петак, 04. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Документи > Предлог закона о финансијској подршци припадницима српског народа и неалбанских заједница на КиМ
Документи

Предлог закона о финансијској подршци припадницима српског народа и неалбанских заједница на КиМ

PDF Штампа Ел. пошта
Документи   
понедељак, 26. август 2013.

Поштовани чланови Радне групе за израду Нацрта Закона о подршци припадницима српског народа и припадницима мањинских националних заједница на територији АП КиМ као и поштовани представници Националне службе за запошљавање и ПИО Фонда.

Прошло је неколико месеци од када смо се задњи пут састали у вези израде Нацрта Закона.

У међувремену је дошло до великих промена по питању режима функционисања органа, организација и јавних служби на територији АП КиМ. Наиме Бриселским споразумом од 19. априла 2013. године који је склоплљен измедју представника Републике Србије и Привремених институција самоуправе на КиМ посредством Европске Уније договорено је следеће:

Република Србија престаје са финансирањем правосудних органа и органа безбедности на територији АП КиМ.

Органи и организације локалне самоуправе, образовања, здравства и социјалног рада који сада функционишу у систему Републике Србије наставиће да функционишу у систему Заједнице српских општина која ће се формирати по прописима Привремених институција самоуправе након локалних избора који ће се одржати 03. новембра 2013. године..

Наведено значи да Република Србија неће као до сада финансирати зараде и доприносе лица запослених у органима, организацијама и јавним службама на територији АП КиМ већ ће се финансирање српске и неалбанске заједнице на територији АП КиМ обављати преко финансирања програма Заједнице општина.

Република Србија међутим има обавезу да пружи материјалну помоћ припадницима српског народа и осталлих неалбанских заједница односно својим држављанима који на територији АП КиМ живе у отежаним условима и у приличном недостатку безбедности. Карактеристичан пример такве праксе је Израел који пружа финансијску помоћ свим израелским држављанима који живе на критичним подручјима као што су Западна обала и појас Газе.

У складу са наведеним околностима досадашњи радни текст Нацрта Закона претрпео је промене имајући у виду да Република Србија не може као до сада уређивати режим зарада и доприноса у органима, организацијама на територији АП КиМ.

Остаје међутим уређивање финансирања припадника српског народа и неалбанаца на територији АП КиМ у облику неке врсте социјалне помоћи сyм лицима на КиМ која подпадају наведеној категорији. Ова помоћ регулисана је члановима 3 -7 најновије верзије радног текст Наведену помоћ примала би лица која живе на територији АП КиМ једном месечно у висини до 80% минималне зараде утврђење за децембар претходне године. Наведена помоћ примала би се преко органа Заједнице општина надлежних за социјални рад. Имајући у виду да се Законом уређује помоћ која је новчаног карактера предложили смо да носи назив Закон о финансијској подршциприпадниеима српског народа и припадницима мањинских националних заједница на територији АП КиМ Остали део Радног текста је углавном остао исти.

По питању финансијских ефеката Закона Канцеларија за КиМ у овом моменту не може дати егзактну процену обзиром да је наведено питање у надлежности свих органа чији су продстваници у Радној Групи,а посебно Министарства финансија и пнвреде и Министарства за рад, запошљавања и социјалне политике. Имајући у виду да се новчана помоћ може планирати до 80 % минималне зараде зависно од расположивих могућности буџета морамо удети да ли је опортуно да то буде 40 %, 60 % итд.

На ранијим састанцима Вам је достављен податак добијен на основу активности Министарства унутрашњих послова и Црвеног крста Србије из 2008. године да на КиМ живи 119.677 Срба и 80.392 осталих неалбанаца (Роми, Ашкалије, Горанци, Египћани, Бошњаци и Турци). Напомињемо да наведени подаци не могу бити статистички прецизни будући да на територији АП КиМ није урађен попис станоуииштва 2012. године, али се могу узети за основ процене финансијских ефеката Закона по буџет Републике Србије.

Имајући у виду наведено обавештавам Вас да ће се следећи састанак Радне групе одржати у понедељак 19. августа у 13 часова у просторијама Палате Србија, сала 533 .

У прилогу Вам достављамо најновији Радни текст Нацрта Закона о финансијској подршци припадницима српског народа и припадницима мањинских националних заједница на територији АП КиМ. Молимо Вас да коментаре и сугестије на наведени текст доставите најкасније до 9 часова 19. августа 2013. године.

С поштовањем.

 

Предлог закона о финансијској подршци припадницима српског народа и припадницима неалбанских мањинских националних заједница на територији аутономне покрајине Косово и Метохија

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се облици финансијске подршке Републике Србије припадницима српског народа и неалбанских мањинских националних заједница на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија (у даљем тексту: АП Косово и Метохија) и посебна права која имају.

Члан 2.

Одлуку о висини средстава потребних за остваривање права утврђених овим законом, а која се обезбеђују у буџету Републике Србије, доноси Влада на почетку сваке буџетске године, у складу са буџетским прописима, на предлог Канцеларије за Косово и Метохију.

НОВЧАНА ПОМОЋ СТАНОВНИШТВУ НА ТЕРИТОРИЈИ АП КИМ

 Члан3.

Лице српске и неалбанске националности које живи на територији АП КиМ има право на новчану помоћ, која се исплаћује једанпут месечно, под условом да живи на територији АП Косово и Метохија.

Новчана помоћ из става 1. овог члана исплаћује се преко месно надлежних центара за социјални рад у оквиру Заједнице српских општина..

Висину новчаних средстава за остваривање права из става 1. овог члана утврђује Влада својом одлуком на почетку сваке буџетске године у у складу са чланом 2 овог закона

Висина новчане помоћи за остваривање права из става 1. овог члана може се утврдити највише до 80% минималне зараде у Републици. утврђене за децембар претходне године.

  Члан 4.

Захтев за остваривање права на новчану помоћ из члана 3. став. 1 овог закона подноси се надлежном центру за социјални рад према месту пребивалишта, односно боравишта подносиоца захтева.

Уз захтев за остваривање помоћи из става 1. овог члана подносилац доставља:

уверење Комесаријата за избеглице Републике Србије, да подносилац захтева нема статус интерно расељеног лица или да је евидентиран као повратник у евиденцији коју води Комесаријат за избеглице Републике Србије;

уверење надлежног органа Заједнице српских општина да подносилац захтева живи на територији АП Косова и Метохија; уверење органа Министарства унутрашњих послова-Координационе управе за Косово и Метохију да подносилац захтева живи на територији АП Косово и Метохија. За малолетна лица и лица којима је одузета пословна способност, захтев за признавање овог права подноси законски заступник, односно старатељ.

  Члан 5.

По спроведеном поступку, а на основу прибављених доказа, надлежни центар за социјални рад доноси решење о додели новчане помоћи из члана 3. став. 1. овог закона.

Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба надлежном органу Заједнице српских општина, у року од 15 дана од дана пријема решења, преко органа који је донео првостепену одлуку.

 Члан 6.

Корисник новчану помоћ из члана 3. Став 1. овог закона дужан је да надлежном центру за социјални рад у оквиру Заједнице српских општина пријави сваку промену која је од утицаја на испуњавање услова за стицање овог права, у року од 15 дана од дана настанка промене, а помоћ престаје са првим даном наредног месеца од дана настанка промене.

 Члан 7.

Право на новчану помоћ из члана 3. став 1. овог закона престаје:

1) престанком држављанства Републике Србије;

2)  издржавањем казне затвора, у трајању дужем од 6 месеци;

3) брисањем са евиденције ако корисник права, без оправданог разлога, не извршава своје обавезе према центру за социјални рад из члана 6. овог закона;

4)   уколико корисник заснује пребивалиште, односно боравиште ван територије АП Косово и Метохија;

 ДРУГИ ОБЛИЦИ ФИНАНСИЈСКЕ ПОДРШКЕ

Члан 8.

Финансијска подршка у области образовања, здравства, социјалне политике, културе, инфраструктуре, телекомуникација, финансијске, правне, техничке и кадровске помоћи у свим областима од значаја за Србе и друге националне заједнице и етничке групе на територији АП Косово и Метохија остварују се путем пројеката које спроводе и финансирају надлежни органи државне управе Републике Србије, односно јединице локалне самоуправе.

Пројекти из става 1. овог члана које предложи Канцеларија за Косово и Метохију спроводе се по хитном поступку.

За пројекте из става 1. овог члана које предложе други надлежни органи државне управе, односно јединице локалне самоуправе прибавља се претходно мишљење Канцеларије за Косово и Метохију.

НАДЗОР, ЕВИДЕНТИРАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ

 Члан 9.

Надзор над извршавањем овог Закона врши Канцеларија за Косово и Метохију Извршавање овог закона обезбеђује се правовременим евидентирањем и извештавањем.

Ближу садржину података који се евидентирају и достављају у извештајима, као и начин вођења евиденција и извештавања прописује Канцеларија за Косово и Метохију.

 Члан 10.

Јединствени регистар корисника права утврђених овим законом води и ажурира Канцеларија за Косово и Метохију.

Надлежни органи Заједнице српских општина код којих се остварују права утврђена овим законом воде сопствене регистре корисника права и у обавези су да двапут годишње доставе ажуриране спискове корисника права Канцеларији за Косово и Метохији ради вођења јединственог регистра.

Регистар корисника треба да садржи личне податке о кориснику права и врсту права на лично, односно пословно име подносиоца; пребивалиште, врсту права у вези са којом је захтев поднет и датум пријема захтева.

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 Члан 11.

Новчаном казном у износу од 50.000 динара до 500.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном органу Заједнице српских општина

1)ако не евидентира или евидентира нетачне податке о подносиоцу захтева за остваривање права сагласно овом закону (члан - други у одељку евид. и изв);

2) ако Канцеларију за Косово и Метохију не извести о захтевима за остваривање права утврђених овим законом.

Члан 12.

Новчаном казном у износу од 25.000 динара до 250.000 динара казниће се за прекршај лице које остварује или се пријављује за остваривање права код центра за социјални рад у оквиру Заједнице српских општина:

1) ако надлежном центру за социјални рад поднесе неистините или не пренесе податке за остваривање права сагласно овом закону;

2)   ако надлежни центар за социјални рад не извести о променама које су везане за остваривање права утврђених овим законом.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 13.

 

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе: Закључак Владе 05 број 120-1039/2005-002 од 24. фебруара 2005. године; Закључак Владе 05 број: 120-4369/2005 од 7. јула 2005. године; Закључак Владе 05 број: 11-4605/2006-1 од 20. августа 2006. године, Закључак Владе 05 број 120-335/2007 од 11. јануара 2007. године; Закључак Владе 05 број: 120-335/2007-7 од 15. марта 2007. године; Закључак Владе 05 број 120-335/2007-12 од 27. децембра 2007. године, Закључак Владе 05 број: 120: 120-335/2007-14 од 25. децембра 2008. годкне и Закључак Владе 05 бр. 120-6051/2010 од 26. августа 2010. године

Члан 14.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 01. јануара 2014. године 

 

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер