Početna strana > Debate > Crkva i politika > Uskršnja poslanica
Crkva i politika

Uskršnja poslanica

PDF Štampa El. pošta
Patrijarh Irinej   
petak, 02. april 2010.

Beograd, Srpska pravoslavna crkva

Svojoj duhovnoj deci

o Vaskrsu 2010. godine

Irinej

Po milosti Božjoj

pravoslavni arhiepiskop pećki,

mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski,

sa svim arhijerejima srpske pravoslavne crkve –

sveštenstvu, monaštvu i svima sinovima i kćerima

naše svete crkve: blagodat, milost i mir od boga oca,

i gospoda našeg isusa hrista, i duha svetoga,

uz najradosniji vaskršnji pozdrav:

Hristos Vaskrse!

Vaistinu Vaskrse!

Hristos vaskrse iz mrtvih,

smrću smrt uništi

i mrtvima u grobovima život darova!

Pozdravljajući vas, draga braćo i sestre, ovim rečima sveradosne i pobedonosne pesme Vaskrsenja Hristovog, podsećamo vas da je Vaskrs temelj Crkve i izvor vere i nade u našem životu. Vaskrs je pečat i kruna Božje ljubavi prema ovome svetu i čoveku: „...Bog toliko zavole svet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao da niko ko veruje u Njega ne propadne nego da svako ima život večni” (Jn 3, 16).

Vaskrsenje je biblijska tajna, vekovima skrivana u nedrima Staroga Zaveta, a konačno objavljena u svetu u Novom Zavetu – Vaskrsenjem Bogočoveka Isusa Hrista iz mrtvih (Mt 28, 6).

U knjigama mnogih starozavetnih proroka nagoveštava se tajna Vaskrsenja, koja se vezuje za dolazak Mesije. Veliki prorok Isaija ispoveda veru u lično i sveopšte Vaskrsenje rečima: „Oživeće mrtvi Tvoji i moje će mrtvo telo ustati” (Is 26, 19), i poziva sav Izrailj da učestvuje u toj radosti obećanoga Vaskrsenja: „Probudite se i pevajte koji stojite u prahu, jer je Tvoja rosa, rosa na travi, i zemlja će iznedriti mrtvace” (Is 26, 19). Isto svedoči prorok David u svojim Psalmima, povezujući tajnu Vaskrsenja sa dolaskom Mesije. On svojim Psalmima potvrđuje da vera u Vaskrsenje jeste vera svih starozavetnih pravednika, čije duše Bog neće ostaviti u adu „niti će dati da Sveti Njegov vidi trulost” (Ps 16, 10), ukazujući ovim stihom na Prvenca Vaskrsenja, Mesiju – Hrista. I drugi proroci Staroga Zaveta potvrđuju tajnu Vaskrsenja. Prorok Ilija vaskrsava sina udovice u Sarepti sidonskoj (1. car 17), nagoveštavajući tim čudom da će se realnost Vaskrsenja proširiti na sve narode (Lk 4, 26). U Knjizi proroka Jezekilja data je potresna praslika sveopšteg Vaskrsenja iz mrtvih. Prorok Jezekilj vidi, Duhom Božjim nadahnut, oživljavanje ljudskih kostiju iz praha zemaljskog, koje će se zbiti na kraju istorije i pre sveopšteg Suda Božjeg: „Tada mi reče: prorokuj za te kosti, i kaži im: suhe kosti, čujte reč Gospodnju! Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: gle, ja ću metnuti u vas duh i oživećete” (Jez 37, 4–5).

U Novom Zavetu, možemo slobodno reći, Vaskrsenje je početak i kraj, alfa i omega (Otk 1, 8), jer se ono poistovećuje sa verom u Hrista: „Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene, ako i umre živeće” (Jn 11, 25). Verovati u Hrista znači verovati u Vaskrsenje. Sva čudesa i znamenja zapisana u knjigama Novog Zaveta dešavaju se na Hristovom putu ka Golgoti i Vaskrsenju. Jevanđelski opis vaskrsenja Jairove kćeri (Mt 9, 18–26) i sina jevrejske udovice (Lk 7, 12–15), a posebno vaskrsenje Četverodnevnog Lazara u Vitaniji (Jn 11, 5–46), potvrđuju istinu da je Hristos Vaskrsenje i Život. On je došao na ovaj svet da nam daruje Vaskrsenje, kako i pojemo u ove dane na vaskršnjim bogosluženjima. Ne nešto drugo – niti išta manje! Gospod nam nije doneo novu filosofiju, ili novu etiku, već novi život, koji nam je darovan kao zalog Vaskrsenja u svetoj tajni Krštenja (Gal 3, 27). Gospod Hristos se na Golgoti prineo kao neporočna Žrtva za sve i sva, kako ispovedamo u centralnom delu Liturgije Crkve, pričešćujući se Telom i Krvlju „radi nas Raspetoga i Vaskrsloga Hrista”. Hristos je pashalno Jagnje Novoga Zaveta. On je Svojim Krstom i tridnevnim Vaskrsenjem konačno i savršeno potvrdio da je On i Mesija i Spasitelj sveta i da „nema drugog imena na zemlji kojim bismo se mogli spasti” (Dap 4, 12).

Sveti apostol Pavle, govoreći o Vaskrsenju Hristovom, kaže: „Ako Hristos nije ustao, uzalud je vera naša, (...) ali zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade Prvenac onih koji su umrli” (1. Kor 15, 17–20). Sveti apostol Pavle je grčkim filosofima i mudracima propovedao o „nepoznatom Bogu” (Dap 17, 23), govoreći im upravo o Hristovom Vaskrsenju iz mrtvih. Hristova pobeda nad smrću je potvrda istinitosti Njegovog Božanstva. Zbog toga se sveti apostoli u Jevanđelju nazivaju „svedoci Vaskrsenja Hristovog” (Dap 1, 22). Istinom o Hristu i Vaskrsenju, apostoli su pokorili „drevni gordi Rim” i „galilejski, a ne aristotelovski” proneli blagovest o Hristu Spasitelju sa kraja na kraj vaseljene (Rim 10, 18). Dvehiljadugodišnja istorija Crkve, rođene Duhom Svetim na dan Pedesetnice, a utvrđene pomoću propovedi apostolâ i Otaca, najveći je i najbolji dokaz da je Vaskrsli Gospod sa nama i da će biti sa nama „u sve dane do svršetka veka” (Mt 28, 20).

Sećajući se ovih jevanđelskih svedočanstava i istine o Vaskrslom Gospodu našem Isusu Hristu, „u kome živimo, krećemo se i jesmo” (Dap 17, 28), pastirskom brigom rukovođeni, pozivamo vas, deco naša duhovna, da ispovedate i čuvate svoju veru u Vaskrsenje, ne rečima već životom i delima. Uz to, sveto Jevanđelje nas opominje da se klonimo „parasinagoga”, što znači zasebnih okupljanja sektaškog tipa, kao i lažnih proroka i učitelja, jer oni „dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi” (Mt 17, 15). Čuvajmo naše pravoslavno Predanje nasleđeno od apostolâ i svetih Otaca. Sveti Sava je nad mirotočivim moštima svog oca izmirio zavađenu braću, pozvavši time i sve nas da uvek i svagda živimo u bratskoj ljubavi i slozi.

Pozdravljamo našu braću i sestre, našu duhovnu decu, na Kosovu i Metohiji. Pozdravljamo ih krsnovaskrsnim pozdravom, videći kako sveštenstvo i verni narod Božji u miru i ljubavi, smirenju i poslušnosti, pohađa svoje hramove i svetinje, učestvuje u bogosluženju i pričešćuje se božanskim Tajnama Hristovim u ove svete i spasonosne dane. Vladika Atanasije, Episkop koji po odluci Svetog Sinoda privremeno zamenjuje episkopa Artemija, posećuje narod i svetinje širom Kosova i Metohije i, u slozi i jednomisliju sa sveštenstvom i narodom, služi od carskog Prizrena na jugu, širom Metohije do Velike Hoče i Peći, i od podnožja Šare, preko Kosovskog Pomoravlja do Novog Brda i Mitrovice i do podnožja Kopaonika na severu. Hvala Bogu, naš narod je rešen da na ovom svetom oltaru stoji i opstoji, verujući u Krst i Vaskrsenje Hristovo i naše, čuvajući se nesloge i ne zbunjujući se pričama koje ne vode očuvanju vere i duhovnog i nacionalnog identiteta.

Zna naš narod šta znači držati se zdravih reči Gospodnjih i nepatvorenog učenja o pobožnosti, a šta, opet, znači i kuda vodi zaludno prepiranje, „od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka” (1. Tim 6, 3 – 5). U obnovljenim svetinjama uznosi se zajednička molitva sveštenstva i naroda: „Sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!” Jednim ustima i jednim srcem peva se molitva jedinstva vere i zajedništva Duha Svetoga, na slavu Sabora Svete Trojice i očuvanje pravoslavne crkveno-narodne sabornosti.

Molimo se Bogu da se, molitvama Svetoga Save i svetoga cara Lazara, vrati mir i sloboda na naše stradalno Kosovo, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su naše najveće svetinje, koje su biseri pravoslavne kulture i sveukupne hrišćanske baštine.

Obraćamo se i punoći našeg blagočestivog naroda koji živi u otadžbini i rasejanju, da živi i raduje se Vaskrsenju Hristovom. Vaskrsenje nas poziva da čuvamo jedinstvo svoje svete Crkve i da nikada svoje zemaljske interese ne pretpostavljamo interesu Zajednice i sveopšteg dobra. Sveti apostol Pavle nas upozorava da ne budemo „tvrdovrati i nepokorni” (Tim 1, 9). Živimo, otuda, u jedinstvu naše Majke Crkve i u ljubavi i slozi jedni sa drugima, čuvajući, po rečima pomenutog Apostola narodâ, „jedinstvo Duha svezom mira” (Ef 4, 3).

U ovo vreme Vaskrsa, Crkva uvek ističe vrednost i svetinju ljudskog života, od začeća pa do potpunog sazrevanja svake neponovljive i bogolike ljudske ličnosti, protiveći se bilo kakvom obliku nasilja nad njima. Na to nam ukazuje ne samo zapovest Božja: Ne ubij! (Izl 20, 13) već, još mnogo više, Vaskrsenje Hristovo, jer nam ono otkriva najdublji smisao stvaranja i postojanja sveta i čoveka, a to je spasenje „svih i svega” u Hristu Raspetom i Vaskrslom (1. Kor 1, 23).

Današnji čovek, obremenjen brigama ovoga sveta i zaslepljen sebičnim potrošačkim mentalitetom, izbegava da se suoči sa tajnom života i smrti. „Prokleta pitanja” kojima su se bavili velikani ljudskog duha, poput Dostojevskog i mnogih drugih, u naše vreme nemaju mnogo sledbenika. Svedoci smo, naprotiv, da sve više dolazi do izražaja „civilizacija smrti”. Mnoge svetske religije, pa i filosofija i umetnost našeg doba, prihvataju, po rečima oca Aleksandra Šmemana, „izmirenje sa smrću”. Smrt je, po njima, jedina realnost, početak i kraj svega. Crkva Hristova tvrdi i svedoči upravo suprotno. Crkva ispoveda i propoveda najdublje dostojanstvo i svetinju ljudskog života, verujući u Vaskrsenje Hristovo, kojim je pobeđen naš najveći i poslednji neprijatelj, a to je smrt (1. Kor 15, 26).

Veliki ruski starac Serafim Sarovski je sve svoje posetioce uvek pozdravljao rečima: „Radosti moja, Hristos vaskrse!”, pokazujući time da Crkva Hristova i njeni svetitelji žive u realnosti Vaskrsenja. Daj Bože da i mi budemo svedoci te istine i da u našim dušama i na našim licima neprestano blista radost Vaskrsenja.

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, još jednom najradosnijim vaskršnjim pozdravom, pozivamo vas sve da živite u ljubavi prema Bogu i bližnjima, hodeći tako putem koji vodi u večni život. Živeći tako, postaćemo i bićemo sinovi i kćeri Vaskrsenja.

HRISTOS VASKRSE!

VAISTINU VASKRSE!

Dano u Patrijaršiji Srpskoj u Beogradu,

o Vaskrsu 2010. godine.

Vaši molitvenici pred Vaskrslim Gospodom Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Irinej

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

Mitropolit libertivilsko-čikaški Hristofor

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj

Episkop šabački Lavrentije

Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije

Episkop sremski Vasilije

Episkop banjalučki Jefrem

Episkop budimski Lukijan

Episkop kanadski Georgije

Episkop banatski Nikanor

Episkop novogračaničko-srednjezapadnoamerički Longin

Episkop istočnoamerički Mitrofan

Episkop žički Hrizostom

Episkop bački Irinej

Episkop britansko-skandinavski Dositej

Episkop raško-prizrenski Artemije

Episkop bihaćko-petrovački Hrizostom

Episkop osečko-poljski i baranjski Lukijan

Episkop srednjoevropski Konstantin

Episkop zapadnoevropski Luka

Episkop timočki Justin

Episkop vranjski Pahomije

Episkop šumadijski Jovan

Episkop slavonski Sava

Episkop braničevski Ignjatije

Episkop mileševski Filaret

Episkop dalmatinski Fotije

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije

Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije

Episkop valjevski Milutin

Episkop zapadnoamerički Maksim

Episkop gornjokarlovački Gerasim

Episkop australijsko-novozelandski Irinej

Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije,

Administrator Eparhije raško-prizrenske

Vikarni Episkop hvostanski Atanasije

Vikarni Episkop jegarski Porfirije

Vikarni Episkop lipljanski Teodosije

Vikarni Episkop dioklijski Jovan

Vikarni Episkop moravički Antonije

Ohridska arhiepiskopija:

Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski Jovan

Episkop pološko-kumanovski Joakim

Episkop bregalnički i mjestobljustitelj

Eparhije bitoljske Marko

Vikarni Episkop stobijski David

(Verzija koju je pročitao patrijarh Irinej u Patrijaršiji, 1. aprila)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će ovog leta Vučić i Tači potpisati neki sporazum o KiM u prisustvu Donalda Trampa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner