понедељак, 22. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Документи > НАТО против референдума у Црној Гори јер свега 26,4% подржава улазак у Алијансу; грађанима објаснити све „благодети приступања НАТО-у"
Документи

НАТО против референдума у Црној Гори јер свега 26,4% подржава улазак у Алијансу; грађанима објаснити све „благодети приступања НАТО-у"

PDF Штампа Ел. пошта
Документи   
среда, 10. септембар 2014.

НАТО је израдио „Препоруке“ и „Смернице“ за владајуће структуре и странке у Црној Гори с циљем да се, не бирајући средства и начини, већина грађана убиједи у наводне предности и подрже улазак земље у тај војни савез, као и да се, по сваку цијену, спријечи одржавање референдума по том питању.

Портал ИН4С у неколико наставака објављује садржај овог скандалозног документа, на којем стоји ознака повјерљивости „restricted“, а који диктира домаће задатке црногорском премијеру, предсједнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и НАТО Координационом тиму шта све треба да ураде не би ли имали више успјеха у промовисању НАТО-а.

Колико поштују Црну Гору одмах се види по томе да су на прво мјесто ставили премијера, па тек онда предсједника државе.

Иако је тежња „Препорука“ да се обезбиједи већинска подршка грађана Црне Горе за улазак у НАТО, аутори су и сами свјесни да је то узалудан посао па званичној Подгорици сугеришу да никако не прихвати провјеру народне воље о приступању Сјеверноатланској алијанси.

Како се истиче, „основна полазна премиса документа јесте да грађани Црне Горе неће гласати на референдуму о питању приступања Алијанси“.

Сходно томе, НАТО је, у „демократском маниру“, наредио црногорским властима да грађанима саопштавају како „нема уставне обавезе да се одржи референдум“, да „црногорски устав даје могућност да се одлука о чланству у НАТО донесе у парламенту“, као и да би „референдум захтијевао додатну енергију, вријеме и новац“.

Према упутствима НАТО, грађане Црне Горе треба „увјерити да је чланство у Атлантском савезу дугорочно јемство суверенитета и територијалне цјелине земље, безбједности за грађане и државу, као и предуслов за постојан економски напредак који такође отвара врата Европске уније“.

У  „Препорукама“ стоји да је „овај документ предлог за један од могућих начина да се повећа подршку јавности за приступање Црне Горе у НАТО“, што је један од предуслова за будућу успешну улогу Црне Горе као члан Алијансе“.

Аутори документа признају да је ниво подршке чланству један у низу услова за могући позив да се Црна Гора придружи НАТО-у, због чега треба појачати агитовање за улазак у тај савез.

НАТО тако подучава црногорску власт које све активности да спроведе не би ли како подигла ниво јавне подршке за приступање Црне Горе у НАТО до минимум 50 одсто.

За реализацију тог злокобног наума предлаже се седам корака.

Први, повећати ниво информисаности грађана Црне Горе о НАТО-у. Други – снизити ниво емоција до те мјере да омогућава рационално мјерење аргумената за и против.

Трећи корак, према упуству НАТО-а, јесте смањити број грађана који су неопредељени по питању чланства Црне Горе.

Четврти корак предвиђа да се разним методама утиче на противнике чланства у НАТО, а пети да се, у свакодневном контакту, додатно повећа мотивација код оних грађана који подржавају улазак у Сјеверноатланску алијансу.

Према НАТО упутству, шести корак предвиђа појачану медијску кампању, а седми додатно креирање јавног мњења.

Планирано је да фокус НАТО пропаганде буде на неопредијељене грађане, као и оне који, како се наводи, нијесу тврдо против уласка у Алијансу.

„Овај документ се фокусира на смјерницама које дефинишу стратешки комуникациони приступ за покретање процеса у форми јавном дијалогу, као и постепени приступ у управљању процеса. Почетна фаза укључује припрему јавност да покрене дијалог и да објасни мотиве за то, као и да се указује на значај теме и посвећености Владе Црне Горе  да спроведе политику приступања Алијанси као свој приоритет политичког опредељења“, наводи се у тексту „Препорука“

Друга фаза, према плану НАТО пропагандиста, се фокусира на „ширење информација“.

„Потребна је обука и размјена аргумената да би се демистифовале предрасуде и стереотипи и указати на потенцијалне предности чланства“, стоји у документу.

Појачати агитовање

НАТО је, суочен са неспособношћу домаћих промотера Алијансе, израдио „Препоруке“ и „Смернице“ за владајуће структуре и странке у Црној Гори с циљем да се, по сваку цијену, не бирајући средства и начине, повећа број присталица уласка у тај офанзивни војни савез.

Портал ИН4С у неколико наставака објављује садржај овог скандалозног документа, на којем стоји ознака повјерљивости „restricted“, а који диктира домаће задатке црногорском премијеру, предсједнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и НАТО Координационом тиму шта све треба да ураде не би ли имали више успјеха у промовисању НАТО-а.

У документу се, супротно ономе што тврди званична Подгорица, признаје да је подршка грађана чланству Црне Горе у НАТО-у у стагнацији.

Тако се наводи да је свега 26,4 одсто испитаника изјавило да подржавају чланство Црне Горе у НАТО, 42.3 је било против, а 31,3 одсто је било неодлучно.

Кључни налаз овог истраживања је да се грађани Црне Горе, како се наводи, нијесу довољно информисани о НАТО.

Зато, сматрају у том војном савезу, не треба сједети скрштених руку већ „неуким“ грађанима Црне Горе објаснити све „благодети“ приступања НАТО-у.

Указује се да треба користити причу да ће улазак у НАТО донијети квалитетније образовање, наводно бољу здравствену помоћ, те низ економских бенефита.

„Треба повећати ниво информисаности грађана о НАТО и разумевање импликације чланства у тој мјери да може да допринесе развоју ставова и избора на основу реалних аргумената“, наводи се у документу.

Ипак, НАТО пропагандисти признају да неће имати лак задатак, па, по рецепту Гебелса, инсистирају да се црногорске власти фокусирају на „ширење информација“ о Сјеверноатланској алијанси.

„Потребна је обука и размјена аргумената да би се демистифовале предрасуде и стереотипи и указати на потенцијалне предности чланства“, стоји у документу.

Планирано је да фокус НАТО пропаганде буде на неопредијељене грађане, као и оне који, како се наводи, нијесу тврдо против уласка у Алијансу.

„Комуникација има за циљ да мијења перцепцију и вјеровања прије свега међу онима који су неодлучни или имају „меке“ ставове. Све ово чини процес екстремно сложен и захтијева пажљиво управљање очекивањима јавности“, наводи се у документу.

Како деценијска кампања за учлањење није донијела резултате који су очекивани и замишљени, службе НАТО пакта су одлучиле да утичу на неспособност домаћих промотера, тако што им је као „првачићима“ саставиле правила шта да говоре о најчешћим дилемама и „незгодним“ темама, за које још увијек нијесу смислили одговор достојан пажње црногорске јавности.

„Једно од могућих реторичких питања за дијалог може бити: Да ли желите да Црна Гора иде кроз глобалну кризу сама или у друштву најбогатијих земаља свијета“, само је једно од предложених упустава које нуде НАТО пропагандисти.

Додаје се и да питање независности Црне Горе треба искористити како би се задовио што већи број присталица уласка у Сјеверноатлански савез.

„Анкете показују да велики број грађана види чланство у Алијанси као стални печат на резултат референдума. Овај потенцијал не би требало да се изгубио из вида. Штавише, треба да се одржава и евентуално ојачати“, наводи се у документу.

По старом добром маниру да су Срби „зли момци“, НАТО пропагандисти нијесу пропустили прилику да укажу на националну припадност оних који не подржавају улазак Црне Горе у Алијансу.

„Анкете показују да етничка припадност и преференција политичких партија у великој мјери утиче на формирање мишљења о чланству Црне Горе. Већина неопредељених су Црногорци, а потом присталице Бошњачке странке и Позитивне Црне Горе, док је већина „меких“ противника српске националности и присталица НОВЕ“, стоји у документу.

НАТО је израдио „Препоруке“ и „Смернице“ за владајуће структуре и странке у Црној Гори у којима се сугерише да треба радити на томе се грађани Црне Горе лише емоција, како би заборавили НАТО бомбардовање 1999. године.

Портал ИН4С у неколико наставака објављује садржај овог скандалозног документа, на којем стоји ознака повјерљивости „restricted“, а који диктира домаће задатке црногорском премијеру, предсједнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и НАТО Координационом тиму шта све треба да ураде не би ли имали више успјеха у промовисању НАТО-а.

У документу се наводи да је један од главних разлога противника приступања НАТО-у чињеница да је тај војни савез 1999. године бомбардовао Србију и Црну Гору.

„Анкете потврђују присуство високог нивоа негативног емотивног набоја узрокованог војним интервенцијим 1999. године“, стоји у документу.

Зато НАТО пропагандисти „добронамјерно“ препоручују да Влада Црне Горе утиче на грађане  да забораве нелегално бомбардовање и страдање 1999. године.

„Чињеница је да грађани често имају емотивне уместо рационалних разлога када размишљају о приступању Црне Горе у НАТО“, наводи се у документу.

Према НАТО упутству, емоције су „главни непријатељ рационалног расуђивања“, па грађане Црне Горе треба ослободити било каквих осјећања.

„Од почетка јавног дијалога емоције треба да буду јасно означене као прва препрека рационалног расуђивања. Тешке одлуке морају бити донијете на рационалан начин“, стоји у НАТО документу, с јасним циљем да се из сјећања грађана Црне Горе забораве хиљаде невиних жртава бјесомучног НАТО бомбардовања, да се под тепих гурне страдање у Мурину, као и бројна друга недјела Сјеверноатланског савеза.

У документу се не преза ни од препоруке да се „јасно и отворено указује на штетност емоционалног приступа“.

Очигледно је да НАТО пропагандисти желе да грађани Црне Горе забораве њихове бројне злочине током агресије на СРЈ.

Зато подсјећамо на „подвиге“ НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. За 78 дана бомбардовања убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису објелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је досније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ  интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Готово да нема града у Србији и Црној Гори који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је, након доласка НАТО трупа, напустило око 230.000 Срба, који више, због угрожене беубједности, нијесу у прилици да се врате на вјековна огњишта.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200.

(ИН4С)

 

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер