу са одлуком Регулатора донетом у поступку извршења решења о одузимању дозволе и обустави дистрибуцију медијске услуге тог лица.

Закључак о извршењу Регулатор ће донети у складу са прописима којима се регулише општи управни поступак.

Издавање дозволе на основу спроведеног јавног конкурса

Јавни конкурс

Члан 92.

Дозвола којом се стиче право пружања услуге телевизијског емитовања, као и медијске услуге радија, путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса, издаје се на основу јавног конкурса који расписује Регулатор у складу са законом.

Дозвола се издаје на основу решења које доноси Савет, у складу са одредбом члана 96. став 9. овог закона.

Пре расписивања јавног конкурса, Регулатор прибавља податке:

1)    о расположивости радио-фреквенција за потребе терестричког аналогног преноса од регулаторног тела надлежног за област електронских комуникација;

2)    о расположивости места у мултиплексу за потребе терестричког дигиталног преноса од оператора мултиплекса.

Регулатор доноси ближа правила којима се утврђују минимални услови које морају испунити подносиоци пријава на јавни конкурс, односно имаоци дозволе за пружање медијске услуге: технички (неопходна опрема и друга техничка средства којима се обезбеђује квалитетна производња, као и пренос и емитовање за аналогно емитовање програма у складу са предвиђеним програмским концептом, површина и структура простора намењеног обављању делатности пружања медијске услуге), организациони (број, структура и основ ангажовања кадрова, финансијски показатељи у вези са могућношћу рентабилног пословања и опстанка на тржишту) и програмски (врсте програма и квантитативни однос између појединих врста програма, удео сопствене продукције, српских аудио-визуелних дела, европских аудио-визуелних дела и европских аудио-визуелних дела независне продукције).

Регулатор доноси акт којим се утврђују недискриминаторни, објективни и мерљиви критеријуми за одлучивање, који одговарају активностима за чије се обављање издаје дозвола и прописује образац пријаве на конкурс.

Регулатор, најкасније 30 дана пре расписивања јавног конкурса, објављује акт из ст. 4. и 5. овог члана, у „Службеном гласнику Републике Србије” и на свом веб-сајту.

При доношењу акта из става 5. овог члана Регулатор нарочито узима у обзир понуду која би задовољила потребе грађана за разноврсним медијским садржајима, финансијска средства неопходна за производњу или прибављање програмских садржаја и укупно пословање као и минималне техничке, организационе и програмске услове.

Услови и критеријуми утврђени актом из ст. 4. и 5. овог члана, не смеју се мењати у току трајања поступка по расписаном јавном конкурсу.

Ако је подносиоцу пријаве раније већ издата дозвола, при доношењу акта из става 4. овог члана, Регулатор узима у обзир и поштовање програмског елабората на основу кога му је дозвола издата.

Оглас за јавни конкурс

Члан 93.

Оглас којим се расписује јавни конкурс за издавање дозвола објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и веб-сајту Регулатора, и садржи:

1)    назив акта којим су утврђени услови и критеријуми за добијање дозволе;

2)    зону покривања за коју се јавни конкурс расписује, односно зону расподеле (allotment);

3)    информацију о висини годишње накнаде за добијено право на пружање медијске услуге;

4)    информацију о висини годишње нанкаде за приступ мултиплексу, односно информацију о висини годишње накнаде за коришћење радио-фреквенције ако се дозвола односи на пружање медијске услуге путем аналогног преноса;

5)    висина депозита из члана 94. овог закона,

6)    рок за подношење пријаве на јавни конкурс заједно са прописаном документацијом, који не може бити краћи од 60 дана од дана расписивања јавног конкурса;

7)    рок за доношење одлуке по расписаном јавном конкурсу.

Депозит

Члан 94.

Подносилац пријаве на јавни конкурс приликом њеног подношења дужан је да уплати депозит у износу тромесечне накнаде за добијено право на пружање медијске услуге.

Пријава на јавни конкурс

Члан 95.

Пријава на јавни конкурс подноси се на обрасцу чији садржину прописује и објављује Регулатор.

Пријава из става 1. овог члана најмање садржи:

1)    назив правног лица,односно предузетника који се пријављује на конкурс и његов ПИБ, адресу, односно седиште, као и податке о лицу одговорном за заступање и податке о главном и одговорном уреднику;

2)    информацију о врсти медијске услуге, у складу са чланом 43. овог закона;

3)    жељену зону покривања;

4)    датум почетка пружања услуге.

Подносилац пријаве је обавезан да уз пријаву достави:

1)    доказ о регистрацији подносиоца пријаве за пружање медијских услуга;

2)    доказе о испуњености услова и критеријума из члана 92. ст. 4. и 5. овог закона;

3)    документацију која се односи на предложену програмску концепцију;

4)    скраћени идентификациони знак и његово графичко решење;

5)    податке о власничкој структури капитала подносиоца пријаве, укључујући податке о правном (назив, седишта и власничка струкутра) или физичком лицу (име, пребивалиште и држављанство) које непосредно или посредно, преко других субјеката, има учешће (удели, акције и сл.) у власничкој структури капитала подносиоца пријаве, као и податке о висини тог учешћа;

6)    доказ да се пред надлежним судом не води поступак против подносиоца пријаве и против одговорног лица подносиоца пријаве за кривично дело против привреде или друго кривично дело за које је запрећена казна затвора;

7)    изјаву да издавањем дозволе неће настати стање којим се нарушава медијски плурализам;

8)    доказе о извршеној уплати депозита;

9)    и другу документацију по налогу Регулатора у складу са законом и подзаконским актима.

Подносилац пријаве може да достави и другу документацију, за коју сматра да може бити од значаја за добијање дозволе.

Поступање Регулатора по поднетим пријавама

Члан 96.

Регулатор одбацује пријаву из члана 95. овог закона:

1)    која садржи непотпуне или нетачне податке, односно непотпуну документацију, ако подносилац пријаве и у накнадно одређеном року од седам дана не допуни пријаву, односно не достави тачне податке или потпуну документацију;

2)    која је поднета по протеку рока за подношење пријаве;

3)    која није поднета на прописаном обрасцу пријаве;

4)    уз коју није приложен доказ о уплати депозита;

5)    уз коју није приложен доказ о уплати депозита од стране подносиоца пријаве.

Регулатор објављује, на начин на који је објављен оглас за јавни конкурс, листу свих подносилаца пријаве чије су пријаве потпуне и поднете у предвиђеном року, у року од 15 дана од дана истека рока за подношење пријаве.

Регулатор доноси решење о издавању дозволе у складу са утврђеним критеријумима и прописаним условима.

Ако се за коришћење исте зоне покривања пријавило више лица која испуњавају прописане услове за пружање медијске услуге, Регулатор даје предност ономе за кога основано закључи, на основу поднете документације, да ће остваривати већи квалитет и разноврсност садржаја.

Ако је подносилац пријаве већ пружао медијску услугу, Регулатор приликом одлучивања узима у обзир и његову праксу у извршавању обавеза прописаних чл. 47-70. овог закона и поштовање услова садржаних у дозволи.

Регулатор објављује листу лица која су стекла право на пружање медијске услуге, на начин на који је објављен оглас за јавни конкурс, без одлагања а најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке.

Решење о издавању дозволе Регулатор доставља регулаторном телу за електронске комуникације, уз захтев за издавања дозволе за коришћење радио-фреквенције, у складу са законом којим се регулишу електронске комуникације, ако се дозвола издаје за пружање медијске услуге путем терестричког аналогног преноса.

Решење о издавању дозволе Регулатор доставља оператору мултиплекса, ради закључења уговора о приступу мултиплексу, ако се дозвола издаје за пружање медијске услуге путем терестричког дигиталног преноса.

Када регулаторно тело за електронске комуникације достави Регулатору дозволу за коришћење радио-фреквенције из става 7. овог члана, односно после достављања Регулатору уговора о приступу мултиплексу из става 8. овог члана, Регулатор издаје дозволу за пружање медијске услуге.

Ако регулаторно тело из става 7. овог члана не изда дозволу за коришћење радио-фреквенције, односно ако се не закључи уговор из става 8. овог члана, Регулатор ставља ван правне снаге решење из става 3. овог члана.

Враћање депозита

Члан 97.

Лицу чија је пријава одбачена или коме није издата дозвола враћа се уплаћени депозит у року од седам дана од дана коначности решења из члана 96. став 3. овог закона, а лицу коме је издата дозвола уплаћени депозит се урачунава у износ накнаде за добијено право на пружање медијске услуге.

Депозит се не враћа имаоцу дозволе који:

1)    пре истека рока за почетак пружања медијске услуге у писменој форми обавести Регулатора да одустаје од коришћења издате дозволе;

2)    не започне пружање медијске услуге у прописаном року.

Сходна примена одредаба овог закона

Члан 98.

Одредбе чл. 83-91. овог закона сходно се примењују и када је дозвола издата на основу јавног конкурса.

Посебан основ за престанак важења дозволе пре истека времена на које је издата

Члан 99.

Дозвола којом се стиче право пружања медијске услуге путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса престаје да важи пре истека времена на које је издата и ако регулаторно тело надлежно за област електронских комуникација, у складу са одредбама закона којим се уређује област електронских комуникација, повуче образац за коришћење радио-фреквенције пружаоцу медијске услуге путем терестричког аналогног преноса, односно оператору мултиплекса и/или мреже који пружа услугу мултиплексирања и/или емитовања и дистрибуције пружаоцу медијске услуге путем терестричког дигиталног преноса, а не постоји други оператор који би наставио да пружа услугу мултиплексирања и/или емитовања и дистрибуције.

4. Посебне обавезе оператора електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја

Члан 100.

Оператор електронске комуникационе мреже за емитовање и дистрибуцију медијских услуга, дужан је да пре укључивања поједине медијске услуге радија, услуге телевизијског емитовања или медијске услуге на захтев у свој програмски пакет и почетка његовог емитовања и дистрибуције, прибави претходну писану сагласност имаоца права на програм и подноси је Регулатору ради евидентирања.

Оператор је дужан да дистрибуира медијске услуге радија или услуге телевизијског емитовања истовремено и у потпуности без промена (реемитује), у складу са прибављеном писаном сагласношћу.

Оператор је дужан да медијске услуге на захтев дистрибуира без промена.

Оператор је дужан да дистрибуира медијске услуге на правичан, транспарентан и недискриминаторан начин, у односу на пружаоце медијских услуга.

Оператор може вршити дистрибуцију кодираних сателитских програма само ако је закључио уговор за дистрибуцију са имаоцем права на таквим програмима којим се дозвољава декодирање ради даљег јавног реемитовања.

Не сматра се да је оператор стекао право на дистрибуцију програма из става 5. овог члана прибављањем картице за декодирање која је намењена за индивидуалну употребу појединачног претплатника.

Пружалац медијске услуге је дужан да благовремено обавести оператора да нема право објављивања одређених програмских садржаја посредством одређене платформе.

У случају из става 7. овог члана, оператор не сме да дистрибуира такве програмске садржаје.

Оператор је дужан да се придржава листе медијских услуга радија или услуге телевизијског емитовања или медијских услуга на захтев који су укључени у програмски пакет и у писменој форми претходно обавести Регулатора о свакој промени броја и структуре програмских пакета.

Оператор, осим оператора мреже за терестричко емитовање, дужан је да, без накнаде, дистрибуира и емитује основне програме јавног медијског сервиса у зони њиховог покривања.

Оператор, осим оператора мреже за терестричко емитовање, дужан је да, без накнаде, дистрибуира програме које јавни медијски сервис пружа у режиму нове медијске услуге, у смислу закона којим се уређује рад јавних медијских сервиса, ако Регулатор својом одлуком утврди да је то неопходно ради остваривања јавног интереса.

Оператор, осим оператора дигиталне мреже за терестричко емитовање, у односу на услуге које пружа без условног приступа, дужан је да на захтев Регулатора достави податак о броју корисника услуге дистрибуције и емитовање медијских садржаја.

Оператор је дужан да приликом дистрибуције медијског садржаја поштује логичку нумерацију канала, коју одређује Регулатор узимајући у обзир природу медијске услуге и зону покривања за коју је издата дозвола за пружање медијске услуге.

Регулатор врши надзор и стара се о извршавању обавеза оператора прописаних одредбама овог члана, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за област електронских комуникација.

5. Заштићене услуге

Забрањене активности у вези са заштићеним услугама

Члан 101.

Забрањена је производња, увоз, стављање у промет, давање у закуп, или држање у комерцијалне сврхе средстава, уређаја или софтвера који су намењени или прилагођени да омогуће приступ заштићеној услузи у разумљивом облику без одобрења пружаоца услуге или олакшају заобилажење било које мере условног приступа заштићеној услузи.

Забрањено је инсталирање, одржавање или замена средстава из става 1. овог члана у комерцијалне сврхе.

Забрањено је заобилажење било које мере условног приступа или пружање услуга којима се то омогућава или олакшава.

Забрањене су аудио-визуелне комерцијалне комуникације којима се препоручују активности или услуге из ст. 1-3. овог члана.

Судска заштита пружаоца заштићених услуга

Члан 102.

Пружалац заштићене услуге има право на судску заштиту.

Пружалац заштићене услуге може против лица које је повредило његово право остварити правну заштиту и накнаду штете према општим правилима о накнади штете.

VI. ЗАШТИТА МЕДИЈСКОГ ПЛУРАЛИЗМА

Утврђивање постојања нарушавања медијског плурализма

Члан 103.

Постојање нарушавања медијског плурализма предвиђеног одредбама закона којим се уређују јавно информисање и медији, у случајевима обједињавања оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача електронских медија, односно унакрсног стицања учешћа чији је учесник најмање један електронски медиј, утврђује Регулатор, по пријави заинтересованог лица или по службеној дужности.

Ако Регулатор утврди постојање нарушавања медијског плурализма, упозорава на то имаоаца дозволе за пружање медијске услуге и налаже му да, у року од шест месеци од дана пријема упозорења, поднесе доказе о томе да је својим радњама окончао стање које је довело до нарушавања медијског плурализма.

Регулатор по службеној дужности објављује упозорење из става 2. овог члана на свом веб-сајту, уписује га у Регистар медијских услуга и о томе обавештава орган надлежан за вођење Регистра медија.

Ако ималац дозволе за пружање медијске услуге не поступи по упозорењу из става 2. овог члана, Регулатор му одузима дозволу у складу са одредбама овог закона.

Издавање дозволе за пружање медијске услуге и заштита медијског плурализма

Члан 104.

Регулатор неће издати дозволу за пружање медијске услуге ако утврди да би њеним издавањем настало стање којим се нарушава медијски плурализам у смислу закона којим се уређују јавно информисање и медији.

Пријава промене структуре учешћа у основном капиталу

Члан 105.

Сваку промену власничке структуре у основном капиталу (промена оснивача или промена висине учешћа оснивача у капиталу), ималац дозволе за пружање медијске услуге мора претходно да пријави Регулатору у писменој форми.

Ако Регулатор утврди да би планираним променама власничке структуре учешћа у основном капиталу могло настати стање којим се нарушава медијски плурализам, препоручиће имаоцу дозволе за пружање медијске услуге да промене усклади на начин којим би се избегло то стање.

Ако ималац дозволе за пружање медијске услуге не поступи у складу са препоруком Регулатора, због чега наступи неки од законом предвиђених случајева нарушавања медијског плурализма, Регулатор му одузима дозволу у складу са одредбама овог закона.

Ако се структура учешћа у основном капиталу имаоца дозволе промени, програмска концепција на основу које је дозвола издата не може се мењати без претходне сагласности Регулатора.

Регулатор ближе уређује поступање по пријави промене власничке структуре.

Обавеза прeнoса као мера заштите медијског плурализма

Члан 106.

Регулатор периодично, а најмање једном у три године, нa републичком, пoкрajинскoм, односно ужем географском релевантном тржишту у смислу прописа којима се регулише заштита конкуренције, утврђује листу рaдиjских или тeлeвизиjских прoгрaмa које су дужни да преносе oпeрaтoри чију eлeктрoнску кoмуникaциoну мрeжу зa дистрибуциjу и eмитoвaњe мeдиjских сaдржaja користи знaчajaн брoj крajњих кoрисникa кao jeдини или првeнствeни нaчин зa примaњe мeдиjских сaдржaja, а у циљу остваривања јавног интереса и заштите медијског плурализма.

У поступку утврђивања листе из става 1. овог члана, Регулатор пoштуjе нaчeлa срaзмeрнoсти и jaвнoсти и водећи рачуна да обавезе које се прописују оператору не буду неразумне.

Захтев за утврђивање обавезе преноса, заједно са листом из става 1. овог члана доставља се регулаторном телу надлежном за електронске комуникације.

VII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Привредни преступи

Члан 107.

Новчаном казном од 2.000.000 динара до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако пружа услугу без дозволе (члан 77).

За привредни преступ из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаномказном од 150.000 динара до 200.000 динара.

За привредни преступ из става 1. овог члана правном лицу се може изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од једне до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 108.

Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице,пружалац медијске услуге који не поступи по упозорењу Регулатора у поступку утврђивања постојања нарушавања медијског плурализма (члан 103. став 2).

За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара, казниће се и одговорно лице у правном лицупружаоцу медијске услуге.

Члан 109.

Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лицеоператор који не поступи у складу са својим посебним обавезама у вези са заштитом медијског плурализма (члан 106).

За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара, казниће се и одговорно лице у правном лицуоператору.

2. Прекршаји

Члан 110.

Новчаном казном од 500.000 динара до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са забраном говора мржње (члан 51);

2)    не поступи у складу са одредбама овог закона у погледу прибављања претходне сагласности Регулатора у вези са променом власничке структуре (члан 105. став 3).

Новчаном казном од 10.000 динара до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са забраном говора мржње (члан 51);

2)    не поступи у складу са одредбама овог закона у погледу прибављања претходне сагласности Регулатора у вези са променом власничке структуре (члан 105. став 3).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара.

Члан 111.

Новчаном казном од 500.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са посебним техничким обавезама (члан 48);

2)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са аудио-визуелним комерцијалним комуникацијама (члан 56);

3)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са спонзорством (члан 57);

4)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са пласирањем робе (члан 58);

5)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са заштитом малолетника (члан 50. став 3. и члан 68. став 1, 2, 6, 7, 8, 10. и 11);

6)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са телевизијским оглашавањем и продајом (члан 67);

7)    ако не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са посебним обавезама оператора електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја (члан 100).

Новчаном казном од 10.000 динара до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са посебним техничким обавезама (члан 48);

2)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са аудио-визуелним комерцијалним комуникацијама (члан 56);

3)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са спонзорством (члан 57);

4)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са пласирањем робе (члан 58);

5)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са заштитом малолетника (члан 50.став 3. и 68.став 1,2,6,7,8,10 и 11);

6)    не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са телевизијским оглашавањем и продајом (члан 67);

7)    ако не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са посебним обавезама оператора електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја (члан 100).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 динара до 100.000 динара.

Члан 112.

Новчаном казном од 10.000 динара до 500.000 динара казниће се за привредни преступ предузетник, пружалац медијске услуге, који не поступи по упозорењу Регулатора у поступку утврђивања постојања нарушавања медијског плурализма (члан 103. став 2).

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Именована и изабрана лица

Члан 113.

Мандат лица именованог или изабраног на основу Закона о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09) до ступања на снагу овог закона, престаје истеком времена за које је лице именовано односно изабрано.

Чланови Савета који су изабрани са листе кандидата које су предложили јединствени овлашћени предлагачи из члана 9. тач. 5) и 7) овог закона, замењују два члана чији мандат престаје који су на предлог одбора надлежног за културу и информисање Народне скупштине били изабрани приликом последњег избора чланова Савета.

Континуитет Републичке радиодифузне агенције

Члан 114.

Даном ступања на снагу овог закона Републичка радиодифузна агенција основана Законом о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09) наставља са радом као Регулаторно тело за електронске медије, у складу са одредбама овог закона.

Запослени у Републичкој радиодифузној агенцији настављају са радом као запослени у Регулаторном телу за електронске медије, на пословима на којима су радили.

Чланови Савета Републичке радиодифузне агенције настављају са радом као чланови Савета Регулатора.

Посебне обавезе Регулатора

Члан 115.

Савет Регулатора је дужан да усклади Статут и остала акта у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Регулатор формира нове, односно ажурира постојеће регистре, евиденције и базе података и прописује обрасце за унос и измену података у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Савет Регулатора доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

До доношења општих аката из овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Дозволе за земаљско дигитално емитовање
телевизијског програма

Члан 116.

Даном ступања на снагу овог закона имаоци дозвола за аналогно терестричко емитовање телевизијског програма пружају медијску услугу у складу са издатим дозволама до истека периода на који су издате.

Дозволе за радиодифузну станицу, односно појединачне дозволе за коришћење радио- фреквенција које су биле саставни део дозволе за емитовање програма, престају да важе у роковима утврђеним актом о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма.

Имаоцима дозволе из става 1. овог члана обезбеђен је приступ мултиплексу у складу са законом којим се уређује област електронских комуникација и прописима донетим на основу тог закона, до истека периода на који су издате.

Обавезе у погледу пласирања робе

Члан 117.

Одредбе члана 58. овог закона примењују се на програмске садржаје који су прозведени после ступања на снагу овог закона.

Члан 118.

Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09).

Ако је у поступцима из става 1. овог члана после ступања на снагу овог закона решење, односно закључак којим се окончава поступак поништен и враћен на поновно одлучивање, поновни поступак спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 119.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1)    Закон о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 -др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09), осим чл. 76-94;

2)    одредбе чл. 14-23. и чл. 94-98. Закона о оглашавању („Службени гласник РС”, број 79/05).

Члан 120.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

 

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

1. УСТАВНИ ОСНОВ

Уставни основ за доношење Закона о електронским медијима садржан је у члану 97. тачка 10. Устава Републике Србије којим је прописано да Република Србија уређује и обезбеђује систем јавног информисања и у члану 50. став 2. који прописује да се телевизијске и радио-станице оснивају у складу са законом.

2. РАЗЛОЗИ И ЦИЉЕВИ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА О ЕЛЕКТРОНСКИМ МЕДИЈАМА

Електронски медији имају значајну улогу у систему јавног информисања Републике Србије. Нова технолошка револуција у области електронских медија, захтева стално унапређивање постојећих стандарда и правне регулативе. Техничко-технолошки развој довео је до стварања бројних нових међународних стандарда садржаних, пре свега у документима (конвенцијама и препорукама) Савета Европе и директивама Европске уније. Нова техничка достигнућа, између осталог, подразумевају да све чланице Европске уније морају до 2015. године да пређу са аналогног на дигитално емитовање програма, да се у „дигиталном” простору, пружаоци програмских садржаја посматрају као пружаоци аудио-визуелних медијских услуга а не као емитери, да се уводе нове аудиовизуелне медијске услуге као нпр. аудиовизуелне услуге на захтев. Све то захтева измену и допуну правних аката којима се регулише ова област.

Аудиовизуелна политика је једна од значајних политика Европске уније. У марту 2010. године, Европска унија је Директивом 13/2010. Европског парламента и Савета о пружању аудио-визуелних медијских услуга (АВМС Директива) утврдила нови регулаторни оквир у вези са пружањем аудио-визуелних медијских услуга. С обзиром да је Република Србија добила статус кандидата за чланство у ЕУ , ова Директива је, у даљем процесу приближавања и пријема Републике Србије у пуноправно чланство у ЕУ, наметнула потребу услаглашавања садашњег законодавства Републике Србије са стандардима који су утврђени у њој.

У претходно наведеном контексту, од међународних документа, у овој области, посебно треба поменути Европску конвецију о прекограничној телевизији Савета Европе(ревидирану верзију), која је ступила на снагу 1. марта 2002. године, а коју је Републике Србија ратификовала Законом о потврђивању Европске конвенције о прекограничној телевизији 2009 године („Службени гласник РС” број 42/09).

До сада важећи Закона о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05-др.закона, 62/06, 85/06 и 41/09) донет је 2002. године. Као системски закон у области електронских медија, овај закон је у значајној мери пратио тадашње међународне стандарде. У међувремену стандарди су унапређени, пракса спровођења закона показала је одређене недостатке, а прелазак на дигитални сигнал и питање пружања аудио-визуелних медијских услуга, у складу са поменутим стандаридма, довело је до неопходности и потребе да овај закон буде замењен новим, који ће поново „ухватити корак” са новим временом у области електронских медија.

Потреба за темељним редефинисањем и унапређењем области електронских медија, па самим тим и доношење Закона о електронским медијима као основног закона у овој области, јасно је уочена у Стратегији развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године, коју је Влада Републике Србије усвојила 28.09.2011. године („Службени гласник РС” број 65/2011). Доношење ове Стратегије био је један од кључних услова да Република Србија, 01.03.2012. године стекне статус кандидата за чланство у Европску унију. У Акционом плану за спровођење Стратегије, као једна од кључних активности, за чије је извршење био предвиђен рок од 18 месеци, предвиђено је утврђивање предлога закона којим се регулише област електронским медија. У оквиру ове активности, изричито је наведено, да је доношење овог закона неопходно у циљу усклађивања ове области са Директивом ЕУ 13/2010. Европског парламента и Савета о пружању аудио-визуелних медијских услуга (АВМС Директива).

При конципирању предложених решења у овом закону пошло од следећих циљева:

1.         потребе терминолошког усклађивања и одређивања дефиницијa појмова у складу са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама

2.         неопходности нормативног регулисања рада, надлежности и послова регулаторног тела у области електроских медија, нарочито имајући у виду промењене околности до којих ће доћи преласком са аналогног да дигитално емитовање ;

3.         прецизно дефинисање надлежности Републике Србије над пружаоцима аудиовизуелних медијских услуга

4.         гарантовање слободе пријема и реемитовања медијских услуга

5.         потребе дефинисања и одређивања врсте аудио-визуелних медијских услуга у складу са АВМС Директивом ЕУ;

6.         прецизно дефинисање обавеза пружалаца аудиовизуелних медијских услуга (линеарних и на захтев)

7.         дефинисање европских аудиовизуелних дела и обавеза њиховог приказивања

8.         прецизно регулисати приступ догађајима од изузетног значаја за јавност

9.         утврђивање новог, транспаретног поступка који спроводи регулаторно тело у области електронских медија у вези са издавањем дозвола за пружање медијских услуга;

10.     заштите медијског плурализма;

11.     заштита малолетника

12.     обезбеђење услове за адекватну управно-судску заштиту у случају повреде права пружалаца аудио-визулених услуга и њиховог кажњавања у случају непоступања по одредбама предложеног закона.

3. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Предлог закона има 120. чланова груписаних у осам одељака.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

(чл. 1–4)

Основне одредбе уређују предмет Предлога закона, начин на који треба тумачити одредбе овог закона, као и значење појединих израза које се користе у Предлогу закона. Чланом 1. Предлога закона, утврђује да се овим законом уређују, у складу са међународним конвенцијама и стандардима, организација и рад Реглулаторног тела за електронске медије, услови и начин пружања аудио и аудио-визуелних услуга, услови и поступак за издавање дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, као и друга питања од значаја за област електронских медија. Већ у овом члану, јасно се указује да одредбе Закона кореспондирају са међународним стандардима и читавим низом међународних докумената који се односе на област електронских медија. У члану 2. Предлога закона, садржана је експлицитна негативна енумерација да се одредбе овог закона не односе на услове обављања делатности електронских комуникација, услове и начин коришћења радио-фреквенција за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, као ни на услове за постављање, употребу и одржавање фиксних и мобилних уређаја. У члану 3. Предлога закона, нарочито се указује, да се цео закон као и поједине његове одредбе, морају тумачити у корист унапређења демократских вредности друштва а у складу са начелима Устава, закона којим се регулише област јавног информисања и важећим међународним стандарда људских и мањинских права и праксом међународних институција које надзиру његово спровођење. Пошто је слобода мишљења и изражавања, као фундаментално људско право, „камен темељац“ свих осталих права, ни једна одредба овог закона не може се тумачити на начин који би довео до цензуре или до ограничења права на слободу мишљења и издражавања, супротно вредностима демокртског друштва.

Развој електронских медија као и научна, техничка и технолошка достигнућа, у последњих двадесет година довеле су до потребе стварања наднационалних принципа и правног оквира који прелазе границе националних држава. Тако су, временом, настали а и даље настају опште прихваћени стандарди који се односе на област електронских медија, који су довели и до стварања, могли би смо рећи, „универзалног” специфичног „речника” појмова који се односе на ову област. Члан 4. Предлога закона, дрефинише значење 28 појмова који се користе у овом закону, а који кореспондирају са универзалним „речником” утврђеним првенствено у Директиви о аудиовизуелним медијским севисима и кроз бројне конвенције и друге међународне документе. По први пут, у законодавству Републике Србије, уводе се, између осталих и појмови: електронски медиј, медијска услуга, аудио-визуелна медијска услуга, програмски садржај, електронска комуникациона мрежа за дистрибуцију медијских услуга, оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију медијских садржаја,медијске услуге на захтев, аудио-визуелна комерцијална комуникација, европска аудиовизуелна дела и други.

II. РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ МЕДИЈЕ

(чл. 5 - 42)

Научна, техничка и технолошка достигнућа, као и прелазак на дигитални сигнал, довео је до тога, да се у међународним оквирима, до скора уобичајан назив „радиодифузија” све више потискује, а до пре неколико година уобичајне надлежности и послови регулаторних тела у овој области све више мењају, нарочито у вези издавања дозвола. Републичка радиодифузна агенција, установљена Законом о радиодифузији, мења назив у Регулаторно тело за електронске медије. Предлог закона предвиђа, у циљу дањег јачања независности регулаторног тела, низ измена када је у питању начин избора и сам рад Агенције (у даљем тексту – Регулатор). У овом делу Предлога закона ближе је утврђен: правни статус Регулатора; органи Регулатора; делокругу рада; финансирање; јавност рада и судска контрола аката које доноси Регулатор.

Чланом 5. уређено је да је Регулаторно тело за електронске медије независна и самостална организација са својством правног лица која врши јавна овлашћења.Регулатор је функционално и финансијски независан од државних органа и организација и пружалаца медијских услуга и оператора. За обављање послова регулатор је одговоран Народној скупштини.

Чланом 6. одређено је да су Савет и Председник Савета органи Регулатора.

Савет има девет чланова. Чланове Савета бира и разрешава Народна скупштина Републике Србије на предлог овлашћених предлагача. Чланови Савета су функционери у смислу прописа којима се регулише сукоб интереса при вршењу јавних функција.Овлашћени предлагачи су Народна скупштина Републике Србије, која предлаже два члана Савета, водећи рачуна о равномерној територијалној заступљености, затим Скупштина АП Војводине једног члана Савета док осталих шест чланова Савета предлажу струковна удружења и други представници невладиног сектора. Ове измене у Предлогу закона, такође су унете у смислу даљег јачања позиције независности регулаторног тела.

Предлогом закона је прецизно утврђена процедура избора чланова Савета. Предлогом закона су отклоњени значајни недостаци који су се односили на избор чланова досадашње РРА, а које су доводиле до великих проблема у спровођењу Закона о радиодифузији нарочито у периоду од 2004-2006. године. Регулисано је питање неспојивост са чланством у Савету, престанком мандата чланова Савета као и начин одлучивања Савета и др. (чл. 7-21 ).

Регулатор је овлашћен да: утврди Предлог стратегије развоја медијске услуге радиа и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији који подноси Влади на усвајање; доноси Статут; доноси друга подзаконска оппшта акта предвиђена законом; издаје дозволе за пружање медијске услуге телевизије и линеарне услуге радија и ближе уређује правила поступка, услове и критеријуме за издавање дзоволе; врши контролу рада пружалаца медијских услуга и изриче им мере утврђене овим Предлогом закона. У складу са чланом 137. став 3. Устава Републике Србије, према коме се јавна овлашћења законом могу поверити и посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција у појединим областима и делатностима, предвиђено је да се сви послови Регулатора, који се односе на доношење прописа и на решавање у управним стварима обављају као поверени послови. (члан 22.)

Посебно је ближе разрађен поступак изрицања мера, утврђених законом, од стране Регулатора пружаоцима медијских услуга. Мере које Регулатор може изрећи пружаоцу медијске услуге су: опомена; упозорење; привремена забрана објављивања програмског садржаја; одузимање дозволе (члан 28).

Детаљно је утврђен начин финансирања Регулатора. Предлогом закона је предвиђено да је Савет Регулатора дужан да за сваку календарску годину усвоји финансијски план. Предлог финансијског плана Регулатор је дужан да достави скупштинским одборима надлежним за област финансија и јавног информисања најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину. Сагласност на финансијски план даје Народна скупштина. У случају да је разлика прихода над расходима у раду Регулатора, негативна, недостајућа средстава обезбеђују се из буџета Републике Србије. У случају да Регулатор оствари вишак прихода, вишак прихода уплаћује се у буџет Републике Србије. Предлогом закона је одређено да приход Регулатора чине средства остварена од накнаде коју пружалац медијске услуге плаћа за право пружања медијске услуге. (чл 34-36)

Предвиђено је д су пружалац медијске услуге јавног сервиса као и пружалац медијске услуге цивилног сектора ослобођени плађања накнаде за пружање медијске услуге. (члан 37)

Чланови 38-42. односе се на јавност рада Регулатора и судску контролу управних аката које Регулатор доноси. Предлог закона регулише начин на који Регулатор обезбеђује јавност рада (кроз објављивање на својој интернет презентацији: аката које у оквиру свог делокруга доноси; јавне конкуресе за издавање дозвола; годишње извештаје; стручна мишљења, студије и анализе наручене за потребе Регулатора; позиве за јавне расправе; записнике са седница Савета Регулатрора и др). Предлог закона утврђује и обавезу Регулатора да подноси извештај Народној скупштини Републике Србије о свом раду, као и садржину тог извештаја. Такође, Предлогом закона је регулисана и обавеза Регулатора да у вези са припремом општих аката из своје надлежности спроводи поступак јавне расправе. На крају, против коначног решења (управног акта) Регулатора, утврђена је могућност судског преиспитивања законитости коначног решења које доноси Регулатор (без права Управног суда, да у овом поступку спроведе и поступак пуне јурисдикције, што значи да Суд не може решити у овом поступку и саму управну ствар о којој је решавао Регулатор, већ само може својом пресудом поништити коначно решење Регулатора и вратити му предмет на поновно решавање).

III. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О МЕДИЈСКИМ УСЛУГАМА

(чл. 43–71)

Трећа глава Предлога закона садржи одредбе о медијским услугама и подељена је у шест одељака.

У оквиру првог одељка (члан 43) прави се класификација медијских услуга према начини пружања (линеарне медијске услуге и медијске услуге на захтев) и према садржају медијских услуга ( опште медијске услуге, специјализоване медијске услуге и медијске услуге тв продаје или самопромоције).

У другом одељку (члан 45) прави се подела медијских услуга према томе ко их пружа. Предвиђено је да медијске услуге могу пружати установе јавних медијских сервиса, комерцијални пружаоци медијских услуга као и пружаоци медијских услуга цивилног сектора.

Предлог закона у складу са Директивом о аудио визуелним медијским услугама одређује када ће се сматрати да је пружалац медијске услуге у надлежности Републике Србије. (члан 45)

Такође уређена је и слобода пријема и реемитовања медијских услуга. Предлогом закона се гарантује слобода пријем и реемитовање медијских услуга из других држава у складу са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама. (члан 46)

У четвртом одељку садржане су одредбе које се односе на обавезе које имају сви пружаоци аудиовизуелних медијских у односу на програмске садржаје (обезбеђење слободног, истинитог, објективног, потпуног и благовременог информисања; подизање општег културног и образовног нивоа грађана; јасно означење садржаја које могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника; поштовање правила забране политичког оглашавања ван предизборне кампање и др) и обавезе техничког карактера (нпр. да пружалац медијске услуге не сме да користи технику која делује на подствест и друге); обавеза идентификације (на које се примењују одредбе закона којим се уређује област јавног информисања). Даље ту су обавезе поштовања људских права; забрана говора мржње; обавеза заштите особа са инвалидитетом; обавеза заштита ауторских и сродних права; одговорност за садржај, облик и временски распоред елемената медијске услуге; обавеза препознатљивости аудио-визуелне комерцијалне комуникације; обавезе које се односе на спонзорство и забрана пласирања одређених произво. (чл. 47-60)

У оквиру петог одељка утврђене су обавезе које се односе на пружаоце медијских услуга на захтев, а које регулишу: заштиту малолетника приликом пружању услуга на захтев и обавезу пружалаца медијских услуга на захтев да подстичу производњу и приступ европским делима. (чл. 61. и 62)

У шестом одељку регулисане су обавезе пружаоца линеарних медијских услуга. У оквиру тог одељка предвиђено је да Регулатор саставља листу најважнијух догађаја од посебног значаја за све грађане и остваривање права преноса тих догађаја. Регулисано је и искључиво право преноса догађаја од великог интереса за јавност и начин уступања тих преноса другим емитерима. Утврђена је обавеза пружаоца медијске услуге да обезбеди да европска аудиовизуелна дела учествују са више од 50% у укупном годишње објављеном програму. Регулисане су и обавезе које се односе на телевизијско оглашавање и телевизијску продају; обавезе заштите малолетних лица; обавезе пружања медијске услуге на сопственом језику и обавезе сопствене продукције. Ове одредбе усклађене су са директивом о аудиовизуелним медијским услугама ЕУ. (чл. 62-70)

IV. АУДИО-ВИЗУЕЛНЕ МЕДИЈСКЕ УСЛУГЕ ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА

( члан 72.)

У четвртом делу Предлога закона, у члану 72, утврђено је да се аудио-визуелне услуге цивилног сектора пружају ради задовољења специфичних интереса појединих друштвених група и организација грађана, а не ради стицања добити. Пружалац медијске услуге цивилног сектора може бити удружење, задужбина, фондација, црква и верска заједница. Медијска услуга цивилног сектора може се вршити на локалном и регионалном нивоу. Пружаоци медијских услуге цивилног сектора имају исте обавезе као и пружаоци јавног сервиса у остваривању медијске услуге јавног сервиса. Дозвола за пружање медијске услуге цивилног сектора издаје се без обавезе плаћања накнаде.

V. ОВЛАШЋЕЊА ЗА ПРУЖАЊЕ МЕДИЈСКЕ УСЛУГЕ

(чл. 73-102)

Пета глава Предлога закона односи се на овлашћења за пружање медијске услуге и садржи следеће одељке: пружање медијске услуге без прибављања одобрења, односно дозволе; одобрење за пружање медијске услуге на захтев; пружање медијске услуге на основу дозволе; посебне обавезе оператора електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја и заштићене услуге (чл. 71 –102).

У првом одељку ове главе уређено је да медијске услуге могу пружати, без предходно прибављеног одобрења, односно дозволе: јавни медијски сервии; пружаоци који медијску услугу пружају искључиво путем глобалне информатичке мреже (Web casting, live streaming и dr.) и пружалац медијске услуге који реемитује програм на територији Републике Србије,у складу са одредбама Европске конвенције о прекограничној телевизији. (члан 74)

Други одељак односи се на пружање медијске услуге на захтев, на основу одобрења. Одобрење издаје Регулатор на захтев пружаоца услуге. Медијску услугу на захтев може пружати свако правно и физичко лице у складу са одредбама овог закона, коме је Регулатор издао одобрење. Законом је предвиђен поступак за издавање одобрења за пружање медијске услуге на захтев и превиђено је да Регулатор води Регистар пружалаца медијских услуга на захтев. (члан 75).

У следећем одељку уређено је пружање медијске услуге на основу дозволе и то начин издавања дозволе и субјекти који могу бити имаоци дозволе. Дозволу издаје Регулатор. Дозвола је овлашћење чијим добијањем њен ималац стиче право да своју медијску услугу, путем јавних мрежа електронске комуникације, пружа неодређеном броју корисника. Дозволе се издају на јавном конкурсу, и не може се преносити, осим у случају статусних промена имаоца дозволе и под посебним условима утврђеним овим законом а који су у вези са заштитом медијског плурализма. Дозвола издата на захтев се може преносити другом лица, само ако то лице прихвати све обавезе које произилазе из дозволе. Дозвола се издаје физичком или правном лицу пружаоцу медијске услуге који је у надлежности Републике Србије у складу са чланом 45. овог закона. Предлог закона ближе утврђује субјекте који не могу да буду имаоци дозволе и то су: Република Србија, аутономна покрајина, јединица ликалне самоуправе; приведно друштво, установа или друго правно лице чији су средстав у целини или делом у јавној својини, односно чији је оснивач Република Србија, АП, односно јединица локалне самоурпаве као ни политичка странка. (чл. 76-80)

У овом одељку уређен је поступак издавања дозволе на захтев пружаоца медијске услуге. Утврђено је шта треба да садржи захтев, начин и рокови у којима је Регулатор дужан да поступи по захтеву и донесе решење о додељивању дозволе, праву лица чији је захтев одбијен да тужбом покрене управни спор. У овом одељку садржане су и одредбе о Регистру медијских услуга које води Регулатор, моменту када почиње пружање медијске услуге након добијања дозволе, важење и продужење важења дозволе, престанку важења дозволе пре истека времена на које је издата, поступку одузимања дозволе, и поступку извршења решења о одузимању дозволе. (чл. 81-91)

Такође детаљно је разрађена процедура издавања дозволе на основу спроведеног јавног конкурса (одредбе о јавном конкурсу, садржини огласа за конкурс, полагању депозита, поступању Регулатора по поднетим пријавама, вреаћању депозита, посебним обавезама оператора електронских комуникационх мрежа за дистрибуцију медијских услуга, заштићеним услугама и забрањеним активностима у вези са заштићеним услугама и др.) (чл. 92-102)

VI. ЗАШТИТА МЕДИЈСКОГ ПЛУРАЛИЗМА

(чл. 103– 106)

Шести део Предлога закона односи се на заштиту медијског плурализма. У првом члану овог дела Предлога закона прописана је забрана нарушавања медијског плурализма.

Предвиђено је да Регулатор по пријави или по службеној дужности утврђује постојање нарушавања медијског плурализма на основу одредба закона којим се уређују јавно информисање и медији. Ако Регулатор урврди постојање нарушавања медијског плурализма, упозорава на то имаоца дозволе за пружање медијске услуге и одређује му рок за отклањање тог стања. Ако ималац дозволе за пружање медијске услуге не поступи по упозорењу, Регулатор му одузима дозволу у складу са одредбама овог закона.

У члану 104. прописује се да Регулатор неће издати дозволу за пружање медијске услуге ако би њеним издавањем настало стање којим се нарушава медијски плурализам.

Ималац дозволе за пружање медијске услуге, дужан је да сваку промену валасничке структуре у основном капиталу, у писменој форми пријави Регулатору. (члан 105)

У члану 106. Предлога закона утврђене су обавезе оператора да преносе програме који на својој листи утврди Регулатор, и то све у интересу заштите медијског плурализма. Регулатор периодично, а најмање једном у три године, на националном, покрајинском односно ужем географском релевантном тржишту утврђује листу радијских или телевизијских програма које су дужни да преносе оператори чију електронску комуникациону мрежу за дистрибуцију и емитовање програмских сдржаја користи значајан број крајњих корисника као једини или првенствени начин за примање медијских садржаја, водећи рачуна да обавезе које се прописују оператору не буду неразумне.

VII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

(чл. 107 –112)

У оквиру главе Казнене одредбе, Предлогом закона су предвиђени привредни преступи и прекршаји

Казнене одредбе имају превентиван карактер и обезбеђују поштовање обавеза утврђених овим законом, али и репресивни јер се у случају непоштовања законом утврђених обавеза примењују санкције. Новчана казна за привредне преступе и прекршаје, креће се у распону који не доводи у питање ограничење слободе медија.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

(чл. 113 – 120)

У последњем поглављу Предлога закона, утврђено је шест прелазних и две завршне одредбе.

Првом прелазном одредбом, утврђено је да мандат лица именованог и изабраног на основу Закона о радиодифузији, до ступања на снагу овог закона, престаје тек истеком мандата на које је оно именовано или изабрано. То се односи на чланове Савета Републичке радиодифузне агенције.

Другом прелазном одредбом утврђен је правни континуитет Регулаторног тела за електронске медије, са до сада постојећом Републичком радиодифузном агенцијом основане Законом о радиодифузији. (члан 114)

Трећом прелазном одредбом, установљене су обавезе Регулатора да у року од 90 дана усклади Статута и друга аката са овим законом. Утврђена је такође и обавеза да Регулатор формира нове, однсоно ажурира постојеће регистре, евиденције и базе података, као и да донесе општа акта, у складу са овим законом, року од 6 месеци од дана ступања његовог ступања на снагу. (члан 115)

Четвртом прелазном одредбом утврђено је да ималац дозволе за аналогно емитовање телевизијског програма пружа медијску услугу у складу са издатом дозволом до истека периода на који су оне издате, а да дозволе за радиодифузну станицу, које су биле саставни део досадашње дозволе за емитовање програма, престају да важе у роковима који буду утврђени актом о преласку са аналогног на дигитално емитовање. Имаоцима дозволе за емитовање програма, обезбеђен је приступ мултипексу до истека периода на који су дозволе издате. (члан 116)

У петој прелазној одредби утврђене је да се обавезе у погледу пласирања производа, предвиђене овим законом, односе само на програмске садржаје произведене после дана ступања на снагу овог закона. (члан 117)

У шестој прелазној одредби регулисано је да ће поступци започети пре ступања на снагу овог закона бити спроведени по одредбама Закона о радиодифузији. (члан 118)

Првом завршном одредбом, утврђено је да ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09), изузев чл. 76-94, као и одредбе чл. 14-23. и 94-98. Закона о оглашавању („Службени гласник РС”, број 79/05). (члан 119)

Другом завршном одредбом, утврђено је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. (члан 120)

4. СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА

За примену овог закона није потребно обезбедити средства у буџету Републике Србије, имајући у виду да се рад Регулатора финансира из накнада коју плаћају емитери непосредно на рачун Регулатора.

5. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Предлаже се доношење Закона о електронским медијима по хитном поступку због потребе усаглашавања медијске регулативе Републике Србије са прописима Европске уније у овој фази поступка придруживања. Експланаторни и билатерални скрининзи за поглавља 2, 10 и 23 су завршени и за настављање даљег процеса придруживања неопходно је имати усклађене медијске прописе са европском регулативом. Такође и приступ фондовима ЕУ, у оквиру пројекта Креативна Европа условљен је доношењем нове медијске регулативе.

Имајући у виду напред наведено, сматрамо да су се стекли услови да се Закон о електронским медијима донесе по хитном поступку.

 

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер