Расположење обичних смртника у Републици Српској слично је позиционирању њихових политичких представника. Чак би се могло са великом дозом вјероватноће тврдити да грађани РС имају још одбојнији гард од ентитетских парламентараца.

Највећи проблеми ипак потичу од перманентних најава нових интервенција америчке и бриселске администрације у изворни Дејтон јер, на једној страни, подстичу нереалне амбиције, а на другој, хроничан одбрамбени рефлекс.

Политичари у овом случају, за промену, само савесно врше своју дужност. Они грађанима стављају на располагање механизам који је синоним за демократски процес да искажу своје мишљење по једном питању које им је веома битно.

Један од основних циљева дипломатије је заступање државе према вани, а у случају БиХпотребно је поставити питање кога дипломатија ове државе заиста заступа!? У вријеме међудржавне условљености и развијених мултилатералних односа, БиХ се понаша као дијете које не може да прохода!

Тако статусна питања у БиХ остају и даље камен спотицања међу Србима, Хрватима и Бошњацима, с тим што су сада најуочљивија на релацији Сарајево-Мостар. Док је то тако, никакви „стандарди“ ЕУ неће моћи утицати на стабилизацију ситуације у БиХ.

Класичан примјер „говора мржње“, нажалост „само и само“ мржње, можемо свакодневно да чујемо у сарајевским медијима и електронским и штампаним. Од 1995. године до данас није одржано ни једно суђење за кривично дјело говор мржње.

Повезаност вехабизма са глобалним тероризмом не треба да нас чуди, међутим потребно је утврдити у којој мјери је он данас распрострањен и који су то канали и путеви повезаности обичних вехабија са терористима Ал-Каиде.

Први пут се од 1992, под будним оком представника међународне заједнице и амбасадора, као метод за политичке притиске користи - насиље. Сценарио је одавно написан, а инструкције се дају понедељком на федералној телевизији.